VEČERA SA RENDžERIMA
U iznajmljenoj sali velikog hotela prestonice, Alexanna i Milica su vršile zadnje pregledavanje velikog, ukusno postavljenog stola na kom se presijavao srebreni escajg, dok su kristalne čaše dirigovale plesom svetlosti koja se prelamala iz ogromnih lustera kroz njih….
„Ne znam za ovo, mislim da ipak nije dobra ideja…“
požali se Milica svojoj drugarici Alexanni, usput grickajući sitni kolačić kojim se poslužila sa lepo dekorisane tacne istih.
„A zašto ne bi bila…konačno da vidimo te likove …većina njih, glavnih, je potvrdila dolazak…pa da vidimo koliko su jaki kada treba u lice nekome reći one gluposti i uvrede koje inače valjaju po forumu.
odgovori joj Alexanna.
„Ma znaš, bojim se da će izbiti fizički sukobi, zato ja tako….inače, da nije toga i ja bi se radovala ovoj večeri…
reče Milica svojoj drugarici, te nastavi…
„Ej, ajde probaj ove kolačiće, fantastični su..“
Tek što se Alexanna pridruži Milici u degustaciji slatkiša, velika vrata sale se otvoriše, i uz blistavi osmeh u nju stupi OKJO.
Srdačnost pozdrava i upoznavanja je samo na momenat iznenadila tri žene, da bi se tren posle toga raspričale kao da se još od detinjstva poznaju.
Veseli ženski smeh je smenjivao razdragano čavrljanje…sve dok se ispred rendžerki ne stvori čovek od svojih 40 godina….
„Moje dame, ja sam Hawk, neutralni…. Žao mi je što vas prekidam u vašem ljupkom druženju, ali kako sam pozvan na ovaj veličanstveni skup, red je i da se predstavim domaćicama…“
reče pridošlica.
Srčanosti ni ovaj put nije manjkalo, što su njihova ozarena lica i vesele oči sasvim rečito govorili.
Novi talas pridošlica, mladih, veselih i razdraganih ljudi uđe u salu, te se zaputiše pravo ka malom skupu.
Kako se ispostavilo, Demister je organizovao mlađe rendžere, tako da su zajedno došli na skup…
Upoznavanje je brzo prošlo, i konačno su nikovi dobili obrise, konture pa i lica. Lica od krvi i mesa. Lica razdragana, i srećna zbog konačnog i iščekivanog susreta Rendžera.
Ali, lica i znatiželjna, ispitivačka i pomalo zabrinuta….
Boskko, Fanatik, Pele, Ivan The Jedi i Hator…sa prvo pristiglim rendžerkama su činili po godinama šaroliko, ali lepo, baš kao slika lepo i opušteno društvo…
Čaše su se punile votkom, vinom, koka kolom, i ugodan zveket kristala o kristal, bez nekih većih zdravica je zaplovio salom.
Nakon prvih gutljaja, Alexanna predloži da sednu za sto, i uz neobaveznu konverzaciju malo bolje upoznaju i tako sačekaju „one“.
Na pomen „njih“, repo fanova, kao da na trenutak zatitra crni, teški oblak iznad glava i u srcima prisutnih, i svi se na jedan mali tren zamisliše.
Ipak, vesela Milicina zdravica odagna tmurno klupko zla koje se stvori spomenom repo fanova i zveket kristala o kristal, kao stotine malih zvončića, opet zaplovi salom, a malo za njim i smeh rendžera…
Sve dok se ne otvoriše vrata sale, i propustiše ledeni dašak na kojima repo fenovi uđoše…
Čak i lepo raspoređene sveće na bogatom, ukusno aranžiranom stolu zaigraše na časak, protestujući nadolazećoj hladnoći…
Kada su prišli razdraganom društvu rendžera, prvi od njih reče…
„Ja sam Budall-laj. Ovo je Fronzimen, a do njega su Parker, Nemi i onaj novi, Kaliperce“
Društvo za stolom je šaralo pogledom od jednog do drugog…ali najviše su im se pogledi zadržali na Fronzimenu…jer, isti je na glavi imao veliku papirnu kesu sa otvorima za oči, nos i usta…
I niko od prisutnih nije mogao a da se ne nasmeši, koliko god je to pristojnost dozvoljavala, natpisima koji je spomenuti flomasterom išarao po svojoj maski, a koji su glasili :
- Mislim, dakle postojim-, -Terminator Rulez-, Shopenhauzer King, -I Have my Blog, -Milice, ljubimice i sijaset drugih, nebuloznih fraza i natpisa...
Ali ipak su se u sebi grohotom smejali, i jedva su se uzdržavali da ne pogledaju jedno u drugo jer bi u tom slučaju salva smeha eksplodirala i izlila se iz njih kao erupcija vulkana.
Zatim Alexanna ustade i ponudi pridošlice pićem, te ih pozva za sto…
OKJO požuri da ih posluži, a Budall-laj, smestivši se u udobnu stolicu prezrivo frknu pokazujući na dva prazna mesta prekoputa njega..
„Jel, pichokare, gde vam je to oni likovi Sal i Maktub?“
Upitao je, vadeći cigaretu iz džepa…
Rendžerima nije promakao titraj besa na Milicinom licu, kao ni ogromna volja da se smiri...i proguta stotu uvredu od strane reposa.
Aleksanna mu odgovori…
„Imaju posla, rade još uvek…doći će što pre mognu…upravo mi je javio na ovaj aparat mobilni, produkt nauke i tehnike.
OKJO ipak natoči Budall-laju traženu rakiju u čašu i stavi je ispred njega, dok su mu se oči caklile, a usta oblizivala.
Očito da je jedva izdržao put do hotela ne popivši ništa.
U zadnji tren, pre nego odnese flašu, on je zgrabi, ote iz ruke i stavi ispred sebe…
Ona samo odmahnu, i Fronzimenu servira traženo mleko, blago zagrejano, Parkeru i Nemiju običnu kiselu vodu, a Kaliperce ne dobi ništa, jer je, kako veli, trenutno na urinoterapiji.
Zatim se rendžerke vratiše u svoje udobne stolice, i zapališe po cigaretu…
Tišina teška kao olovo se spusti nad prisutne.
Merkali su se ispod oka, tražeći prave reči da otvore diskusiju.
I onda Milica progovori.
„Ajde da jedemo, nema smisla da ova hrana stoji ovde…mislim, ova materijalna hrana, iz materijalnog sveta….“
Na to se rendžeri nasmejaše, i ne čekaše dva puta da im se kaže…
Escajg je zveckao, a veliki tanjiri i tacne raznih predjela, salata i kanapea je išlo iz ruke u ruku.
Čaše su se dosipale, tanjiri punili po drugi put i razgovor se rodio…ispočetka stidljivo, da bi na kraju uzeo zamaha kao parobrod sa lopaticama sa strane koji polako kreče uz vodno…
Ispred repo fenova su tanjiri i dalje bili prazni.
Demister ih je nudio i nudio, ali bezuspešno. Cak je i Kalipercetu predložio da mu u wc’u napuni tanjir, koji ovaj uz nećkanje odbi… direktive su direktive.
Ipak, OKJO nisu promakli Parkijevi sve češći pogledi na bogate ovale đakonija.
Koliko god da je neko sit, ili neće iz nekog protesta da obeduje, ipak kad tad posustane videvši ukusno aranžiranu hranu i veselo društvo kako tamani istu.
Videvši na kojoj je muci, OKJO ustade, napuni tanjir mladom Parkiju i spusti ga ispred njega..
Isti baci bojažljiv pogled ka figuri sa papirnom kesom, koja nakon nekog vremena kimnu glavom kao znak dozvole…
Prizor bi svakako bio smešan, da nije tragičan.
Nakon Fronzimenovog odobrenja, mladi Parki se baci na hranu, a za njim i Nemi..
Hawk nije mogao, a da ne prokomentariše nešto kao „Ma ja bi njemu nabio….“
Ostatak reči je progutao iz poštovanja svoje neutralnosti, a i date reči rendžerima o trenutnom primirju.
Mrštenje Budall-laja nije sprečilo da Nemi isprazni tanjir i zatraži još…
Kako se večera bližila kraju, Milica se seti da pusti sa postavljenog kompjutera, još jednog produkta savremene nauke i tehnike, muziku, što svi zdušno prihvatiše…
Pesma se zaorila salom, i bi od rendžera zdušno pozdravljena.
Hit Mice Trofrtaljke „I labavi može da zabavi“ je izazvao smeh kod rendžera, a tapkanje nogom u ritmu kod Parkija i Nemija. Kaliperce je za to vreme tražio po džepovima svoje treće oko da ode na astralnu ravan…
Budall-laju se jedinom nije svidela, a Fronzimen nije pokazivao nikakve znakove odobravanja ili neodobravanja.
Ispod svoje papirne kese je delovao više smešan, nego tajanstven kako je planirao da bude…
Diskusija se nastavila, i rasplamsala…svaka strana je potezala argumente za i protiv.
Ipak, uvrede od strane repo fanova su ovaj put izostale, na opšte čuđenje rendžera.
I svaki rendžer ponaosob, u sebi, je odao priznanje reposima na njihovoj datoj reći normalnog i ljudskog ponašanja…
Kao i obično, reptiloidi u diskusiji nisu mogli biti zaobiđeni i razgovor krenu tim pravcem.
Po običaju, tempo i žar diskusije se pojačaše, i svađa je bila na pomolu.
Čelična volja i samokontrola rendžera je bila zadnja odbrana od nadiruće lavine psovki i uvreda reposa.
I taman kada prve uvrede padoše, svetla sa ogromnih lustera se ugasiše.
Samo odsjaj sveća sa stola je ocrtavao avetinjske obrise lica i jedne papirne kese za stolom, u totalnom mraku sale.
Velika vrata se otvoriše, i na traci svetlosti iz hola hotela, stupiše dve prilike u salu.
Stadoše ispred stola, nemi i bez reći…
Zatim se svetla upališe.
pa zatim i ostale koji su vredni toga
. Mislis lik sam da se neko meni izrugava ili ja nekom?
...ljudi ostala sam bez teksta.....
