Змајеви у српској традицији

Hriscanin

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
360
Имала је Србија много змајевитих људи. Стефан Лазаревић је био дете Змаја од Јастрепца, Вук Гргуревић је познат као Змај Огњени Вук, Васа Чарапић је Змај од Авале, а Стојан Чупић Змај од Ноћаја. Змајевити су још били и Марко Краљевић, Милош Обилић, Бановић Страхиња, Љутица Богдан. Сви су они били и синови српских змајева. Невероватно је да и поред тога нико од нас не зна како изгледа српски змај. Он не личи на гуштера и не бљује ватру.


zmajevi.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Uglavnom znam da su kod slovena u mitolologiji predstavljeni kao čovekolika bića ne kao krilate zmije i slično.
I vukodlak postoji kao redovno mitološko biće koje tumara šumama kao čovekoliki vuk koji se ne pretvara i ne preobražava već je takav kakav jeste.

Po vendskom predanju je postojalo pleme na tlu Čehoslovačke za koje su držali da su nastali od vukova.

Treba napraviti ozbiljnu knjigu na ovu temu.
 
Uglavnom znam da su kod slovena u mitolologiji predstavljeni kao čovekolika bića ne kao krilate zmije i slično.

Грешиш, змај је код свих (ваљда) европских народа змијолико биће које бљује ватру. Од Словена, једино је (ваљда) код Срба углавном позитивно биће, јер имамо и турцизам "аждаја" којим називамо зле змајеве.

Змај је и етимолошки у вези са речи "змија", Пољаци га зову "смок", што одговара нашем смуку, а у српској традицији има крљушт, лети, хода четвороношке и бљује ватру. Углавном је интелигентан и мудар и уме да говори и, за разлику од осталих европских народа и већине осталих Словена, углавном је беневолентно биће, а ретко малеволентно. У европској традицији је углавном малеволентно, а изузетно може бити беневолентан. Зато и када преводимо стране бајке и текстове, ако је у питању лош и чудовиштан змај, преводимо га са "аждаја", а ако је неутралан или добар, са "змај"

Етимолошка веза змаја и змије не постоји само у словенским језицима, већ и у другим групама језика. Грчка реч дракон која је ушла у већину европских језика, такође оригинално означава змију. Старогерманско "wyrm" такође. "Змеј", на пример, на руском може значити и змија и змај.

Не треба мешати фигуративно називање силних људи змајевима са изгледом и својствима змаја као митолошког бића. У поетици су змајеви понекад антропоморфизовани, али се тиме не мења оригинално значење појма. Они не изгледају као на слици горе. Једино што на слици има смисла је слика шарана, пошто је због шаранове тамне крљушти и њеног сјаја постојала легенда да змај може узети шаранов облик.
 
Poslednja izmena:
Današnja slika o zmaju se zasniva na modernim filmovima i prikazima ... no, kod Srba takav prikaz označava aždaju ... zmaj je nešto drugačije...

Aždaja
Srpski mitološki rečnik:
Аждају виде и смртни људи, а алу и змаја само видовити. Аждаје су огромне крилате змије у облику гуштера или крокодила, с непарним бројем глава, изузетно са две. У предањима се спомињу најчешће троглава аждаја, затим седмоглава и деветоглава, са четири кратке ноге, са змијским репом, крилима као у слепог миша, отворених чељусти из којих избија модар пламен; страховито риче и гледа, љута је, прождрљива и незасита. О њеном постанку у народу се неједнако казује. Она постаје од змије која преживи тридесет или сто година, и тада добије ноге и крила: „Док змија змију не прождере, не може аждаха постати."
Аждаја станује у планинским и пећинским језерима: „Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта видети, аждаја с две главе"... „А од хуке замути језеро, а аждаје главе помолиле"... „Па замути дубоко језеро, те потражи проклете аждаје"...
Аждаје гађа громом св. Илија, али никако да их погоди.

Slovenska Mitologija Enciklopedijski Rečnik:
АЖДАЈА - змијолико чудовиште, обично с више глава које, према веровању и предању, живи у језерима и дубоким водама; У Македонији (Кратово), описивана je као животиња у виду —> гуштера, с танким телом, великом главом као у лава, крупним сјајним очима, великим чељустима и зубима, a језик joj je био ватрен. Имала je четири ноге, дугачак реп и крила. По веровању из Босне (Високо), имала je на глави "као сач", тј. оклоп, па je стога јунак није могао да убије ударцем буздована, већ само ако joj одсече главу. У Бугарској (Родопи) я. су описивали као —» змију с две главе...


Zmaj
Slovenska Mitologija Enciklopedijski Recnik:
Када прелеће из једног краја у други з. може деловати као велика птица која сипа варнице око себе (Паштровићи у Црној Гори; ист. Србија), или као ватрено или светлеће —> вратило (Странџа, Ловешки крај). На лубочним сликама у Русији, птичје одлике з. представљају канџе на ногама, а код подравских Хрвата у Мађарској - перје и петлова креста на глави. По веровању из Странџе, за обичне људе з. je невидљив По раширеном верованьу, з. настаје од змије кад наврши 100 година - тада joj израсту крила као у птице (Пољице у Далмацији); од змще кравошице кад наврши девет година (Конавли); од смука када наврши 40 година (Ловешки крај); од смука, ако га нико не види 40 година, коме израсту крила (Македонија); од змије, која 30 година не види светлост нити чује никакав глас, настаје прождрљиви огромни змај полоз (Украјина). Друга трупа веровања порекло з. везују за -> рибу: када шаран наврши 33, 40, 50 или 100 година, израсгу му крила и он се претвори у з. и излети из воде (села дуж Велике Мораве; околина Бољевца); по једном веровању (Кушиљево у Србији), није сваки шаран "змајевит", већ само онај коji има крст на челу ( уп. -> крсник); од старог сома постаје шаркањ (подравски Хрвати у Мађарској). О древности овог веровања говори и податак да je оно посведочено и у Хиндукушу (северни Чатрал), где кажу: ако риба, не видевши човека, наврши 100 година, претвара се у змију, а после једног столећа проведеног у осами, постаје змај.

Sreten Petrović - Srpska mitologija I:
2. Змај и Соко - форме српских митских хероја. Према старијем народном веровању змај, каои ала, живи у језерима и великим водама, док се у каснијем времену, у доба већ сасвим изграђене соларне митологије -која кореспондира са формирањем српске државе, змај одиже од хтонског тла и почиње настањивати најпре пећине, а затим високе и неприступачне планине, каква је, на пример, планина Јастребац у близини древне српске престонице Крушевца, односно Шар планина нешто јужније. Често се у нашој епској поезији соко и змај изједначују.

Srpski mitološki rečnik:
Према веровањима о изгледу и неким особинама, можемо их поделити у три групе: змајеве који се идентификују са метеоритима, змајеве-људе и змајеве-змије. У нашој народној традицији ретко се јављају змајеви као што су аждаје или, по некима, прави змајеви.
И поред тога што се могу разликовати три групе змајева, тешко их је доследно издвојити, јер се у скоро сваком веровању налазе поједини елементи из друге и треће групе. Заједничко је змајевима да нису у принципу зла бића.
У источној Србији веровало се да је змај некаква птица са змијским репом која лети ноћу и из које избија свеглост. Змај би требало да постаје од шарана (рибе) кад напуни четрдесет година јер тад добије ноге и крила. Понекад се, опет, замишља као орао који води борбу са алама што предводе градобитне облаке. За неке домаће животиње, птице, верује се да могу бити силни змајеви, нпр. петао, ћуран и гусан. Они већ имају по једна крила, а кад им поред природних, никну још једна, мала, змајевска, постају веома снажни и моћни, посебно у борби с алама што воде облаке. Најзад, змај може имати и људски изглед.
Змајеви које можемо идентификовати као метеорите, по правилу се јављају ноћу, а само изузетно дању. Они лете преко неба, светле, и при том се чује звиждање, хујање и понекад тресак. Кад овакав змај рашири своја „огњевита крила", народна песма каже:
Из крила му сипа ватра жива,
Сипа низ јелове гране,
Која падне на земљицу црну,
Све по земљи запаљује траву.

Што год има Србина јунака, Свакога су одгајиле виле, Многога су змајеви родили.


Aždaja(aždaha) bi bila najsličnija zmaju kakav se prikazuje u Evropskoj ikonografiji i danas u modernim prikazima, dakle velika zmija sa nogama i kožnim krilima...Bljuje vatru(modar plamen) živi u jezerima i pećinama... dakle tipičan prikaz ,modernog zmaja...

Sv. Georgija ubiva Aždahu , ne zmaja jer je zmaj dobar u našoj tradiciji

Zmaj - ima više značenja jedno su meteoriti, zvezde padalice, a jedno su nekakve čudne životinje polu ptice polu gmizavci ??? i uglavnom su dobri, čak i zaštitnici ...
I ljudi koji su zmajeviti.
 
Видиш, ВоСлаву, митологија је јако незгодна јер говорећи о њој не говоримо о објективним стварима, него о веровањима. А веровања се мењају. Ако данас неко реши да замишља змаја као на оној слици горе, и то онда постаје део митологије и око тога нема спора. Али ако причамо о томе како је шта постало и шта је корен свега, оригинални српски змај јесте летећи змијолики гмизавац. Он је у различитим крајевима имао различиту еволуцију током векова и различит поетски приказ, а ако говоримо о српском змају, онда морамо све укључити.


2q16hvp.jpg


Змај и аждаја су оригинално једно исто. До подвајања појмова је дошло само због тога што је аждаја персијска реч, а змај домаћа, а хришћанство је по први пут донело изразито негативну симболику везану за змију и змаја. Тако се једно исто биће назива змајем или аждајом у зависности од контекста: зли библијски змај постаје аждаја, док народни змај остаје змај. Пример истоветности змаја и аждаје/але се види и у бајци "Златна јабука и 9 пауница":

Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: "Не бојте се, не треба бежати." Кад један пут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: "За Бога брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући." А овај му одговори: "А што си луд те носиш ту алу. Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном." Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама увретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.​


aymsg7.png

Грб Новог Змајграда (Nowy Żmigród) у Пољској


Срби су Словени и део словенске групе народа. У свим словенским језицима и народима, реч за змаја је уско повезана са змијом и означава летећег змијоликог рептила. Бугарски змей, чешки zmok, пољски smok и żmij, украјински змій и руски змей, сви су повезани са змијоликим, чудовишним бићима и свугде се замишљају као огромне крилате змије, са ногама или без њих. У већину словенских језика је ушла грчка реч за змаја драк или дракон, па се сваки библијски змај преводи тим речима, као што се код нас за библијског змаја користи превод "аждаја".

180px-Zmey.jpg

Добриња Никитич и Змај, руска митологија


Ово раздвајање појма, које у већини осталих европских језика не постоји јер се библијска аждаја назива њиховом речју за змаја (на енглеском, св. Ђорђе убија змаја, а Сатана се у Библији назива змајем), погодовала је да стара представа змаја остане замрзнута у представи аждаје, а да змај, који је нашим прецима (као и змија, уосталом) био врло близак, током векова све више поприма људске особине, а губи змајевске, то јест аждајске. У српској митологији и змије често узимају људски облик, а имају у свог змијског цара који је потпуно антропоморфан.

blue10_ocp_w222_h335.jpg

Свети Георгије убива аждаху, или, у другим словенским језицима -- змаја



Та еволуција није свеобухватна и није потпуна у свим српским крајевима да бисмо тек тако "српским змајем" прогласили, на пример, шарана, јер се са њим повезује у Панонији, нити га тек тако сликати као човека, због тога што је на неким другим местима тако описан. То су само могуће форме и могућа одступања од нечег заједничког, што је свим Србима својствено: змијолика, крилата, чудовишна звер велике снаге и мудрости, која има способност бљувања ватре и која је заштитник људи и хероја.

dr6mgj.jpg





Друго, Стефан Лазаревић се у народу назива змајем. То није због његовог јунаштва или његове змајевитости, већ због тога што је био један од челних људи витешког Реда змаја, где су приче о Змају од Јастрепца који походи кнегињу Милицу само накнадни поетски мотиви јер се прави разлог називања деспота Стефана змајем заборавио. Витешки Ред змаја је веома битан јер се управо ради о онаквом змају какав би се данас назвао аждајом (крилата змијолика звер), а Срби оног времена су управо такво биће препознали као змаја. Ово је веома битно у сваким спекулацијама о томе шта је змај био у Вуково време, а шта је био раније.

2whgvww.jpg

Симболи змаја у Србији; Грб Реда змаја у Хиландару и на ордену из 1483.


Легенде о змајевима су много старије и много дубље и од српства и од словенства и змајевска традиција је присутна у скоро свим европским народима, и не само европским, него и светским. Келтски змај, германски змај, старогрчки змај и словенски змај оригинално представљају једно исто биће, а једино је долазак Библије и злосрећно поређење Сатане са змијом и змајем довело до тога да то биће почне да се доживљава као негативно. У већини европских народа, змај је постао негативно биће, док у српском као да га "перемо" од свих змијских карактеристика, а стари појам змаја чувамо за аждају, док у исто време змаја обикујемо и поново осмишљавамо како не би личио на њу.
 
Poslednja izmena:
Легенде о змајевима су много старије и много дубље и од српства и од словенства и змајевска традиција је присутна у скоро свим европским народима, и не само европским, него и светским. Келтски змај, германски змај, старогрчки змај и словенски змај оригинално представљају једно исто биће, а једино је долазак Библије и злосрећно поређење Сатане са змијом и змајем довело до тога да то биће почне да се доживљава као негативно. У већини европских народа, змај је постао негативно биће, док у српском као да га "перемо" од свих змијских карактеристика, а стари појам змаја чувамо за аждају, док у исто време змаја обикујемо и поново осмишљавамо како не би личио на њу.

Naravno, gotovo svi indoevropljani poseduju zmajeve u svojoj mitologiji, a i šire...zmaj tj. zmija, gušter koji leti jeste široko rasprostranjen mit... širom ove naše planete.

Takođe provlači se i ta mitska borba između zmajevitog bića i božanstva

Indra i Vritra
Perkunas i Velnias
Teshub i Illuyanka
Thor i Jörmungand
Fereydun i Aži Dahāka
Zevs i Tifon
Re i Apep
Marduk i Tiamat
Perun i Veles

Zadržaću se kod slovenskog mita, mita o Perun i Velesu
Veles je božanstvo poštovano koliko i Perun, i u tom okršaju uzima obličje zmaja.
Mora se shvatiti da su njih dvoje suprotnosti koje čine celinu
Veles je noć, voda i zemlja, zaštitnih volhova i žreca (sveštenika)...on je zmaj/zmija ili medved, haos
Perun je dan, vatra i vazduh, zaštitnih ratnika, on je soko ili orao, red

iz beloruske narodne pripovetke:
"А то так с поввярсты от Ночаевич дык ёсь бярозки; обсóджан
так кругóм ковалочек зямельки небольшенкий. Дык тут пярун
забив змея.
Ну, дык як тольки, дык як пошов дождж — двоя
суток узáпор ишов; усё чисто позатаплювало."
pribeležio: Е. Р. Романов , Витебск 1891

podebljano : Eto tu je Perun(grom) ubio zmaja.

Perun živi na nekoj visini (planina, krošnja drveta, nebo) a Veles u nizini ili ispod zemlje.
kada Perun pobediti Velesa, taj događaj je propraćen velikom kišom.
Događaj je bio cikličan i ponavljao se svake godine - Velesova smrt nikad nije bila stalna.
Ponovo bi se preporodio kao zmija koja razdire svoju staru kožu i iznova se rađa u novom telu.

Zmaj sokolu poručuje:
O sokole, moj sokole,
ne vij gnijezdo više mene!
Ako puštim modre plame,
gnijezdo ću ti opaliti,
tiće ću ti oprliti. —
Soko zmaju poručuje:
Ljuti zmaje, nemam straha;
još u polju ima slame
i u gori šušnjarike;
ja ću gnijezdo sviti opet.
Tići su mi poletari;
brzo će mi polećeti
baš put grada Dubrovnika;
donijet će mi dobre glase
od gospode dubrovaške.
izvor : Radoslav Katačić "Ljuta Zvijer"
 
Баш сам хтео да споменем мотив непријатељства и борбе змаја и орла који је такође општи, а постоји и код нас. Одлично што си баш пригодне цитате навео. Сама борба орла и змије која се преноси на митолошку борбу орла и змаја упућује на повезаност змије и змаја и змајевитост змије, односно змијоликост змаја. Сјајна паралела са Перуном и Велесом, где је Перун орао, а Велес змај. Змај је између осталог и подземно биће, спава под земљом и на благу, а то је све симболика која прати Велеса, као што орао стоји уз Перуна.

juzckm.jpg


Из 1790-их имамо песму Јована Рајића "Бој змаја с орлови" у којој описује рат Аустрије и Русије против Турске 1788-90. Орлови су хришћанска царства Аустрија и Русија, а змај је исламска Турска царствина. Ово је један од ретких примера где се такав негативни змај не назива алом или аждајом, него управо змајем.

Мотив борбе орла и змије постоји и на кокарди Динарског четничког одреда:
2hzs6bq.jpg


а истоветан симбол се налази и на националном грбу Мексика, али и у фолклорним мотивима многих других народа.

Данас се млади углавном преко енглеско-келтске митологије упознају са мотивом борбе змаја и орлова и њиховим непријатељством. Није ни келтска митологија нешто нама толико страно, заправо сроднија је словенској него што је већина тога свесна.
 
Naravno, gotovo svi indoevropljani poseduju zmajeve u svojoj mitologiji, a i šire...zmaj tj. zmija, gušter koji leti jeste široko rasprostranjen mit... širom ove naše planete.

2cqik4n.jpg


Далекоисточни змај је ту веома интересантан. Из два разлога. Као прво, тамо нема библијске симболике змије и змаја/аждаје као нечег злог и симбол змаја је искључиво позитиван, а он света митска животиња. Друго, нема крила и не лети и није везан за планинске висине и неприступачне крајеве, већ за шуме и изворе.

Истоветност оваквог змијоликог приказа митских бића код разних несродних народа је веома интересантна. Код неких је побудила идеју да се радило о последњим остацима диносауруса у време праскозорја људске расе, где се на подручју Европе, северне Африке и западног дела Азије радило о неким врстама птеродактила, а на подручју Кине о џиновским рептилима налик на крокодиле.
 
,,Mitska bica srpskih predanja'', Slobodan zecevic

O zmajevima i vetrovnjacima/zmajevitim ljudima

Баш хтедох да кажем да су ветровњаци заправо здухачи, а не змајеви, па видим да то и стоји у тексту и да се не повезују свугде са змајевима.

Интересантно је, као прво, то подвајање доброг и лошег змаја на два потпуно различита бића, змаја и аждаху/алу, где једно нагони облаке, а друго разгони. Након тога се свако ко разгони облаке назива змајем или змајевитим. Интересантно је пратити нит како су се веровања и народне представе мењали и удаљавали од оригиналне поставке и преплитали једни са другима.
 
Баш хтедох да кажем да су ветровњаци заправо здухачи, а не змајеви, па видим да то и стоји у тексту и да се не повезују свугде са змајевима.

Nisu zmajevi, vec zmajeviti ljudi, mada se to cesto mesa zbog ovih junackih nadimaka, pa se ,,pretpostavlja'' da je svako koga u epskoj poeziji nazovu ,,Zmajem'' ustvari zmajevit.

Интересантно је, као прво, то подвајање доброг и лошег змаја на два потпуно различита бића, змаја и аждаху/алу, где једно нагони облаке, а друго разгони. Након тога се свако ко разгони облаке назива змајем или змајевитим.

Da, isto kao sto imas zmajeve i ale tako imas i zmajevite i alovite ljude. Alovit covek je po narodnom predanju neko koga zaposedne ala tako da jede i pije toliko da je stetan kao nevreme. :mrgreen:

Inace, pretpostavljam da su ti sukobi zmajeva i ala posledica mesanja naroda i njihove borbe za nametanjem svoje sopstvene mitologije i sujeverja.
 
,,Mitska bica srpskih predanja'', Slobodan zecevic

O zmajevima i vetrovnjacima/zmajevitim ljudima

И свугде неизбежно исходиште у змије, рептиле и крила. Здухаче не прати змијолика симболика, али у овим источним крајевима где се називају "змајевима" опет имамо то да се рађају са крилима и да духом улазе у гуштере и змије. Змај постаје од шарана или од смука (упоредити са пољским "смок" за змаја). Без обзира на то да ли се змајеви и аждаје схватају као бестелесне силе, крилата бића или људи, симболика змије, крила и ватре је неизбежна.

Inace, pretpostavljam da su ti sukobi zmajeva i ala posledica mesanja naroda i njihove borbe za nametanjem svoje sopstvene mitologije i sujeverja.

Највероватније. Као што и у сусрету индијских и персијских митова имаш да су на једној страни деве (дивови) богови, а на другој демони.
 
Poslednja izmena:
И свугде неизбежно исходиште у змије, рептиле и крила. Здухаче не прати змијолика симболика, али у овим источним крајевима где се називају "змајевима" опет имамо то да се рађају са крилима и да духом улазе у гуштере и змије. Змај постаје од шарана или од смука (упоредити са пољским "смок" за змаја). Без обзира на то да ли се змајеви и аждаје схватају као бестелесне силе, крилата бића или људи, симболика змије, крила и ватре је неизбежна.

Da, to definitivno. Zmija se uvek provlaci kroz pricu.

Otvarao sam ranije jednu temu gde sam pisao o tome.

http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-256181.html

A pazi ovo:

http://en.wikipedia.org/wiki/Ala_(mythology)
 
Највероватније. Као што и у сусрету индијских и персијских митова имаш да су на једној страни деве (дивови) богови, а на другој демони.

Ili npr. ...

,,Zmaj'' je najverovatnije slovenskog porekla i ima veze sa ,,zmija'', ,,azdaja'' vodi poreklo od persijskog ,,Azi Dahaka'' dok ,,ala'' vodi poreklo od sanskritskog (indijskog) ,,Vala'' i svaki ovaj pojam ima veze sa zmijom.

U nasoj mitologiji postoje neke odlike stare persijske i indijske mitologije, gde kad god neki junak ubije zmiju posle toga dolazi do oslobadjanja vode bilo kao velike kise ili nastanka reke.
 
а истоветан симбол се налази и на националном грбу Мексика, али и у фолклорним мотивима многих других народа.
Da, na meksičkom grbu su predstavljeni Huitzilopochtli i Quetzalcoatl u njihovoj borbi...
Huitzilopochtli je bog rata i sunca
Quetzalcoatl je bog vetra i znanja


Далекоисточни змај је ту веома интересантан. Из два разлога. Као прво, тамо нема библијске симболике змије и змаја/аждаје као нечег злог и симбол змаја је искључиво позитиван, а он света митска животиња.
Ali opet u suprotnosti sa dalekoistočnim zmajem stoji ptica fenghuang.
Zmaj je jang a Fenghuang je jin.

Takođe i tamo ima sličnih priča o konfliktu zmaja i bogova
npr. Japanska priča o bogu oluje Susanoo koji se bori sa osmoglavim zmajem Orochi

Kuniteru_Gozu_dragon.jpg
 
Da, na meksičkom grbu su predstavljeni Huitzilopochtli i Quetzalcoatl u njihovoj borbi...
Huitzilopochtli je bog rata i sunca
Quetzalcoatl je bog vetra i znanja



Ali opet u suprotnosti sa dalekoistočnim zmajem stoji ptica fenghuang.
Zmaj je jang a Fenghuang je jin.

Takođe i tamo ima sličnih priča o konfliktu zmaja i bogova
npr. Japanska priča o bogu oluje Susanoo koji se bori sa osmoglavim zmajem Orochi

Kuniteru_Gozu_dragon.jpg

Ne znam bas... Kada se pominju dva polariteta u istocnjackoj kulturi mnogo uobicajeniji suparnici su zmaj i tigar.
 

Back
Top