Laž, 10 godina dečak

U ocaju sam. Imam decaka od 10 godina 4 raz. koji za svaku losu stvar kaja mu se desi laze.
Da napomenem da zbog losih stvari ne dobija batine.
npr. juce je imao kontrolni iz matematike i vezbali smo za kontrolni. Pitam ga kako si uradio kaze dobro, uradio sam sve, kad ce biti pregladen, kaze za koji dan.
I danas slucajno preko FB saznam od drugara iz razreda da je dobio 3. I naravno tu pobesnim jer mi nije rekao da je kontrolni pregledan.
stvarno ga ne kaznjavamo zbog ocena(inace odlican je djak) nego zbog lazi ali ni to vise ne pomaze.
Ukinut mu je komp. i tv. Samo zato sto laze.
Nema efekta.

text je malo konfuzan ali se nadam da me razumete.

Nemam resenje jednostavno.

Kako da ga nateram da prestane da laze.?

Ako neko ima neki pametam predlog neka napise. Hvala
Batine ne pomazu probala sam par puta ranije. Samo se ja osecam ocajno a njemu nista.

Ako ga ne kaznjavate kao sto kazete, onda dete "pati" od toga sta cete reci na losu ocenu. Znam to iz svog iskustva, jer sam odlican ucenik, prvo dete, od koga se uvek mnogo ocekivalo.
Tako da mnogo puta sam precutao ocenu, i rekao u narednih pet dana, ne odmah.

Mozda ste sebi zacrtali prevelike ciljeve koje od njega ocekujete, a on to sigurno vidi. Pokusajte da ga ubedite kako ga volite ma sta dobio, i ma kakav bio.

Pa ne znam... Kod mene je ista stvar, što se ocena tiče itd. ali ne lažem. Uvek na kraju popravim ocene i to je to. Ja jednostvano ne mogu da lažem, i to me s jedne strane nervira, kao da me neka sila vuče da kažem istinu, makar umro.
Ne znam šta da radiš ( radite ), a je l' uvek laže ili samo što se ocena tiče ?

A jeste li ga pitali sto vam je precutao trojku? Mozda ga ne kaznjavate necim sto vi smatrate kaznom (ukidanje TV npr.) ali reagujete tako da mu je prijatnije da laze nego da oseti tu vasu reakciju. Deca npr. ne vole da razocaraju roditelje, osecaju se nekako bedno i jadno kad osete racocarenje u vasem glasu, cak i ako se pravite da vam nije bitno.

lazycat:

Deca npr. ne vole da razocaraju roditelje, osecaju se nekako bedno i jadno kad osete racocarenje u vasem glasu, cak i ako se pravite da vam nije bitno.

Kliknite za proširenje...

Da, upravo to sam ja rekao. Pokusajte da mu pokazete kako slabije ocene nece znaciti vase razocarenje. Dete mora da se oseca voljeno i u dobrim i losim trenutcima.

iz iskustva mogu da kazem, da sma rodilelje lagala iskljucivo u injihovom interesu! Ne zato sto sam se plašila batina, vec zato što nisam htela da ih nerviram,...nisam htela da brinu bez razloga...ili da brinu zbog mojih problema, kad vec imaju toliko svojih... nekad nisam htela da ih razocaram.
(naravno, to me je dovelo do toga da jednom "debelo"platim)

mislim da je i sa tvojim sinom taj "problem"...narocito ako je "dobro dete"

nisam za varijante da dete ide kod psihologa...cemu to? da mu kaze :"ne lazi, nije lepo"?

bolje sama popricaj sa njim, bez kaznjavanja...objasni mu da moze da ti veruje...da je sve to za ljude: dobre ocene, lose ocene, greške...ali kad se poveri roditeljima (a kom ce drugom?) zajedno cete naci najbolje resenje...ti ces mu pomoci, a neces ga osuditi...nemoj praviti dramu od problema koji ti izlozi...

lazycat:

A jeste li ga pitali sto vam je precutao trojku? Mozda ga ne kaznjavate necim sto vi smatrate kaznom (ukidanje TV npr.) ali reagujete tako da mu je prijatnije da laze nego da oseti tu vasu reakciju. Deca npr. ne vole da razocaraju roditelje, osecaju se nekako bedno i jadno kad osete racocarenje u vasem glasu, cak i ako se pravite da vam nije bitno.

Kliknite za proširenje...

Slažem se.
Meni samoj je bilo najgore to razočarenje u glasu i tegobno kritikovanje od roditelja; lakše bi mi bilo da su mi zabranili TV ili nešto slično.
Dake, možda je ta reakcija detetu teška!! Pa je izbegava na taj način, želeći da "manje pati", tj. da to odloži.

Ja bih obavezno odvela dete na razgovor sa strucnjakom i pazila bih da se ne oseti krivim sto ce ici na razgovor vec bih to predstavila na neki nacin koji bi ga stavio u ravnopravan polizaj. Oni su obuceni da rese problem najlakse i najbezbolnije. Nije ni vazno da li je vasa greska ili je nesto drugo problem, bolje je da se ne odlaze resavanje.

passion_fruit:

iz iskustva mogu da kazem, da sma rodilelje lagala iskljucivo u injihovom interesu! Ne zato sto sam se plašila batina, vec zato što nisam htela da ih nerviram,...nisam htela da brinu bez razloga...ili da brinu zbog mojih problema, kad vec imaju toliko svojih... nekad nisam htela da ih razocaram.

Kliknite za proširenje...

Ово ми нешто познато!
Али, то је било кад сам била старија.... Са 10 година дете јако жели да угоди родитељима (још га није ухватио пубертетски бунт), а ако има осећај да су очекивања превелика и да их он не може испунити (или их не испуњава) - онда ће посегнути за лажима да би избегао да се родитељи разочарају у њега. Можда ви вербално не исказујете та велика очекивања, али их вероватно показујете...

nisam za varijante da dete ide kod psihologa...cemu to? da mu kaze :"ne lazi, nije lepo"?

bolje sama popricaj sa njim, bez kaznjavanja...objasni mu da moze da ti veruje...da je sve to za ljude: dobre ocene, lose ocene, greške...ali kad se poveri roditeljima (a kom ce drugom?) zajedno cete naci najbolje resenje...ti ces mu pomoci, a neces ga osuditi...nemoj praviti dramu od problema koji ti izlozi.

Kliknite za proširenje...

Уколико дете пречесто прибегава лажима, чак и тамо где истина не би донела неке негативне последице по њега, онда је психолог управо права особа којој се треба обратити!
Посао психолога није да каже:''Но, но!'', него да допре до узрока лагања.

Toplo preporucujem knjigu Mirjane Mitrovic "Mama i tata krecu u skolu" (izdavac Kreativni centar).

passion_fruit:

iz iskustva mogu da kazem, da sma rodilelje lagala iskljucivo u injihovom interesu! Ne zato sto sam se plašila batina, vec zato što nisam htela da ih nerviram,...nisam htela da brinu bez razloga...ili da brinu zbog mojih problema, kad vec imaju toliko svojih... nekad nisam htela da ih razocaram.
(naravno, to me je dovelo do toga da jednom "debelo"platim)

mislim da je i sa tvojim sinom taj "problem"...narocito ako je "dobro dete"

nisam za varijante da dete ide kod psihologa...cemu to? da mu kaze :"ne lazi, nije lepo"?

bolje sama popricaj sa njim, bez kaznjavanja...objasni mu da moze da ti veruje...da je sve to za ljude: dobre ocene, lose ocene, greške...ali kad se poveri roditeljima (a kom ce drugom?) zajedno cete naci najbolje resenje...ti ces mu pomoci, a neces ga osuditi...nemoj praviti dramu od problema koji ti izlozi...

Kliknite za proširenje...

Potpisujem!
U osnovnoj skoli sam bila odlican ucenik (najstarija od 3 djece) i od mene se ocekivalo puno. Kada sam krenula u gimnaziju, ta je promjena za mene bila stresna i popustila sam sa ucenjem. Prvu negativnu ocjenu sam im saopstila tek posle 15 dana i to sam ih nazvala iz govornice,...plasila sam se da vidim razocarenje na njihovim licima,...Oni su se samo nasmijali, kada sam dosla kuci, sjeli smo i razgovarali, objasnili su mi da su jako ponosni na mene ali da to ne znaci da ce se odmah razocarati zbog koje lose ocjene. Najvaznije im je da imam povjerenja u njih, kao i oni u mene.
Ne mislim da ce kazne nesto rijesiti, vise sam za opciju razgovora.

Mislim da ne treba da zurite sa odlaskom kod psihologa. Naravno prvo i osnovno je pitanje koliko cesto i u kojim situacijama Vase dete laze. Ako su u pitanju samo ocene, a sami kazete da je dobar djak, sticem utisak da on pribegava lazima da Vas ne bi razocarao. Moje dete, koje je takodje odlican djak (sada peti razred), mi je u cetvrtom precutalo trojku iz engleskog. Saznala sam od uciteljice na otvorenim vratima. Kad sam je pitala zasto mi nije rekla, odgovorila je da se uplasila kako cu reagovati. Razumem je. Ima sve same petice i po neku cetvorku i ta trojka bila joj je strasna. Porazgovarale smo i lepo sam joj objasnila da nema potrebe da krije ocene, jer svaka ocena je za djaka, pa cak i jedinica. Samo sto slabije moraju da se popravljaju.
Pokusajte da razgovarate sa svojim detetom, da ga opustite, predocite mu da se nista strasno nece dogoditi ako dobije losu ocenu, sem da ce morati vise da radi kako bi je popravio. Mislim da sistemom kaznjavanja u njegovom-predpubertetskom periodu, necete puno postici.
Naravno morate kontrolisati svoje reakcije, glas, pokrete, izraz lica, jer jedino ako budete potpuno mirni i opušteni moci cete da doprete do njega, kako bi shvatio da ga razumete, ne prezirete i niste ljuti. Razgovarajte o ocenama i njegovoj lazi kao da se radi o necemu potpuno nevaznom. Morate mu uliti poverenje i uveriti ga da kod bilo kog problema moze da racuna na Vasu podrku, odnosno da za svaki svoj postupak unapred zna Vasu reakciju.
Ne brinite, ja mislim da je to samo prolazna faza.
Volite ga, razgovarajte, pomazite u nevolji, vi ste mu jedina sigurna luka

Harmony:

Ja bih obavezno odvela dete na razgovor sa strucnjakom i pazila bih da se ne oseti krivim sto ce ici na razgovor vec bih to predstavila na neki nacin koji bi ga stavio u ravnopravan polizaj. Oni su obuceni da rese problem najlakse i najbezbolnije. Nije ni vazno da li je vasa greska ili je nesto drugo problem, bolje je da se ne odlaze resavanje.

Kliknite za proširenje...

Kakav strucnjak ?! Ma dajte se postavite u svoju kozu sa 10 godina , pa se sjetite svojih lazi ..
Pa to je normalno , to su te faze .. To je imat 10 god
Ne radit od buhe slona .

Ako ga uhvatite u lazi : pokusat mirno saznat razlog i pozadinu , e onda krenut u razrijesavanje !

Meni je cerka sakrila da je dobila 4 na kontrolnom u drugom razredu. Odmah sam sela sa njom i razgovarala da to nije nista i da smo svi dobijali loše ocene ponekad, ali da je svi volimo iz drugih razloga, a jedan je da je rasla majki ispod srca. A za primer sam joj navela i veliku ljubav naših komšija prema svom detetu koje je nesposobno da se samo brine o sebi i uopšte ne ide, niti će ikada ići u školu. Od tada više nemamo problema .

Ma kaznjavajte decu i gledajte travel&living ima tamo take home nanny kako se vaspitaju

Zavrsen serijal, na zalost.

Hvala na savetima. Pokusacu jos jednom da razgovaram sa sinom. Smireno. Mada kad bolje razmislim ne laze samo kod ocena. Npr. kazem mu da veze pertle, on kaze dobro vezacu ih. Posle pet min. pogledam nije iz vezao. Da nije u pitanju lenjost? I sad kod te trojke, mozda nije hteo da je prijavi zato jer bi morao dodatno da vezba, da bi je popravio. Neznam sta da kazem.

Ja sam lagala za ocene onda kada nisam htela da trpim pridike i predavanja o tome kako sam popustila u školi .....Naravno, bude još gore kad saznaju, ali mi je nekako to odlaganje bilo rešenje ... hehehhehe ....

I dan danas kad mislim da sam uradila nešto loše, ćutim sve dok ne dodje trenutak da baš moram da kažem ..... ne volim da pokazujem da sam slaba .... da nešto nisam uradila kako treba.

E'len:

Kakav strucnjak ?! Ma dajte se postavite u svoju kozu sa 10 godina , pa se sjetite svojih lazi ..
Pa to je normalno , to su te faze .. To je imat 10 god
Ne radit od buhe slona .

Ako ga uhvatite u lazi : pokusat mirno saznat razlog i pozadinu , e onda krenut u razrijesavanje !

Kliknite za proširenje...

Повремене дечије лажи су нормална ствар....али, рекла бих, да се овде ради о изузетно честом лагању и о односу (између родитеља и детета) који је запао у ћорсокак, а не о неким повременим и безазленим дечијим лажима...

Не разумем зашто се на саветовање са психологом гледа као на неко страшно крајње средство? Ако родитељи већ до сада нису пронашли узрок лагања и адекватан модел понашања према детету - зашто и даље лутати и пуштати да се све погоршава?
Кад нас заболи зуб - одемо одмах код зубара, не чекамо ваљда да се загноји и отекне?

...Додуше, има оних који увек одлажу и покушавају сами, избегавајући помоћ стручњака...али не разумем разлог тога....

Hellen:

Повремене дечије лажи су нормална ствар....али, рекла бих, да се овде ради о изузетно честом лагању и о односу (између родитеља и детета) који је запао у ћорсокак, а не о неким повременим и безазленим дечијим лажима...

Не разумем зашто се на саветовање са психологом гледа као на неко страшно крајње средство? Ако родитељи већ до сада нису пронашли узрок лагања и адекватан модел понашања према детету - зашто и даље лутати и пуштати да се све погоршава?
Кад нас заболи зуб - одемо одмах код зубара, не чекамо ваљда да се загноји и отекне?

...Додуше, има оних који увек одлажу и покушавају сами, избегавајући помоћ стручњака...али не разумем разлог тога....

Kliknite za proširenje...

Zato što od djece se ne mora radit MIMOZE .
Ja tu ne vidim nikakvu pretjeranu situaciju za kretanjem u takve vode di su roditelju ruke totalno svezane .
Nemam ništa protiv psihologa , ne gledam na to ka na TABU .. vec težim ka tome da roditelj sjedne sa svojim djetetom : PITA GA i CUJE što mu ono govori te pokuša doc do najboljeg rješenja .
Po tome bih ja trebala bit teži slucaj ( što sve nisam slagala svojim roditeljima ) . I nisam niti delikvent niti loš stup u društvu.

anaiv:

Hvala na savetima. Pokusacu jos jednom da razgovaram sa sinom. Smireno. Mada kad bolje razmislim ne laze samo kod ocena. Npr. kazem mu da veze pertle, on kaze dobro vezacu ih. Posle pet min. pogledam nije iz vezao. Da nije u pitanju lenjost? I sad kod te trojke, mozda nije hteo da je prijavi zato jer bi morao dodatno da vezba, da bi je popravio. Neznam sta da kazem.

Kliknite za proširenje...

Moguce da je lenjost. Iz sopstvenog primera:
Kad roditelj trazi nesto, neretko kazem "Samo malo" nadajuci se da ce da zaboravi.. Nazalost, ne zaboravljaju tako lako. :

E'len:

Zato što od djece se ne mora radit MIMOZE .
Ja tu ne vidim nikakvu pretjeranu situaciju za kretanjem u takve vode di su roditelju ruke totalno svezane .
Nemam ništa protiv psihologa , ne gledam na to ka na TABU .. vec težim ka tome da roditelj sjedne sa svojim djetetom : PITA GA i CUJE što mu ono govori te pokuša doc do najboljeg rješenja .
Po tome bih ja trebala bit teži slucaj ( što sve nisam slagala svojim roditeljima ) . I nisam niti delikvent niti loš stup u društvu.

Kliknite za proširenje...

Очигледно смо различито схватиле уводни пост.

Hellen:

Очигледно смо различито схватиле уводни пост.

Kliknite za proširenje...

Vjerovatno i ja cu se ustrucavat smajla koji priokrece ocima

Mene ovde najvise zabrinjava ta drukara sto je ocinkarila za tu trojku. Kakav mu je bre to drug