Dokumentarni serijal: Jugoslavija u ratu 1941-1945

Епизода 1
27.март 1941.

Епизода отвара неколико важних питања за разумевање догађаја који ће Југославију непосредно увући у Други светски рат.
- Да ли је војни пуч 27. марта 1941. било самоубиство или одбрана Југославије?
- Да ли су и пре 27. марта 1941. Немци припремали план о нападу и уништењу Југославије?
- Да ли је политика кнеза Павла била непромишљена и водила Југославију у катастрофу или је хтео да је спаси од увлачења у рат?
- Какав је био притисак заинтересованих земаља, а пре свега, Велике Британије и Немачке, на Југославију - да се определи?
- У којој мери су стране обавештајне службе умешане у пуч 27. марта?
Епизода је снимана у Великој Британији, Немачкој и Југославији.
О контроверзама, везаним за 27. март, говоре: проф. др Богдан Кризман (Загреб), проф. др Бранко Петрановић (Београд), др Милан Ристовић (Београд), др Холм Зундхаузен (Немачка), проф. др Драгољуб Живојиновић (Београд), Игор Бухаркин (Русија), публицист и експерт архива министарства спољних послова СССР, Џулиен Емери, аташе за штампу у британском посланству пред рат, мајор Никола Косић, пучист, Милован Ђилас, Михајло Швабић и принц Александар Карађорђевић, син кнеза Павла, Хајнц Шларп, Радмила Радић, капетан Клаус Фогел, Станко Марјановић и Слободан Нешовић.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#g/c/541DBD329056A34B

Епизода 2
6. Април 1941.


У овој епизоди реч је о петнаестодневном рату Југославије и Немачке у априлу 1941. године.
Основна питања су:
* Да ли је југословенска Влада знала тачан датум напада на Југославију?
* Зашто је званична југословенска агенција "Авала" забранила југословенским листовима и радију да емитују вест о уласку немачке војске на тле Југославије, на југу земље, око Струмице, а ту вест су објавили сви листови слободног света, па чак и у јужноафричком граду Кејптауну?
* Да ли је пружан организован отпор или се војска распала и предала?
* Који су узроци слома: издаја или погрешни ратни планови генералаштаба југословенске војске?
* Да ли је Југославија могла рачунати на војну помоћ Велике Британије и СССР-а?
Учествују: проф. др Бранко Петрановић, мр Миле Бјелајац, проф. др Богдан Кризман, професор Зундхаузен из Немачке, мајор југословенске војске Никола Косић, публицист Слободан Нешовић и други.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/E5F500194188060D

Епизода 3
10.април 1941.

Десетог априла 1941. (на хрватском травња) у Загребу Еуген Кватерник, десна рука усташког вође Анте Павелића, прогласио је независну државу Хрватску.
Емисија отвара следећа питања:
* Да ли је постојао план у Немачкој или Италији о стварању НДХ или је ова творевина била импровизација сила осовине?
* Коме је Хитлер нудио протекторат над том државом?
* Зашто је Влатко Мачек (тада потпредседник југословенске пучистичке владе генерала Симовића) пре немачког напада на Југославију одбио њихов предлог да прогласи НДХ а после десет дана ипак дао благослов усташкој власти?
* Како је војни представник Рајха, генерал Глез фон Хорстенау, видео кључне личности усташког режима (Павелића, Славка и Еугена Кватерника) а какви су његови први утисци о надбискупу Алојзију Степинцу?
* Које су основне немачко-италијанске противречности према НДХ?
* Да ли је тачан извештај Глеза фон Хорсетануа у којем је забележио Хитлерове речи да му је жао што је разбио Југославију али да је учинио уступак Мусолинију, који је био главни инспиратор уништења југословенске државе?
О овим и другим питањима говори највећи светски познавалац усташког покрета и НДХ - проф. др Богдан Кризман из Загреба, сведоци из Загреба (Дарко Шкрињар, домобрански поручник и скојевка Вера Сарић).
Коришћени су и текстови из извештаја и дневника немачког војног опуномоћеника у Загребу, Глеза фон Хорстенауа.
Коришћени су и архивски филмски материјали (и немачки и усташки, италијански и мађарски) о првим данима НДХ, који до сада нису или су ретко приказивани јавно.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/3A64A31A063243EC

Епизода 4
Србија пролеце 1941.

Након капитулације Југославије, земља је распарчана а Србија подељена под управу више земаља, немачких савезница.
Емисија отвара питања о карактеру разних окупационих система које су Србији наметнули Немци, Мађари, Бугари и Италијани и односа према окупацији које су имали - са једне стране комунисти а са друге ројалистички оријентисани патриоти:
* Да ли је у Банату створена фолксдојчерска држава или је немачка мањина била само фаворизована у односу на остале?
* Да ли је окупација Баната (Немци), Бачке (Мађари) и јужних делова Србије
(Бугари) била део ратне победе или је требало да ти делови и дефинитивно буду припојени освајачима?
* Да ли је експлозија у средњевековној тврђави у Смедереву, где је био велики немачки магацин муниције, и која је однела 1.000 до 2.000 живота - случај или
саботажа комуниста?
* Да ли је комунистички покрет у Београду био под утицајем обавештајних служби, Коминтерне, масона, итд?
* Да ли је Анте Павелић послао Јосипа Броза у Београд да завади Србе?
* Да ли је покушај одвајања Македоније од КП Југославије требало да значи
совјетско признавање бугарске окупације тј. анексије југословенских земаља?
* У емисији се констатује стварање два антиокупаторска покрета и даје упоредна анализа њихових вођа - Јосипа Броза и Драже Михајловића. Вршњаци, са истом историјском шансом, и то већом, у том тренутку, на страни Драже Михајловића.
Учесници:
историчари - проф. др Бранко Петрановић, академик Чедомир Попов, др Раде Кончар, др Венцслав Глишић, др Бранко Бошковић (Приштина), Карл Хајнц Шларп и Холм Зундхаузен (Немачка), Леонид Гибјански (Русија), публицист Нора Белоф
(В. Британија) и сведоци - Милован Ђилас, Михајло Швабић и Владета Новаковић.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/08167F7E23062BB7

Епизода 5
Србија лето 1941.

Теме емисије су устанци партизанско-четничких одреда у Србији у лето 1941. Основна питања која се отварају су:
* Зашто се донедавно 7. јул славио као почетак анти-октобарског устанка?
* Које су прве веће борбене акције против окупатора у Србији и ко их је почео?
* Каква је била улога генерала Милана Недића у гашењу устанка?
* Каква је била четничко-партизанска војна сарадња?
* Како се Дража Михајловић ослободио главних ривала за руководство у четничком покрету - генерала Новаковића и Косте Пећанца?
* Да ли је четничко-партизанска сарадња била заснована на антиокупаторској основи или је то била сарадња из тактичких разлога где је сваки покрет имао своје циљеве?
Учествују: историчари-проф. др Бранко Петрановић, Венцеслав Глишић, Холм Зундхаузен и Карл Хајнц Шларп (Немачка), Радмила Радић, професор Светозар Стојановић и сведоци - Миодраг Коларевић, капетан четничке јединице, Милосав Бојовић из посавског партизанског одреда и неколико бораца из јединица Драже Михајловића.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/F447B6005A9A31AE


Епизода 6
Србија јесен 1941.

Основна тема емисије је почетак грађанског рата у Србији и утврђивање кључних разлога о томе зашто су се два устаничка покрета - партизански и четнички - која су током лета сарађивала на антиокупаторској основи, у касну јесен окренула један против другог.
* Да ли је леви ексклузивизам покрета који је водио Јосип Броз онемогућио даљу војну сарадњу и довео до јединствене појаве у Европи - грађанског рата у условима немачке окупације?
* Које разлоге су наводиле присталице Драже Михајловића и сам Михајловић да четници прекину сарадњу и уђу у директан оружани сукоб са партизанима?
* Како је Дража Михајловић нудио Немцима сарадњу за борбу против комуниста?
Као посебна тема је расправа о немачким одмаздама у Србији (Мачва, Краљево, Крагујевац), о којима ће говорити четири немачка историчара - Карл Хајнц Шларп, Клаус Фогел, Манфред Месершмит и Холм Зундхаузен. Немачке одмазде у Србији су, као и грађански рат, биле јединствен пример примене казнених одредби - сто за једног.
Учествују: др Веселин Ђуретић, проф. др Смиља Аврамов, проф. др Светозар Стојановић, проф. др Бранко Петрановић и проф. др Стеван Павловић (Саутемптон-Енглеска).


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/C85475EF1DF6A2F2


Епизода 7
13.јул

Устанак у Црној Гори био је највећи устанак у Европи јер је у њему учествовало преко 30.000 црногораца. За разлику од устанка у Србији, имао је доста специфичности, а није постојало ни четничко-партизанско двојство у команди.
Емисија расветљава мање познате стране тог устанка, пре свега са становишта директива које су доносила највише тела Комунистичке партије Југославије.
* Да ли је устанак избио 13. јула у Вирпазару, како бележи званична ЈУ историографија, или на Чеву код Цетиња?
* Да ли је устанак по ширини и снази изненадио комунисте?
* Зашто су се јавиле противречне директиве, прва да се иде на устанак а друга, после два дана, да се са устанком престане?
* Да ли је масовна предаја устаника Италијанима последица ових несналажења партијског врха?
* Какву је улогу имао капетан Хадсон вођа прве ратне британске мисије, кад је у јесен 1941. стигао у Црну Гору и о чему је разговарао са Милованом Ђиласом, партијским и војним организатором устанка у Црној Гори?
* Да ли је пораз у Пљевљанској бици био пресудан за кризу Народноослободилачке војске и партизанског покрета у Црној Гори?
* Кад су се јавили четници и какав је, у почетку, био њихов однос према партизанима и италијанима?
О тим и другим питањима и контроверзама говоре кључни људи Тринаестојуслког устанка - Милован Ђилас и Владо Дапчевић, као и учесници догађаја: Милић Осмајлић, Миливоје Нововић и историчари др Зоран Лакић, др Гојко Миљанић, др Жугић, мр Радојица Лубурић, Доминик Флесати (В.Британија) и проф. др Бранко Петрановић.
У оквиру емисије је приказан и италијански архивски материјал о окупацији Цетиња и борбама у Црној Гори.


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/0B6EB2F9818FBA73

Epizoda 8
НДХ - Усташка револуција

У Хрватској је од 1941. до 1945. свим средствима спровођен државни тероризам, с циљем да се од вишенационалне државе направи једнонационална. По сопственом схватању усташких идеолога - програм, циљ и методи - названи су револуционарним.
Емисија отвара следећа питања:
* Којем типу фашистичких држава је припадала НДХ и које су њене специфичности?
* Шта је садржавао програм решавања српског питања?
* Да ли се сличан државни тероризам, по обиму, програму, идеологији и пракси може наћи још у некој немачкој сателитској творевини тог доба?
* Како су званични немачки представници у НДХ гледали на усташку политику?
Другу групу питања отвара тема о понашању и реаговању угрожених Срба. Ту се, пре свега, мисли на оне који су избегли покоље и одлучили се на отпор и самоодбрану. Реч је, дакле, о устаницима, како оним неорганизованим тако и о устанцима које је припремала КПЈ. Српске избеглице у Книну и Далмацији - да ли је италијанска политика на овим просторима ишла за тим да спасава Србе од усташа?
* Који је излаз из овог пакла нашао четнички војвода Момчило Ђукић?
Чуће се сведочење јединог преживелог у усташком покољу у Глинској цркви из лета 1941. - Љубана Једнака, и логораша из Јадовна и Јесеновца - Божидара Шварца.
Приказани су архивски филмови о покатоличавању Срба и усташким злочинима.
У епизоди говоре историчари: мр Сафет Банџовић, др Смиља Аврамов, др Веселин
Ђуретић, мр Петар Кроло, др Франческо Привитера (Италија), Карл Хајнц Шларп (Немачка), Живко Кустић, католички публицист и свештеник, Јаша Алмули, публицист и председник Јеврејске општине у Београду, проф. др Бранко Петрановић, стручни консултант.


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/FB4AD21B5E9F136D


Епизода 9
НДХ - цвијет хрватства

Независна држава Хрватска је, осим територије Хрватске, добила и територију Босне и Херцеговине.
Емисија отвара следећа питања:
- Зашто су муслимани у НДХ проглашени "цвијетом хрватства" и које су биле њихове основне политичке оријентације 1941. године?
- Зашто су избили устанци Срба у источној Херцеговини и како је КП покушала да им одреди програм и циљеве?
- Које су специфичности четничко-партизанске сарадње у Босни и Херцеговини 1941. године и зашто крајем те године међу њима није избио сукоб и грађански рат, као у Србији?
- Зашто у борбама против усташа 1941. нема значајнијег учешћа Муслимана и Хрвата?
Емисија отвара и контроверзе о улози Мачека:
- Да ли је Мачек био Павелићев партнер у спровођењу његове политике, или је позивао народ у шуму да се прикључи комунистима?
Еминентни хрватски историчари - др Дарко Бекић (у време снимања, почетком 1991, био је саветник председника Хрватске, Фрање Туђмана, за спољну политику) и академик др Душан Биланџић - изнеће мишљење о томе зашто су Хрвати 1941. године масовно прихватили усташку државу.
У емисији говоре и: Светозар Вукмановић Темпо, члан Политбироа КПЈ и организатор устанка у Босни и Херцеговини, академик и већник АВНОЈ-а, др Енвер Реџић (Сарајево), др Расим Хурем (Сарајево), проф. др Смиља Аврамов, експерт за међународно право (Београд), мр Сафет Банџовић, историчар (Бања Лука), Звонимир Комарица, првоборац из Загреба и један од петорице преживелих у бекству из усташког логора Керестинац и проф. др Бранко
Петрановић, струни консултант серије.


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/8B9D08A48B8BB81C

Епизода 10
Превентивне ликвидације

У овој епизоди обрађена је тема која је у литератури позната као "лево скретање". Реч је о појави "црвеног терора" (комунистичког) који је највише изражен крајем 1941‚ и у зиму 1942. у Црној Гори и источној Херцеговини, али који, такође, има међународну компоненту и заснива се на проценама светских догађаја онако како их дају вође четничког и комунистичког покрета. Ова епизода отвара следећа питања:
- Да ли је "црвени терор" у првој половини рата забележен као пракса још негде у Европи?
- Каква је била совјетска политика према четничком и комунистичком покрету почетком 1942, и да ли је Коминтерна знала за "лева скретања"?
- Да ли су комунистичке ликвидације биле освета, кажњавање издајника и сарадника окупатора или преуређења бољшевизација рата са далекосежним политичким циљевима и да ли су "пасја гробља" (стратишта комунистичких противника) права слика овог радикалног револуционарног захвата?
- Да ли су 1942. постојале две политике вођства Народноослободилачког покрета: једна за Црну Гору и Херцеговину, а друга за источну Босну и територије независне државе Хрватске?
На питања одговарају домаћи и страни историчари: проф. др Бранко Петрановић (Београд), др Саво Скоко (Београд), др Расим Хурем (Сарајево), проф. др Света Стојановић (Београд), др Леонид Гибјански и др Игор Бухаркин из Русије, др Франческо Привитера из Италије.
Сведоци и учесници догађаја су: Милован Ђилас и Светозар Вукмановић Темпо, чланови руководства КПЈ и Врховног штаба, Мијат Мијатовић, Милић Осмајлић, Светозар Арсенијевић, Миливоје Нововић (партизански борци), Радован Дубак, Вучић Илинчић и Блажо Вујисић (црногорски четници), Небојша Јеврић, публицист и други.


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/42A9763266E6F13A

Епизода 11
Наличје пацификације НДХ

Емисија говори о независној држави Хрватској 1942. године. То је време када Немци приморавају усташки режим Анте Павелића у Загребу да обустави масовну ликвидацију Срба, јер је тај државни тероризам имао за последицу распламсавање устанка.
Немачки војник, представник у НДХ, питао је Павелића: "Реците ми искрено, да ли имате намеру да побијете баш све православце?" Да би задовољили захтеве својих налогодаваца, усташе званично мењају политику - обећавају да ће сада српско питање решавати мирним, политичким средствима.
Шта је то значило и шта се догађало у склопу тих мера, а посебно какво је наличје те пацификације, тема је ове емисије која отвара следећа питања:
* Зашто је обновљен рад хрватског Сабора?
* У чему се разликовао Павелићев од Степинчевог програма денационализације Срба?
* Каква је била усташка пропаганда оптуживања Срба за злочине у НДХ?
* Шта је то хрватска православна црква?
* Да ли су постојали усташко-четнички споразуми са циљем заједничке борбе против комуниста?
* Да ли су Немци учествовали у терористичким акцијама против Срба у НДХ?
У овој емисији биће приказани архивски филмови о раду хрватског Сабора, о хрватској православној цркви, о борбама на Козари и усташки пропагандни филмови.
Учествују: проф. др Бранко Петрановић (Београд), проф. др Богдан Кризман (Загреб), др Динко Давидов (Београд), Вељко Ђурић (Београд), мр Сафет Банџовић, академик Енвер Реџић и др Расим Хурем (Сарајево), публициста Божидар Дикић, академик Чедомир Попов (Нови Сад) и публицист из Београда Момир Крсмановић.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/99A9A1C5CF6D0133


Епизода 12
Умиривање Србије

После слома устанка, Србија је прекривена логорима. Избеглице из Независне државе Хрватске, Бачке и са Косова налазе уточиште у Србији.
Ту је и око седам хиљада интернираних Словенаца. Шеф квислиншке владе, генерал Милан Недић, покушава да обезбеди минимум власти, уверавајући немачке генерале у лојалност. Од Срба захтева ред, мир и рад. "Немци су наши пријатељи", говорио је Недић. Бугарска армија добија од немачке команде окупациону зону до надомак Београда.
Мађари у Бачкој и Бугари у јужној Србији почетком 1942. спроводе злочиначке одмазде застрашујућих размера.
Епизода отварана неколико питања:
* Каква је била судбина партизанских одреда у западној Србији почетком 1942. године?
* Да ли је за Србију било места у немачком "новом поретку"?
* Какво је било држање врха српске православне цркве према Недићу и Немцима?
* Какав је био став немачких власти према четницима?
* Каква је Недићева улога у спровођењу немачке одмазде и његов хуманитарни рад на збрињавању избеглица?
Осим проф. др Бранка Петрановића (Београд), стручног консултанта серије, учествују и историчари: др Венцеслав Глишић (Београд), Карл Хајнц Шларп и Херман Зундхаузен из Немачке, академик Чедомир Попов (Нови Сад), Бранко Михајловић, син Драже Михајловића, логораши и други сведоци тадашњих догађаја.


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/26CCD52DFE8C6994


Епизода 13
Југословенска влада у избеглиштву

Епизода говори о најпосвађанијој влади која је после војног слома 1941. године стигла у Лондон. У овај град избегле су владе и других окупираних земаља: Грчке, Норвешке, Чехословачке и друге.
Југословенска влада, и поред угледа који је уживала због пуча 27. марта којим је одбацила пакт са Немачком, није била дочекана са одушевљењем. "Боље би било да нису ни долазили, говорио је британски премијер Черчил.
Шта се догађало у самој влади, какви су односи били између владе и краља, према Дражи Михаиловићу - чућемо од историчара и сведока из Велике Британије и Југославије.
Посебно је занимљиво британско држање према југословенској влади у прве две године рата. Пропаганда у Америци и Енглеској тада ствара легенду о првом герилцу Европе - генералу Михаиловићу.
У емисији говоре: мајор ваздухопловства југословенске војске Светозар Лолић, британски обавештајац Џулијан Емери, историчар из Лондона др Ен Кеј, принц Томислав Карађорђевић, историчар из Москве др Леонид Гибјански, др Веселин Ђуретић (Београд), проф. др Драгољуб Живојиновић (Београд) и проф. др Бранко Петрановић (Београд).


epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/4C780CE8E63C9F62

Епизода 14
Црно и бело

Епизода прати Врховни штаб Народноослободилачке војске у ратним и политичким догађајима у Босни и Херцеговини у првој половини 1943. године.
Југословенска историографија до недавно је овај период сагледавала искључиво кроз две велике немачко-усташке операције, познате као 4. и 5. непријатељска офанзива.
Та прва операција на Неретви у немачким плановима названа је Вајс (бело), а друга, на Сутјесци Шварц (црно). Ти ратни догађаји до сада су представљани као херојско и веома успешно вођење рата Врховног штаба, на челу са Титом.
Међутим, доследно је прећуткивана једна, по партизане врло непријатна епизода, војни и политички преговори са немачком командом у Загребу. Ти контакти тек пре неколико година обелодањени су под називом "мартовски преговори". Скоро полувековно црно-бело приказивање ових шест месеци ратних и политичких збивања 1943. године, игром случаја поклапа се и са називима поменуте две немачке војне операције.

epizode ovde:
https://www.youtube.com/user/robot381#grid/user/C47E1DF23FE62566

ostale epizode ce biti postavljene, kad budu postavljene i na jutjub.

Pa dobro, bre, Dragane, covece....

Okaci 2-3 videa, pa ce ljudi vec da se snadju za ostak.

Milanne:

Pa dobro, bre, Dragane, covece....

Okaci 2-3 videa, pa ce ljudi vec da se snadju za ostak.

Kliknite za proširenje...

neka sad ovako, pa cu da popravim kasnije.

Hmmm, neko vreme nisam proveravao, mislim da ja imam negde do 13. epizode...

Inace, vrlo malo sam stigao da odgledam sa diska, vise onako kad naletim dok je na TV-u.

Mislim da su autori imali prilicno realan i nepristrasan pristup.

Inace, ja pouzdano znam da Koca voli ovu seriju tako da jedva cekam da cujem njegovo misljenje

da meni se svidja posto je odradjeno dobro, profesionalno i nepristrasno, a odgledao sam sve.

Milanne:

Inace, ja pouzdano znam da Koca voli ovu seriju tako da jedva cekam da cujem njegovo misljenje

Kliknite za proširenje...

milance lep ti avatar.......ovako, u duhu srpstva i pravoslavlja....

ovaj dokumnetarac je veliki pomak, i udarac na tvoju, iako Srbin si, hrvatsko-bosnjacku propagandu...

...a tek cemo ga komentarisati........

Zapamti ime scenariste, Bozidar Zecevic...tvoj komentar o realnom i nepristrasnom pristupu uzecu za dalje...

Imam osecaj da ga i nisi pogledao...ja sam u toku, takav je i moj komentar...Velebit je verovatno tvoj favorit....njega rusim u postu, bez reci....

__________________-

@Dragan_srbcg

Hvala brate, ovo sam jurio pre par meseci...nije bilo na netu, a RTS ga pustao stidljivo bez najave...i sad ponovo....inace, traje dugo pustanje, s prekidima (ipak nam je SPS na vlasti)....Nadam se da ce najnoviji dokumentarac Bozidara Zecevica, kada izadje, pustiti kako prilici (uostalom bice na ''History'')...a zapamticemo komentare loklanih hrvata i srpskih *********, citaj izroda......bice to prijatna za nas, a neprijatna za njih, istina, i nista drugo.....

inace, koliko sam uspeo da pogledam, ovo jeste bio veliki napredak, ali u odnosu 1:3, objektivnog i komunjarskog.....ko bi ovo mogo da zamisli pre samo nekoliko godina...

napredujemo i to je bitno......

ne znam, koji bi komentar na ovo imali hrvati i bosnjaci....bas se i ovakav (dokumentarac), ne uklapa u njihovu istoriografiju...lazljivu, kao sto su i oni sami....

Koča:

milance lep ti avatar.......ovako, u duhu srpstva i pravoslavlja....

Kliknite za proširenje...

U duhu izvorne hriscanske zajednice. Drago mi je da ti se svidza.

ovaj dokumnetarac je veliki pomak, i udarac na tvoju, iako Srbin si, hrvatsko-bosnjacku propagandu...

Kliknite za proširenje...

Pa ja sam mislio da sam Srbin, ali mi rekose da to neki Kocha deli potvrde srpstva, pa sad nemam kud...

...a tek cemo ga komentarisati........

Zapamti ime scenariste, Bozidar Zecevic...tvoj komentar o realnom i nepristrasnom pristupu uzecu za dalje...

Kliknite za proširenje...

Po mojoj logici ne bi trebalo ni Srbi, ni cetnici da se petljaju u takve dokumentarne sadrzaje, ali pozdravljam svaku inicijativu da jedni odu kod drugih i pokusaju da uporede saznanja da bi se doslo do istine.

Imam osecaj da ga i nisi pogledao...ja sam u toku, takav je i moj komentar...Velebit je verovatno tvoj favorit....njega rusim u postu, bez reci....

Kliknite za proširenje...

Ej, priznajem da sam jedva zavirio u te epizode koje sam skinuo.

Nije da necu, nego ne stizem.

Mnogo sam ih redovnije gledao na TV-u.