PESME O SVETOM SAVI! Da Vas VidiM sAD!

Na Svetoga Savu


Kad ste juce, mila deco,
Svi radosni bili,
Cistom dusom svete pesme
Ugodniku vili,

Pesme vili na njegovu
I na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda
Prvom prosvetniku,

Na me pade, ne znam zasto,
Neka briga ljuta,
Uzadn'o sam toga dana
Nekoliko puta.

Sec'o sam se crna mraka
I borbe krvave,
Pa sam gled'o u ikonu
Svetitelja Save.

Odvele me brizne misli
Do onih krajeva
Gde jos ni sad srpskoj deci
Srpske skole nema.

Kako je to njima tesko
Lutati po tami,
U tudjini, u nesvojti
Videti se sami.

Blago vama, mila deco,
Kojima se daje
Da u svakoj dragoj skoli
Pribirate znanje!

Gde s' jezikom mile majke
Svaka vrlost budi,
Gde s' ucite da budete
I Srbi i ljudi.

Stujte skole kao temelj
Buducnosti prave,
Srpsku skolu k'o amanet
Svetitelja Save.

Blago vama iduc' k znanju
Po srpskome putu,
Al' ja placem kad god vidim
Granu otikinutu.
 
ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ

Гладан и жедан светости
Напустио је земљу
И своје и себе

Ступио у службу
Крилате господе

Чувао им златоруне облаке
И тимарио громове и муње
Сапете у књижуринама

Потрошио је све своје године
Зарадио змијоглави штап

Узјахао је штап
Вратио се на земљу
И ту нашао и своје и себе

Живи без година без смрти
Окружен својим вуковима.

Васко Попа
 
САВИН ИЗВОР

Бистро око у камену
Отворено за свагда
Четвороструким пољупцем штапа

Сањивим зеленим трепавицама
Трава и скрива и открива
Студену и провидну истину

На дну воде
Сија биљурна вучја глава
Са дугом у чељустима

Умивање овом водом
Лечи од сваке смртобоље
Гутљај ове воде
Од сваке животобоље

Бистро око у камену
Отворено за свакога
Ко црну своју сузу овде напусти

Васко Попа
 
СВЕТИ САВА

Око његове главе лете пчеле
И граде му живи златокруг

У риђој му бради
Засутој липовим цветом
Громови с муњама играју жмурке

О врату му вериге висе
И трзају се у гвозденом сну

На рамену пеато му пламти
У руци штап премудри пева
Песму укрштених путева

Лево од њега тече време
Десно од њега тече време

Он корача по сувом
У пратњи својих вукова.

Васко Попа
 
СВЕТИ САВА НА ГОЛГОТИ

Са овога мјеста, ђе грешни људи
Распеше тебе, о Христе наш!
Молим се теби из чистих груди
Да моме роду покоја даш!
Жаром прегнућа, вјере и нада
Штити га, крепи; на сваком дјелу
Милости твоје даруј му моћ!
Води га миру и среће врелу
Разгони таму и мрклу ноћ
Жаром прегнућа, вјере и нада
Његовог духа рашири лет!
Не дај му клонут сили јада
За славу нек је слободан мрет!

Љубављу, слогом, напој га, крепи,
И благослови сав народ мој!
А дивљи душман нек муком стрепи
Кад Србство стане у један строј!

Алекса Шантић

 
СА ВРАЧАРА


1.
Благословено
ко прах
Моштију
слази
на Врачар
ноћ
коју тек
сузе
обасјавају.

2.
Браћо,
мир међу вама.
Мачем светлости
очи
вам благосиљам,
усклик ћутања.
Учитељ
добрим намерама
рђаве ученике
сади?
Расути
ко дим
пожара
сами себе жњемо.
Жетва горка
у грлу
Храма
застаје.


(М. С. то јест - ја)
 
Moja omiljena...

Na sjajnome dvoru Nemanje Stefana
naporedo rasla tri junačka ptića,
tri premila sina Velikog Župana,
tri izdanka moćne loze Nemanjića.

Ubojno oružje i hatovi gojni
i bezbroj zabava iz viteških dana
behu pratioci vazda nerazdvojni
dva starija sina Velikog Župana.

A najmlađi Rastko, božanstveno dete
mladu dušu svoju nečim boljim snaži,
knjige i molitve, bodomolje svete
i društvo pobožnih kaluđera traži.

U njegovom srcu punom svetog žara
jedna sjajna mis'o rodila se bila
da verom u Boga koja čuda stvara
najpre se podigne otadžbina mila.

I ta ga je mis'o ko zvezda vodilja
odvela sa dvora gde san posta java
i jednoga dana dovela do cilja
da od Rastka bude slavni Sveti Sava.
 

Back
Top