Свака трећа жена и свако шесто дете жртве насиља у породици?!

gost 186421

Elita
Poruka
16.871
Радије бих ово поставио на политику, јер ми се чини да је овде уплив политике огроман, али да испоштујемо правила.

Данима, недељама, месецима са свих страна нас бомбардују бомбастичним насловима како је свака трећа жена и (чини ми се) шесто дате жртва неког облика насиља! Као прво ко је и на основу ког истраживања и којим егзактним методом дошао да овог податка. Као друго шта значи термин: "неки облик насиља". Као треће да ли се случајно константно ова два податка о насиљу над женама и насиљу над децом стављају у исту реченицу, па тиме претпостављам и у исти контекст.

Нико нормалан не спори да насилништво постоји, и да га треба санкционисати, али "свака трећа" .....
Стварно ме интересује значење речи: "неки облик насиља", да ли је свако супротно мишљење мушкарца у односу на мишљење њеног величанства жене - такође насиље (претпостављам да јесте), али постављам питање, колико је онда насиља над мушкарцима у савременом свету?
Што се тиче деце, одговорно тврдим да су жене много немилосрдније и бруталније од мушкараца, али не лепо ставиш у исту реченицу жене и децу и подразумева се да је насилник мушкарац!
 
Statistiku ne znam. Ne tvrdim da su samo zene/deca zrtve nasilja u porodici, ali do sad znam (licno) samo za slucajeve koje pominjes, sto nije dovoljno za dobar uvid, svakako.

Verovatno da je jos uvek i zenama i muskarcima, a pogotovo deci koja, mozda, ni ne znaju sta im se desava i koliko to nije u redu, tesko da prijave desavanja kome treba, iz brojnih razloga. Tako ni statisticki podaci ne mogu biti 100% tacni, ali, verovatno, u njima postoji dobar deo istine.
 
A šta da prijavljuju? Roditelje koji se jedan dan gađaju tanjirima, drugi rastavljaju, treći vole najviše na svetu? Ili to što ih je ćale izlupetao jer su pare za užinu potrošili na cigare? U nekim državama bi za ovo što pominjem roditelji zaglavili kod prekršajnog sudije, a deca kod psihologa/soc. radnika. Naravno, ako bi se saznalo, jer dok imamo slučajeve da neko bude kažnjen što je ćušnuo dete koje u marketu vrišti: "Oću čokoladu", dotle za mnoge nasilnike koji svoje drže zatočene ne saznamo nikada, eventualno ako izbije kakva afera. Mislim da cela priča o nasilju u porodicu je neodgovarajuća, skreće se pažnja i na banalne slučajeve dok se ozbiljni ni ne primećuju. Ne znam za vas, ali ja sam i trpio o činio neki oblik nasilja u porodici. Nismo svi uvek dobri i mudri da umemo i hoćemo drugačije da se postavimo.

Meni je muka u ovoj priči od dve stvari: što se satiremo od sažaljevanja glupača koje su izabrale da trpe ozbiljno nasilje, pritom mislim na suživot sa nasilnikom i nešto što se ponavlja iz dana u dan. Druga omražena mi pojava je spominjanje muškaraca kao žrtava nasilja. Sva trojica koji se mogu podvesti pod taj opis su takođe sami to izabrali. Jedino deca nisu tu birala, mada ni deca nikada nisu bili anđeli... Zato je sve to posao za nekog ozbiljnog i odgovornog, u nekoj idealizovanoj državi bi možda trebalo da se uključuju soc. radnici da procene kakva je situacija i reaguju (ali ne baš za svaku glupost), a ne da se animira javnost, bar ne ovako. Jedno je pozivati ljude da ne zatvaraju oči pred nasiljem, kako ne bi došlo do How Come, How Long, ali bombardovati sa ofrlje podacima je kontraproduktivno i samo banalizuje i one primere kojih ne bi smelo da bude.
 
...Meni je muka u ovoj priči od dve stvari: što se satiremo od sažaljevanja glupača koje su izabrale da trpe ozbiljno nasilje, pritom mislim na suživot sa nasilnikom i nešto što se ponavlja iz dana u dan..

Ne bih se usudila da ih nazovem "glupacama" jer nisam sigurna da li bi to bilo ok. Neke stvari su tesko razumljive, narocito ako nismo prosli slicno, a te osobe (mozda) imaju drugacije stanje svesti zbog prezivljenog i dozivljavanog, mozda i specificnu materijalnu, stambenu situaciju, pretnje razlicitog tipa u kuci, mali izbor izlaska iz problema, strah od svega i svacega, nesigurnost...

U celoj prici stradaju i deca (ako ih ima) koja nisu trazila bas te roditelje, nisu trazila da se rode i zive u nasilju. Ne pricam o deci koja se bacaju na pod zato sto nisu dobila cokoladicu ili brendirane patike kao njihovi drugari, pa roditelji reaguju, s merom... Tu nemam bas mnogo razumevanja za decije ucene.
 
..Druga omražena mi pojava je spominjanje muškaraca kao žrtava nasilja. Sva trojica koji se mogu podvesti pod taj opis su takođe sami to izabrali...

Niko mi, do sad, od muskaraca, ozbiljno nije rekao da je u ovoj kategoriji ni sta smatra pod time, ali pretpostavljam da ih ima, kao i da negde postoje kriterijumi po kojima se neko svrstava u "muskarce - zrtve nasilja".
 
A šta da prijavljuju? Roditelje koji se jedan dan gađaju tanjirima, drugi rastavljaju, treći vole najviše na svetu? Ili to što ih je ćale izlupetao jer su pare za užinu potrošili na cigare? U nekim državama bi za ovo što pominjem roditelji zaglavili kod prekršajnog sudije, a deca kod psihologa/soc. radnika. Naravno, ako bi se saznalo, jer dok imamo slučajeve da neko bude kažnjen što je ćušnuo dete koje u marketu vrišti: "Oću čokoladu", dotle za mnoge nasilnike koji svoje drže zatočene ne saznamo nikada, eventualno ako izbije kakva afera. Mislim da cela priča o nasilju u porodicu je neodgovarajuća, skreće se pažnja i na banalne slučajeve dok se ozbiljni ni ne primećuju. Ne znam za vas, ali ja sam i trpio o činio neki oblik nasilja u porodici. Nismo svi uvek dobri i mudri da umemo i hoćemo drugačije da se postavimo.

Meni je muka u ovoj priči od dve stvari: što se satiremo od sažaljevanja glupača koje su izabrale da trpe ozbiljno nasilje, pritom mislim na suživot sa nasilnikom i nešto što se ponavlja iz dana u dan. :super:

Druga omražena mi pojava je spominjanje muškaraca kao žrtava nasilja.
Sva trojica koji se mogu podvesti pod taj opis su takođe sami to izabrali.

Да би говорили о томе да ли их је тројица или мало више, неопходно је пре свега јасно дефинисати појам "неки облик насиља", ако под овим сматрају оно што ја мислим да сматрају, онда је број мушкараца који су изложени "неком облику насиља" изузетно велик. Јер не треба сметнути са ума да је судска пракса у породичном праву драстично на страни жена, које су по Закону наводно равноправне са мушкарцима - за огроман број жена свест о овој предности је убојито оружје!

Jedino deca nisu tu birala, mada ni deca nikada nisu bili anđeli... Zato je sve to posao za nekog ozbiljnog i odgovornog, u nekoj idealizovanoj državi bi možda trebalo da se uključuju soc. radnici da procene kakva je situacija i reaguju (ali ne baš za svaku glupost), a ne da se animira javnost, bar ne ovako. Jedno je pozivati ljude da ne zatvaraju oči pred nasiljem, kako ne bi došlo do How Come, How Long, ali bombardovati sa ofrlje podacima je kontraproduktivno i samo banalizuje i one primere kojih ne bi smelo da bude.

Спорно је управо то бомбардовање, и особе које нас бомбардују!
 
da, delimično... ne može se od lošeg materijala napraviti nešto dobro

.

Ima istine. Ima dece od istih roditelja - potpuno razliciti u svemu, pa i u dobrom i losem. Pa ima i onoga da roditelji stizu da se bave jednim detetom, drugim manje, trecim jos manje...Ili u ova vremena ne stizu uopste ili jako malo.... Ili ih rode iz pogresnih razloga pa se ne bave njima jer ih to ni neinteresuje... Ima tu svega.
 
Poslednja izmena:
Meni je muka u ovoj priči od dve stvari: što se satiremo od sažaljevanja glupača koje su izabrale da trpe ozbiljno nasilje, pritom mislim na suživot sa nasilnikom i nešto što se ponavlja iz dana u dan

Ето, рецимо ја сам глупача, али зато очекујем да ми даш савет како да то не будем:

Живим у селу у којем сам и рођена. Завршила сам средњу трговачку (трогодишњу). У мом селу (ни у околним) нема где да се запослим. Удала сам се са двадесет за момка којег сам волела. Живимо у домаћинству са његовим родитељима. Имамо земље и нешто стоке и механизације. Радим око куће (живина, стока), али у време већих радова и на њиви.
Имамо троје деце и лепо смо живели до пре пар година....
У међувремену моји родитељи су умрли, брат и снаја су их додворили и он је наследио кућу а мени су оставили једну њиву и нешто покућства.
Пре 3 године свекрва ми се тешко рзаболела и попустила са живцима.... То нам је свима у кући тешко пало. Свекар је стар и плупокретан. Ја бринем и о њима и о деци и о кући....
Због свекрве и њених сталних испада, мој муж је почео све више да пије. Све је кренуло наопачке. Кад се врати пијан постаје агресиван, туче и мене и децу, разбија све по кући, псује....и само му се склањамо с пута.
До сада сам много пута пожелела да га оставим јер схватам да сам глупача што све то трпим....али чекала сам неког попут тебе да ми помогнеш саветом.
Дакле, конкретно: где да идем и шта да радим?
Провела сам 10 година црнчећи од јутра до мрака али немам дана радног стажа, имам троје деце (3, 5 и 9 година), не могу да их оставим са њима (отац алкохоличар, луда свекрва и полупокретан свекар), а немам где да одем, немам где да живим, немам где да се запослим.... (На своје име имам само ту једну њиву, али земља је овде јефтина а и нико није заинтересован да купује земљу....)

Па ето - реци ми ти како да не будем више глупача?
 
Радије бих ово поставио на политику, јер ми се чини да је овде уплив политике огроман, али да испоштујемо правила.

Данима, недељама, месецима са свих страна нас бомбардују бомбастичним насловима како је свака трећа жена и (чини ми се) шесто дате жртва неког облика насиља! Као прво ко је и на основу ког истраживања и којим егзактним методом дошао да овог податка. Као друго шта значи термин: "неки облик насиља". Као треће да ли се случајно константно ова два податка о насиљу над женама и насиљу над децом стављају у исту реченицу, па тиме претпостављам и у исти контекст.

Нико нормалан не спори да насилништво постоји, и да га треба санкционисати, али "свака трећа" .....
Стварно ме интересује значење речи: "неки облик насиља", да ли је свако супротно мишљење мушкарца у односу на мишљење њеног величанства жене - такође насиље (претпостављам да јесте), али постављам питање, колико је онда насиља над мушкарцима у савременом свету?
Што се тиче деце, одговорно тврдим да су жене много немилосрдније и бруталније од мушкараца, али не лепо ставиш у исту реченицу жене и децу и подразумева се да је насилник мушкарац!
Мени смета што у тим статистикама никад нема податак о томе колике су жртве насиља мушкарци.

Одговорно тврдим (јер се донекле тиме и бавим) да су мушкарци жртве исто колико и жене.
А летос сам прочитала и један магистарски рад на тему насиља у породици који је писан на бази домаће, стране литературе и личног истраживања аутора и ово што сам горе изнела је тачно.

Жене више злостављају психички, мушкарци физички.
 
Мени смета што у тим статистикама никад нема податак о томе колике су жртве насиља мушкарци.

Одговорно тврдим (јер се донекле тиме и бавим) да су мушкарци жртве исто колико и жене.
А летос сам прочитала и један магистарски рад на тему насиља у породици који је писан на бази домаће, стране литературе и личног истраживања аутора и ово што сам горе изнела је тачно.

Жене више злостављају психички, мушкарци физички.

:worth::worth::worth:Јеси ти сигурна да си женског пола? (шалим се наравно)
 
Ето, рецимо ја сам глупача, али зато очекујем да ми даш савет како да то не будем:

Живим у селу у којем сам и рођена. Завршила сам средњу трговачку (трогодишњу). У мом селу (ни у околним) нема где да се запослим. Удала сам се са двадесет за момка којег сам волела. Живимо у домаћинству са његовим родитељима. Имамо земље и нешто стоке и механизације. Радим око куће (живина, стока), али у време већих радова и на њиви.
Имамо троје деце и лепо смо живели до пре пар година....
У међувремену моји родитељи су умрли, брат и снаја су их додворили и он је наследио кућу а мени су оставили једну њиву и нешто покућства.
Пре 3 године свекрва ми се тешко рзаболела и попустила са живцима.... То нам је свима у кући тешко пало. Свекар је стар и плупокретан. Ја бринем и о њима и о деци и о кући....
Због свекрве и њених сталних испада, мој муж је почео све више да пије. Све је кренуло наопачке. Кад се врати пијан постаје агресиван, туче и мене и децу, разбија све по кући, псује....и само му се склањамо с пута.
До сада сам много пута пожелела да га оставим јер схватам да сам глупача што све то трпим....али чекала сам неког попут тебе да ми помогнеш саветом.
Дакле, конкретно: где да идем и шта да радим?
Провела сам 10 година црнчећи од јутра до мрака али немам дана радног стажа, имам троје деце (3, 5 и 9 година), не могу да их оставим са њима (отац алкохоличар, луда свекрва и полупокретан свекар), а немам где да одем, немам где да живим, немам где да се запослим.... (На своје име имам само ту једну њиву, али земља је овде јефтина а и нико није заинтересован да купује земљу....)

Па ето - реци ми ти како да не будем више глупача?

Прича је потпуно тачна и проблем је веома реалан. Има само једно али. Као што знаш на селу живи веома мали проценат српске популације, младих жена још мање, и на основу ове приче се сигурно не може оправдати застрашујући проценат којим нас бомбардују!
 
lol, interesantno da si se ti javila u odbranu.... koliko se sjecam tvojih savjeta djeci koja imaju probleme u porodici - "iselite se ako vam smeta"

Видела сам на рекламама неки меморил.... Да покушаш са њим? :confused:
 
Poslednja izmena:
Прича је потпуно тачна и проблем је веома реалан. Има само једно али. Као што знаш на селу живи веома мали проценат српске популације, младих жена још мање, и на основу ове приче се сигурно не може оправдати застрашујући проценат којим нас бомбардују!

А што је мени, глупачи, лакше због процента, ако ће ме људи свакако осуђивати и називати погрдним именима јер сам у мат позицији и немам ни на кога да се ослоним, никакву залеђину, ни психолошку ни материјалну?

Кад сам рекла брату да ме муж туче рекао је:''Па, вероватно си заслужила...'' :confused:

Овде ме називају глупачом, тамо где очекујем помоћ и разумевање добијам осуду и окретање главе....Шта бисте ви урадили да сте на мом месту а да имате троје деце које треба школовати и хранити?
 

Back
Top