- Poruka
- 6.481
KADA DISKRIMINISANI MUSLIMAN DISKRIMINIŠE HOMOSEKSUALCA
moja priča
Umesto da se grade solidarne veze među onima koji su marginalizovani po raznim osnovama, verskim, nacionalnim, rodnim, etničkim, to nerazumevanje stvara još dublji jaz i pokazuje da i među marginalizovanim grupacijama postoje oni „višeg" i oni „nižeg" reda
Kako i zašto neko ko je i sam diskriminisan, diskriminiše druge? Da li, uopšte, stanje da se diskriminacija oseti na svojoj koži motiviše na razumevanje drugih? Ili ljudi, čak i kad imaju lično iskustvo diskriminacije, ne samo da ne gaje osećanje solidarnosti sa drugim diskriminisanim grupama, nego su i sami skloni da im nanose nepravdu?
Ovakva i slična pitanja postavila je, silom prilika, Maja Mihajlović, autorka emisije „Moja priča" na televiziji TV Metropolis, kada je jedan od gostiju saopštio da ne želi da učestvuje u emisiji u kojoj gostuju homoseksualci.
„Veoma sam neprijatno iznenadjena reakcijom Hajrudina Balića koji je gostovao u emisiji na temu „Manjine i mi". Pozvala sam ga da govori o tome kako izgleda život muslimana u Srbiji, sa kakvim se predrasudama i zabludama susreću i na koji način bi većina mogla da im izađe u suret i prestane diskriminacija. Objasnila sam da je planirano da gostuje on kao novinar i čovek koji pripada manjinskoj verskoj grupi i Predrag Azdejković kao urednik GayEcho portala i jedan od retkih deklarisanih homoseksualaca u Srbiji. Planirano je da gostuju u odvojenim blokovima u kojima će ispričati svoju ljudsku priču o tome kako je biti pripadnik manjine u Srbiji", kaže Mihajlovićeva.
Međutim, iako je snimanje proteklo po planu i dogovoru, Balić par dana kasnije, zove Mihajlovićevu i saopštava da „on ne želi da učestvuje u emisiji u kojoj gostuju homoseksualci".
„Tražio je da njegovo gostovanje emitujem u posebnoj emisiji i da mu pošaljem sirov materijal kako bi ga on montirao i emitovao na lokalnoj novopazarskoj televiziji. Rekla sam da smatram da je to najgori vid dikriminacije koji će štetiti ne samo njemu već i celoj zajednici, odgovorio mi je da su oni navikli na takvu sliku u medijima i da im to ne predstavlja nikakav problem, i da je njegov stav prema homoseksualcima takav da ne želi da ima bilo kakve veze sa njima", objašnjava Mihajlovićeva.
Na pitanje autorke emisije kako to da je sa Azdejkovićem već gostovao na jednoj tribini, odgovorio je je da je to u redu, jer nije - snimano.
„Zatim mi je poslao dopis u kome izražava svoj i stav islamske zajednice što je samo još jedna u nizu manipulacija, jer on nije pozvan da govori kao zvaničnik islamske zajednice, već kao urednik novina i čovek koji sa ljudskog aspekta govori o svom životu i diskriminaciji sa kojom je suočen zato što je musliman. Bilo mi je veoma neprijatno da javim Azdejkoviću razloge zbog kojih u emisiji neće biti emitovano i gostovanje Hajrudina Balića, tim pre što se radi o pripadniku manjinske grupe, obrazovanom čoveku, koji je samo nekoliko meseci ranije sa istim čovekom gostovao na tribini u Dvorani kulturnog centra. Takođe, Balić je u emisiji na pitanje kako objašnjava protivljenje islamske manjine Zakonu o diskriminaciji rekao da je to manipulacija beogradskog muftije, i da zajednica nije imala ništa protiv tog zakona jer je, citiram, Zakon o dikriminaciji u bilo kom obliku bolji je od diskriminacije koja vlada u Srbiji ", kaže Mihajlovićeva.
Vesna Ognjenović, psiholog, objašnjava da je količina pritiska na diskriminisane manjine tolika, da nije neobično da čovek iskoči kao osigurač.
„I najdobronamernije izdvajanje ljudi nosi sa sobom rizik da sagovornik ne reaguje razumno i racionalno, već ide na niži nivo, pa ima emotivnu reakciju. Bilo bi dobro kada bi integracija mogla da se događa bez ikakvih dodavanja identiteta, tipa gej, musliman, osoba sa posebnim potrebama i slično, već da se govori o ljudskim bićima. Svako izdvajanje 'drugačijih' nosi rizik, sve je to jako oseljivo i emotivno", objašnjava za „Borbu" Ognjenovićeva.
Marginalizovane grupe višeg i nižeg reda
„Jedna od prepreka u građenju demokratskog društva u Srbiji jeste nerazumevanje manjine prema manjini. Umesto da se gradi empatija i solidarne veze među onima u našem društvu koji su marginalizovani po raznim osnovama, verskim, nacionalnim, rodnim, etničkim, to nerazumevanje stvara još dublji jaz i često pokazuje da i među marginalizovanim grupacijama postoje oni „višeg“ i oni „nižeg“ reda. Politička korektnost nas je naučila da prema manjinama budemo tolerantni, čak i kada njihovi pripadnici pokazuju netrpeljivost prema nama“, kaže za „Borbu“ Boban Stojanović, aktivista Kvirije.
Ja bih njega i njegova ljudska prava uvek branio, a on mene ne bi
Kako se osećao kada mu je autorka emisije „Manjine i mi“ javila da zbog njegove seksualne orijentacije drugi sagovornik, novinar Hajrudin Balić neće da učestvuje i govori o svojim problemima, pitali smo Predraga Azdejkovića, predsednika Gej lezbejskog info centra GLIC.
„Ovo je direktna slučaj diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja. Na prvi pogled to izgleda trivijalno i nebitno, jer je, ipak, samo gostovanje u jednoj TV emisiji, ali baš u tome i leži strahota ove diskriminacije. Ako dotični ima problem da se pojavi u istoj emisiji u razdvojenim prilozima sa gej osobom, kakav bi, tek, problem imao da mu decu uči gej profesor, da ga leči gej doktor ili da mu homoseksualac bude kolega… Ovo otvara vrata za mnogo veću diskriminaciju i zato je treba sankcionisati. Zato, valjda, imamo ovaj Zakon protiv diskriminacije. Ono što je za mene poražavajuće jeste da i ona pripada jednoj manjinskoj grupi u Srbiji koja je diskriminisana. Ali, razlika između mene i njega jeste da bih ja njega i njegova ljudska prava uvek branio, a on mene ne bi!!!“, kaže za „Borbu“ Predrag Azdejković.
Izvor: http://www.gayecho.com/press.aspx?id=8642&grid=3824&page=2
________________________________________________________________
Dakle za to nema opravdanja. Da neko iako i sam marginalizovan šikanira jednog homoseksualca, to je stvarno nedopustivo!
moja priča
Umesto da se grade solidarne veze među onima koji su marginalizovani po raznim osnovama, verskim, nacionalnim, rodnim, etničkim, to nerazumevanje stvara još dublji jaz i pokazuje da i među marginalizovanim grupacijama postoje oni „višeg" i oni „nižeg" reda
Kako i zašto neko ko je i sam diskriminisan, diskriminiše druge? Da li, uopšte, stanje da se diskriminacija oseti na svojoj koži motiviše na razumevanje drugih? Ili ljudi, čak i kad imaju lično iskustvo diskriminacije, ne samo da ne gaje osećanje solidarnosti sa drugim diskriminisanim grupama, nego su i sami skloni da im nanose nepravdu?
Ovakva i slična pitanja postavila je, silom prilika, Maja Mihajlović, autorka emisije „Moja priča" na televiziji TV Metropolis, kada je jedan od gostiju saopštio da ne želi da učestvuje u emisiji u kojoj gostuju homoseksualci.
„Veoma sam neprijatno iznenadjena reakcijom Hajrudina Balića koji je gostovao u emisiji na temu „Manjine i mi". Pozvala sam ga da govori o tome kako izgleda život muslimana u Srbiji, sa kakvim se predrasudama i zabludama susreću i na koji način bi većina mogla da im izađe u suret i prestane diskriminacija. Objasnila sam da je planirano da gostuje on kao novinar i čovek koji pripada manjinskoj verskoj grupi i Predrag Azdejković kao urednik GayEcho portala i jedan od retkih deklarisanih homoseksualaca u Srbiji. Planirano je da gostuju u odvojenim blokovima u kojima će ispričati svoju ljudsku priču o tome kako je biti pripadnik manjine u Srbiji", kaže Mihajlovićeva.
Međutim, iako je snimanje proteklo po planu i dogovoru, Balić par dana kasnije, zove Mihajlovićevu i saopštava da „on ne želi da učestvuje u emisiji u kojoj gostuju homoseksualci".
„Tražio je da njegovo gostovanje emitujem u posebnoj emisiji i da mu pošaljem sirov materijal kako bi ga on montirao i emitovao na lokalnoj novopazarskoj televiziji. Rekla sam da smatram da je to najgori vid dikriminacije koji će štetiti ne samo njemu već i celoj zajednici, odgovorio mi je da su oni navikli na takvu sliku u medijima i da im to ne predstavlja nikakav problem, i da je njegov stav prema homoseksualcima takav da ne želi da ima bilo kakve veze sa njima", objašnjava Mihajlovićeva.
Na pitanje autorke emisije kako to da je sa Azdejkovićem već gostovao na jednoj tribini, odgovorio je je da je to u redu, jer nije - snimano.
„Zatim mi je poslao dopis u kome izražava svoj i stav islamske zajednice što je samo još jedna u nizu manipulacija, jer on nije pozvan da govori kao zvaničnik islamske zajednice, već kao urednik novina i čovek koji sa ljudskog aspekta govori o svom životu i diskriminaciji sa kojom je suočen zato što je musliman. Bilo mi je veoma neprijatno da javim Azdejkoviću razloge zbog kojih u emisiji neće biti emitovano i gostovanje Hajrudina Balića, tim pre što se radi o pripadniku manjinske grupe, obrazovanom čoveku, koji je samo nekoliko meseci ranije sa istim čovekom gostovao na tribini u Dvorani kulturnog centra. Takođe, Balić je u emisiji na pitanje kako objašnjava protivljenje islamske manjine Zakonu o diskriminaciji rekao da je to manipulacija beogradskog muftije, i da zajednica nije imala ništa protiv tog zakona jer je, citiram, Zakon o dikriminaciji u bilo kom obliku bolji je od diskriminacije koja vlada u Srbiji ", kaže Mihajlovićeva.
Vesna Ognjenović, psiholog, objašnjava da je količina pritiska na diskriminisane manjine tolika, da nije neobično da čovek iskoči kao osigurač.
„I najdobronamernije izdvajanje ljudi nosi sa sobom rizik da sagovornik ne reaguje razumno i racionalno, već ide na niži nivo, pa ima emotivnu reakciju. Bilo bi dobro kada bi integracija mogla da se događa bez ikakvih dodavanja identiteta, tipa gej, musliman, osoba sa posebnim potrebama i slično, već da se govori o ljudskim bićima. Svako izdvajanje 'drugačijih' nosi rizik, sve je to jako oseljivo i emotivno", objašnjava za „Borbu" Ognjenovićeva.
Marginalizovane grupe višeg i nižeg reda
„Jedna od prepreka u građenju demokratskog društva u Srbiji jeste nerazumevanje manjine prema manjini. Umesto da se gradi empatija i solidarne veze među onima u našem društvu koji su marginalizovani po raznim osnovama, verskim, nacionalnim, rodnim, etničkim, to nerazumevanje stvara još dublji jaz i često pokazuje da i među marginalizovanim grupacijama postoje oni „višeg“ i oni „nižeg“ reda. Politička korektnost nas je naučila da prema manjinama budemo tolerantni, čak i kada njihovi pripadnici pokazuju netrpeljivost prema nama“, kaže za „Borbu“ Boban Stojanović, aktivista Kvirije.
Ja bih njega i njegova ljudska prava uvek branio, a on mene ne bi
Kako se osećao kada mu je autorka emisije „Manjine i mi“ javila da zbog njegove seksualne orijentacije drugi sagovornik, novinar Hajrudin Balić neće da učestvuje i govori o svojim problemima, pitali smo Predraga Azdejkovića, predsednika Gej lezbejskog info centra GLIC.
„Ovo je direktna slučaj diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja. Na prvi pogled to izgleda trivijalno i nebitno, jer je, ipak, samo gostovanje u jednoj TV emisiji, ali baš u tome i leži strahota ove diskriminacije. Ako dotični ima problem da se pojavi u istoj emisiji u razdvojenim prilozima sa gej osobom, kakav bi, tek, problem imao da mu decu uči gej profesor, da ga leči gej doktor ili da mu homoseksualac bude kolega… Ovo otvara vrata za mnogo veću diskriminaciju i zato je treba sankcionisati. Zato, valjda, imamo ovaj Zakon protiv diskriminacije. Ono što je za mene poražavajuće jeste da i ona pripada jednoj manjinskoj grupi u Srbiji koja je diskriminisana. Ali, razlika između mene i njega jeste da bih ja njega i njegova ljudska prava uvek branio, a on mene ne bi!!!“, kaže za „Borbu“ Predrag Azdejković.
Izvor: http://www.gayecho.com/press.aspx?id=8642&grid=3824&page=2
________________________________________________________________
Dakle za to nema opravdanja. Da neko iako i sam marginalizovan šikanira jednog homoseksualca, to je stvarno nedopustivo!
Tako reklamiraš sebe na forumu?
