Dakle ovako...Sa doticnim gospodinom znam se 4 meseca...Isto toliko smo u nekoj nazovi vezi.Zivimo udaljeni 30 km,no u pocetku to nije predstavljalo problem.Prve dve nedelje smo se vidjali skoro svakog dana,ali uvek tako sto bi on slucajno zakasnio,pa smo vreme provodili u kolima...to je trajalo nekih mesec dana,onda sam sa njim izgubila i nevinost,na zalost u tim istim kolima...Uporno sam tvrdila kako mi smeta takvo vidjanje i da nisam za to,da hocu vise vremena sa njim,ali se uvek vadio na neke obaveze.Usta bi mi zapusio poljupcem i recenicom "Pa zasto komplikujes ako vidis da nam je lepo.."Pocela je nova skolska godina, ja studiram u njegovom gradu, i kad god bi bila tamo,on nije mogao da izadje jer je bio u guzvi...Ja sam krizirala,pricala sve i svasta i opet bi se videli kad bih dosla kuci za vikend, naravno u kolima...Medjutim meni pukne i kazem mu kako mislim da je najbolje da ostanemo drugovi, kako ja ne zelim vise "na kasicicu", kako mi nikad nije bilo dovoljno lepo kad bi spavali i mnogo jos stvari kojima sam ga povredila...ali se on ipak sutradan javio porukom i ostali smo u kontaktu.Jednom mi je priznao da ga jednostavno nisam dirnula na "taj " nacin.Drugarsko dopisivanje je nastavljeno do jedne veceri kad sam se ja napila i slala mu poruke kako mi nedostaje, kako ga zelim,bla,bla, i naravno dosao je.Otisli smo kolima na staro mesto i tu pricali,krenuli su poljupci u obraz.....pa sve do skidanja...medjutim u jednom trenutku meni je pocelo sve da smeta...neudobno,hladno,sklonila sam se i ohladila a samim tim ohladila i njega.Obukli smo se i on je predlozio da idemo kuci.Vozio je kao blesav i nismo progovorili ni rec.Onda sam ga cula da je poceo da shmrche,pogledala sam ga i videla da lije suze kao kisa 
Pitala sam sta ti je,rekao je-nista...stali smo i ja sam rekla stani sta je problem,rekao je da je nervozan zato sto sam se bunila,sto mi sve smeta,sto mi nije bilo lepo,i kao pricacemo kad se cujemo ne mogu sad da se nerviram..Rekla sam ok i izasla bez reci i poljupca.Stigla sam kuci i gledala u prazno,zbunjena...dok me nije prenula poruka-izvini sto sam onako otisao.Nisam znala sta da mu odgovorim osim -izvini,ne znam, i ne smem nista da ti odgovorim.U tom trenutku nisam osecala nista i bilo mi je drago sto sam mu konacno,nesvesno,vratila za svako kuliranje i nezainteresovanost sa njegove strane.Sutradan sam bila u njegovom gradu i pitao me je gde sam na sta nisam odgovorila.Proslo je par dana i poslala sam poruku-sta radis,kako si,na koju nije odgovorio.I tako se nismo culi vec tri dana a meni opet pocinje da nedostaje,a ne znam sta mi nedostaje 
I sta ja sad da mislim,zasto se ne javlja ako mu je bilo zao sto je otisao tako,i zasto se u opste rasplakao ako ga "nisam dirnula"...I da li ocekuje da ga zovem...a opet ne znam sta da kazem..ma nemam pojma...Shiznucu...
Pitala sam sta ti je,rekao je-nista...stali smo i ja sam rekla stani sta je problem,rekao je da je nervozan zato sto sam se bunila,sto mi sve smeta,sto mi nije bilo lepo,i kao pricacemo kad se cujemo ne mogu sad da se nerviram..Rekla sam ok i izasla bez reci i poljupca.Stigla sam kuci i gledala u prazno,zbunjena...dok me nije prenula poruka-izvini sto sam onako otisao.Nisam znala sta da mu odgovorim osim -izvini,ne znam, i ne smem nista da ti odgovorim.U tom trenutku nisam osecala nista i bilo mi je drago sto sam mu konacno,nesvesno,vratila za svako kuliranje i nezainteresovanost sa njegove strane.Sutradan sam bila u njegovom gradu i pitao me je gde sam na sta nisam odgovorila.Proslo je par dana i poslala sam poruku-sta radis,kako si,na koju nije odgovorio.I tako se nismo culi vec tri dana a meni opet pocinje da nedostaje,a ne znam sta mi nedostaje I sta ja sad da mislim,zasto se ne javlja ako mu je bilo zao sto je otisao tako,i zasto se u opste rasplakao ako ga "nisam dirnula"...I da li ocekuje da ga zovem...a opet ne znam sta da kazem..ma nemam pojma...Shiznucu...
