Beogradizacija: Beograd vraca samo 8% novca koje u budzet uplate opstine Srbije

Београдизација – Узроци и последице - Радоман Ирић
Његово величанство печат
Једно истраживање показало је да грађани Врања који аутомобилом иду у Београд свакога дана за путарину просечно дневно оставе 988.000 динара

У 2008. години, више од 90.000 становника општине Врање, разним обавезама, каналима, вирманима и на друге начине, ,,утерали” су у буџет Републике Србије преко 12 милијарди динара. Милијарда месечно – каква је то отимачина? Од тог харача Врању је враћено целих – 8 одсто. Што би чиновници рекли: и словима, осам одсто. Врањски пример није изузетак већ прокламовано правило понашања, начин функционисања државе Србије, коју је ова „демократска” власт приграбила као најсветлију тековину Осме седнице ЦК СК Србије.

Дакле, Врању је службени Београд вратио само осам одсто од колача који је био велики 12 милијарди динара. Чак и тих осам одсто враћено је тако што су овдашњи политички лидери, пред челницима својих београдских централа често на коленима клечали. Неки су дочекали да их председници општина у руку пољубе, зато што су их „удостојили” мрвицама од колача. Јер горе побројани представници народа боље знају шта и када треба саградити у Бујановцу, Прешеву, Медвеђи, Трговишту, Босилеграду, Владичином Хану... где је доходак по глави становника мањи од трећине републичког просека.

Други, опет врањски податак. Држава Србија је неприкосновени господар свега и свачега на својој територији. Ваздух, сваки педаљ земље, свако дрво, свака ограда, пут, сваки цреп на крову, свака школска клупа и столица... све је то власништво земље Србије. Градови и општине немају ништа. Сви су они подстанари Немањине 11. Осим што уредно сваког месеца Београду морају да плаћају кирију, у градовима и општинама не смеју ни малим прстом да мрдну без одобрења Београда.

Ако у Врању грађани копају 100 метара канала за водовод; да у 21 веку доведу струју до неке недођије, ако треба да промене пет столица у школи, да поправе кров на сеоској амбуланти... ништа не смеју урадити док не оду у Београд да им тамо, то што грађани хоће, потврде печатом. А тај печат грађане Врања данас кошта ђавоље.

Једно истраживање прошле јесени дало је овакав резултат: грађани Врања, који аутомобилом иду у Београд, свакога дана, за путарину на магистралном путу, просечно дневно оставе 988.000 динара. Дакле, милион динара дневно само за путарине. А где су други трошкови: храна, пиће, спавање, дневнице, гориво, амортизација... и све зарад Његовог величанства печата.

Хоће ли се и када овај однос променити?

Варају се сви они који мисле да ће ово болно питање да реше власти у Београду или политичке елите на свим нивоима. Сваком председнику општине, сваком градоначелнику, државном чиновнику, народном посланику, министру... само је бог могао овако нешто да подари.

Један председник општине скоро се пожали новинарима: „Правила игре су таква, а против Београда се не можемо борити”. Новинари су председнику на то одговорили: „Није тачно. Радници којима је држава закинула зачас организују штрајк, блокирају пут, пругу... и реше проблем. Господо председници, позовите грађане из ваших општина, станите на чело протеста, блокирајте пут, упутите вашим партијским друговима у Београду ваше захтеве и одредите рокове. То је све”.

Политичке елите у Београду би најрадије да се време заустави и да ово потраје до у недоглед.

На срећу грађана Србије, Европа мисли друкчије. Пре него и закорачимо тамо, једно од првих болних питања које ће Београд морати да подведе под европске стандарде јесте децентрализација и равномеран регионални развој.

Независни новинар из Врања

Радоман Ирић

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Njegovo-velichanstvo-pechat.sr.html

---------------

izvrstan tekst. Beograd radi upravo ono sto sam odavno rekao - zivi na racun ostatka Srbije.

Osam posto... A u kom obliku je tih 8% ? U novcu? A jel neko mozda zaboravio na vojsku, policiju, zdravstvo, penzionere i jos 100 stvari - za koje se ne daje kes, ali koje su stalno tu?

I ta bunjava za to da sve drzi Republika... A u isti mah, kada Vojvodina zatrazi da bar nekim delom raspolaze sama sobom - urla se da su separatisti.

E pa neka neko lepo uzme, pa nek izbalansira to, pa neka se javi. Ovako, cas levo cas desno - meni nije jasno sta se tu hoce.

Београдизација – Узроци, последице - Миодраг Вујошевић
Нова расподела моћи
Ми, заправо, не располажемо такозваним стратегијама изласка из кризе (осим, како то рече један пакосник, ако се у то не рачунају новосадски фестивал Егзит и драгачевски Сабор трубача)

Миодраг Вујошевић

Србија је на почетку деведесетих радикално рецентрализована, а доцнији покушаји да се она децентрализује све досад нису дали бољe резултатe. Након ,,страшних” деведесетих прилике се нису битније поправиле ни после 2000. Једнострана, необазрива и неумна примена транзицијских мантри, а заправо нових идеолошких догми, као што су либерализација, деетатизација, дерегулација, маркетизација, урбани менаџмент и сл., уз скоро потпуно запостављање проблема стратешког управљања, оставила је пустош у погледу регионалног развоја, просторне организације привреде и уређења простора. Србија је зато једна од најнеразвијенијих европских земаља с порастом незапослености и такорећи трајном деквалификацијом читавих контингената радне снаге. Све то прати продубљивање неједнакости и пораст сиромаштва, продужена емиграција младих и образованих људи, интензивна деиндустријализација итд. У Србији су и највеће регионалне разлике у Европи, праћене дубоком демографском кризом и депопулацијом. (Још пре шест-седам година овај тренд смо означили као ,,раст без развоја”.)

Глобална криза само је потенцирала дубину и сложеност наших развојних проблема, па у подужем периоду ми, заправо, не располажемо тзв. стратегијама изласка из кризе (осим, како то рече један пакосник, ако се у то не рачунају новосадски фестивал Егзити драгачевски Сабор трубача). Све већи број грађана није задовољан развојем догађаја и главним правцем пловидбе у постсоцијалистичкој аргонаутици нити како броди лађа Арго-Србија.

Најновији покушаји децентрализације, кроз Предлог статута Војводине, Закон о регионалном развоју и сл. Такође, могу се разумети само као почетак стварне децентрализације. Остаје да се види да ли ће они означити помак ка иначе толико неопходном обнављању стратешког управљања, истраживања и мишљења или ће чинити само пуку (привремену) прерасподелу политичке моћи између центра (Београда) и неколико макрорегионалних центара (понајпре Новог Сада, а уз то и Крагујевца, Ниша, Ужица...), односно даљу дезинтеграцију Србије. При том важно је да се нова решења траже у широком друштвеном дијалогу, и у општем интересу, а не превасходно кроз нагодбе централа политичких партија и њихових регионалних-покрајинских испостава. Надасве, тек остаје да се види да ли су србијанске елите способне и компетентне да се понесу са тим проблемима и изазовима, односно да ли располажу траженим еманципаторским и модернизаторским потенцијалом.

Научни саветник и председник Научног већа Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) из Београда (У организацији ИАУС-а, на Грађевинском факултету у Београду, 7. и 8. децембра биће одржан Међународни научни скуп ,,Регионални развој, просторно планирање и стратешко управљање”)

Миодраг Вујошевић

--------------

samo sto taj statut nece nista decentralizovati vec ce samo drzavu duplo centralizovati i umesto jednog centra imacemo dve administracije i dva centra za finansiranje.

al time ce se samo ubrzati propast srbije.

– Директор није ту, али свеједно, ни он није овлашћен за разговор са новинарима, ево вам број нашег пи-ара у Београду.

– Откуд он зна, кад је реч о локалној теми?

– Питаће нас... – искрено ми је одговорила службеница у Регионалној агенцији за приватизацију у Краљеву.

Новинар у провинцији мора још и да срочи питања да би их проследили у Београд, одакле би у истоветном облику, кроз дан, два, три, стигао одговор. ,,У случају да има додатних питања процедура се понавља”, објаснила нам је директорка царине у Краљеву Љиљана Кордић, неовлашћена за разговор са новинарима, ни о локалним царинским темама. Тек је то компликовано у Војном одсеку... Потребне су молбе, захтеви и одобрења.

Нема разговора са локалним новинарима док то не одобре ,,генерални портпароли”, директори, начелници (у Београду). Томе често претходи ,,прописана” процедура, обавеза новинара да писмено најаве тему, доставе питања. Онда је потребно време док се саговорници у Београду упознају о чему је реч тако што добију информације од службеника из провинције.

Ова процедура посебно важи за разне испоставе државних служби у градовима или општинама, попут пореске управе, финансијске полиције, царине, одељења Агенције за приватизацију, разних владиних дирекција... Није другачија ситуација ни у огранцима јавних предузећа попут ,,Електросрбије”, ,,Телекома”... Посебно су тако уређени односи са јавношћу у филијалама приватних или државних банака.

Због те својеврсне централизације, а и неких других процеса све је монолитнија и монотонија медијска слика у унутрашњости Србије. Упркос резултатима ранијих истраживања који су показивали да грађани веома цене локалне медије, они се сада све више гасе, нестају или су на ивици пропасти. Пошто се продаја локалних ТВ, радио-станица и новина обавља аукцијски, њихови нови власници су углавном људи без искуства у струци и, јавна је тајна, симпатизери и пропагатори одређених странака и политичких опција. Уз такво ,,посредовање” и уређивачка политика из унутрашњости сели се у Београд, у тамошње страначке централе. Зато, некада у регионима гледане ТВ станице постају пуки страначки репетитори, а у ситуацији све веће кризе и неизвесне егзистенције на делу је послушност новинара уместо професионализма. Тако је, рецимо, после неуспешне приватизације ,,Ибарских новости”, у Краљеву ,,ућуткана” некада и те како гледана регионална телевизија. Помоћ од државе стигла је у виду социјалног програма, новинарима су подељене отпремнине и куд који. Додуше, тај простор сада попуњавају нове ТВ и неколико недавно покренутих локалних листова у приватном власништву. Сви они деле скучено тржиште па су упућени и на буџетски ,,колач”. Пошто о реализацији буџета понајвише брину председници општина или градоначелници они тим новцем ,,награђују” лојалност и тако су и својеврсни уредници локалних медија.

Тако, уместо истинског развоја, новинари у унутрашњости Србије губе битку за професију и медијску слободу. За неколико дана уследиће и нови ,,пакет” продаје локалних ТВ станица, и опет без давно тражених и предлаганих привилегија у погледу куповине од, рецимо, конзорцијума запослених у тим информативним кућама. А, они би били и највећи гарант истинског наставка делатности, ентузијасти журнализма, заговорници децентрализације медијске слике и поменутих извора информисања јер то, засигурно, не значи растакање државе...

Мирољуб Дугалић

Platin:

Osam posto... A u kom obliku je tih 8% ? U novcu? A jel neko mozda zaboravio na vojsku, policiju, zdravstvo, penzionere i jos 100 stvari - za koje se ne daje kes, ali koje su stalno tu?

Kliknite za proširenje...

Ma i za to se sve daje kes, za sve plate, za sve transfere u PIO i zdravstveni fond, itd. Plus subvencije poljoprivrednicima.

Ali naravno, pametnjakovici ne racunaju to, vec samo ono sto direktno ide u budzet lokalne samouprave, pa otud i tih famoznih 8%.

Београдизација – Узроци, последице - Александар Живковић
О децентрализацији само пре избора
За један дан проведен у Београду више помогнем општини него када пет дана седим у Белој Паланци
Бела Паланка припада пиротском округу. Кад сам 1991. године први пут изабран за председника општине у Белој Паланци је било 18.600 становника и неколико стотина незапослених. Сада имамо око 15.000 становника, 3.000 незапослених и 3.500 пензионера. Имали смо добру индустрију, али њени нови власници су хтели из приватизације да извуку неку корист, а не да покрећу производњу. Број становника у Белој Паланци се смањује јер годишње се овде роди од сто до стодесеторо деце, а умре између 350–400 особа. Значи, сваке године је око 300 становника мање. Поред тога, и исељавају се. Белопаланчана је више у Нишу и Београду него у Белој Паланци. Међу њима је и око стотину доктора наука. А процењује се да ће 15 села, од укупно 47, колико их је у општини, у следећих десетак година опустети. Њихови становници су у осмој деценији живота и овим селима прети изумирање.

Али округ не може да нам помогне. Готово све одлуке, решења и одобрења важна за општину морамо да тражимо у Београду. На пример, у Београду је одлучено да у дому здравља треба да променимо прозоре и врата. Имамо нов дом здравља, ипак, дошао је човек и заменио дрвенарију. Узео је 500.000 евра. У министарству је тако одлучено. Да су нас питали, корисније бисмо употребили те паре.

За све што нам треба морамо да путујемо до главног града. Осим извода из рођених и венчаних, сви остали папири, дозволе и сагласности су у одређеним министарствима и агенцијама. И уколико нисмо дневно присутни, из пројекта ће нас искључити. Зато, за један дан проведен у Београду ја више помогнем општини него кад пет дана седим у Белој Паланци. Јер у Београду је концентрација институција и пара.

А у министарствима су пројекти. На пример, уколико на време не излобирамо, нећемо обезбедити средства ни за метар асфалта. Нећемо добити санитетско возило или паре за адаптацију зграде. Ако се не појавимо у агенцији која се бави питањима пољопривреде или у вези са енергетском ефикасношћу (нпр. за мини-хидроцентрале) ништа нећемо постићи без одређене сагласности.

Тако раде све општине. И због неког обичног посла, на пример, ако је реч о јавној набавци за зелену пијацу, десет пута долазимо по разне папире. Сваки пут нешто додатно треба да се уради. И уколико нисмо ажурни избациће нас из игре. Ево, Бабушница није добро пропратила један пројекат и средства јој нису одобрена.

Централизација је код нас почела 1991. али је настављена 2001. С тим што централизација није само у државном апарату него је реч и о политичкој централизацији. Ми имамо такав изборни закон да је теоријски могуће да свих 250 посланика буду из Београда. Централе странака одлучују о томе ко ће бити у скупштини и ако, претпоставимо, нека партија добије десет мандата, она може да изабере толико њих из најужег руководства, а то су људи из централе, и прича је завршена. Где су ту интереси малих средина и недовољно развијених општина?

Зато се за равномернији регионални развој партије залажу пре избора, да би придобили гласаче. Али кад се избори заврше на обећања се заборави. Као да ништа изван Београда не постоји. Ми кажемо – можда до Јагодине и постоји, али јужније не.

Не знам зашто се заостаје са децентрализацијом и са јачањем локалне самоуправе. Јер изван Беле Паланке се одлучује и о томе ко је социјални случај у Белој Паланци.

Један од првих услова за улазак у ЕУ такође је децентрализација државе: да се изврши једна регионализација, тако да би део одговорности за развој носили региони. Међутим, како општине разврстати у регионе? Према предлогу који је мени познат, Бела Паланка би требало да припада зајечарском региону, а ми до Зајечара немамо ни локални пут. Из Ниша нас искључују, иако је Ниш центар који би требало да окупи све општине у окружењу. О средствима из претприступних фондова ЕУ такође одлучују региони, то јест општине се у регионима договарају о томе шта је коме потребно.

Мени је познато искуство Словеније, јер Марибор је као регионални центар боље искористио претприступне фондове од Љубљане. Значи, и ми кад кренемо ка тим фондовима, важно је да имамо добре пројекте. Европа не даје паре на лепе очи. У томе видим и пут да се значај Београда и централне власти и код нас смањи.

*Председник општине Бела Паланка

Александар Живковић

kami83:

Ma i za to se sve daje kes, za sve plate, za sve transfere u PIO i zdravstveni fond, itd. Plus subvencije poljoprivrednicima.

Ali naravno, pametnjakovici ne racunaju to, vec samo ono sto direktno ide u budzet lokalne samouprave, pa otud i tih famoznih 8%.

Kliknite za proširenje...

Da... onaj slobodni kes koji moze da zavrsava po dzepovima... Od direktnih drzavnih plata i penzija ne moze niko drugi da se okoristi

lepo se kaze u tekstu da beograd samo vranjance odere savaki dan sa milion dinara na ime putarine. i da se od toga sto im se uzme samo 8% vrati nazad u vranje.

Тихи:

lepo se kaze u tekstu da beograd samo vranjance odere savaki dan sa milion dinara na ime putarine. i da se od toga sto im se uzme samo 8% vrati nazad u vranje.

Kliknite za proširenje...

Aha... od puteva... A ko popravlja te puteve? "Putevi Vranje" ili "Putevi Srbije" ?

Pa ako odrzavanje vrse Putevi Srbije, pa Vranju za sopstveno asvaltiranje daju 8%, to deluje ok.

Тихи:

Београдизација – Узроци, последице - Миодраг Вујошевић
Нова расподела моћи
Ми, заправо, не располажемо такозваним стратегијама изласка из кризе (осим, како то рече један пакосник, ако се у то не рачунају новосадски фестивал Егзит и драгачевски Сабор трубача)

Миодраг Вујошевић

Србија је на почетку деведесетих радикално рецентрализована, а доцнији покушаји да се она децентрализује све досад нису дали бољe резултатe. Након ,,страшних” деведесетих прилике се нису битније поправиле ни после 2000. Једнострана, необазрива и неумна примена транзицијских мантри, а заправо нових идеолошких догми, као што су либерализација, деетатизација, дерегулација, маркетизација, урбани менаџмент и сл., уз скоро потпуно запостављање проблема стратешког управљања, оставила је пустош у погледу регионалног развоја, просторне организације привреде и уређења простора. Србија је зато једна од најнеразвијенијих европских земаља с порастом незапослености и такорећи трајном деквалификацијом читавих контингената радне снаге. Све то прати продубљивање неједнакости и пораст сиромаштва, продужена емиграција младих и образованих људи, интензивна деиндустријализација итд. У Србији су и највеће регионалне разлике у Европи, праћене дубоком демографском кризом и депопулацијом. (Још пре шест-седам година овај тренд смо означили као ,,раст без развоја”.)

Глобална криза само је потенцирала дубину и сложеност наших развојних проблема, па у подужем периоду ми, заправо, не располажемо тзв. стратегијама изласка из кризе (осим, како то рече један пакосник, ако се у то не рачунају новосадски фестивал Егзити драгачевски Сабор трубача). Све већи број грађана није задовољан развојем догађаја и главним правцем пловидбе у постсоцијалистичкој аргонаутици нити како броди лађа Арго-Србија.

Најновији покушаји децентрализације, кроз Предлог статута Војводине, Закон о регионалном развоју и сл. Такође, могу се разумети само као почетак стварне децентрализације. Остаје да се види да ли ће они означити помак ка иначе толико неопходном обнављању стратешког управљања, истраживања и мишљења или ће чинити само пуку (привремену) прерасподелу политичке моћи између центра (Београда) и неколико макрорегионалних центара (понајпре Новог Сада, а уз то и Крагујевца, Ниша, Ужица...), односно даљу дезинтеграцију Србије. При том важно је да се нова решења траже у широком друштвеном дијалогу, и у општем интересу, а не превасходно кроз нагодбе централа политичких партија и њихових регионалних-покрајинских испостава. Надасве, тек остаје да се види да ли су србијанске елите способне и компетентне да се понесу са тим проблемима и изазовима, односно да ли располажу траженим еманципаторским и модернизаторским потенцијалом.

Научни саветник и председник Научног већа Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) из Београда (У организацији ИАУС-а, на Грађевинском факултету у Београду, 7. и 8. децембра биће одржан Међународни научни скуп ,,Регионални развој, просторно планирање и стратешко управљање”)

Миодраг Вујошевић

--------------

samo sto taj statut nece nista decentralizovati vec ce samo drzavu duplo centralizovati i umesto jednog centra imacemo dve administracije i dva centra za finansiranje.

al time ce se samo ubrzati propast srbije.

Kliknite za proširenje...

Dakle druže Tihi i ti si konačno skontao da je decentralizacija države hitno potrebna.

Kao u feudalizmu.

Bitno je da vlast podmiri one oko sebe da ima kakav-takav zastitni zid.

Ako od najblizih ne dobije po glavi, s ostalima ce lako.

Тихи:

У 2008. години, више од 90.000 становника општине Врање, разним обавезама, каналима, вирманима и на друге начине, ,,утерали” су у буџет Републике Србије преко 12 милијарди динара. Милијарда месечно – каква је то отимачина? Од тог харача Врању је враћено целих – 8 одсто. Што би чиновници рекли: и словима, осам одсто. Врањски пример није изузетак већ прокламовано правило понашања, начин функционисања државе Србије, коју је ова „демократска” власт приграбила као најсветлију тековину Осме седнице ЦК СК Србије.

Kliknite za proširenje...

I citirano, i čitav tekst je toliko jeftin i zamišljen da stvori sliku kako bi ,eto, sposobne lokalne vlasti gradile kule i gradove, ali im zli Beograd ne da, tj. otima im novac.

Ovih 8% spominjanih su verovatno samo direktna transferna davanja koja se iz budžeta republike uplaćuju u budžet opštine. A gde je sve ostalo?

Po nekim procenama, iz ukupnog novca koji se na ime poreza i doprinosa uplati sa teritorije neke opštine u republički budžet, u tu opštinu se vrati oko 60-65%.
Mi u Vojvodini smo na prvi pogled u još boljoj situaciji, jer Ustav pokrajini garantuje još 8 % republičkog budžeta, ali na upravljanje pokrajinskoj administraciji, koja onda to kao deli po pokrajini, ali u stvarnosti najveći deo potroši sama, bez kontrole.

Znači ovde imamo na delu, u čitavom tekstu, prebacivanje odgovornosti sa nesposobnih i korumpiranih lokalnih vlasti, na jedanako nesposobne i korumpirane republičke vlasti. Čitav sistem je zamišljen tako da svi nivoi vlasti, na kojima sede iste partijske oligarhije, koliko god je moguće novca uzetog od građana zadrže i skrenu za sebe.

Rešenje za ovo je stvarna decentralizacija Srbije, dodela opštinama(ne nekim pokrajinama ili regionima) tačno definisanih izvornih prihoda i prava raspolaganja imovinom, i striktna podela nadležnosti između opština i Republike, bez preklapanja, kojih sada ima u bukvalno svakoj oblasti.

Tada bi opštinski izabrani čelnici meni kao poreskom obvezniku direktno odgovarali za svoje ponašanje.

Tu onda nema opravdanja, kada mi je predsednik opštine direktno dostupan, možemo i direktno da komuniciramo.

Znači, hoću da mi je onaj koji troši moje pare na dohvat ruke. A Đura ima tešku ruku...

Platin:

Osam posto... A u kom obliku je tih 8% ? U novcu? A jel neko mozda zaboravio na vojsku, policiju, zdravstvo, penzionere i jos 100 stvari - za koje se ne daje kes, ali koje su stalno tu?

I ta bunjava za to da sve drzi Republika... A u isti mah, kada Vojvodina zatrazi da bar nekim delom raspolaze sama sobom - urla se da su separatisti.

E pa neka neko lepo uzme, pa nek izbalansira to, pa neka se javi. Ovako, cas levo cas desno - meni nije jasno sta se tu hoce.

Kliknite za proširenje...

pa i meni je jasno sta ti oces, osh pare iz provanse i iz emigranse a da za to vreme ladis yaya...
e nema vise bate, stiglo vreme da ti yaya stave u klesta.

mrs!

ubootfahrer:

Dakle druže Tihi i ti si konačno skontao da je decentralizacija države hitno potrebna.

Kliknite za proširenje...

naravno ja to odavno pricam. potrebna je decentralizacija do nivoa opstina.

a ne stvaranje novih feuda autonomnih pokrajina drzava u drzavi i slicno.

Тихи:

naravno ja to odavno pricam. potrebna je decentralizacija do nivoa opstina.

a ne stvaranje novih feuda autonomnih pokrajina drzava u drzavi i slicno.

Kliknite za proširenje...

Srbija ne moze da postane savez opstina jer ima stvari koje su znacajne i za okolinu, a po nasoj staroj dobroj 'da komsiji crkne krava' nista se ne bi radilo.

Pa jel bi Obrenovac stvarno zeleo da ima termoelektranu i svo zagadjenje? Ne bi. I sta... zatvore elektranu i bas ih briga? Nece biti.

I jos puno regionalnih puteva, vodovoda i kojecega. A nijedan put ili sta vec nije znacajan za celu drzavu odjednom - tako da mora da postoji 'srednji' nivo vlasti.

Zato treba da sve popuca kod nas da se opametimo

3nojavi Omladinac:

pa i meni je jasno sta ti oces, osh pare iz provanse i iz emigranse a da za to vreme ladis yaya...
e nema vise bate, stiglo vreme da ti...

Kliknite za proširenje...

Necu ja nikakve pare iz emigracije, ni privatno ni drzavno. Nije dobro sto se oslanjamo pretezno na to, a ne na poslovne aktivnosti sa inostranstvom.

Zalazem se za to da pocnemo nesto da radimo, a ne da samo pricamo.

Zasto je vlast - vlast? Zato sto pokusava nesto da uradi, a opozicija samo prica, nista ne preduzima.

A publika se ipak priklanja onome sto se radi, a ne onome "sto cemo jednom da uradimo kad budemo vlast".

Opozicija prvo mora da uveri vecinu da je sposobna da radi, a ne samo da prica.

Platin:

Srbija ne moze da postane savez opstina jer ima stvari koje su znacajne i za okolinu, a po nasoj staroj dobroj 'da komsiji crkne krava' nista se ne bi radilo.

Pa jel bi Obrenovac stvarno zeleo da ima termoelektranu i svo zagadjenje? Ne bi. I sta... zatvore elektranu i bas ih briga? Nece biti.

I jos puno regionalnih puteva, vodovoda i kojecega. A nijedan put ili sta vec nije znacajan za celu drzavu odjednom - tako da mora da postoji 'srednji' nivo vlasti.

Kliknite za proširenje...

Postoji i taj srednji nivo. Okriuzi, i koliko se meni cini u Srbiji ih ima 29, jedino sto imaju ovlastenja engleske kraljice - da ne rade nista i lijepo izgledaju.

Ako takav, nazovimo ga, troslojni sistem moze da funkcionise u jednoj, površinski, upola manjoj Švajcarskoj, ne vidim zašto ne bi mogao i kod nas.

Тихи:

Београдизација – Узроци и последице - Радоман Ирић
Његово величанство печат
Једно истраживање показало је да грађани Врања који аутомобилом иду у Београд свакога дана за путарину просечно дневно оставе 988.000 динара

У 2008. години, више од 90.000 становника општине Врање, разним обавезама, каналима, вирманима и на друге начине, ,,утерали” су у буџет Републике Србије преко 12 милијарди динара. Милијарда месечно – каква је то отимачина? Од тог харача Врању је враћено целих – 8 одсто. Што би чиновници рекли: и словима, осам одсто. Врањски пример није изузетак већ прокламовано правило понашања, начин функционисања државе Србије, коју је ова „демократска” власт приграбила као најсветлију тековину Осме седнице ЦК СК Србије.

Дакле, Врању је службени Београд вратио само осам одсто од колача који је био велики 12 милијарди динара. Чак и тих осам одсто враћено је тако што су овдашњи политички лидери, пред челницима својих београдских централа често на коленима клечали. Неки су дочекали да их председници општина у руку пољубе, зато што су их „удостојили” мрвицама од колача. Јер горе побројани представници народа боље знају шта и када треба саградити у Бујановцу, Прешеву, Медвеђи, Трговишту, Босилеграду, Владичином Хану... где је доходак по глави становника мањи од трећине републичког просека.

Други, опет врањски податак. Држава Србија је неприкосновени господар свега и свачега на својој територији. Ваздух, сваки педаљ земље, свако дрво, свака ограда, пут, сваки цреп на крову, свака школска клупа и столица... све је то власништво земље Србије. Градови и општине немају ништа. Сви су они подстанари Немањине 11. Осим што уредно сваког месеца Београду морају да плаћају кирију, у градовима и општинама не смеју ни малим прстом да мрдну без одобрења Београда.

Ако у Врању грађани копају 100 метара канала за водовод; да у 21 веку доведу струју до неке недођије, ако треба да промене пет столица у школи, да поправе кров на сеоској амбуланти... ништа не смеју урадити док не оду у Београд да им тамо, то што грађани хоће, потврде печатом. А тај печат грађане Врања данас кошта ђавоље.

Једно истраживање прошле јесени дало је овакав резултат: грађани Врања, који аутомобилом иду у Београд, свакога дана, за путарину на магистралном путу, просечно дневно оставе 988.000 динара. Дакле, милион динара дневно само за путарине. А где су други трошкови: храна, пиће, спавање, дневнице, гориво, амортизација... и све зарад Његовог величанства печата.

Хоће ли се и када овај однос променити?

Варају се сви они који мисле да ће ово болно питање да реше власти у Београду или политичке елите на свим нивоима. Сваком председнику општине, сваком градоначелнику, државном чиновнику, народном посланику, министру... само је бог могао овако нешто да подари.

Један председник општине скоро се пожали новинарима: „Правила игре су таква, а против Београда се не можемо борити”. Новинари су председнику на то одговорили: „Није тачно. Радници којима је држава закинула зачас организују штрајк, блокирају пут, пругу... и реше проблем. Господо председници, позовите грађане из ваших општина, станите на чело протеста, блокирајте пут, упутите вашим партијским друговима у Београду ваше захтеве и одредите рокове. То је све”.

Политичке елите у Београду би најрадије да се време заустави и да ово потраје до у недоглед.

На срећу грађана Србије, Европа мисли друкчије. Пре него и закорачимо тамо, једно од првих болних питања које ће Београд морати да подведе под европске стандарде јесте децентрализација и равномеран регионални развој.

Независни новинар из Врања

Радоман Ирић

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Njegovo-velichanstvo-pechat.sr.html

---------------

izvrstan tekst. Beograd radi upravo ono sto sam odavno rekao - zivi na racun ostatka Srbije.

Kliknite za proširenje...

E moj Tihi - to ti je posledica centralizacije drzave....Sve nabili u Beograd pa se sad ovde sjatio ko god je stigao.....
A posle su razni protiv decentralizacije....zato sto to umanjuje njihovu licnu moc i mogucnost (pozeljnog) korumpiranja...

Тихи:

Београдизација – Узроци и последице - Радоман Ирић

---------------

izvrstan tekst. Beograd radi upravo ono sto sam odavno rekao - zivi na racun ostatka Srbije.

Kliknite za proširenje...

Pa sta da kazemo kad je 95% para od privatizacije Duvanske industrije Nis otislo u Beograd i Republiku?!

A sad Vojvodjani uzimaju "svoje novce" i svako trazi ili uzima, a mi ovde nikad nista!

ma zato treba narod da uzme pasos u ruku i da bezi iz ove bede od drzave

nikad ovde vecina stanovnika nece ziveti dobro. nikada.

dok se nesto radikalno ne promeni u svesti ljudi a pre svega politicara.

Тихи:

ma zato treba narod da uzme pasos u ruku i da bezi iz ove bede od drzave

nikad ovde vecina stanovnika nece ziveti dobro. nikada.

dok se nesto radikalno ne promeni u svesti ljudi a pre svega politicara.

Kliknite za proširenje...

Pa gde da idemo kad ni u Evropi vise nema toliko posla?

I koliko dugo da ostanemo, osim sezonski, na crno?

gde god ko moze. ovde vlast ne da da narodu bude bolje. i sve dok ta vlast ne propadne nacisto i dok se njihov sistem ne srusi kao kula od karata ovde se nista nece promeniti na bolje.

Pa i to sto kazes...

Тихи:

gde god ko moze. ovde vlast ne da da narodu bude bolje. i sve dok ta vlast ne propadne nacisto i dok se njihov sistem ne srusi kao kula od karata ovde se nista nece promeniti na bolje.

Kliknite za proširenje...

Problem je u svesti ljudi koji kod nas podrzavaju centralizovan sistem i sluze se po pravilu istim argumentima ,Politicari koji dodju kod nas na vlast na svim nivioma teze centralizmu i zapostavljanju ostalih delova koje posprdno nazivaju provincija ,za periferne delove je posebna prica, primer centralnog nivoa sledi i lokalni ,primer je i sam grad Ns koji ima oko 400 000 stanovnika ali nema gradske opstine ,tacnije ima dve ali druga nema ni organe vec je formirana zbog statusa grada , to se objasnjava time da bi nove opstine samo doprinele uvecavanju administracije itd , upravo zbog toga u Ns postoje periferni delovi grada koji imaju veliki br.stanovnika koji su totalno zapostavljeni i nemaju ni infrastrukturu cak i komunalne probleme a pritom vecina malih i srednjih preduzeca tamo radi ,veliki br.objekata se gradi znaci nema logike da se nista ili vrlo malo sredstava vraca cak sta vise pojedini delovi se i eksplatisu jer se ljudima namecu vece cene recimo prevoza itd opet potpuno bez osnova , opet isti ti ljudi koji u svom gradu ne zele da decentralizuju vlast govore o neophodnosti decentralizacije na rep.nivou