Edvard Kardelj,Titova desna ruka i "jedna od najsjajnijih zvezda na Tiletovim nebesima",prvi na liniji nasledstva "trona Jugoslavije."
Šta mislite o ovom čoveku?I ako je u jednom trenutku bio jedna od najmoćnijih osoba u zemlji,Kardelj je danas potpuno zaboravljen i u senci Tileta,koji se smatra glavnim komandantom u celoj priči...Tu su i Peka Dapčević,Veljko Vlahović,Koča Popović,ali 'ajmo sad o Edvardu...
Rođen u jednom malom slovenačkom gradu,Ljubljani,27.januara 1910.godine,Kardelj se tokom celog rata herojski borio za oslobođenje Jugoslavije i prisustvovao famoznom,istorijskom drugom zasedanju AVNOJ-a 1943.U KPJ se učlanio 1928.Dobio je "Orden jugoslovenske zvezde","Orden narodnog heroja","Orden junaka socijalističkog rada","Orden partizanske zvezde","Orden zasluga za narod","Orden narodnog oslobođenja","Orden bratstva i jedinstva","Orden za hrabrost" itd.
Bio je general-potpukovnik JNA u rezervi i član predsedništva CK SKJ,kao i SFRJ.
1948.izbio je sukob između Staljina i Tita.Tada su sovjetsko-jugoslovenski odnosi bili znatno oštećeni,ali 1955.Kardelj je pokrenuo tzv."Beogradsku dekleraciju",prvi pokret poboljšanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa nakon Staljinove smrti(1953).
Njegov sin,Borut Kardelj,počinio je samoubistvo 1971.,a
njegova žena Pepca je uradila isto 1990.godine.
Edvard je uvek bio podrazumevan kao Titov naslednik,ali je preminuo 10.februara 1979.godine,godinu i nepuna dva meseca do Tiletove smrti.
Nekad je rođendan njegove žene Pepce koja je navodno izvršila samoubistvo skoro pa bio državni praznik.U zapisima jednog partizana ili udbaša ostalo je sećanje i na taj datum.-
A viđi ovo: Mi gore po Bosni zauzeli busiju, ukopali se razumiješ ti mene - petnaest, do dvades, dvaesipetšes dana- dovle snijeg (pokazuje rukom do pod grlo), blato.... mrc, vrijeme. Čekamo mi Vlada ... nema ga... Đavo zna da se prišunja, da ne znaš šta bi s tobom. Ada premrzli.
I nakon jedno nekoliko stiže nama smjena, a onda se pješačilo do Ivanova - grada, jedno nekoliko do dvije sedmice. A ja bi najvredniji i iziđo na džadu. Ono džada prava, e a nije bilo kaldrme ka beograske, a kamoli vozila - jadna ti majka...Sve kamen na kamen.
Ču se neko pucketanje, mene se po dlaci, eto tudijen (pokazuje ruku da se naježio) sve diže i premrije - jado moj... Drži - prži, drži - prži, otud - odovut, u to naiđe, nebore, furgon sa naviljcima pozadi.
Ja se obrati onom šoferu, a on reče da me nemaju kud i da se popnem na karivolice gore đe su naviljci. U dva koraka jedan ođe jedan onamo, prope se ja gore. Ču se neki urlik iz utrobe furgona, te isti krenu po onom kamenju pa mi se stuži. Šće da povrnem...Lelek puče mi pogibija - ono Vlado iz onog naviljka banu, te izdrije dva ša k mene i dreknu.
Vlado: JBROOOM.... GOVEKSHDTRINM... BROOOMRUB ... Iskači majku ti ološku...ISKAČI DA TE NE DEREM OĐE SAD !!!
A mene se ***** smrže, žuta krv proradi i šta sam mogao drugo nego da iskočim. Te ja dinge...
U svesci “ Dnijevnik mog ratovanja”
Okolili mi Vlada u nekaku goru blizu Bosne. Saznali da se krvnik vije tamo neđe u pećinu, te rekosmo:
E vala viđi Vlado, evo smo ti na puškomet, pa se tvoj život o koncu visi. Napolje minus pedesedva, cijuče neki vjetar, taman ka ono u današnje filmove.
Ne izlazi Vladova usijana glava, vala ni od nas niko nos ne promalja, jer smo znali da se od kragujevke njegove lako gine. Viče komandir, prijeti Vladu, psuje, pljuje, a ni on čelo ne promalja. Pa da vidiš ti ovo: Dođe odnekud naredba "Vlado noćas mora pas",. pročitasmo ju mi pa polagajno prikrad - prikrad, šunj-šunj, milc po milc,milc po milc, te pred pećinu njegovu banusmo. Jadna ti majka sila od pećine! A mene neki žmarci prođoše, nekakav me svrab spopade - sve od straha gologa. (dodaje) - Smi se ti smi, ova današnja omladina zna samo da zabije brnjušku u šerpu.
Nego viđi đe stado ja ono? (ja ga prekidam) Onda ono dvije ribe sa tobom, pod ruku!(ratnik viče)
Aj mali ne zajebavaj, Pećina ...Pećina Pećina ka soliter J*** te razumiješ patak!
Uljegosmo mi unutra ka u galeriju kad ono tamo cipcio namještaj.
Šporet bješe nov - novcijat, kreveti na baglame, bješe i žensko prsluče preko one šine.
Nakija dekica pobacao po podu, ada ka u šibicu. Imaše radio i kredenac pun njemačkije nake čoke i sušenoga mesa.
Pogledni ja malo bolje, a tamo na krevetu leži mačak. Vala mi se učinje boje šinde. E ljudi, da vi pričam: Imaše u njega petnaes kila u vr glave...
U tom času ka da munja sinu: Izdrije Vlado odnekud onoliki!
Vlado: JBROOOM.... GOVEKSHDTRINM... BROOOMRUB ... MRŠ Krvavu vam majku, glibeži glibave!!!
Ne stiže noga guzice naše, niz ono trnje se sručismo naniže, ne obrćući se DADOSMO SE U BJEKSTVO...
Teke tako... prođosmo, Kurteš u Plav - Kurteš iz Plava!
U svesci “ Dnijevnik mog ratovanja” je ovo dobro ispričano i opisano, a sa ratničkim pričama nastavljamo sjutra.
...Bio razumiješ ti mene "
pepice kardelj" rođendan. I mi se nacijepasmo ispred zadruge!!! Mortus!!! Sve po nekoj rakiji od jedne naše udovice-našega paloga druga...Lelek je bio od smijeha. Vala sve ispričasmo, kako ni je bilo po ovija planina u ratovanju i kako izbacismo: jadna ti majka Četnike, ovaj, te nijemce i domobrane iz Jugoslavije i sve domaće izdajnike. Mene u jedno zlo doba prićera, a tamo-a ovamo, ja odbi prva dva napada i u neki vakat viđo nužnik dolje blizu nakog cklada. Skočih ja naniže, al se povrnu za pušku jer kako je komesar rekao "Od nje se ni kod žene ne odvajaj, razumeš". Ljuhnu i trehnu ja u dva koraka do onoga nužnika. Otvorih vratanca, kad tamo vala ka u Biograd imaše sjedište , vala od meraka. Skido ja gaće, taman se oraspoložih, kad jadna ti majka...PROLOM gore ispred zadruge:
JBROOOM.... GOVEKSHDTRINM... BROOOMRUB ... MRŠ GOVNJIVU VI MAJKU, glibeži posrane!!!
ETE GA VLADO!!!
Jaaa... Premrije mi g.... u mene! Lele đe izgubi mladu glavu moju! Krenuo bi ja, al noge ni FUC! Ne prođe dugo viđo moje drugove kako se razbježaše glavom bez obzira. Malko zatim ču neki trup ka mene, pa me neki silni vihor s onim nužnikom spodbi dolje niz cklad. Z GOVNIMA GLIBAVU TI MAJKU NANIŽE!!!
Vala sam se ljudi kotrljao jedno pola sata niz onu strminu ... Sa sadržajem ... Šta ću!
Ovo vi je javna istina
Ekkk... e šta smo jada viđeli, ka ovi američki narod po filmova...
Ubi neka mećava, sve se sklopilo, nebo, zemlja, vazduh, zemlja, voda - voda - svemir, da vi rečem! Ne vidi se vala, prs' pred oko, ni majka na dva metra. Zauvijaju vuci razumiješ ti mene, prijete da naprave pomor naš. Mi gore u nekakvu planinu opkolili neprijatelja, nit znamo đe idemo nit se neprijatelj javlja. Mislim se u sebe, neće mi znat ni strva ni java ova moja porodica samo kad ne nejake nadjačaju i vuci i međedi! ako ne spavaju zimskim snomijem razumiješ) Vučem one noge pod sobom, napunila se oputa vode pa se još i prevrnula,škljokće na sve strane, al imado neki gunj što mi sačuva krsta od siline naleta vjetra i kiše. Jadna ti majka, gledam borca do mene, savio se do crne zemlje nosi dal rekoše - milijo-bacač, naki sulendar i sve zapinje s onim loncom grane te ga vuku iza sebe. Kolko smo dugo išli to ni komesar ne zna.Malo pomalo, malo pomalo približismo se mi brdu, kad otud borci iz druge čete s one strane opkolili te se tučismo na vr brda. Priđoše komesari i ovaj njin reče našijemu: Nas imade Vlado posatirat, al se mi ne dadosmo vala no ga oćerasmo ovamo k vama, ka vrhu brda ovoga. Stani sretoste'l ga vi? Naš komesar ne izusti ništa, kad se ču najveća munja dosad!!!
JBROOOM.... GOVEKSHDTRINM... BROOOMRUB ... MRŠ GOVNJIVU VI MAJKU, glibeži posrane!!!
ETE GA VLADO!!!
A miiiii... proradiše žute krvi- sve nogu ispred druge niz ono strmo brdo!
Ej puče ni pogibija sad - Cipcijele vala dvije čete...
Ja sam vala stao dolje u dolinu rijeke, gledam nema ništa od oružja kod mene.
Malko pogledni, kad oni što je nosio onaj sulandar briše sa petinom boraca uz neku stranu naviše...
