Владан ИПХ
Veoma poznat
- Poruka
- 13.429
Руско-Јеврејска револуција
http://www.orthodoxchristianbooks.com/downloads/100_Letopisvelikebitke.pdf Страна 11
http://www.orthodoxchristianbooks.com/downloads/100_Letopisvelikebitke.pdf Страна 11
Да би смо схватили Руску револуцију, неопходно је да схватимо да су њени
корени не само у европским револуцијама протеклих хиљаду година, него и
у јеврејској револуцији која се одиграла хиљаду година раније. Овакво схватање није манифестација „антисемитизма”, како се то може учинити људима
на Западу, јер како би хришћански историчар, који поштује Бога Израиљевог
и члан је Цркве коју су основали управо Апостоли Јевреји, могао озбиљно да
се држи антисемитских идеја? То схватање представља плод једноставне али
темељне и неоспорне чињенице да је Руска револуција у својој почетној фази
била дело углавном Јевреја, надахнутих у суштини јеврејском философијом
историје; но, чак и онда када вође револуције више нису били Јевреји, они
су наставили да своје деловање, свесно или несвесно, мотивишу у суштини
јеврејским идејама. Аутор овог рада никако није антисемита, али је антијудаиста у том смислу што је противник религије засноване на Талмуду, религије која је љуто и отворено антихришћанска у својим основним веровањима. У том смислу и сви Апостоли и Оци и мученици били су антијудаисти, а такав
мора да буде и сваки свесно верујући православни хришћанин.
1.Од времена када је Аврам напустио своју земаљску домовину и пошао у
потрагу за обећаном земљом у којој ће сам Бог бити Цар, у светској историји
почиње низ силних осцилација између два пола:
између Сиона и Вавилона,
Богочовека и човекобога,
теократије и сатанократије.
2.Две хиљаде година касније Богочовек је лично посетио Своје Царство
и тада се догодио други низ снажних колебања. Најпре су цареви са Истока
дошли да му укажу поштовање – Вавилон се поклонио пред Сионом. Затим
се завеса храма поцепала на пола, сам храм био је уништен, а народ Божији
расејан је по целој земљи – Сион је у духовном смислу постао Вавилон, и у
вавилонском Талмуду Јевреји су разрадили отпадничко учење Сионизма.
Али онда се у Сиону родио нови Израиљ, Израиљ Божији (Гал. 6,16),
Црква Христова, и бивша деца гнева из Западног Вавилона, пагански Грци
и Римљани, пришли су да се поклоне пред његовим ногама. А када је свети
Константин постао цар Старога Рима, сам темељ и круна вавилонског система – поштовање човекобога-цара – претворили су се у своју супротност:
богоборна сатанократија Старог Рима претворила се у богољубиву теократију Новог Рима.
Данас, две хиљаде година после Христа, налазимо се усред 3.треће велике серије жестоких колебања у светској историји. Године 1917. богољубива
теократија Трећег Рима, Русија, претворила се у богомрзећу сатанократију
Северног Вавилона – Совјетски Савез.
Отпадници Јудејци осветили су се
Трећем Риму за разорење њихове државе од стране првог, Старог Рима.
Да је управо то било право значење Руске револуције, показала је једна
необична „подударност” која је остала слабо примећена: 9. новембра 1917.
године лондонски „Тајмс” је на истој страни известио о два догађаја – у горњем делу стране о бољшевичкој револуцији у Петрограду, а одмах испод тога даје британски министар спољњих послова лорд Балфур обећао Јеврејима
домовину у Палестини. Неверујућем човеку чини се да та два догађаја нису
међусобно повезана: чињеница да су се одиграли у исто време и под руководством људи који су припадали истој раси, класи и имали исто место боравка
– тј. под руководством јеврејске интелигенције из Западне Русије и Пољске
– делује као чиста случајност. За око верујућег човека то су ипак два аспекта
једног истога догађаја, која су се појавила у две различите географске области
– догађаја који се у Јеванђељу назива почетком страдања (Мт. 24,8), у посланицама апостола Павла – уклањањем онога који сад задржава (2. Сол. 2,7), а у
Откривењу апостола Јована – ослобађањем звери из бездана (Отк. 20,3).
Сад, ако тај догађај погледамо са јеврејске тачке гледишта, он изгледа као
тријумф чисто националног покрета – Сионизма. Са друге стране, из руског
угла, он делује као чисто друштвено-политички преврат, мотивисан секуларизованим виђењем светске историје – марксизмом-лењинизмом. Заправо,
свеједно је – сионизам и марксизам-лењинизам представљају два аспекта
покрета који у суштини није ни чисто национални ни чисто политички, него
религиозни, или тачније демонски.
Je l' ga mesas sa osusenim bosiljkom od svecenja vodice ili gruvas koncentrovani? 
