- Poruka
- 555
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=11&dd=14&nav_id=392574
Bez viza za turiste, ne za radnike
Beograd -- Ukidanje viza za putovanja u Evropsku uniju omogućiće slobodan protok ljudi, ali ne i radne snage. Za zaposlenje u EU i dalje ostaju neophodne radne vize.
Iako istraživanje Medium Galupa pokazuje da bi skoro četvrtina građana Srbije, posle ukidanja viza, rado napustaila zemlju zbog posla na zapadu Evrope, oni će na to ipak morati još da čekaju. Kako bi građanima Srbije bilo olakšano zapošljavanje u Evropskoj uniji, država će morati da napravi još ključnih koraka ka članstvu u Uniji.
Najveći broj građana Srbije koji bi napustili zemlju i zarađivali evropsku platu najradije bi za ostvarenje tog plana izabralo ekonomski najsnažniju članicu Unije – Nemačku, pokazuje istraživanje koje je sproveo Medium Galup.
Među onima koji su najspremniji da krenu trbuhom za kruhom su stanovnici Jugoistočne Srbije, dok Beograđani i građani centralno-zapadne Srbije ređe od ostalih planiraju da potraže posao u inostranstvu, kaže direktorka istraživanja Galupa Slađana Brakus.
„Muškarci (26 odsto) češće nego žene (20 odsto) planiraju da potraže posao u inostranstvu. Interesovanje za poslom u Evropskoj Uniji opada sa godinama. Zabrinjava činjenica da čak 47 odsto mladih ljudi od 18-34 godina, planira da ode da radi u inostranstvu, ukoliko im se ukaže prilika“, kaže ona.
Brakus navodi da „što se tiče obrazovnih kategorija, osobe sa osnovnim i nižim obrazovanjem najređe planiraju da potraže posao u inostranstvu, dok u podjednakoj meri posao u EU planiraju da potraže i oni sa srednjom stručnom spremom i oni sa visokim obrazovanjem – po 29 procenata svake kategorije“.
Beli šengen može da olakša zapošljavanje u Evropskoj uniji time što će olakšati direktni kontakt sa potencijalnim poslodavcem, ali, kako naglašava šefica Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, radne vize ostaju obavezne.
„Beli šengen koji će naši građani moći da koriste od 19.decembra znači mogućnost turističkog odlaska u zemlje šengena i mogućnost da boravka 90 dana u roku od šest meseci. To ne znači mogućnost nastanjivanja niti zapošljavanja. To je nešto što će doneti dalji proces približavanja EU ali nije nešto što donosi beli šengen“, objašnjava ona.
Vlasti Srbije ne mogu da spreče nekog da se ilegalno zaposli kada pređe granicu ali će kada bude uhvaćen, zahvaljujući policijskim sporazumima i novoizgrađenom sistemu prihvata povratnika, efikasno reagovati.
Dražen Maravić, šef biroa za međunarodnu saradnju MUP-a, objašnjava da je u slučaju ilegalnog imigranta podeljena odgovornost zemlje u kojoj se on nalazi i zemlje čiji je državljanin.
„Pre svega je odgovornost na državi prijema da ih locira i utvrdi njihov boravišni status. U mnogim državama se praktikuje zapošljavanje radnika ’na crno’ bez plaćanja odgovarajućih dažbina državi. Utoliko je kontrola poslodavaca u državama EU umnogome utiče na tokove ilegalnih imigranata. Međutim, ono što mi možemo da učinimo je da razvijemo vidove policijske saradnje sa državama krajnjeg odredišta kako bi kroz razmenu informacija mogli efikasno da delujemo“, kaže on.
Ranija istraživanja koja su predstavljana u Briselu ukazuju da će vizna liberalizacija za Zapadni Balkan proizvesti talas migracije koji ipak neće biti masovan. Interesantno je da za potencijalne srpske emigrante nije privlačna samo Evropska unija, već posle Nemačke najčešće biraju Sjedinjene Američke Države, a još od devedesetih nisu zaboravljene ni Australija, Novi Zeland i Kanada.
Bez viza za turiste, ne za radnike
Beograd -- Ukidanje viza za putovanja u Evropsku uniju omogućiće slobodan protok ljudi, ali ne i radne snage. Za zaposlenje u EU i dalje ostaju neophodne radne vize.
Iako istraživanje Medium Galupa pokazuje da bi skoro četvrtina građana Srbije, posle ukidanja viza, rado napustaila zemlju zbog posla na zapadu Evrope, oni će na to ipak morati još da čekaju. Kako bi građanima Srbije bilo olakšano zapošljavanje u Evropskoj uniji, država će morati da napravi još ključnih koraka ka članstvu u Uniji.
Najveći broj građana Srbije koji bi napustili zemlju i zarađivali evropsku platu najradije bi za ostvarenje tog plana izabralo ekonomski najsnažniju članicu Unije – Nemačku, pokazuje istraživanje koje je sproveo Medium Galup.
Među onima koji su najspremniji da krenu trbuhom za kruhom su stanovnici Jugoistočne Srbije, dok Beograđani i građani centralno-zapadne Srbije ređe od ostalih planiraju da potraže posao u inostranstvu, kaže direktorka istraživanja Galupa Slađana Brakus.
„Muškarci (26 odsto) češće nego žene (20 odsto) planiraju da potraže posao u inostranstvu. Interesovanje za poslom u Evropskoj Uniji opada sa godinama. Zabrinjava činjenica da čak 47 odsto mladih ljudi od 18-34 godina, planira da ode da radi u inostranstvu, ukoliko im se ukaže prilika“, kaže ona.
Brakus navodi da „što se tiče obrazovnih kategorija, osobe sa osnovnim i nižim obrazovanjem najređe planiraju da potraže posao u inostranstvu, dok u podjednakoj meri posao u EU planiraju da potraže i oni sa srednjom stručnom spremom i oni sa visokim obrazovanjem – po 29 procenata svake kategorije“.
Beli šengen može da olakša zapošljavanje u Evropskoj uniji time što će olakšati direktni kontakt sa potencijalnim poslodavcem, ali, kako naglašava šefica Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, radne vize ostaju obavezne.
„Beli šengen koji će naši građani moći da koriste od 19.decembra znači mogućnost turističkog odlaska u zemlje šengena i mogućnost da boravka 90 dana u roku od šest meseci. To ne znači mogućnost nastanjivanja niti zapošljavanja. To je nešto što će doneti dalji proces približavanja EU ali nije nešto što donosi beli šengen“, objašnjava ona.
Vlasti Srbije ne mogu da spreče nekog da se ilegalno zaposli kada pređe granicu ali će kada bude uhvaćen, zahvaljujući policijskim sporazumima i novoizgrađenom sistemu prihvata povratnika, efikasno reagovati.
Dražen Maravić, šef biroa za međunarodnu saradnju MUP-a, objašnjava da je u slučaju ilegalnog imigranta podeljena odgovornost zemlje u kojoj se on nalazi i zemlje čiji je državljanin.
„Pre svega je odgovornost na državi prijema da ih locira i utvrdi njihov boravišni status. U mnogim državama se praktikuje zapošljavanje radnika ’na crno’ bez plaćanja odgovarajućih dažbina državi. Utoliko je kontrola poslodavaca u državama EU umnogome utiče na tokove ilegalnih imigranata. Međutim, ono što mi možemo da učinimo je da razvijemo vidove policijske saradnje sa državama krajnjeg odredišta kako bi kroz razmenu informacija mogli efikasno da delujemo“, kaže on.
Ranija istraživanja koja su predstavljana u Briselu ukazuju da će vizna liberalizacija za Zapadni Balkan proizvesti talas migracije koji ipak neće biti masovan. Interesantno je da za potencijalne srpske emigrante nije privlačna samo Evropska unija, već posle Nemačke najčešće biraju Sjedinjene Američke Države, a još od devedesetih nisu zaboravljene ni Australija, Novi Zeland i Kanada.
Al kazem, to smo mogli i pre dva'es godina. 
