Sama ili ....

Da li je bolje biti sam nego sa laznim prijateljima odn. prijateljicama..?

Ne bih da ulazim u detalje, ali to je razmisljanje koje me zadnjih dana okupira..
Nije lako biti sam (mislim bez prijatelja) ali opet..ima li svrhe druziti se sa laznim prijateljicama..?

p.s - nisam bas vesta u otvaranju ovakvih tema ali nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Sam,sam,sam,sam!

ako ti treba neko da popijete kafu jednom u nedelju dana, ne mora ti biti čak ni prijatelj...
ili možda za izlazak jednom u dva meseca...šta znam...ako se tebi nešto radi tog trenutka i uspeš da nađeš "žrtvu" da ti pravi društvo tih par sati...što da ne...

al za neke ozbiljnije situacije, da ne kažem prisnije, bolje biti sam nego sa pogrešnom osobom...

uostalom, imaš nas na forumu...

To već zavisi od tebe, tj od onoga šta ti tražiš i šta ti treba.

miss smart:

To već zavisi od tebe, tj od onoga šta ti tražiš i šta ti treba.

Kliknite za proširenje...

Svakako da ne trazim laganje, licemerstvo, stalno muvanje, petljanje ili kako god. da ga nazovem..

Pa onda nadji iskrene ljude.a ima ih.Cak i ovde

Waterfall:

Svakako da ne trazim laganje, licemerstvo, stalno muvanje, petljanje ili kako god. da ga nazovem..

Kliknite za proširenje...

Nisam na to mislila. Ako ti treba neko za kafu ili izlazak,što da ne , s vremena na vreme.

Uh, a ako su baš gadne i ako preteruju sa spletkarenjem i ako se ti bolje osećaš kad si sama, tj bez njih, onda najbolje da ih otkačiš.

Ne osecam se dobro ni kad sam sama (tacnije usamljena) ali opet uzasno me smara to laganje - e, videcemo se za vikend, pa posle -ej, ne mogu..i za svaki dogovor treba da se natezemo i pregovaramo
kao u Dejtonu a pri tome ipak uspe (doticna osoba) da stigne da poseti sve svoje ljubavnike, koleginice..a meni prica da sam joj najbolja prijateljica

Waterfall:

Ne osecam se dobro ni kad sam sama (tacnije usamljena) ali opet uzasno me smara to laganje - e, videcemo se za vikend, pa posle -ej, ne mogu..i za svaki dogovor treba da se natezemo i pregovaramo
kao u Dejtonu a pri tome ipak uspe (doticna osoba) da stigne da poseti sve svoje ljubavnike, koleginice..a meni prica da sam joj najbolja prijateljica

Kliknite za proširenje...

Pa jesi, jer ćutiš i trpiš i sigurno slušaš njene dogodovštine. Sigurno će se videti s tobom kad bude imala vremena da ti ispriča najnovija dešavanja Možda i nije tako, ali sam stekla taj utisak.

Nisi dzabe ti miss smart
Stekla si dobar utisak.

Ali ne bih htela da se ova tema sve na mene nego sta bi ste vi uradile..radje bile same ili sa takvom prijateljicom..?

ja sam sfatila da definitivno ne treba imati prevelika ocekivanja
i ne samo vezano za prijatelje nego uopste (u suprotnom precesto dolazi do razocarenja)
nije zdravo ni biti sam, a isto tako mislim i da je cist gubitak t+E druziti se sa osobama za koje smatras da nisu kvalitetne ili da ti na kraju krajeva prosto ne leze u komunikaciji
treba razgraniciti ko ti je ko u zivotu(shodno tome se i davati) i imati vere da mozda u nekoj komsinici s kojom si na 'caocao' ili 'kolezinici' s casova onogiliovog cuci buduci prijatelj (cak i kada imas prijatelje)

Ja sam takve otkačila jer mi se smučilo da im glumim psihijatra po potrebi.

I nije mi bilo žao jer imam druge, iskrene prijateljice.

Waterfall:

Da li je bolje biti sam nego sa laznim prijateljima odn. prijateljicama..?

Ne bih da ulazim u detalje, ali to je razmisljanje koje me zadnjih dana okupira..
Nije lako biti sam (mislim bez prijatelja) ali opet..ima li svrhe druziti se sa laznim prijateljicama..?

p.s - nisam bas vesta u otvaranju ovakvih tema ali nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Kliknite za proširenje...

imam samo jednu 100% iskrenu prijateljicu kojoj bezgranicno verujem.. i brdo drugarica iz srednje sa kojima pijem kafu i koleginica sa faxa. Nisam tip koji se ispoveda zenama. Kukam mami i decku . Cak sa njim ogovaram drugarice (nije lepo znam ) Ne dozvoljavam da mi neko soli pamet tako da sa ovima sa kojima pijem kafu se ne intimiziram previse. Kako zivis? Odlicno Imam utisak da pojedini ljudi jedva cekaju da im kazes da ti je lose u zivotu..

POVERLJIVA:

ja sam sfatila da definitivno ne treba imati prevelika ocekivanja
i ne samo vezano za prijatelje nego uopste (u suprotnom precesto dolazi do razocarenja)
nije zdravo ni biti sam, a isto tako mislim i da je cist gubitak t+E druziti se sa osobama za koje smatras da nisu kvalitetne ili da ti na kraju krajeva prosto ne leze u komunikaciji
treba razgraniciti ko ti je ko u zivotu(shodno tome se i davati) i imati vere da mozda u nekoj komsinici s kojom si na 'caocao' ili 'kolezinici' s casova onogiliovog cuci buduci prijatelj (cak i kada imas prijatelje)

Kliknite za proširenje...

Apsolutno se slažem! Čim sam prestala da imam prevelika očekivanja, krenulo je na bolje! Prestaneš da se trošiš na svakojake i ostane ti više energije i volje za prave stvari

Svakom nađeš mesto i ponašaš se u skladu s tim. Neko je ok za kafu ili izlazak, drugi za ozbiljno druženje.

Meni je jako zao...ali nakon chitanja zadatka teme dobila sam napad smeha...ne umem da objasnim zashto...

Waterfall:

Da li je bolje biti sam nego sa laznim prijateljima odn. prijateljicama..?

Ne bih da ulazim u detalje, ali to je razmisljanje koje me zadnjih dana okupira..
Nije lako biti sam (mislim bez prijatelja) ali opet..ima li svrhe druziti se sa laznim prijateljicama..?

p.s - nisam bas vesta u otvaranju ovakvih tema ali nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Kliknite za proširenje...

Vidis,nakon puno godina i ja sam ostala sama jer sam u stvari shvatila da mi uopste netrebaju lazni prijatelji To mislim na one koji kada im trebam odmah zovu,a kada oni meni trebaju nigde nikoga...digla sam ruke i odustala.
Kada mi nesto treba tu je mm i moj brat,a za ono druzenje radi ispijanja kafe takvih nazovi prijatelja uvek ima.Mada da vam budem iskrena i toga mi je vise pun k.... jer je sve to toliko postalo lazno i svako od njih gleda samo kako da ti napakosti i kako da te povredi.

Ispricacu vam nesto sto mi se desilo pre dve godine.Te zime 07. mm je otisao da radi u CG na par meseci,a ja sam ostala sama sa decom i stomakom do zuba.Jednog vikenda je napadao sneg do kolena (ali bukvalno).Posto mi zivimo na brdu nije bilo sanse da sidjem do radnje ili do grada.Mislite da se iko setio da me nazove i pita -kako ste? ili -treba li vam nesto?
Uzela sam lopatu i ocistila sneg,deca su mi donela drva da zapalim vatru u kaminu posto nam je na svu muku nestala i struja Jedino se javio jedan komsija koji nam je kupio u radnji ono sto nam treba za par dana posto se ja nisam mogla mrdnuti odatle zbog snega.Ocistio mi je sneg sa auta i napravio stazicu koja do njega vodi.
I sta sad ja treba...da im idem na noge? Ma nema sanse.

Ja sam sfatila da nemam toliko vremena da bih ga trošila na ljude koji me loše zrače, čak nevezano za to kakvi su oni kao osobe. Upoznala sam solidan broj divnih, dobrih ljudi, ali, brate, dosadnih, vrat da ti poplavi. A tek što se tiče tih zlonamernih ili neiskrenih likova i ispoziranih kafica sa njima....zaebi, lepše mi je da sama izblejim.

Bolje biti sam nego u losem drustvu. To vazi i za prijatelji i za ljubav.
Odavno sam odstranila sve ljude koji su lazni prijatelji, koji te zovu kad je njima dosadno, emotivni vampiri koji ti iscede svaki atom energije i ostala sa jako malim izborom. Ali ti ljudi koji su mi ostali su oni sa kojima se ponasam komotno, opustena sam i prija mi njihovo drustvo. Vidjamo se kad imamo vremena, sto i nije tako cesto jer tesko uskladjujemo obaveze, ali nam tako odgovara.
Probaj da se vidjas sa ljudima koji ti prijaju, koji ti napune baterije energijom umesto da te iscede, koji se ne zale sve vreme vec saslusaju i tebe, jednom recju, ljudi koji su ti slicni i cije ti drustvo odgovara, i videces razliku.

jedno drustvo su drugarice koje su neudate...
drugo, razvedene, udate ...
znaju se...srecu se kod mene na slavi, rodjendanima...
mada se ne mirisu bas....
trece drustvo....upoznala ih preko cerke....majke njenih drugara...
druzimo se u igraonicama ..i super su ...

imam i skolske drugare, drugarice....svi daleko...
nekad nam se poklope odmori...i stvarno se lijepo provedemo...

i da naravno...ima toliko dragih na forumu....

ne mogu zamisliti da nemam prijatelje....

Waterfall:

Da li je bolje biti sam nego sa laznim prijateljima odn. prijateljicama..?

Ne bih da ulazim u detalje, ali to je razmisljanje koje me zadnjih dana okupira..
Nije lako biti sam (mislim bez prijatelja) ali opet..ima li svrhe druziti se sa laznim prijateljicama..?

p.s - nisam bas vesta u otvaranju ovakvih tema ali nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Kliknite za proširenje...

nije bolje biti sama potpuno
lazne prijateljice zna se zasta mogu da posluze-da se ode na kafu ponekad, da se izadje uvece kad se nema sa kim drugim, da se ode u soping, pa cak i na krace putovanje..naravno, ovde sad ne govorim o nekim vesticama, koje samo gledaju da ti podmetnu nogu, govorim o zenama/devojkama koje ne smatras bas, bas svojim dragim prijateljicama, i samo je bitno da uvek znas u kom su ti statusu..

Mmicice, strašno je to što si doživela.
Pa ipak, ja se ne bih ni na kog ljutila jer sam davno prestala da očekujem od prijatelja da se sami sete.
Polazim od sebe. I meni su par puta u životu prebacili što se nisam sama setila jer se to očekivalo od mene...
Mogu samo da se naljutim ako neko nešto obeća i ne ispuni, a nema nikakvo objašnjenje.
Zato i ne volim obećanja, obaveze.
Šta ja znam, nekako sam naučila da mi prag tolerancije bude veći jer onda neću biti ogorčena.
Više volim opuštenu varijantu...

Mislim da je ljudi koji su spremni da sa drugima dele radost i tugu, da budu podrska i rame za plakanje i da isto dobiju za uzvrat veoma malo. Posebno je takve ljude tesko naci kasnije, najcesce je slucaj da su to ljudi sa kojima se znamo odmalena ali retko ko je spreman da u odraslom dobu pusta ljude na taj nacin u zivot, da se otvara i poverava. Jedni zbog "prijateljskih" udaraca u proslosti a drugi jer su jednostavno povrsni i dovoljan im je prijatelj za kafu Jedno vreme sam bila optimisticna, otvorena i u svakoj novoj osobi koju upoznam videla potencijalnog prijatelja za ceo zivot ali vremenom sam shvatila da od toga nema nista, vecina gleda sebe (a na manjinu ne nailazim) i kako da te iskoristi a pravo prijateljstvo je izgubilo na znacaju. Zato ono najvaznije u zivotu delim sa porodicom, deckom i drugaricom iz detinjstva i navikla sam tako. Za usputne razgovore, kaficu, setnju su tu oni koje cu ionako jednog dana kad nam se razidju putevi zaboraviti.

EliNS:

Mmicice, strašno je to što si doživela.
Pa ipak, ja se ne bih ni na kog ljutila jer sam davno prestala da očekujem od prijatelja da se sami sete.
Polazim od sebe. I meni su par puta u životu prebacili što se nisam sama setila jer se to očekivalo od mene...
Mogu samo da se naljutim ako neko nešto obeća i ne ispuni, a nema nikakvo objašnjenje.
Zato i ne volim obećanja, obaveze.
Šta ja znam, nekako sam naučila da mi prag tolerancije bude veći jer onda neću biti ogorčena.
Više volim opuštenu varijantu...

Kliknite za proširenje...

To sam sad i ja naucila ali onda mi je bilo uzasno.Osecala sam se odbaceno i razocarano.
To sto sam napisala bio je samo primer jedan od milion ali koji je ostavio najvise traga u meni i koji me je naterao da stavim prst na celo i postavim sebi neka nova pitanja.

Много давно схватих да од људи не треба очекивати превише, тако да се уопште не оптерећујем питањима ко ми јесте, а ко није прави пријатељ.
Држим се девизе ''увек и према свима коректна'', тако да чак ни у том смислу не делим људе на пријатеље , другаре и другарице, познанике.

Има људи са којима се блиско дружим и доста сам интимна са њима, али ништа не очекујем од њих...сем поекад чашицу доброг и смисленог разговора.