Izazov...

Zivotu, onom realnom, van kuce u kojoj sam odrasla po merilima ponasanja koja se danas ne cene. Srecom pa mi ne nedostaje karakteristika kojima se borim za ono sto volim, umem da radim i mislim da zasluzujem, ali je tesko i iritantno ici biserima pred (neke) svinje. No, sto se mora - mora se :D.
 
Uvjek sam nastojao da prevazidjem svoje strahove...oni su mi uvjek predstavljali izazove.
Tip sam osobe koja mora da moze,SVE sto zeli.
Jednostavno moram da sve ispostujem i uspijem u svim stvarima koje privlace moju paznju...ako ne danas kada si kazem da je to previse za mene,onda sigurno neki drugi dan ;).

Stvar oko koje sam se najvise kalio je bio jedan most sa kojeg smo kao djeca pokusavali da skocimo...nije nam se dalo posto je bio previsok pa su nam se tresle noge svaki put kada bismo presli na drugu stranu ograde sa koje smo se trebali otisnuti...tako je bilo danima...do jednom...posije sam bio ponosan na sebe :mrgreen:...ali i dan dans kada prelazim preko njega kazem sebi : "Jeli moguce"!?
 
Uh...mnogim stvarima nisam dorasla:dash:

Moja zivotna mantra bi glasila sto moze prosecan covek mogu i ja...zapocnem milion razlicitih stvari i testiram koliko kicma moze da podnese a da se ne prelomi, kako postoje svedoci mojih heterogenih interesovanja onda se trudim da makar budem prosecna u svemu zapocetom kako ne bih slusala komentare "lepo smo ti kazali da ne moze sve". A meni se uvek cini da drugi mogu i uspeju da urade vise nego ja. Kako bih ilustrovala navescu primer, skoro sam u isto vreme spremala ispit, isla tri puta nedeljno na nemacki, isla na konverzacijski engleski svaki drugi dan po 45 min, ucila voznju, pisala rad i radila kao PR...a da i trcala sam vikendom...tokom ta dva meseca sam se osecala kao gubitnik sve vreme, bila sam nervozna i na desetak dana sam imala herpes na usni pa kada je doslo vreme da se sumiraju rezultati bila sam potpuno ravnodusna da ne kazem razocarana...Mislim da preterana ambicija uvek ima veze sa dubokom nesigurnoscu...

Osecam i da nisam dorasla svojim strahovima od svega i svacega...isrpljujuce je da stalno vrtite po glavi sta sve moze da krene lose...nisam dorasla optimizmu...a volela bih da jesam

Nisam sigurna da li spada pod nedorasla izazovu voznja avionom jer ja ipak ulazim u njega relativno cesto ali se tresem tokom citavog leta tako da smatram da letenju ipak nisam dorasla...
 
Ne postoji ni jedan izazov kome neko nije dorastao, sve pocinje i zavrsava u nasoj glavi!! ako kazes NE MOGU ili makar i posumnjas budi siguran da to neces moci...
 
a 'el znate zasto jeff beck koristi tremolo onako do yaya da li ste se nekad dragi ljubitelji bluza to mozda zapitali? sta je uopste najveci izazov kod nekoga? osetiti mozda svoje drugo ja.... onostrano ja koje ne znamo ni da ga posedujemo.... zasto uopste neki umetnik trazi savrsenstvo u zeni? zasto npr. ocvali ljubavnik oseca prema jako mladoj devojci poriv ceznje ne bluda vec cistog estetskog zanosa? sta mislite cemu ce se neko lakse odupreti... oblinama od kojih zastaje dah ili naivnosti koja zraci iz pogleda sa pitanjem sta ti mislis da sam ja neko dete? sta je efemerno a sta primarno kad stavljamo sebe na ivicu ponora zvanog predaja nekome ili ivicu jos goreg ponora zvanog stvaralastvo?

posvecivanje izazovu ne postoji jer ako izazov postoji tu nema dileme... ili bezimo ili ga prihvatamo. posvecivanje je tu nepotrebno jer izazov sam nam je duhovna hrana koja nas cini zivima za razliku od nekih koji zive zivote bez trzavica, zivote prepune elemenata sigurnosti i predvidljivosti bez upliva iceg neocekivanog.... sta bi svako od vas dao da nikad u zivotu nije morao da bude pred nekim raskrscem kao u fric lajberovim odlukama gde se bira izmedju dvoja vrata kroz koja cemo da zakoracimo onako hrabro ili onako plasljivo.... iza jednih nas mozda ceka katarza prosvetljenja a iza drugih nas mozda ceka sam dante sa trozupcima.... koj ce ga znati.... kako god reagovali, jer na izazov moramo uvek reagovati posto je i beg neka forma reakcije, dolazimo uvek i bez greske do sustine sebe samih...

cemu covek nije dorastao....naravno onome sto nije za njega... ne moze da razdvaja mora jer je to vec uradjeno, ne moze da pomera planine jer i to je vec uradjeno, ne moze da shvati svemir jer svemir nije napravljen za njega i po njegovoj meri.... sta moze onda....sve ybg.... apsolutno sve sto je napravljeno za coveka i sto je doraslo za njega kao razvijeno bice ili onu zivotinju u njemu, tj. nama ili kako god ... dve zene ili pet zena... dva muskarca ili pet muskarca ista stvar... zlocin, ubistvo, krv, osveta, emocija, iracionalnost, ludilo, metafizika, sistematicnost, apstrakcija, prezivljavanje, borba, filozofija, kanibalizam, umetnost... znaci sve sto mislimo da mozemo i ne mozemo a mozemo jer uvek mislimo pogresno jer nam je argument za ne mozemo da nismo bili izlozeni takvom izazovu pa mislimo da zato ne mozemo sto je inace najveca zabluda coveka, ljudi pa i cele civilizacije koja uvek kaze... a ne, to nece nikad biti i ja nikad tako necu moci da reagujem... a prava istina cuci negde drugde... naravno u nama... samo se ceka okidac izazova da nas pogura ko sto rade bubnjari kad sviraju fusion...

polako se vracamo na jeff beka... 7 decenija zivota.... izazov da dokaze da danas nema boljeg gitariste od njega na svetu... sta ce mu to pitamo se? zar ne moze da sedi u parku i slaze domine i drvi o prolaznosti slave, zar ne moze da sa setom rodjacima pokazuje fotqe kad je bio na vrhuncu... zar ne moze da pise knjige zasto je koristio tremolo kad je moglo i bez njega sasvim lepo da zvuci.... ne...on ne bezi, on bira vrata na kojima pise fire a ne frost iako nam je bredberi rekao da je to povezano a mi mislimo da nije, jer nas temperament bira indijski okean sa koralnim sprudovima i ligestulom u pesku a ne norveske fjordove i tonove pjotrovog melaholicnog valcera.... problem je samo jedan, kako da bude dorastao izazovu da se nosi sa mladjima koji imaju mozda vestije prste, mozda vise snage, mozda vecu agresivnost.... samo jedno je resenje a ono se zove inspiracija.... inspiracija u vidu andjela, u ovom slucaju zene, muze, umetnice, devojke, pa skoro deteta fantasticnog talenta koja moze unuka da mu bude i koja svira bas. tal winkelfeld... muza koja ga vraca u vreme posleratne britanije kada je drugovao sa jimmy page-om, vreme estete i ugladjenog antoninija kada je sa yardbirdsima ludovao po zadimljenim klubovim sohoa i bio junak njegovog kulltnog blouapa svirajuci i razbijajuci fendere, vreme zaebancije sa rod stjuartom koji je dosao na dobrotvorni koncert u un u roze pantalonama i pevao cuvenu do you think i'm sexy, nezaboravno vreme vanila fudga i totalno ludog carmine apajsa....itd itd itd.....

znaci kratka prica o cilju kao izazovu koji svaki covek moze sebi da postavi ma koliko bio mlad ili star ako je siguran u sebe i ono sto zna da radi najbolje .... i sunasce jeco.... nikad ne pomisli da nisi dorasla nekom cilju, jer ako se samo jednom zapitas to ce ti postati manir i postaces nesigurna a to nije ni lepo a ni dobro a i skodi tenu a ti si mlada pa to ne valja... znaci sta god da ti se nadje na zivotnom putu znaj da nije slucajno, da je to neka kusnja ko sto bi rekli verujuci i da moras da biras vrata... a posle njih su opet druga vrata, pa treca... jer ceo zivot je izazov i ako mislimo da mu nismo dorasli bolje da se nismo ni rodili.... jasta....


p.s. inspirisan bio malom tal koju su ovde izvredjali pre godinu dana... samo zato ispisah ovo malo slova inace sam otisao za veq i veqov....



 
Lep post, Marlone.

Čudni su putevi Čovekovi ...
Izazov mu dođe kao dvoboj sa samim sobom, u cilju postizanja nekog cilja, makar cilj bio samo učvrstiti sebe u spoznaji da je, eto, i taj cilj bio moguć jer se tako htelo. Izazova ima mnogo: od onih svakodnevnih, naizgled običnih, banalnih (kada bebac načini svoj prvi korak, kada dete reši da nauči da svira violinu, kada devojčica sebi postavi zadatak da prvi put sama napravi kolače, kada dečak počne da trenira karate ... kada čovek gradi kuću sopstvenim rukama, ili kada starac koji se u hodu pomaže štapom reši da se pešice popne na sprat), preko pomalo ekscentričnih, fensi, adrenalinskih izazova tipa ronjenja sa ajkulama ili skakanja sa mosta – u cilju dokazivanja da je Samara onoliko daleko koliko mi odredimo ... I tako sve do slepih koji su odlučili da vide, gluvih koji su odlučili da čuju, porobljenih koji su odlučili da budu slobodni ... a da im, pritom, nisu potrebni ni Lurd ni ključar.
Najveći izazov je promena – da se konačno bude ono što jesi, ili da se konačno bude ono što bi hteo biti, ili da se život počne od nulte tačke čak i kada se stigne do njegove polovine.

Nije poraz ako devojčici ne uspeju kolači, ili ako dečak ne nauči da svira violinu; to je samo kratko odlaganje, saplitanje o stepenik. Ako se želi stići na vrh kule, potrebna je jaka želja (koju izazov i podrazumeva), međutim - i upornost, kao i oklop protiv malodušnosti. Naravno, sve to pod uslovom da smo izazov doživeli kao igru i uživanje a ne kao moranje i patnju.

Čovek može svašta, ali ne svaki čovek.
 
Sve u svoje vreme....je mudra izreka.
Ako je covek nema, onda je direktno u ujedinjenim vojnim snagama hijararhijske vojske natkurcavanja..
Naravno motivacija moze biti i mrznja i to jaka i DOBRA (kad se ovako slozite sa prethodnim onda i ovde ide rec dobra).

Mrznja je jaka motivacija , inspiracija, inat takodje, kompleks takodje, cak su jace od bilo kakve ljubavne inspiracije...

Posesivnost takodje jaka , tvrdoglavost takodje jaka...
Skoro sve zle osobine kod ljudi , primitivne i egocentricne su jake motivacione sile...

Sta treba u timu....budala....covek koji se postavi kao malen....malo i povodljiv...
I sta jos treba, 1 pametan jako pametan lider, vodja....ne da daje ideje glupima jer nisu ostali glupi, tj ne moraju da budu , vec da im ne kvari njihovu genijalnost....i da ih razume i ne da da njihove dushe smetaju njihovom talentu ma kakav bio....

Ovo je bio offtopic na neki nacin , ali u sustini nije...

Postaje jasno da zloupotrebljavati mrznju postaje vrlina....tj morate je negovati, ali da zatruje 10% vase duse...ne vise , ne manje...ili do 20% , koliko vec mozete da predate djavolu figurativno receno...
Ja nisam protiv negovanja mrznje u smislu evolucione snage i evolucionog potencijala...znanja da postoji i kako se sa njom izboriti....a to mora da se i oseti u sebi....
E sad da li je to stvarno mrznja ili jaka svest o mrznji , razmisljam, jer imam stav da mrznja steti duhovnom, ali stvarno imam i stav da je jak motivator, gledajuci oko sebe...
Tu vidim sebe osakacenog , jer mi uspeva da nikog i nista ne mrzim, pa izgledam kao idiot u trenutnoj Srbiji....oni koji to cine makar 2 min dnevno su sasvim normalni ,vise i ne treba dnevno da bi bili ono sto sam opisao gore, motivisani i vecito puni unutra te ostrascenosti mrznjom ...neispoljena ocigledno ali spreman da skoci.....i umesa se....

Osakacen jer nema one zestine reakcije i brzine koja je potrebna kad si u kontaktu sa takvima...

Jedino gde mi dobro ide su zene , jer sam ugradio jednu malenu stvar, a to je bez mrznje, a to je da one bas i ne zele sve da znaju istinito....dakle laz sam ugradio kao njenu samozastitu i da se bude blizi njenim snovima , sanjala ili ne sanjala...
Mada moze osvajanje da bude efikasno i sa mrznjom, isto tako, ali tu jedino ne vidim hendikep onoga koji ne mrzi...iz svog iskustva...
Mozda , jer ovde svi misle da mrzim zene , kad kazem da mislim da imaju manje logicke sposobnosti u proseku , ili cak i bioloski.....ali su emotivno razvijale neke druge stvari , sto je opet bioloski i uskladjeno ....ali ja bih to nazvao mrznja sa njihove strane sto ih ne vidim onakvim kakve one zele da ih vidim...ili bar da cutim o tome....
 
[I]Jedino gde mi dobro ide su zene , jer sam ugradio jednu malenu stvar, a to je bez mrznje, a to je da one bas i ne zele sve da znaju istinito....dakle laz sam ugradio kao njenu samozastitu i da se bude blizi njenim snovima , sanjala ili ne sanjala...
Mada moze osvajanje da bude efikasno i sa mrznjom, isto tako, ali tu jedino ne vidim hendikep onoga koji ne mrzi...iz svog iskustva...
Mozda , jer ovde svi misle da mrzim zene , kad kazem da mislim da imaju manje logicke sposobnosti u proseku , ili cak i bioloski.....ali su emotivno razvijale neke druge stvari , sto je opet bioloski i uskladjeno ....ali ja bih to nazvao mrznja sa njihove strane sto ih ne vidim onakvim kakve one zele da ih vidim...ili bar da cutim o tome....[/QUOTE]
[/I]

Auuuuuuuuu:eek:...posto sam zena molim te da mi ovo malo jednostavnije pojasnis kako ne bih dozivela psihicko rastrojstvo i svadjala se sledecih pet strana:besna::besna::besna:

Marlon fenomenalan post, bilo je pravo uzivanje citati ga...uspeo je da dodirne dublje od foruma, thanks
 
Poslednja izmena:
mnogim, nazalost...ili na srecu....i u svemu tome shavtila sam sta mi nedostaje, nista posebno, materijalno ili nematerijalno..ljudi koji oblikuju svet su ljudi..ne racunajuci neki mali procenat genijalaca...od kojih jos manji procenat uspe da se istakne...a svi ostali su lljudi prilicno normlanih sposobnosti i sasvim normalnog izgleda i karakteristika...samo sto imaju dobar selfmarketing i visok selfistim..kad krenu da pricaju..ja se zapitam da li je to isti taj koji me je juce pitao kako se racuna u excellu...e da potrebna je i zelja i cilj...eto na primer....uospte nije tesko zaraditi pare...niti je tesko udati se bogato...niti je tesko nauciti slalom....a nije tesko ni napraviti veceru za 24 osobe....nije tesko ako imas volju i zelju...
 
Borac za prava zivotinja:
Lep post, Marlone.

Čudni su putevi Čovekovi ...
Izazov mu dođe kao dvoboj sa samim sobom, u cilju postizanja nekog cilja, makar cilj bio samo učvrstiti sebe u spoznaji da je, eto, i taj cilj bio moguć jer se tako htelo. Izazova ima mnogo: od onih svakodnevnih, naizgled običnih, banalnih (kada bebac načini svoj prvi korak, kada dete reši da nauči da svira violinu, kada devojčica sebi postavi zadatak da prvi put sama napravi kolače, kada dečak počne da trenira karate ... kada čovek gradi kuću sopstvenim rukama, ili kada starac koji se u hodu pomaže štapom reši da se pešice popne na sprat), preko pomalo ekscentričnih, fensi, adrenalinskih izazova tipa ronjenja sa ajkulama ili skakanja sa mosta – u cilju dokazivanja da je Samara onoliko daleko koliko mi odredimo ... I tako sve do slepih koji su odlučili da vide, gluvih koji su odlučili da čuju, porobljenih koji su odlučili da budu slobodni ... a da im, pritom, nisu potrebni ni Lurd ni ključar.
Najveći izazov je promena – da se konačno bude ono što jesi, ili da se konačno bude ono što bi hteo biti, ili da se život počne od nulte tačke čak i kada se stigne do njegove polovine.

Nije poraz ako devojčici ne uspeju kolači, ili ako dečak ne nauči da svira violinu; to je samo kratko odlaganje, saplitanje o stepenik. Ako se želi stići na vrh kule, potrebna je jaka želja (koju izazov i podrazumeva), međutim - i upornost, kao i oklop protiv malodušnosti. Naravno, sve to pod uslovom da smo izazov doživeli kao igru i uživanje a ne kao moranje i patnju.

Čovek može svašta, ali ne svaki čovek.
Kliknite za proširenje...

U mnogome se sa tobom slazem , samo mi dozvoli jednu repliku na recenicu : "Čovek može svašta, ali ne svaki čovek."
Mislim da svaki covek moze sve ako to zeli, i postavi kao cilj!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top