Manastiri- cuda

[Magdalina]

Bio sam u prilici da celivam mosti Sv. Anastasije i Simeona Mirotocivog,ali moram da vas ispravim...Ove mosti koje smo videli na slikama nisu od Simeona nego od Simona koji je potpuno drugi svetac. Ja nisam celivao jer sam imao problem kad sam krenuo da celivam ali sam zato tri puta prolazio ispod kivota kad sam bio u Studenici. I imam pitanje,odakle ste uzeli ovaj citat o glavi Sv.Jovana i ko ga je pisao?

Tačno.
Mošti sv. Simeona mirotočivog su u kamenoj grobnici sa desne strane kada se uđe u brod studeničke crkve. I njegovo telo jeste mirotočilo, ali kroz pukotinu na kamenoj grobnici. A to miomirisno i sveto ulje je bilo toliko obilno točeno iz moštiju svetiteljevih, da se sakupljalo u čašama.
Tako je još mirotočilo telo sv. Nila mirotočivog i svetoga Georgija pobedonosca čije su mošti u gradu Lidi kraj Tel Aviva. I one više ne mirotoče. Dok mu kosti (mošti) mirišu nekim ne zemaljskim mirisom.
Interesantan je podatak recimo za svetog Nektarija eginskog, koji je nama bliži po upokojenju, da je nakon nekoliko godina pod zemljom kada je izvađen, njegovo telo je bilo potpuno netruležno i očuvano, a iz njega je obilno teklo mirisno miro.

[milos-mimi]

Magdalina od kud sve to znate,meni stvarno nije jasno...
Svaka cast...

[Magdalina]

Magdalina od kud sve to znas,meni stvarno nije jasno...
Svaka cast...

Pa, imala sam prilike da saznam...
A što se tiče tih moštiju svetoga Georgija i svetoga Nektarija, njih sam celivala...kao i svete Anastasije i sv. Simona monaha...
A svati car Lazar je potpuno očuvan i netruležan. I interesantno je recimo za njega, da je Srpska Crkva dopustila da se nad njegovim moštima izvrši naučno ispitivanje da bi se pokazalo da mošti nisu nastale balzamovanjem. Negde početkom 2000-ih, u man. Ravanicu (gde se čuvaju njegove mošti) došli su naučnici raznih fela uglavnom sa Beogradskog Univerziteta, ali i iz inostranstva. Sprovedeno je više dnevno ispitivanje tkiva i uzimanje uzoraka za ispitivanje u laboratoriji da bi se utvrdilo dejstvo bilo kog stranog elementa koji je mogao izazvati balzamovanje. Međutim, rezultati istraživanja su bili negativni i potpuno je potvrđeno da je telo iz neobajšnjivih i nauci nepozantih razloga ostalo netljeno.
Zapravo ono što "konzervira" tela svetaca jeste upravo prisustvo Svetoga Duha u njima (zbog načina i svetosti njihovog života) da bi na taj način oni bili pokazatelji plodova prave i čiste vere u Boga i svima onima koji su u veri slabi.
Interesantno je i to, da se recimo tela monaha ukopanih na Svetoj Gori, obavezno raspadaju i ostaju od njih samo kosti. Njihove se kosti nakon tri godine vade i peru u vinu. Kada je telo monaha sahranjenog na Svetoj Gori ne raspadnuto, to je obično pokazatelj n da je Gospod na ovaj način razobličio takvu dušu, i smatra se Božijom kaznom. Zašto se tela na Svetoj Gori raspadaju i ne ostaju cela, bez obzira na svetost života? Razlog je u tome, što su na Sv. Gori samo prisutni monasi i njima nije potreban takav dokaz za veru kakve su mošti svetih, jer imaju svu blagodat monaškog čina koji je ravnoangelski. Na tim kostima, svetost života vidi se po prebojenosti kostiju: od zlatno žutih ( što je znak bogougodnog života) do sivih i crnih(što je znak nekog greha kojem je robovala duša)...

[milos-mimi]

Zanimljivo....Veoma zanimljivo.... Samo vi pricajte,slusamo mi vas...
A mosti Svetog Georgija sam i ja celivao tek kad su stigle na Djurdjeve Stupove... A sad delimicno skoro sam imao prilike u Vrdniku da vidim kost cara Lazara i nije nesto ocuvana ili ja nisam dobro video....

[Magdalina]

mošti svetog kneza Lazara:

[Magdalina]

Zanimljivo....Veoma zanimljivo.... Samo vi pricajte,slusamo mi vas...

Nemoj da mi persiraš...nisam toliko matora...

[milos-mimi]

Hehe izvini....Bas se vidi da su ocuvane...Dosta su i ocuvane mosti Svetog Stefana Decanskog,isto tako izgledaju.

[Magdalina]

Naravno, sad kad govorimo o svetima i njihovim moštima, opet se može pomenuti jedno proročanstvo o obnavljanju moštiju svetoga Serafima Sarovskog. U vreme kada pravoslavlje bude potpuno zašlo u apostasiju (bogootstupništvo) Bog će dopustiti da počne obnavljanje moštiju svetoga Serafima Sarovskog i na kraju će se njegovo telo potpuno obnoviti i vaskrsnuti. Tada će sveti Serafim početi da propoveda po Rusiji i da ukoreva sve koji ne održaše veru pravoslavnu, da bi se narod pokajao i vratio Bogu i Istini. Po rečima očevidaca, nekih monaha i prijatelja koje poznajem i koji su bili na poklonjenju svetitelju, kažu da je to obnavljanje već počelo i da je već vidljivo.
A najsačuvanije mošti pravoslavlja su svakako mošti svetoga Aleksandara Svirskog, monaha iz nekog 15 veka. NJemu se javila Sveta Trojica u obliku tri Angela, slično kao praocu Avramu.
Molitve ovom svetitelju se jako brzo uslišavaju, a nečiste sile beže i od samog spominjanja njegovog imena! I to je samo pokazatelj kako je tešku i strašnu borbu vodio ovaj Božiji podvižnik sv. Aleksandar Svirski, sa nečastivima, i koliko je u toj borbi bila ogromna Božija pobeda i sila koju je darovao ovome svome ugodniku!

[milos-mimi]

meni nesto ovo i nije najjasnije....a slike mi se ne vide,ako si ih u opste i stavila....

[Magdalina]

meni nesto ovo i nije najjasnije....a slike mi se ne vide,ako si ih u opste i stavila....

Ne znam zašto se nisu videle, meni su se pojavile slike, pa su onda nestale...valjda se sada vide?
A šta ti još nije jasno?

[milos-mimi]

I dalje se ne vide...Ko je uopste taj svetac,sto bas on i kako se to vidi?

[Magdalina]

I dalje se ne vide...Ko je uopste taj svetac,sto bas on i kako se to vidi?

Čudno, ja ih vidim?
Koji svetac? Sveti Aleksandar Svirski?
To je bio Valaamski monah iz 15. veka, koji je otišavši na reku Svir, otpočeo pustinožiteljni podvig. Naćiću negde njegovo žitije da postavim..

[milos-mimi]

aha,hvala na odgovoru

[Miloš KS]

A Miki brate iskuliraj....znas koliko me zanima sta pojedinci pisu...Bitno je da ste tu ti,Magdalina,Vessna B i jos par njih sa dobrim pricama u koje verujemo,hvala Bogu...uzivaj

Svakako cu tako!

Ne, nije vladika bio rođak, nego je onaj privatnik, koji je obnavljao manastir, tvrdio da je rođak vladike Nikolaja, zbog istog prezimena, ali se ispostavilo da nije i da njih dvojica nemaju uopšte bilo kakve veze.
Svako ulje iz kandila koje gori nad svetiteljskim moštima, kao i svako osvećeno ulje je isceljujuće i sveto. Samim tim ono može da po veri bude isceljujuće, a nekada i kada čovek ne veruje, pa Bog dopusti da se čovek uveri, pa se desi neko isceljenje uljem.
Recimo, jednom prilikom, moj suprug je dobio napad jake groznice, kada smo bili na odmoru. Međutim, kao za inat, jer smo došli samo na nekoliko dana, nismo poneli nikakve lekove sa sobom, a bilo je već pola noći, kada je temperatura počela naglo da raste i dosegla već 39 stepeni. I pošto nisam znala šta da primenim osim utopljavanja i preznojavanja, koje nije pomagalo, pročitala sam molebni kanon Majci Božijoj, a sa sobom sam ponela vaticu koja je bila natopljena mirom sa čudotvorne ikone Majke Božije sa ostrva Andros u Grčkoj. Tom vaticom sam ga pomazala po čelu, grudima, i obrazima, i moj suprug je skoro istovremeno osetio olakšanje. Pošto je bio već bunovan, nije uopšte znao (već zadremavši) čime ga pomazujem, ali ga je iz sna prenuo miris mira sa vate, iako se taj miris već jako slabo osećoa, jer je bio izlapio od dugog stajanja. Nakon već nekih minut, temperatura je počela naglo da opada i ujutru je bio čio i bodar kao da uopšte nije ni bio bolestan...

A mozda mu je i prezime lazno.... Jer je ipak retko.

E, da pozdravis muza!

I šta se to vidi na ovim slikama??? Lepo obučeni kosturi. Zbog čega su oni sveci??? Zato što su rodili sveca. Nije li to malo....čudno?
Imajući u vidu da se taj svetac zamonašio 5 minuta pred smrt, kad se stizao podvizavati i ugoditi Bogu??? Zašto je on svetiji od arhiđakona Stevana??? Gde su Stevanove mošti???A njegovih roditelja??? Gde su mošti brojnih drugih ljudi koji su ugodili Bogu po Bibliji???
A sad da te pitam znaš li ZAŠTO ne postoji Mojsijev grob???
Kad smisliš napiši.

Koliko je to Jovan imao glava???

Zar je moguce i da se Sveti Sava ravan Apostolima ovde ovako kinji??!

Magdalina od kud sve to znate,meni stvarno nije jasno...
Svaka cast...

Bas tako

Pa, imala sam prilike da saznam...
A što se tiče tih moštiju svetoga Georgija i svetoga Nektarija, njih sam celivala...kao i svete Anastasije i sv. Simona monaha...
A svati car Lazar je potpuno očuvan i netruležan. I interesantno je recimo za njega, da je Srpska Crkva dopustila da se nad njegovim moštima izvrši naučno ispitivanje da bi se pokazalo da mošti nisu nastale balzamovanjem. Negde početkom 2000-ih, u man. Ravanicu (gde se čuvaju njegove mošti) došli su naučnici raznih fela uglavnom sa Beogradskog Univerziteta, ali i iz inostranstva. Sprovedeno je više dnevno ispitivanje tkiva i uzimanje uzoraka za ispitivanje u laboratoriji da bi se utvrdilo dejstvo bilo kog stranog elementa koji je mogao izazvati balzamovanje. Međutim, rezultati istraživanja su bili negativni i potpuno je potvrđeno da je telo iz neobajšnjivih i nauci nepozantih razloga ostalo netljeno.
Zapravo ono što "konzervira" tela svetaca jeste upravo prisustvo Svetoga Duha u njima (zbog načina i svetosti njihovog života) da bi na taj način oni bili pokazatelji plodova prave i čiste vere u Boga i svima onima koji su u veri slabi.
Interesantno je i to, da se recimo tela monaha ukopanih na Svetoj Gori, obavezno raspadaju i ostaju od njih samo kosti. Njihove se kosti nakon tri godine vade i peru u vinu. Kada je telo monaha sahranjenog na Svetoj Gori ne raspadnuto, to je obično pokazatelj n da je Gospod na ovaj način razobličio takvu dušu, i smatra se Božijom kaznom. Zašto se tela na Svetoj Gori raspadaju i ne ostaju cela, bez obzira na svetost života? Razlog je u tome, što su na Sv. Gori samo prisutni monasi i njima nije potreban takav dokaz za veru kakve su mošti svetih, jer imaju svu blagodat monaškog čina koji je ravnoangelski. Na tim kostima, svetost života vidi se po prebojenosti kostiju: od zlatno žutih ( što je znak bogougodnog života) do sivih i crnih(što je znak nekog greha kojem je robovala duša)...

A postoji li tema o mostima, i diskusija o njima, zasto su i kako ocuvane, bas me zanima, ovde??

mošti svetog kneza Lazara:

Vidi se, Sveti Car Lazar, KNEZ NAD KNEZEVIMA!!!!

Naravno, sad kad govorimo o svetima i njihovim moštima, opet se može pomenuti jedno proročanstvo o obnavljanju moštiju svetoga Serafima Sarovskog. U vreme kada pravoslavlje bude potpuno zašlo u apostasiju (bogootstupništvo) Bog će dopustiti da počne obnavljanje moštiju svetoga Serafima Sarovskog i na kraju će se njegovo telo potpuno obnoviti i vaskrsnuti. Tada će sveti Serafim početi da propoveda po Rusiji i da ukoreva sve koji ne održaše veru pravoslavnu, da bi se narod pokajao i vratio Bogu i Istini. Po rečima očevidaca, nekih monaha i prijatelja koje poznajem i koji su bili na poklonjenju svetitelju, kažu da je to obnavljanje već počelo i da je već vidljivo.
A najsačuvanije mošti pravoslavlja su svakako mošti svetoga Aleksandara Svirskog, monaha iz nekog 15 veka. NJemu se javila Sveta Trojica u obliku tri Angela, slično kao praocu Avramu.
Molitve ovom svetitelju se jako brzo uslišavaju, a nečiste sile beže i od samog spominjanja njegovog imena! I to je samo pokazatelj kako je tešku i strašnu borbu vodio ovaj Božiji podvižnik sv. Aleksandar Svirski, sa nečastivima, i koliko je u toj borbi bila ogromna Božija pobeda i sila koju je darovao ovome svome ugodniku!

Nema slika....

Inace, Magda, postavio sam jednu temu, ali je ona prebacena u sveopstu "Bozja cuda oko nas", i govori o Isusovom liku koji se pojavio na Hrastovini, svrati pa pogledaj, na poslednjoj stranici je, bas me zanima tvoje misljenje, isto i Mimiju porucujem!!

Bas mi je drago sto tema, uprkos svemu, ipak lepo napreduje!

[gost 202039]

http://www.pogledaj.name/mo/video/BTpJYFIt7bM

Evo snimak mosti Sv. Aleksandra Svirskog.
Zanimljiv je i ovaj tekst mali ispod, nisam uopste do sada ni cuo o njemu
Hvala Magdalina,a i ostalima na ovim lepim lepim informacijama.

[Владан ИПХ]

Nemoj da mi persiraš...nisam toliko matora...

Сестро Магдалина, мени се чини да је персирање више из поштовања, јер те сви ми са форума пажљиво слушамо(они који имају уши да чују), ко у стара времена мала деца свога оца који долази са далеког пута и приповеда искуствена дешавања. Стварно немамо од кога да чујемо слична сведочења.

Ако можеш, испричај(или копипејстуј са других тема) нам још једном о узроку одскорашњег паљења манастира Хиландар и ако знаш за чудо из 1996. када је гром ударио у патријаршију на Светога Саву. Ја тражим по форумима па ако нађем поставићу цитате постова.

[Владан ИПХ]

http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=268

ГРМЉАВИНА НА СВЕТОГА САВУ 1995. ГОДИНЕ

Година 1995. је сав Српски род опоменула великом грмљавином по свим нашим земљама. Уз грмљавину, ишло је и невреме, као недвосмислен знак присуства Божјег и опомене Божје. Чак су и стари, пагански народи, који нису знали за истинитог Бога, својим врховним боговима (зевсу, јупитеру, индри, перуну, тору, итд.) давали област муње и грома као по преимућству божанске опомене и божанскога оружја. И тај знак је свако могао да види и чује, само ако је хтео да отвори очи и уши. Грмљавина је на Светог Саву забележена у народној песми о почетку буне на дахије 1804. године:

"Трећу Свеци вргоше прилику,
гром загрме на Светога Саву,
усред зиме, кад му време није,
сину муња на Часне Вериге,
потресе се земља од Истока,
да се Србљи на оружје дижу,
ал се Србљи дигнут не смједоше..."

Свуда је грмело: и у престоници, и у провинцији, и није било краја који за ту грмљавину није чуо.
У Београду, громови су погодили Саборну Цркву, у којој је служена Литургија; Савезну скупштину; авалски ТВ и радио-торањ. Била је то велика, непорецива опомена Божја.


Зашто у Цркву?

Зато што је осим часних, Божјих изузетака, мноштво Срба, од верника до јереја, па и архијереја, заборавило Еванђелски идеал и завет спасавања људских душа. Неки служе Богу подвојена срца, бојећи се од властодржаца овога света, а не Њега, Свеца Израиљевог; други су огрезли у таму издаје Православне вере под маском "хришћанске љубави"; има свештеника који се понашају као занатлије који мисле више о заради него о души, својој и своје пастве; многи Срби који себе сматрају православнима су раслабљени и ретко горе духом, служећи Христу, и још иду код врачара и гатара, и вера им је крхка и немоћна.

У савезну скупштину гром је гађао због свих политичких лажи којима смо присуствовали у последњих неколико година, завођени за Голеш-планину и остављани на њеним највишим, леденим врховима, да умремо од политичке студи и превара властодржаца, чији је једини циљ био пун трбух и пуна кеса.

У торањ за пренос ТВ и радио-емисија на Авали гром је ударио да би опоменуо творце програма за "ђавољу кутију" (тако је телевизију прорицао Свети Козма Етолски стотину година пре него што су је пронашли) да више не варају народ лажним вестима, да га не трују отровним филмовима и не загађују гнусном и варварском турбо-фолк и сличном музиком.

Бог је, са Светим Савом, Србе позивао на оружје: на духовно оружје покајања, молитве, поста, исповести, Причешћа, на оружје смирења под силну руку Његову и идеје за истином Његовом.

Два-три дана о чуду се причало, а затим се све наставило: свако је отишао својим старим путем. А пута Божјег мало се ко сетио и мало је ко на њега стао.
И дошла је страшна 1995. Пала је, 1. маја, када су безбожници у Србији славили празник рада (за ђавола раде сви који Богу не работају), Западна Славонија, и у усташким рукама обрео се Јасеновац, са седам стотина хиљада Српских мученика из 2 светског рата несахрањених на хришћански начин. Нисмо били достојни мученичке земље јасеновачке... Пала је Книнска Крајина, пала Лика, пао Кордун и пала Банија, земље на којима су Срби живели још пре Средњег Века (Срб се, рецимо, помиње у 4 веку), и у усташким се рукама обрео манастир Крка. Нисмо били достојни далматинскога Косова... Издат је народ Српски у Босни, у име "мира" (који ће, ако се овако настави, бити мир Српског гробља)... Реке избеглица су потекле према Србији, док су Срби из Србије слушали турбо-фолк и настављали да се лудирају... А властодршци су наставили да говоре о миру, а телевизија је наставила да лаже...
Нису хтели да чују Светог Саву.

[Владан ИПХ]

СНЕГ НА ВАСКРС 1996. ГОДИНЕ

Онолико колико је Господ већи од Светог Саве, толико је упозорење на Васкрс 1996. године веће од упозорења на Савиндан 1995. године; јер је Свети Сава, најдивнији Србин икада рођен, ипак само слуга Божји и усвојено чедо Оца Небескога; Васкрсли Христос је Бог Који је постао човек, са Оцем и Духом Светим Творац неба и земље, један од Свете Тројице. Да није Христа, не би било ни Светог Саве; да није Васкрса, који славимо као дан победе Живота над смрћу и Светлости над тамом и Истине над лажју, не би било ни Савиндана, ни Видовдана, ни Никољдана, ни Ђурђевдана, ни Аранђеловдана - нити једног другог празника. Зато је срце морало да боли сваког Православног Србина са ове стране Дрине кад је видео како у његовим земљама пада снег за најрадосније црвено слово у календару - дане Христовог Васкрсења. А падао је 1996. и то много, вејавички, зимски. Виђено је право невреме коме су претходили лепи и топли дани Страсне седмице. Недеља, Понедељак и Уторак Васкрса - били су под снегом. На Цетињу је беснела снежна олуја, са муњама и громовима.

Црква Божја Васкрс опева као "Празник над празницима и Славље над слављима"; вели: "Сада се све испуни светлошћу, небо и земља и преисподња, да празнује сва твар устајање Христово, у коме се утврђује" (добија коначни циљ, коначну потврду смисла свог постојања). А Српски Васкрс 1996. био је тама и вејавица; као да је Христос одвратио Своје Лице од нас не желећи да гледа безакоња људи крштених, а недокрштених, који Га свакодневно вређају бестидним мислима, речима и делима. И кад су три дана Васкрсења прошла, кад је Васкршње црвено слово отишло из календара - опет је пролепшало, као да се ништа није десило.
А јесте. Чини се да су и птице и лептирови и гора и вода више осетиле Васкршњу опомену него људи којима је она била послата да их уразуми.

Шта можемо очекивати у будућности? Шта осим несреће?

Нека свако сам размисли нека се свако сам упита:
"Због којих грехова мојих и моје породице би вејавица за Празник над празницима? Шта да учиним да бих се поправио, да бих умилостивио Господа? Шта да учиним да не пропаднемо коначно и бесповратно?"
А кад схвати, нека се покаје, исповеди, духовно отрезни и почне побожно да живи, спреман да од Оца Небескога добије и шибе за своје неваљалство; јер, кога Бог воли, онога и кара, и бије сваког сина кога прима, вели се у Светом Писму.

ЗАШТО ПЛАЧУ НАШЕ ИКОНЕ?

Већ десетинама година иконе и Православним храмовима плачу, распећа лију миро, а понегде и крв потекне. Неверне Томе не верују, научници врше анализе и кажу: немогуће, али истинито!

Из дрвета иконе теку мирисне сузе чији је састав истоветан саставу људских суза, са још неким састојцима који се не дају анализирати, јер нису од овога света.

Највише плачу иконе у Америци, том светском средишту антихристовског безакоња и неправде, где, по подацима полиције, годишње бесповратно нестане на десетине хиљада деце и омладина, која великим делом бивају жртвована у сатанистичким обредима и где, од 1966., постоји званично регистрована "црква сатане".

Плакала је Мајка Божја у албанској Православној Цркви у Чикагу;
Из иконе Мајка Божје Иверске у кући Канађанина Јосифа Муњоза, Православног Шпанца, од 1982. тече целебно миро (Муњоз је, од стране једног зликовца, убијен 1997; тек после смрти сазнало се да је био тајни монах);

У Новосаровском манастиру у Тексасу из очију Богородице Владимирске сузе тако обилно теку да је, од 1985. кад је чудо почело, зову "Ридајућом" (потписник ових редова је био у додиру са сузом Ридајуће Богородице - њен мирис је чудесан и не престаје)...

Плаче икона Христова у цркви Светога Јована, исто у Америци...

У месту Цицеро, држава Илиноис, у антиохијској Православној цркви, Богородица лије сузе. Тако и на другим крајевима света.

Из Распећа у месту Маунт Причард, Аустралија, тече миро од лета 1994;
Богородичина икона у Копенхагену, у храму Руске Заграничне Цркве, проплакала је почетком 1995.
Плачу иконе по Русији, где се крајем осамдесетих у Лвову на чудесан начин указала Пресвета Богородица и најавила будућа страдања.
У Грчкој, из једне Христове иконе у Атини потекла је крв, а из друге сузе; из иконе Светог Архангела Михаила миро.
Године 1997. из Распећа у храму Солунске митрополије потекла је крв...
Из иконе Светог Нектарија Егинског у храму близу полицијске академије у Атини потекла је крв. Има још пуно сличних примера, и ко зна колико ће их тек бити.
Царство Божије плаче над грешним и у таму потонулим родом људским. Бог је Љубав, и Он је стално брижан ради нашег спасења: кад види како Га људи својим делима гоне, Он их на разне, а увек прво нежне, очинске начине опомиње. Један од тих начина су и сузе и крв који се појављују на Светим сликама Христа и Богородице. Мајка Божија је жалостива Мати читавог рода људског: зар да не рида гледајући ратове и убиства, силовања и све могуће врсте злочина, којима човечанство угађа сатани, а не Њеном Сину, Спаситељу света?
И код Срба је било и има знакова Божјег присуства, и то веома много; само Срби очи затварају, и, како каже једна Богомољачка песма: "Али народ не хаје, за грехе се не каје". Зато наша несрећа траје.

Ево неколико знакова и опомена Неба који би, да су на прави начин примећени и примљени, сигурно помогли потомцима Светог Саве да се опамете и врате Христу.

Крајем седамдесетих година, у доба шиптарског дивљања на Косову, у пределу у коме се налазе Високи Дечани, било је велико невреме, и гром је ударио у Крст куполе манастирске цркве. Ватра је испунила читав храм. Највише пламена је било око ћивота Светог краља Стефана Дечанског. Ништа није оштећено, ни ћивот, нити било шта у цркви. Игуман ондашњи, отац Јустин (Тасић) о овоме је одмах обавестио надлежног епископа, потоњег Патријарха Српског Павла.

Исте Године, у селу Медна код Мркоњић-града, четврте недеље Великог поста, при крају Свете Литургије пред свештеником који је служио и тројицом старијих људи, чланова Црквеног одбора, свети антиминс се три пута сам отворио и склопио (на антиминсу се служи Света Литургија). О овом је извештен и надлежни владика и Свети Синод. Епископ рашко-призренски Павле, данашњи Патријарх, рекао је тада да овај догађај најављује велико страдање. Збивања у Босни то потврђују.

1990. године на завеси олтарских двери у манастиру Студеници појавила се суза у оку Светог Саве. Неки су је протумачили као обичну мрљу од влаге, али је била реч о правој, и то крвавој сузи. Отац овог народа, заборављен и одбачен од своје деце, плакао је над њиховом крвавом судбином у скорој будућности.

У зиму 1991. у Саборној цркви у Београду, из распећа Христовог крај улазних врата, трновог венца на Његовом челу и ране на ребру потекло је миро.

Рат и патње Срба у Хрватској најавио је следећи догађај:
У пролеће 1991. пред почетак несреће, у кући Србина из Бјеловара десило се да је копија Иконе Мајке Божје Лепавинске (манастира у близини Крижевца), која је преживела усташко бомбардовање 1943.почела да се крстолико креће по зиду. Чуду је претходило изненадно заблиставање собе која је била у мраку (човек је седео и гледао ТВ, а светла су била угашена), као и паљење кандила самог од себе. У соби се стално осећао мирис ружиног уља. Чудо крстоликог кретања иконе уочили су многи, а потврдио га је Митрополит загребачко-љубљански Јован. Ускоро почиње распеће Срба - Славонаца, Крајишника, Банијаца, Кордунаша, Личана. Више нема Српске Крајине, осим у тужним успоменама изгнаника и историјским документима...

Мала црква манастира Савина, у Херцег Новом, 1992. и 1993. била је сведок плакања Христове иконе.
На Благовести 1992. у парохијској цркви у Севојну, заплакала је икона Богородичина.
1989. плакала је копија Тројеручице у Сланцима надомак Београда...
Небо се, у пролеће 1993. над Радовањским лугом, местом где је убијен Карађорђе, жарило читаве једне ноћи, а многи, ником несхватљиви звуци, допирали су однекуда...

И, наравно, у кобној 1995. години издаје Срба са оне стране Саве и Дрине, кад су, у име "мира", продате стотине хиљада несрећника од београдских "миротвораца", грмело је на Светога Саву, "усред зиме, кад му време није". Два-три дана се о томе причало, а затим се прешло на свакодневно весело безумље и ситан, мишји живот који не види даље од носа и стомака.

Шта нас чека?
Сваком разумном човеку јасно је да нас не чека ништа што би се могло назвати радосним догађајима. Предстоји страдање можда небивало у досадашњој Српској историји. Наша Црква је, преко својих виђених људи, а нарочито Патријарха Павла, позивала Србе на покајање, на пост, на молитву, на исповест, на Свето Причешће. Одазвали су се неки, али у веома малом, незнатном броју (у Београду, у свим храмовима, недељом на Литургији тешко да буде више од три до четири хиљаде људи! У престоници од два милиона становника само толико људи се у недељу, дан Божји, моле Богу. А где су остали?)

Крајње је време да се пренемо. Јер, већ поменути знаци, поред тога што нас упозоравају на близину пропасти у коју себе водимо одричући се предачких завета, Крста Часног и Слободе Златне, у исти мах нам говоре колико Бог заиста воли Србе, и колико је Њему и Његовим угодницима стало до нас. Ако се покајемо и уразумимо, још има наде. "Ставио сам пред вас живот и смрт, па изаберите", говорио је Господ преко пророка Мојсеја.
Дај Боже да изаберемо живот!

[Sizif]

A ti verujes samo medijima?? Zar jednostavno neko cudo ne moze ostati tajna, u okrilju Crkve, Manastira, ne moze proci bez medija???

Ne, naprotiv. Ja sam vrlo skeptičan prema onome što javljaju mediji, i takav stav preporučujem svima. Ali sam barem isto toliko skeptičan prema "rekla-kazala" informacijama. Ovo sa gromom koji udari u crkvu u sred osveštavanja i polomi mermernu trpezu mi je bilo baš interesantno.

Ne znam da li je ta crkva uopšte imala gromobran?

[Kovač]

A jer tema o kostima,ili necemu drugom.Cini mi se da se u naslovu teme ne spominju kosti.

[milos-mimi]

Сестро Магдалина, мени се чини да је персирање више из поштовања, јер те сви ми са форума пажљиво слушамо(они који имају уши да чују), ко у стара времена мала деца свога оца који долази са далеког пута и приповеда искуствена дешавања. Стварно немамо од кога да чујемо слична сведочења.

Ако можеш, испричај(или копипејстуј са других тема) нам још једном о узроку одскорашњег паљења манастира Хиландар и ако знаш за чудо из 1996. када је гром ударио у патријаршију на Светога Саву. Ја тражим по форумима па ако нађем поставићу цитате постова.

U potpunosti se slazem sa Vladanom... Nemam vise nista da dodam,sve je rekao...
A inace Vladane price su dobre i neverovatne... Samo tako nastavite,volim da citam ne volim da pisem....
Pozdrav

[analogdigit]

http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=268

ГРМЉАВИНА НА СВЕТОГА САВУ 1995. ГОДИНЕ

Година 1995. је сав Српски род опоменула великом грмљавином по свим нашим земљама. Уз грмљавину, ишло је и невреме, као недвосмислен знак присуства Божјег и опомене Божје.

Stvarno cudnog li cuda! Nevreme pa jos povrh svega i grmljavina! To je prosto za neverovari!
Zar se to stvarno bas tako desilo?

Зашто у Цркву?

Stvarno ne znam zasto?
Ako gledas sa strane zdravog razuma onda je logicno da su ove dve gradjevine (Saborna crkva i Narodna skupstina) pogodjene munjama iz prostog razloga, sto su najvislje gradjevine u svojoj okolini, o tornju na Avali ne treba posebno ni pricati. Prema tome nema tu nikakvih cuda, cista fizika. Medjutim ljudi imaju taj nagon u svojoj glavi da u svemu pronalaze nekakav smisao.
Najgore od svega je to sto se i danas, bez obzira sto zivimo u 21. veku kada je nauka razvijenija nego ikad, ljudi cude nad nekim dogadjajima koji vise ne predstavljaju nikakvu misteriju.
Nadam se da ce ipak razum prevladati i da ce logika da zameni mistiku.

[analogdigit]

A jer tema o kostima,ili necemu drugom.Cini mi se da se u naslovu teme ne spominju kosti.

Meni ovo na neki nacin deluje kao tema o nekrofiliji. Stvarno ne mogu da poverujem da je neko u stanju da poljubi kosti ili ostatke mrtve osobe. BLJAK.

[Sizif]

Meni ovo na neki nacin deluje kao tema o nekrofiliji. Stvarno ne mogu da poverujem da je neko u stanju da poljubi kosti ili ostatke mrtve osobe. BLJAK.

To se na netu popularno zove Rule 34

[analogdigit]

To se na netu popularno zove Rule 34

HEHE, samo sto je ovde dozvoljeno i maloletnim osobama! Tj. ne postoji neko pravilio tipa ako ste mladji od 18 onak....