odnos vere i razuma,pojava hriscanstva i odnos sa filozofijom

Jako dugo trazim nesto na ovu temu,ali na netu nema bas precizno o tome pa ako neko zna ili je pisao na tu temu nek iznese svoj stav!

Promeni uvodni post da ne bih bila prinuđena da zaključam temu, jer

http://forum.krstarica.com/threads/68687

sa akcentom na

Teme tipa "treba mi za seminarski- hitno" i sl. ce biti, logichno, odmah zakljuchane.

Kliknite za proširenje...

Borac za prava zivotinja:

Promeni uvodni post da ne bih bila prinuđena da zaključam temu, jer

http://forum.krstarica.com/threads/68687

sa akcentom na

Kliknite za proširenje...

ne znam da promenim naziv teme,ne morate odmah biti tako grubi,prvi put sam na FILOZOFIJI ,MOZES DA ZAKLJUCAS TEMU...

Pa nisam gruba, samo te upućujem na pravila. Izvini ako ti je tako delovalo.

Nije problem u nazivu teme (ja ću ga promeniti), nego u uvodnom postu.
Dobrodošla na Filozofiju, i nadam se da ćeš dobiti odgovore.

Ostaviću tvoju temu do ujutru.

где је разум нема вере, важи и обрнуто.
филозофија покушава да стави у разум оно што га превазилази. религија покушава да убеди народ да чуда постоје.
исус је у оквиру чула, христос је и изван.
није лако ал је тако.

Hvala ti i hvala svima koji pomognu,zaista mi treba to jer mi dosta toga zavisi...

и други пут...

Kada tako lepo molis evo iznecu ti neke Sopenhaurove misli a ti ih prilagodi kako hoces temi.

Filozofija dakle, teži -a otud i obaveza - da u svemu što kaže bude sensu stricto et proprio (istinita), jer se obraća čovekovom mišljenju i ubeđenju. S druge strane, religija je obavezna samo da bude istinita sensu allegoricum (alegoricna), pošto je namenjena bezbrojnom mnoštvu koje, nesposobno da istražuje i misli, nikad ne bi najdublje i najteže istine shvatilo sensu proprio. Pred narodom istina ne može da se pojavi gola. Znak te alegorične prirode religija jesu misterije, koje nalazimo možda u svakoj religiji, to jest izvesne dogme, koje se jasno ne mogu ni zamisliti, a kamoli da budu doslovno istinite. Možda bi se čak moglo reći da neke potpune besmislice, neke prave apsurdnosti čine bitan sastojak savršene religije, jer su one pečat njene alegorične prirode i jedini podesan način da se učini da običan duh i neobrazovan razum o s e t e ono što bi im inače bilo neshvatljivo, naime da se religija u osnovi bavi potpuno drugim poretkom stvari, poretkom stvari po sebi, pred kojim iščezavaju zakoni ovog pojavnog sveta, shodno kojima ona mora da govori, i da su zato ne samo besmislene već i shvatljive dogme u stvari samo alegorije i prilagođenja čovekovoj moći shvatanja.

Kliknite za proširenje...

Iz ovoga mozes da uvidis razliku izmedju filozofije i religije jer se prva osniva na razumu i istinitosti svojih sudova, dok se religija zasniva na necem sasvim drugacijem od saznanja i kao takvo ne moze uci u forme saznavanja razuma.
Zato religiji ostaje ne misljenje i ubedjivanje, vec alegorije koje su prevod na jezik razuma necega sto se u svojoj sustini na jezik razuma ne moze prevesti.
Odatle pozivanje religija na veru koja je sustinski razlicita od saznanja ili razuma.
Prva se bavi misljenjem i ubedjivanjem, druga se bavi alegorijama.

Evo ti jos nesto sto mozes da iskoristis za tu temu iz Sveta kao volje i predstave 2

Zahvaljujući svojoj alegoričnoj prirodi religije su takođe oslobođene dokaza koji spadaju u dužnost filozofiji, i uopšte oslobođene su ispitivanja. Umesto toga one zahtevaju verovanje, to jest dobrovoljno prihvatanje da je sve upravo tako kako one kažu da jeste. A pošto vera upravlja delanjem i pošto je alegorija uvek zamišljena tako da, s obzirom na praksu, vodi upravo tamo kud bi vodila i istina sensu proprio, religije s pravom obećavaju večno blaženstvo onima koji veruju. Mi, dakle, vidimo da religije uglavnom, kada je u pitanju svetina koja nije kadra da misli, sasvim lepo zamenjuju metafiziku uopšte, za kojom čovek oseća preku potrebu.

Kliknite za proširenje...

Sto se tice odnosa hriscanstva i filozofije pre Kanta i Sopenhauera nisu se stvari ovako
uzimale vec je hriscanstvo itekako trazilo potvrdu svojih dogmi od strane filozofije.
Tek je Kant i njegova Kritika cistog uma defintivno osporila mogucnost dokazivanja egzistencije Boga ontoloskim., kosmoloskim i fizikoteoloskim metodama.
Tek tada je hriscanstvo uzelo ono sto mu pripada veru, a znanje prepustilo filozofiji.
Ovo ne znaci da filozofija ne moze da nas odvede dalje od prostog bavljenja opazajanim svetom i pojmovima izvedenim iz njega....naprotiv.
Filozofija moze da nas ,ne verom...znanjem odvede do granica mogucnosti ljudskog saznanja gde se naslucuje metafizicika sustina izvan pojave.
Sam taj, barem delimican proboj u onostrano, predstavalja nesto sto samo filozofija moze pruziti. Posle toga saznanje definitvno otpada i nastupa misticizam ... ili intuicija koja je neprevodiva u reci i pojmove. A iz tog misticizma banalizovanjem postaje tkz. vera za mase. Metafizika za one koji ne umeju da misle.

ps. Nadam se da sam ti malo pomogao. Nesto uzmi, nesto izbaci ... ovo poput masa koja ne ume da misli, rulja i slicno ...izbaci

UU dobro je,stvarno cenim,hvala vam

saskica29:

jako dugo trazim nesto na ovu temu,,ali na netu nema bas precizno o tome pa ako neko zna ili je pisao na tu temu nek iznese svoj stav!

Kliknite za proširenje...

преуреди, имаћеш више времена.

Hvala <3