Cemu taj pritisak da budes neko i nesto, da ostavis trag...
Radjamo se i odmah nam usaduju u glavu da je zivot obrazac, da postoji neki nepisani patern po kom se mora ziveti te neki uslovi kojee moras ispuniti ako zelis biti neko i nesto.
Rodis se, pa ides u skolu, pa na fax, bavis se vanskolskim aktivnostima, nadjes posao, muz/zenu, deca obavezno, da stedis i zaradis za dobru penziju i umres mirno.
To je sablon prosecnog gradjanina.
Patern intelektualca ili filmske zvezde je drugaciji ali obavezno postoji sablon.
Dakle ne, ne patim od toga da budem neko i nesto.
Jer znam da vec jesam - covek.
Vise od toga niti mogu niti zelim biti.
Ne zivim zivot da bih dokazala drugima da sam neko i nesto nego vala da uzivam.
Zivot je moj, ako zelim provescu ga mirisuci cvece i fotografisuci bubamare...
Ljudi grade za buducnost..a nemaju buducnost.
Prakticno dakle, ceo zivot grade , gomilaju , odricu se..zasto ? da bi odapeli sa 70 godina. Gde si bio nigde, sta si radio nista.
Pa i svi ovi sto su ostali upamceni, sta im je to donelo?
Vecnu slavu medju praznoglavcima i masom.
Jeee super.
I sta sad?
Gledaj na vedriju stranu.