DaRkGuitaRist88
Ističe se
- Poruka
- 2.941
Pušten u pogon veliki hadronski akcelerator subatomskih čestica...
Naučnici u Evropskoj organizaciji za atomska istraživanja - poznatoj po skraćenici CERN - pustili su u rad novi, najveći u svetu, akcelerator subatomskih čestica. U ogromnom kružnom podzemnom tunelu, superprovodljivi magneti pomoći će im da, kako se nadaju, stvore uslove kakvi su vladali nekoliko milisekundi posle takozvanog "velikog praska" u kome je nastao svemir.
U jednom od preliminarnih testova, krajem avgusta, naučnici u CERN-u poslali su mlaz subatomskih čestica tri kilometra niz Veliki hadronski akcelerator - prstenasti podzemni objekat, sagrađen na francusko-švajcarskoj granici. Džejms Džajls je predstavnik CERN-a:
"Ovo je mašina sagrađena da nam pruži nova otkrića, da nam otkrije mnogo tajni o svemiru," kaže Džajls.
Obim podzemnog tunela akceleratora iznosi čitavih 27 kilometara. U prvim testovima isprobavaće se da li snopovi čestica prolaze celom dužinom tunela. Ali naučnike najviše zanima šta će se dogoditi kada se čestice budu sudarale brzinom svetlosti. Ti sudari trebalo bi da stvore uslove kakvi su vladali u trenutku "velikog praska" u kojem je - prema teoriji - pre 15 milijardi godina nastao svet.
Preciznije rečeno, naučnici će tragati za takozvanim Higsovim bosonom - česticom koja postoji samo u teoriji, a čije otkriće bi najzad moglo da objasni suštinski sastav svemira.
"Ljudi ga zovu "božija čestica" jer ima zaista centralnu ulogu u našoj teoriji o tome kako je nastala materija. Bez Higsovog bosona ne možemo da shvatimo zašto bilo koja od elementarnih čestica ima masu. Što više budemo znali o Higsovom mehanizmu, bolje ćemo razumeti dinamiku ranog svemira," kaže Sejmor.
Na eksperimentima u CERN-u radi skoro 8 hiljada naučnika i inženjera iz 80 zemalja. Jedan od njih je Teđinder Virdi.
"Kada završimo moguće je da će naše viđenje prirode, naše shvatanje kako ona funkcioniše, biti promenjeno. Isto kao što je Ajnštajn, pre jednog veka, promenio naše viđenje vremena i prostora," kaže Virdi i dodaje da će eksperimenti u novom akceleratoru okupirati naučnike narednih nekoliko decenija.
Snop čestica je prošao kroz Veliki hadronski kolajder (LHC) prvi put posle godinu dana, koliko je trajala popravka "mašine Velikog praska", prenosi BBC.
Naučnici su danas pokrenuli LHC, a akcelerator bi trebalo da potpuno proradi u subotu, kada će u 27 kilometara dugom tunelu biti stabilan zrak čestica.
Sta mislite o ovome?
Bilo je toliko mnogo pricada ce sve da nas pokosi i da je veoma opasan eksperiment?
Naučnici u Evropskoj organizaciji za atomska istraživanja - poznatoj po skraćenici CERN - pustili su u rad novi, najveći u svetu, akcelerator subatomskih čestica. U ogromnom kružnom podzemnom tunelu, superprovodljivi magneti pomoći će im da, kako se nadaju, stvore uslove kakvi su vladali nekoliko milisekundi posle takozvanog "velikog praska" u kome je nastao svemir.
U jednom od preliminarnih testova, krajem avgusta, naučnici u CERN-u poslali su mlaz subatomskih čestica tri kilometra niz Veliki hadronski akcelerator - prstenasti podzemni objekat, sagrađen na francusko-švajcarskoj granici. Džejms Džajls je predstavnik CERN-a:
"Ovo je mašina sagrađena da nam pruži nova otkrića, da nam otkrije mnogo tajni o svemiru," kaže Džajls.
Obim podzemnog tunela akceleratora iznosi čitavih 27 kilometara. U prvim testovima isprobavaće se da li snopovi čestica prolaze celom dužinom tunela. Ali naučnike najviše zanima šta će se dogoditi kada se čestice budu sudarale brzinom svetlosti. Ti sudari trebalo bi da stvore uslove kakvi su vladali u trenutku "velikog praska" u kojem je - prema teoriji - pre 15 milijardi godina nastao svet.
Preciznije rečeno, naučnici će tragati za takozvanim Higsovim bosonom - česticom koja postoji samo u teoriji, a čije otkriće bi najzad moglo da objasni suštinski sastav svemira.
"Ljudi ga zovu "božija čestica" jer ima zaista centralnu ulogu u našoj teoriji o tome kako je nastala materija. Bez Higsovog bosona ne možemo da shvatimo zašto bilo koja od elementarnih čestica ima masu. Što više budemo znali o Higsovom mehanizmu, bolje ćemo razumeti dinamiku ranog svemira," kaže Sejmor.
Na eksperimentima u CERN-u radi skoro 8 hiljada naučnika i inženjera iz 80 zemalja. Jedan od njih je Teđinder Virdi.
"Kada završimo moguće je da će naše viđenje prirode, naše shvatanje kako ona funkcioniše, biti promenjeno. Isto kao što je Ajnštajn, pre jednog veka, promenio naše viđenje vremena i prostora," kaže Virdi i dodaje da će eksperimenti u novom akceleratoru okupirati naučnike narednih nekoliko decenija.
Snop čestica je prošao kroz Veliki hadronski kolajder (LHC) prvi put posle godinu dana, koliko je trajala popravka "mašine Velikog praska", prenosi BBC.
Naučnici su danas pokrenuli LHC, a akcelerator bi trebalo da potpuno proradi u subotu, kada će u 27 kilometara dugom tunelu biti stabilan zrak čestica.
Sta mislite o ovome?
Bilo je toliko mnogo pricada ce sve da nas pokosi i da je veoma opasan eksperiment?
