Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Magdalina, svaka ti cast, fascinatna je prica iz Grcke i stvarno verujem u tu pricu, slavio je Boga, Bog se radovao, Bog pomaze...
A da li je to ovaj Manastir, samo da znam??
Verovatno ti je to neki posao u kome uzivas, ili si stvarno veliki vernik, a takvima i njima bliskima se cuda desavaju, hvala ti sto si uzdigla ovu temu i sto svojim pricama podstices i druge, da ispricaju svoja iskustva, podno Ostroga, Stupova, Koporina, Zice, manastira na Kosovu....
I jos jedno pitanje, sta mislis o onoj prici sa prve strane, o Djurdjevim stupovima???
Jeste, to je taj manastir! Svaka čast na ekspeditivnosti!
Inače je manastir novokalendarski...
Da, pa mogla bih dosta da se raspišem na ovoj temi, ali neka kažu i neki drugi malo koje svedočanstvo...Zašto li braća pravoslavci ćute?
Što se tiče Đurđevih Stupova, mnogo lep manastir, pogotovo kad se gleda sa puta kojim se prilazi, kako je okružen borovom šumom, a on se izdiže na golom bregu kao da izranja iz šume. Uopšte, priroda oko Novog Pazara je prelepa. Inače, tu, u podnožju manastria se rodio i Sveti Sava, u seocetu u kotlini pod bregom na kojem je manastir. A tu je i Petrova crkva, najstarija očuvana na ovim prostorima, kažu iz 6-7 veka, u kojoj je kršten Stefan Nemanja po pravoslavnom obredu.
Pa, šta bih rekla za to "čudo"? Po onome kako je u crkvi neko predanje, ne valja kada se bilo šta u oltaru sruši ili padne, polomi ili bilo šta slično, samo od sebe... To je svakako opomena, a sad zbog čega i kome, to već neko ko je tamo služio može i da pretpostavi. Da li je povezano baš sa smrću patrijarha, može da bude, ali i ne mora...jer, obično kada bi tako neki veliki ljudi (u smislu svetosti) se upokojili, nije bilo nekih negativnih projavljivanja, već naprotiv, pozitivnih...Šta je ovo bilo, zaista ne znam, niti mogu da sudim..
Ali, evo sad kad već mislim o toj temi raznih "projavljivanja" u oltaru za vreme službe, moram da ispričam jedno "čudo" u vezi toga što se desilo 2003. godine.(opet ako se ne varam za godinu, ili je godina pre ili kasnije, ne mogu da se setim, uglavnom može se proveriti).
U Ovčar-kablaru postoji jedan manastir na vrhu malog brdašceta, a iznad man. Jovanje, koji se naziva man. Sv. Uspenija. Tu je nekada bio živ manastir koji je zapusteo, pa je poslednjih godina, za vreme vl. Stefana žičkog, ovaj episkop dao blagoslov jednom lokalnom jakom privatniku da manastir obnovi. (čačani će znati o kome je reč: nosio je prezime našeg velikog vladike Nikolaja, Velimirović, i imao firmu pod dosta čudnim nazivom vavilon). I on je počeo sa obnavljanjem manastria, ali se preterano uživeo u ulogu ktitora, pa je obnovivši crkve, sazidao konak (u grubim radovima) gostoprimnicu i vajate gde je hteo da dovodi svoje goste...Onda je na crkvi napravio bareljef sa svojim likom (profilom) tako da sveko ko uđe u crkvu treba i njemu da se pokloni(?). I počeo je da dovodi u manastir (koji je bio zapusteo) svoju klijentelu, goste, prijatelje, partnere, počelo je sa ražnjevima, kasnim sedeljakama i pijankama...Vladika Stefan je već bio star i senilan da bi nešto preduzeo i tako je to uzimalo sve više maha. Ovaj Velimirović je inače bio jako omražen među narodom u Čačku, jer je bio poznat po tome da svoje radnike ne isplaćuje u platama i po pola godine...Ali je imao dovoljno da kupi, što bi rekao narod, "pola Čačka"....Ali, ko štedi taj i ima
Da se vratimo na događanje: Niko nije mogao ovog Velimirovića iz manastria da istera...On je za sebe tvrdio i da je neki od potomaka i bliskih rođaka slavnoga svog "pretka" vladike Nikolaja, i da samim tim zasluženo zaslužuje da poseduje manastir u Ovčar-kablaru.
Kada je crkva bila gotova, potego je Velimirović, da se Crkva osvešta. I tražio za to blagoslov od vladike Stefana. On se nije složio, naravno jer je znao jednu "sitnicu": kojim je parama ovaj Velimirović obnavljao svetinju. A znalo se i u narodu. Jer je o tome brujala čitava Žička eparhija. Pare od zelenašenja, od kriminalnih poslova (čak ilegalne prodaje oružija) i slično, pri tom zakidane plate radnicima (ne malom broju) koji su mesecima bili bez primanja, i to tako godinama (po sistemu isplati im dve zakasnele, pa opet ne plaća nekoliko narednih, i tako...). Zato vladika Stefan odustaje od osvećivanja ove crkve i manastira.
Međutim, zainati se Velimirović, pa kaže: "Imam ja ko će, kad nećeš ti! Imam ja "svoje" vladike koji će da to urade!"
I dovede on "svoje" vladike: vladiku Lavrentija i vladiku Irineja niškog. Nije da oni nisu znali za izvore investiranog novca, ali nisu mogli ni da odbiju iz njima poznatih razloga. I tako se objavi osveštenje manastira. I neki narod dođe (pošto od monaha u Ovčaru niko nije hteo da dođe). Padala je kiša taj dan i bilo je baš "pasje" vreme. I u sred liturgije, puče nešto i opali grom pravo u Crkvu, a u oltaru koji minut nakon toga, napukne mermerna ploča časne trpeze na pola. Svi su bili zgranuti od iznenađenja. Liturgiju su nekako završili, samo zbog sramote od naroda, ali se za ovaj događaj odmah svugde raščulo. Čak se i Velimirović uplašio. Naravno, crkva nakon ovoga više nije ponovo osveštavana...Iako se u tom manastru organizovalo sestrinstvo.
Velimirovića je nedugo nakon osvećivanja Crkve iz manastira uspela da "protera" jedna mala monahinjica. Sa dolaskom vladike Hrizostoma na žičku, ova monahinja je dovedena u taj manastir da bi gosn. Velimirovića na "fin" način oterala. Ona se u manastir uselila, Velimirko je mislio da će je, budući krhku i slabašnu, lako obrlatiti da mu bude u manastiru sluškinja za goste koje dočekuje, ali se grdno prevario...Mati N. (ko je zna, znaće i o kome pišem), mu se suprotstavila i tako je manastir "oslobođen"...Velimirko je morao da "podvije rep" i napusti svoje carsko zdanje...
Poslednja izmena:
) zbog antispam politike koju zastupam. 
