Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca - Strana 2
Strana 2 od 12 PrvaPrva 123456 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 26 do 50 od 292

Tema: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

  1. #26
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    http://www.helsinki.org.rs/serbian/d...j-jun%2007.pdf


    Olga Zirojević:


    Jedan stari udžbenik


    Davne 1936. godine turski lingvista Ahmed Džaferoglu (Caferoglu) u jednom svom kratkom radu skrenuo je pažnju naučnoj javnosti na “jedno delo koje ima fundamentalni značaj za istoriju srpskog i turskog jezika”. Poziv Džaferoglua naučnicima Srbije i Turske da kritički izdaju ovaj tekst realizovan je tek 1989. godine, i to od strane nemačkih lingvista.

    Reč je o arapsko-persijsko-grčko-srpskom udžbeniku konverzacije, koji je nastao na sultanskoj Porti u XV veku. Tačnije, reč je o dva rukopisa koji se čuvaju u biblioteci Muzeja Aja-Sofi je u Istanbulu. Uprkos velikim sličnostima, oni nisu identični, posebno se u njima znatno razlikuje slovenski deo teksta, jer njihovi prevodioci pripadaju dvoma različitim narečjima; u jednom je štokavsko-ijekavski, a u drugom štokavskoekavski. Priređivač, Werner Lehfeldt, opredelio se za ovo drugo narečje budući da je ono arhaičnije.

    Polazni tekst udžbenika je arapski i iza svakog arapskog retka sledi njegov prevod na persijski, grčki i srpski jezik, a celokupni tekst napisan je arapskim pismom (pojava poznata u naučnoj literaturi pod imenom aljamiado, odnosno alhamiado).

    Udžbenik je koncipiran u obliku dijaloga dva lica, pa se smenjuju pitanja i odgovori. Celokupni tekst može se podeliti u više odeljaka u kojima se razmatraju različite teme: trgovina, obaveze dece prema roditeljima i vaspitačima, studije Kurana, poseta džamiji, pitanja o poreklu i zanimanju sagovornika, vreme, rad u vinogradu, na polju i dr.

    Budući da udžbeniku nedostaje turski, maternji jezik sultana i osmanskih prinčeva za koje je, po mišljenju Džaferoglua, i napisan, čini se da adresate udžbenika pre treba tražiti u krugovima uglednih srpskih, odnosno grčkih konvertita ili preobraćenika.

    Knjiga, o kojoj je ovde reč, ima prevashodno za cilj da rukopis učini dostupnim nauci i omogući njegovo dalje izučavanje; “pri tom se u centru pažnje nalazi srpski tekst budući da predstavlja dragoceni izvor za proučavanje istorije ovog jezika” – po rečima samog priredjivača rukopisa. I grčki tekst je od velikog značaja s obzirom na to da do sada nije poznat nijedan ovako obiman grčki rukopis pisan arapskim pismom. I upravo činjenica da su, kako grčki, tako i srpski tekst ovde fi ksirani arapskim pismom predstavlja, za istoriju jezika, posebnu vrednost ovog izvora. Treba istaći i to da je arapsko pismo za pisanje oba jezika modifi kovano tako da je omogućilo veoma precizno fonetsko fi ksiranje grčkog i srpskog jezika.

    Na sadržaj rukopisa upućuje naslov na prvoj strani: “Arapsko-persijsko-grčko-srpski rečnik”. O njegovom sastavljaču ili pisaru nema nikakivih vesti. Arapski tekst je pisan jakom crnom bojom, ispod njega, manjim slovima, persijski, crvenom, grčki, zelenom i srpski, narandžastom bojom. S malim izuzecima celokupni tekst je vokalizovan (budući da je arapsko pismo konsonantsko), što, očigledno, ukazuje na to da imamo posla sa jednim udžbenikom.

    Ovom vokalizacijom značajno se povećava naučna vrednost upravo grčkog i srpskog teksta.

    Iako nema datuma, Džaferoglu pretpostavlja da je rukopis sačinjen “za sultana Mehmeda II i njegove prinčeve”.

    Treba istaći da su u XV i XVI veku Sloveni, pretežno Srbi, zauzimali najviše položaje u Carstvu, a tu su bile i rodbinske veze (sultanija Mara u haremu Murata II). Sve je to doprinelo – što se odavno zna – da se srpski jezik koristio kako u upravi tako i u diplomatskoj korespondenciji. U Istanbulu su postojale slovenske kancelarije koje su vodile prepisku sa balkanskim provincijama, Dubrovačkom republikom, pa i samom Ugarskom. Ove kancelarije postojale su u carskoj prestonici sve do vremena sultana Sulejmana II (u Evropi je nazivan Veličanstvenim, a za Turke je I ili Kanuni odnosno Zakonodavac; 1520-1566). Zna se, takodje, da su čak i neki sultani (Mehmed II, Sulejman II) naučili naš jezik. I evropski savremenici govore o korišćenju četiri jezika u Carstvu: turskom, arapskom, na trećem mestu je Illirica i, najzad, konstantinopoljski grčki.

    I ovaj poslednji jezik igrao je na Porti veliku ulogu, čak u izvesnom smislu, i veću. Sultani i visoki dostojanstvenici koristili su ga u diplomatskoj korespondenciji sa Evropom. Poznato je da je sultan Mehmed II (Osvajač) govorio grčki, a posedovao je i grčke rukopise.

    Da je Rečnik odnosno udžbenik nastao najverovatnije u drugoj polovini XV veka potvrdjuje i dijalektološka analiza srpskog teksta sa svojim mnogobrojnim arhaizmima. A sve se zbiva u vreme kada su turska osvajanja izazvala migracije stanovništva u zapadnim zemljama Balkanskog poluostrva. Otuda od XV veka dolazi na području štokavskog narečja do mnogobrojnih promena i ovaj rukopis, upravo zahvaljujući tome što je pisan arapskim alfabetom, predstavlja izuzetno vredan izvor za proučavanje istorije kako našeg tako i grčkog jezika. Utoliko više što je u ovom udžbeniku sastavljač ili pisar uspeo da besprekorno adaptira arapsko pismo za srpski jezik (to se u kasnijem vremenu nikad više neće ponoviti), pa je moguće proučavati i glasovne promene u jeziku. Najzad, nema sumnje da je sastavljač u izvesnoj meri vladao crkveno-slovenskim jezikom.

    Navedimo i neke naše stare reči iz ovog Rečnika:

    bogobojnik, bogostrašnik, dalekost, daždan, dažditi, govorac, jestija, juha, klanjati se, kto, lagahno, lažac, lepost, ličnik, ljubenica, ljubnik, mnogosmejac, naučitelj, neznanik, nitko, odelati, ogojiti, ojutriti se, omestiti, osnežiti, ozoriti, polesan, postnik, prazdan, premamitelj, prevarnik, primitelj, prostitelj, rabota, sedalište, slugati, slušanik, strašnik, suh, udobriti se, ukriviti, ulomiti se, umoliti se, uravniti, urabotati, utamniti se, uvisočiti se, velikost, zaboravnjac, zlogovornik, znanik.







    Dr Olga Zirojević, istoričar - turkolog, rođena je 1934. godine u Pančevu, diplomirala je na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1957), postdiplomske studije završila je u Sarajevu (Katedra za orijentalistiku i Katedra za istoriju 1958/1960).

    Proučava turski period nacionalne istorije od XV do XVIII veka. Doktorirala je na temi Carigradski drum od Beograda do Sofije (1967). Učestvovala je na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Boravila je na studijskim istraživanjima u Bugarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Mađarskoj.

    Objavila je veliki broj radova i knjige: Tursko vojno uređenje u Srbiji 1459-1683 (1974), Carigradski drum od Beograda do Budima u XVI i XVII veku (1976), Crkve i manastiri na području Pećke patrijaršije do 1683. godine (1984), Posedi fruškogorskih manastira (1992), Srbija pod turskom vlašću 1459-1804 (1995), Konvertiti – kako su se zvali (2001), Islamizacija na južnoslovenskom prostoru - dvoverje (2003).
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."



  2. #27
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

























    Blagodareći dr Tandoori Mashala.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  3. #28
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Srpski jezik u gornjem Udžbeniku, 15. věk:


    Sa imenjom Božijem poklânjajemi milostiv
    Slava Bogu Gospodu svêtom
    I blagoslovljênije na proroka jêgo
    Muhameda i na čeljati jêgo čistije vse

    ...

    I ne zakrismovaj poklanjanije od vriemena,
    I nâstoj na umivanije i išti pomoć od Boga u svaki
    Čas i u svaki rabotje i ne učini što ne umieš
    Ili budi kniževan ili učitelj ili slušannyk
    Znannikom ljubnik nih
    I ne budi inako niego ovakoj
    Jere su kako drva
    I velikost znannîkov.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 15.05.2010. u 10:18
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  4. #29
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio VoSlavu Pogledaj poruku
    Znaš li kako je ovo u originalu zapisano ?
    interesuje me postoje li ą i ę u ovoj povelji

    VoSlavu, možeš li da mi prěvedeš ovaj poljski tekst Striyrkowskog s kraja 16. věka?


    »w Turczech na ulicach i na bazarach, pospolitych rynkach, zacnych ludzi dzieje skladnymi wierszami śpie-wają, przy skrzypcach, które Serbskimi zowiemy, lutniach, kobzach i arfach, z wiełką pociechą ludu pospolitego, — xiążąt i rycerzów zacnie przeważnych spraw słuchającego, U Turków o najmniejszej potrzebie i bitwie z chrześcijany zaraz pieśni ludzie na toz skrabu cesar-skiego opatrzeňi składaja; jakoż i przy mnie w Konstantynopolu, gdy Tunis i Goletę roku 1574 pod Hiszpany w Afryce wzięli, wszędzie po ulicach Tureckim i Sławiańskim ięzykiem i ubodzy w karwasserach, domach gościnnych, piękne pieśni krzykliwym głosem o mężnym dokazywaniu Janczarów szturmujących i przewazńey światłości Bassów, Sendziakow, Czauszów i Spachiów śpiewali«.


    Крымскнй, А., Исторія Турціи и ея Литературы, Москва, 1916, t. 1. p. 127.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  5. #30
    Domaćin
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Dosada
    Poruke
    3.542
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    155

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Јесте, баш је лепо... а ево га и факсимил прве стране:

    Ovo je sa mog ImageShack naloga. Mrkalj je slagao da je "naskladovao svih 40 strana" i krajnje je vrijeme da se ispravi nepravda.

  6. #31
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Potvrđujem iskaz dr Tandoorija. Stranice mi je poslao mejlom da ih objavim na Istoriji Balkana. Pošto sam mu objasnio da imam sporu vezu on ih je naskladovao na imageshack, a ja objavio na istoriji Balkana te prěkucao prve četiri strane u adaptiranom obliku koji sam objavio i ovdě.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  7. #32
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.610
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    VoSlavu, možeš li da mi prěvedeš ovaj poljski tekst Striyrkowskog s kraja 16. věka?


    »w Turczech na ulicach i na bazarach, pospolitych rynkach, zacnych ludzi dzieje skladnymi wierszami śpie-wają, przy skrzypcach, które Serbskimi zowiemy, lutniach, kobzach i arfach, z wiełką pociechą ludu pospolitego, — xiążąt i rycerzów zacnie przeważnych spraw słuchającego, U Turków o najmniejszej potrzebie i bitwie z chrześcijany zaraz pieśni ludzie na toz skrabu cesar-skiego opatrzeňi składaja; jakoż i przy mnie w Konstantynopolu, gdy Tunis i Goletę roku 1574 pod Hiszpany w Afryce wzięli, wszędzie po ulicach Tureckim i Sławiańskim ięzykiem i ubodzy w karwasserach, domach gościnnych, piękne pieśni krzykliwym głosem o mężnym dokazywaniu Janczarów szturmujących i przewazńey światłości Bassów, Sendziakow, Czauszów i Spachiów śpiewali«.


    Крымскнй, А., Исторія Турціи и ея Литературы, Москва, 1916, t. 1. p. 127.
    Izvinjavam se što tek sada odgovaram, ali sam kasno video poruku, a i tekst je veoma komplikovan, pa sam uposlio prijatelja iz Poljske koji studira istoriju. I on je jedva preveo na engleski. Evo prevoda :

    "In Turkey on streets and bazaars , common marketplaces many honest people which are singing history in well-shaped poems to violins which are called Serbian , lutes , kobzas and harps with great consolation of people , princes and knights who are listening with honest[That sentence is long and complicated because in Barok poles were writing in that way]. In the Turks even about the littlest needing and battle with Christians ,people paid from Emperor ‘s treasury, are creating immediately. Next to me in Constantinople when they seized Tunis and Goletę from Spain in 1574, everywhere , on streets ,karwasser [I don’t know what is it] and guest houses beautifully in Turkish and Slavic languages were singing about brave Janissaries assaults and Bassowie [I don’t know] Sandžaks [probably] , Czausowie [I don’t know too] and Sipahi greatness."
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  8. #33
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Hvala ti, VoSlavu!

    U mnogome će poslužiti.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  9. #34
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Rad Wernera Lehfeldta koji u svojem radu pominje dr. Olga Zirojević:

    Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte. Ein arabisch-persisch-griechisch-
    serbisches Gesprächslehrbuch vom Hofe des Sultans aus dem 15. Jahrhundert als
    Quelle für die Geschichte der serbischen Sprache. Mit Beiträgen von T Um an
    Berger, Christoph Correil, Günther S. Henrich und Werner
    Lehfeldt, herausgegeben von Werner Lehfeldt, Köln-Wien. Böhlau Verlag,
    1989, p. X + 370 + 17 tables (Slavistische Forschungen, Bd. 57).


    Opis sa grčkog prěveo Gugl:

    http://translate.google.com/translat...ient%3Dfirefox

    This volume is the first part of a thorough presentation and annotated version of the contents of two four language, written in Arabic script manuscripts, which lie at the Library of St. Sophia Museum (Ayasofya Müzesi) Istanbul (no. 4749, 4750).

    It also provides the first ripe fruit of long experience of the general editor of the book, slavologou W. Lehfeldt, and then the slavologou T. Berger, the Hellenistic GS Henrich, and anatolisti Chr. Correli, a very interesting monument to the history of languages (comparative linguistics, dialectology, etc.), education and culture of the multinational Ottoman ment and multi-cultural world of the second half of the 15th century.

    The 'Prologue' (p. V-VIII) presents a complex publishing history of the book: the gradual preparation of issuing the first notice of the contents of chff (A. Caferoglu, 1936) to date, and the gradual involvement of publishers and Partners of the book (mainly 1968 et seq.) It also explains the reason why this first Volume has focused on presenting and analyzing in particular the Serbian text. Announced, finally, will follow shortly publish a separate volume with special commentary (and remake) the Greek text, the GS Henrich (who has already produced a version-in-time communication, a recent scientific meeting of the Sector MNES Department of Literature at the University of Thessaloniki, May 1988) 1. The Preface notes and other information about the limited scope of the first volume (published in general, the contents of one of the two chff, while the other is used only sporadically, especially the comments of the Serbian version).

    The main body of the book consists of seven parts, most written by W. Lehfeldt. Most developed are those involving the "grafimatiki analysis" of the Serbian and Greek text, 4750 edition of chf, and linguistic research and annotation of three of the four texts (Arabic, Persian and Serbian).

    1. See now the very informative article by Zu einem arabisch-persisch-griechisch-serbischen Gesprächslehrbuch des 15. Jahrhunderts, Le Muséon 102, 3-4 (1989) 361-375.

    Thank you Mr. Henrich and for additional details and comments brought to me.


    The "Introduction" (pp. 1-5) presents short, except oomi the volume, the two related chff, research background and views on the importance of their contents (especially the history of Serbian language and Islamic Ottoman-education). The chff call themselves dictionaries, but in reality are denominated linguistic device, manual language teaching in the form of dialogue (which you say elsewhere in the text, 'logic paper [= technology, art of speech] of gegymnasmenis , di'is evlalousin commencing at the tongues, [= which is achieved by the eloquence, easy and good speech language]). There are persuasive arguments for the exclusion of comprehensive chf 4749: it appears mostly limited to the fact that the Serbian chf 4750 provides text archaikotero and dialectically, more interesting. Ron.

    In the "Introduction" also described the layout of text in chf: generally, in four rows, each time with a different ink "a) text-starting in Arabic, b), Persian, c) Greek d) Serbian 'translation . Consider, lastly: the interdependence of 'translations, the basic shape and articulation of the manual (conversation between two persons, in the form of questions and answers about various issues, "funds, mainly in daily life), the target (the Learning Arabic Arabic-speaking non-students may Islamized or renegade Serbs and / or Greek, and possibly others-who had, or intended for, high office of the Gate) iepidrasi Arab "standard, the 'translations, the importance to the Serbian version (presuming valuable history of the Serbian language and dialectology) The special significance of the Greek text (only in content and earliness, Greek language text in Arabic script).

    After a full paleographical "Description of chf (p. -9) followed by a very interesting investigation of the" Age of chf (p. 11-lb), summarizing, and so far our knowledge of the use and prominently the (Modern Greek and Serbian in the Ottoman court, administration and diplomacy of the 15th and 16th century. Although the description (p. 12) admit problems (faulty microfilming, weakness autopsy), the chff 4 / 49 and 4750 back convincingly in second half of the 15th century. and certainly before 1512. / (Special (slavologiko) linguistic interest is the brief fourth section of the book, "The importance of chf as a source for exploring the history of Serbian language" (p. 17 -21).

    Instead, broader interest is the "Grafimatiki analysis that follows (pp. 23-70), showing the method and two other transcription problems, very likely also opportunities and local information accurate and temporal placement of the text, make The GS Henr.ch, a., n. 1.

    of the Serbian and Greek text from the Arabic alphabet. For Greek readers and scholars of modern Greek language specific value is part of the "Analysis of the Greek text (p. 53-70" mainly due to the S Henrich): very precise and convincing presentation of the criteria and method of transcription , highlighting the vagaries of "translator (or could, however, be discussed in more detail the performance of 'e-and' â-alpha-(55-in because not once, and e-?), the difference in performance of G (a-ou: cella but "as-o: see p. requested 88 4d), b (as PM, but as p • see p. 65: supervised) and, in particular gardens conservative system a gross spelling modern Greek version of the season

    ...deny the issue presenting the criteria and the four texts (where brief reference to particular linguistic markers of the Greek text, such as compliance and deviations to ysteromesaioniki and Early Modern common, and indications Pontian dialect, P.

    Id), issued in translation on the Latin alphabet (Greek text denied the d line, and further transfer to the Greek alphabet) the total contents of w. C-63, chf of 4750 and an annex (p. 220) This version of the Greek text (W. Lehfeldt, T. Berger, GS Henrich) grows generally satisfactory. In view, however, the expected separate annotated version, could be made here some comments and proposals: In a few cases appear to have considered the writings of the dialoni .............as rapidly ..................... language n horses and the impact the structure of" original ", or his Greek Aomorfies (or Greek speaking)" translator. ....Beauties .................Lifelines results .............Importers money, donated to more interactive items (now a distinction is often difficult and the indirect RTD ^ texts and references (quotes, sayings, etc.). You do not have punctuation in between "verb in the main proposal and the dependent interrogative profiles, special Kyi, a Mrs. AA GF aforikes proposals (ff. 3 ', 4d-3 ", Id • 5', 3d • 8 ', 3d • 24 *, Id • 32', 2d-3d-38 ' , 2d-SS 67 2d). others, however, would be good, although no such distinction was at Yin Z, i 'season-modulation (usually strongly) or the enrichment of punctuation-p x 3 "T (2 For how Wash with!), 5 '3d (g: absolute; So), 9 ", 2d ..........

    Grčki sajt http://www.ems.gr/ems/client/userfil...ookreviews.pdf izgleda noću ne radi pa sam objavio ovaj prěvod keširanog teksta koji je nepotpun.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 26.05.2010. u 04:46
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  10. #35
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    # V. Putanec, Poliglotni ar.-perz.-grc.-srp. i ar.-perz.-grc.-hrv. rukopisni konverzacijski prirucnik s konca 15. st. na porti u Carigradu (Knjiznica u Aya-Sofiji, mss. 4749 i 4750), Rasprave Zavoda za jezik 16, 1990, 237-244.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  11. #36
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Caferglu-ov rad prěveden na srpski:
    http://kovceg.tripod.com/srpski_jezik_u_muslimana.htm
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  12. #37
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Odlomak iz pěsme Mehmeda Uskufija (1601, Solin kod Tuzle - poslě 1651)

    Savjet ženama

    Ah Boga vam, sve žene,
    bac'te zlu ćud od sebe,
    svjet uzmite od mene.
    Bacte zlu ćud od sebe...
    Ej vi žene udate,
    grijeha se čuvajte,
    muža dobro slušajte,
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Ako ste vi kadune
    i ukoliko uljudne,
    mužu budte ugodne.
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Bogu robna ti budi
    i svom mužu ugodi,
    te u dženet uhodi!
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Svaka žena zagluša
    koja muža ne sluša,
    njome šejtan brod kuša.
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Što muž neće ne radte,
    na sotonu ne jašte,
    mužu hatur ne kvarte.
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Mužu hizmet činite,
    dobro ga se bojite,
    ružnom smrti ne mrite.
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Koja muža imade
    hak muževski ne znade
    u džehenem upade.
    Bacte zlu ćud od sebe.
    Ah Boga vam, Sarajke
    ne slušajte vi majke,
    a ni one ebejke.
    Bacte zlu ćud od sebe!
    ......
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 23.07.2010. u 02:35
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  13. #38
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Poziv na vjeru na srpskom jeziku

    Ja, Kauri, vami velju
    Hodte nami vi na viru.
    Po neviri što se kolju?
    Hodte nami vi na viru.

    Nismo vami mi zlotvori
    Bog nas jedan jer satvori,
    Budte Bogu bogodvori,
    Hodte nami vi na viru.

    Jedno čudo razrodi se,
    Naopako jer hodi se,
    Ter na jedno navodi se.
    Hodte nami vi na viru.

    Je li slika bit se, robit,
    Po neviri sići, morit,
    Jedno drugom kuće orit?
    Hodte nami vi na viru.

    Zovemo vas jer se piše:
    Boga sveta uznat više,
    Paka vira teško diše.
    Hodte nami vi na viru.

    Boi ne bije kof pametan,
    Bude veće prepravedan,
    Išta viri on zametan.
    Hodte nami vi na viru.

    Mi Turčini virno žiti,
    I sa svitom obaviti,
    Bez posla se nije biti.
    Hodte nami vi na viru.

    Мi nа víri čuvamo se,
    Nevirniku rugamo se:
    Kud, di ste se i kamo se?
    Hodte nami vi na viru.

    Nepriliku mnogo godin
    Cini narod silu robin,
    Kam kameno srce jedin'.
    Hodte nami vi na viru.

    Otac jedan, jedna mati
    Prvo bi nam, valja znati.
    Jer ćemo se paski klati?
    Hodte nami vi na viru.


    Kogod ima čistu pamet,
    On ne misli činit zamet,
    Nevirniku noge sapet.
    Hodte nami vi na viru.

    Nek ne čini silu, slavu,
    Ne priliči niko lavu,
    Nek uznade Svetog Savu.
    Hodte nami vi na viru.

    Ove riči promotrite,
    Zavirnici igjte, vrite,
    Nevirnike gonte, brite.
    Hodte nami vi na viru.

    Ne dajte se hali lučit
    Zaboraviv jedin mučit,
    Čistu viru valja učit.
    Hodte nami vi na viru.

    Kogod hodi naopako
    Valja svezat noge jako,
    Nek na jedno vozi vlako.
    Hodte nami vi na viru.

    Ovi spis je vazda viran,
    Ko ga drži bude miran.
    Iz nevire biži za ran.
    Hodte nami vi na viru.

    Ko bez puta bude opak
    Te s nevirom digne uvak,
    Na put gonit valja murtak'
    Hodte nami vi na viru.

    Pamet nije bit se, klati,
    Već na viri biti brati,

    Vrlo pravo, virno slati
    Hodte nami vi na viru.

    Dosta se je zla činilo,
    Paski klalo i svinjilo
    I bezumno još kinjilo.
    Hodte nami vi na viru.

    Valja viru opravdati
    Od pakla se izbaviti,
    Duše raju sve zaviti.
    Hodte nami vi na viru.

    Ne mislimo zlo mi vami,
    Već na'ćete tako sami
    Riječ to je: zvat vas nami.
    Hodte nami vi na viru.

    Zametnuli boje Ijudi,
    Da budemo mi već Ijudi,
    Da na viri nismo hudi,
    Hodte nami vi na viru.

    Od zla čini pametar,
    Pamet gubi, ne čin' kar,
    Jer je pamet vazd' uhar.
    Hodte nami vi na viru.

    Kod hiljade i šezdeset
    I još jedan god bi uzet,
    Pismo ovo dade pamet.
    Hodte nami vi na viru.

    Dobro znade Donju Solan
    Rad Hevaji
    biti viran,
    Pomoć čini, Bože jedan,
    Hodte nami vi na viru.

    Originalhandschrift im Institute fur Balkanforschung, Cod. turc.-slav. 1. Faksimile Taf. I.


    Donju Solan Rad Hevaji

    http://www.openbook.ba/bmss/books/kemura/kemura_1.htm
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  14. #39
    gost 246399 nije na forumu
    Трѣбайу ни поворке мушкараца у чизмах а не на штиклах.
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.11.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    И2а1б Л621 Л147.2 динарска - йуг
    Poruke
    1.541
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    8) Jerotej (Račanin), Putešastvije ka gradu Jerusalimu, 1721:

    [INDENT][SIZE="3"]
    Putešastvije ka gradu Jerusalimu Jeroteja jeromonaha Račaniskago

    va lěto ot bitija 7212, a ot Rož. Hristova 1704, měseca julija 7.
    Како лѣпо писаше човѣк у овом дѣлу! Дивота йе гледати правилност србске граматике и исправност падежних облика.
    него пасао овце на горах,
    по тих земљах,
    пак саспе у куће те скотом дайе у торбах
    по иний церквах
    на некой дасках
    ко тим моштем

  15. #40
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Dodaćemo dvojicu naših katolika.



    Matija Divković (Jelaške kod Olova, 1563. - Olovo, 1631.) svoj jezik naziva bosanskim a pismo kojim piše - srpska slova.


    Bješe jedan čovjek koji svojijem pravijem drugom bješe mnogo vrijeme pribivao u mijeru i ljubavi. I poče djavao ova dva druga vele kruto napastovati da bi se ovjesili i na toj dovede da obodvoje odredi i odluči u svomu srcu da se objesi za uteći sega svijeta tuge i nevolje.

    I tako radi ove napasti i take zle i strašne odluke obodvoje bješe vele tužno i sumorno, neveselo i žalosno, tako da ni mogahu piti, ni jesti, ni spavati. I tako stojeći poče jedno drugoga pitati govoreći: "Što tako sumorno i neveselo stojiš?". Otgovorivši muž reče: "Svrhu svake stvari želim da mi se objesiti." Otgovorivši žena reče: "Takojer i ja". I tako se zgovoriše i zamčice pripraviše čijem se objese.

    Reče žena mužu: "Gospodine, daj da se napijemo najpri onoga dobroga vina u ime Isusovo, štono smo sahranili s novoga vinograda, ot koga nijesmo jošte pili i ne znamo kakovo je. Napi(j)mo ga se da se opivši lašte umremo". Muž se obradova i reče: "Napi(j)mo se!" I kada donese vina i da mužu; i prije negoli poče piti, prikrsti se kako bješe običajan vazda učiniti govoreći: "U ime Isusovo pi(j)mo!" I napivši se, da ženi. I kada se napiše u ime Isusovo, tako i po ti način pobježe djavao ot njih i svekolika napast djavaoska otiđe i otstupi ot srca i ot pameti.

    I ne ktješe izvršiti zle misli i odluke, nego se skrušivši i ispovidjevši, časno i počteno svoj život svršiše.



    (Transkripcija: originalno -ie- zaměnjeno je sa ije/je; u originalu nije odvojena negacija od glagola - nemogu, nepišem)

    http://www-gewi.uni-graz.at/gralis-a...pismenosti.pdf
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  16. #41
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    NIKOLA LAŠVANIN (Lašva, 1703. – Jajce, 1750.)

    1389. Murat car s teškom vojskom dojde na Kosovo polje protiva knezu Lazaru, i to po nagovoru Vuka Brankovića i Miloša Kobilića, koji ga izdavahu, premda mu, to jest Lazaru, Vuk biše punac, a Lazar zet. I Miloš za pokazati tvrdu viru krstjansku i virnost protiva Lazaru, svomu puncu, sam ode u turski šator i Murata handžarom ubode, al' i njega Turci umoriše. Pobiše se drugi dan Turci s Lazarom, koji se viteški bijući svim srce davaše svojim, ali budući se bili pet uri, i Lazar ktijući prominiti konja umorenoga, koga kad sjaši – scineći njegova družina da pade mrtav, pristrašiše se i podaše pleća. I Turci dobiše, premda s velikom svojom krvju, i tu poginu knez Lazar i mloga krstjanska gospoda i neizbrojeni plemeniti vitezovi svoju krv proliše, i to bi na 15. jula. Bajazit po očinoj smrti car posta. Milica, žena Lazareva, ne mogući trpiti, za svoga zeta Vuka prosi pravde od Bajazita, komu svoju kćer Milevu za ženu dade. Bajazit Vuka stavi u tavnicu u Filibi, gdi mu čini i odsići glavu.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  17. #42
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Andrija Kačić Miošić (Brist kod Makarske, 1704. - Zaostrog, 1760.), narodni pěsnik, franjevac (franjevački samostan u Zaostrogu.)

    http://www.archive.org/stream/razgov...ogoog_djvu.txt

    http://books.google.com/books?id=beU...page&q&f=false

    http://books.google.com/books?id=5oA...ed=0CCsQ6AEwAQ

    10. KRALJEVI RADOSLAV I BODIN

    PISMA OD RADOSLAVA I BODINA

    Kukala je crna kukavica
    usrid zime, kad joj nije vrime:
    nije ono crna kukavica,
    već je ono Jacinta gospoja,

    virna ljuba kralja bulgarskoga,
    koga bihu Grci uhvatili,
    u tamnicu tamnu postavili,
    ter ga more i žeđom i gladom.

    Suze roni, bilu knjigu piše,
    ne piše je grčki ni latinski,
    već je piše srpski i slovinski,
    ter je šalje kralju Radoslavu:

    »Radoslave, mili gospodare,
    oli ne znaš, ol ne haješ za me?
    Sinovca ti Grci uhvatiše,
    u tamnicu tamnu postaviše.

    Trikrat sam ga zlatom izmirila,
    ne bi li ga jadna iskupila,
    al ga cesar ne da na otkupe,
    već ga mori i gladom i žeđom.

    A jutros mi bila knjiga dođe,
    da će njega brzo pogubiti,
    mene jadnu ljubu rascviliti,
    kojano sam skoro dovedena.

    Već te molim, svitla kruno moja,
    napiši mi listak knjige bile
    ter je šalji grčkomu cesaru,
    od istočni strana gospodaru,

    neka pusti sužnja iz tamnice,
    druga moga, a sinovca tvoga;
    daću njemu blago nebrojeno,
    sitni biser i drago kamenje.«

    Kada kralju bila knjiga dođe,
    knjigu štije, a suze proliva,
    pak napisa listak knjige bile
    ter je šalje kruni cesarevoj:

    »Ej cesare, svitla kruno moja,
    pošalji mi sinovca Bodina,
    koga držiš u tamnici tamnoj
    ter ga moriš i žeđom i gladom.

    Daću tebi blago nebrojeno
    i još k tomu alem-kamen dragi,
    koji valja grada Carigrada
    i po ravne zemlje Romanije.«

    Njemu cesar knjigu odpisuje:
    »Ne budali, kralju Radoslave!
    Ne bi tvoga pustio sinovca
    ni za tri bila grada Carigrada,

    ni za svitlu krunu Mogolovu,
    koja valja mojega cesarstva,
    ni za ćordu kralja Aleksandra,
    koja sjaje kano sunce žarko.

    Viče zemlja grčka i latinska
    na Bodina, sinovca tvojega,
    jer ne osta sela ni varoša,
    koga nije Bodin porobio.

    Htijaše se jadan okruniti
    usrid bila grada Carigrada;
    htijaše mi krunu ugrabiti,
    na glavu je svoju postaviti.

    Al ovo ti tvrdu viru dajem,
    još i jamca Boga velikoga,
    da ću prija glavu izgubiti
    nego živa Bodina pustiti.«

    Štije knjigu starče Radoslave,
    knjigu štije, a suze proliva;
    po imenu sluge dozivaše
    ter ovako njimam govoraše:

    »Koji bi se od vas junak naša,
    da otiđe priko grčke zemlje
    do tamnice sinovca mojega,
    nesrićnoga kralja bulgarskoga,

    ter otvori vrata od tamnice
    i izvede sužnja nevoljnoga,
    dao bi mu ćercu za ljubovcu
    i još k tomu blago nebrojeno.«

    Svi junaci k zemlji pogledaše,
    pogledaše i pokloniše se,
    ali ne kti dite Tratomire,
    već je kralju tiho govorio:

    »Ja ću poći priko grčke zemlje
    i dovešću sinovca tvojega.«
    Pak pokroji do zemlje mantije
    ter se čini crnim kaluđerom.

    I otiđe od grada do grada:
    izpovida, grčki pripovida,
    Boga moli, poji leturđiju,
    travu jide, ladnu vodu pije.

    Kad je doša tamnici na vrata,
    pita njega straža od tamnice:
    »Otkuda si, sveče duhovniče,
    otkuda li, od koje li zemlje?«

    A on njemu tiho odgovara:
    »Ja sam rodom od Stambula grada.
    Evo ima devet godin' dana,
    odkada sam u gori zelenoj.

    Travu jidem, ladnu vodu pijem,
    težkim bičim moje tilo bijem,
    suze ronim od jutra do mraka
    i od mraka do bijela danka.

    A sad ima nediljica dana,
    otkada sam čudan sanak snio,
    sanak snio, u sanku vidio,
    da umire kralju Bugarine

    u nevolji u tamnici tamnoj:
    on umire od glad' i od žeđe
    i brez sluge i brez svećenika,
    i brez brata i brez prijatelja.

    Već te molim, dragi prijatelju,
    pusti mene u tamnicu tamnu,
    da pokripim sužnja nevoljnoga,
    koji će se noćas prestaviti.«

    Privari se straža od tamnice,
    privari se, ujide ga zmija,
    otvori mu vrata od tamnice,
    da pokripi sužnja do zorice.

    Kad ulize u tamnicu tamnu,
    Božju mu je pomoć nazivao,
    bile mu je ruke oprostio,
    bile ruke i bijele noge.

    Izvede ga iz tamnice tamne
    pak podiže od zemlje mantije,
    britke se je ćorde dobavio,
    od tamnice stražu pogubio.

    Pobigoše goricom zelenom
    priko zemlje grčke i slovinske
    pivajući i popivajući,
    utekoše, vesela im majka!

    Veseli se malo i veliko,
    a najveće kralju Radoslave
    i Jacinta, ljuba Bodinova,
    koja biše skoro dovedena.

    Lipo ga je striko darovao:
    darova mu dva grada bijela
    blizu ravne zemlje Romanije.
    Ali se je brzo pokajao,

    jer ne prođe ni godina dana,
    ol' godina oli polovina,
    skupi vojsku Bodin, dite mlado,
    ter otimlje stričeve države.

    Radoslav mu bilu knjigu piše,
    ovako je njemu besidio:
    »Što sam tebi, sinko, sagrišio,
    ter ti išteš rusu glavu moju?

    Ej Bodine, drago dite moje,
    kamo vira, kamo l' duša tvoja,
    kamo suze, kamo ljubav moja?
    U za čas te striko pričekao!«

    Za to Bodin i ne haje ništa,
    već mu ote krunu i kraljestvo,
    pogubi mu dva sinka malena
    u Tribinju, gradu bijelomu.

    Ej neviro, nigdi te ne bilo,
    vrlo ti si svuda urodila!


    http://www.sss-makarska.hr/spisi/vel...azgovor/10.htm
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 11.02.2011. u 02:03
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  18. #43
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Testament Jelene, ćerke kneza Lazara Hrebeljanovića, Balšine majke i žene Sandalja Hranića, pisan je narodnim jezikom 25. novembra 1442. godine u Gorčanima. Evo priměra:
    Da se da gospođe Jelene vojevodine i jošte oglavi moje s kamnjem i sa biserom i obotci velici................i Todore, moje unučice, da se da pojasac na plavetnoj tkanice i prsten u kom je kami safin.
    (Ljub. Stojanović, Gospođa Jelena, Njen testament, nav. delo, str. 395.)
    Cělokupno štivo oporuke Jelene Balšić od 25. 11. 1442. (Dokumenat je sačuvan u Zvězdićevom prěpisu u knjizi testamenata. Danas se čuva u Historijskom arhivu u Dubrovniku.):



    Va ime Oca i Sina i Svetago Duha, u Svetuju Trojicu, amin!

    Mi, gospođa Jelena, kći svetopočivšago gospodina kneza Lazara, da je va svidenje vsakomu komu se podoba i pred koga se sej pisanje iznese ogledati, kako po milosti Božjej i sina mi gospodina vojevode Stepana, satvori mi milost i da mi svoju riječ kadi se sa mnoju staja u Gorčaneh, štogode bih kude odlučila od imanja mojego, da mi je tvrdo i nepokolebimo od njega i njegove dečice.

    Sade, ja, rečena gospođa Jelena, činju riječ za života, mojej dobrej svijesti u moći.

    Ako bi mi se prilučila samrt, da uzme gospodin vojevoda Stepan one dve svite u Nikše Tamarića, i što je kuntuš zlatom figuran, da je gospodinu vojevodi Stepanu, i krijegla velja, i pet cat dukat koji su u Lukše Palutinovića, takoj z dobitjem kako gredu.

    I plašt z biserom, ako je milost gospodina vojevode, da se da gospođe Jelene vojevodine, i jošte oglavje moje s kamenjem i sa biserom, i obotci velici.

    I Vladisavu da se da romenča srebrna pozlaćena, i prsten s očcem zmajevem, i mošti svete to su pri mni.

    I gospodične Katalene obotci mali i lutca zlata.

    I Todore, moje unučice, da se da pojasac na plavetnoj tkanice, i prsten u kom je kami safin, i jedan bilčužac.

    I ostali prstenci i krugla mala knezu Vlatku.

    A srebrni sudi koji su u komunu, zdele i pehari, i što je crkve Svetago Georgija i novej crkve Presvetej Bogorodici, da se odluči, a ino da uzme gospodin vojevoda, da im ih plati što bude pravo, da mi se pokrije crkva koju sam činila za moj grob.

    A ikona zlatna, koja je u komunu, kako sam zapisala s vlasteli, takoj i da bude sestre mi gospođe, Despine. Ako li bi se Despine samrt prilučila, da bude ta-zi ikona gospođe Jele vojevodine.

    A što se tisuća dukat u komunu, molju i zaklinjem gospodina mi i sina vojevodu, da mi ih da gospođe Jelene, da ona s mojem duhovnikom podeli za moju dušu.

    Najprvo od njih da se da gospođe Despine 200 dukat, da mi se poju leturđije i da se razdeli milostinja. I mojemu grbu, gde mi se priluči leći, da se da 200 dukat da mi se poju leturđije inostano i da se dijeli milostinja. I crkve Svetago Georgija u Gorice dadoh olovo, kupiv za 60 dukat, da se pokrije crkva, i jošte da im se da za majstore 30 dukat.

    I ovaj čeljad koja je sada pri mni, koji bi se prilučili na samrti moje, da se dast duhovniku mojemu, starcu Jerozolimskomu Nikandru, 50 dukat, i kaluđeru Jovanu 40 dukat, i Vokosavu Tamariću 40 dukat, i popu Teodosiju 20 dukat, i Duce 12 dukat. I vladikam - Ruže i sinu joj 30 dukat, i Kataleni, kćeri Nikolenoj 30 dukat. I Dobrko ako bi se tada primeril na samrti mojej, da mu se da dukat 30. I koje se zgode na samrti mojej devojke, da im se da prićija koliko se može z govorom kako da se udome. A ostala čeljad da se pomiluje z dogovorom koliko se uzmože.

    A što je postaljeno u trg, u Lavra Šigovića u Baru še-sat dukat, ti-zi dukati da stoje crkvi novoj u Gorici, što sam učinila Presvetoj Bogorodici moj greb, i po meni i da ima dobit od tijehej dukat čim se okrmljati. I vinogradi koji su u Bjeseh, što sam kupila i s crkvom Svetago Georgija zamenila i utakmila, vinogradi i njive i maslice u Baru, i solila, toj da mi gospodin vojevoda potvrdi crkvi rečenoj. I po mojej samrti da bude tomuj ktitor i okrmitelj moja unuka, gospođa Jelena vojevodina i njih knez Vladislav - ili bi njih gospoctvo ili čije ino, oni o tome popečenje da imut.

    I na moje samrti ako se bi koji sudi obreli srebrni, da uzme gospođa Jelena i Vladisav. I što im se svidi od njih da postave u crkvu novu. Na njih rasuždenje da bude, što bi koji nedostatak crkvi, a oni tijem da naprave. A što bi koje pokućje bilo, ili knjige ili što ljubo ino, da se priloži u obe crkve, gde što prestoji.

    A što si mi rekal, Vojo, po starcu Radinu u Sveto-Troice crkvi Korčanske, što ću gospostvu vi dati, što li komu inomu, da pišu i obimenju, - da, ovo, što mi moj samisao prinese, Boga moleće i Prečistu Bogorodicu, uimenih i upisah sa rukom duhovnjago mi otca, starca Nikandra Jeruzalimca, što će biti gospostvu vi i inem tvojem, i duše našoj. A jednako je vse Božje i tvoje, i u tvoju kuću prehodi, i na službu duše našoj!

    Da zaklinjem tebe, gospodina mi i sina bez greha, vojevodu Stepana, va Svetuju Trojicu jedinosuštnuju i nerazdelimuju, i va strašni sud vatorago prešestevija Sina Božja, jegda pridet vazdati komuždo po delom jego, takožde i moju unuku gospođu Jelu zaklinjem, kako ovoj moje pisanje ne potriti niže paki na manje prinesti, no vse da vršite i isplunite za života našega i po samrti našoj.

    I jošte - ašte bi koji nedostatci naši bili, što bi podobalo popeći se o nas i o našoj duši, da vi svojem blagom pobolete i siplnite o nas i o našoj duše, jer mi samrt i život u vaše ruke prilagamo, a pred Bogom.

    Pisa se sej pisanje v leto 6950, rožastva Hristova 1442. leto, meseca noemvrija 25. dan, u Gorčaneh.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 11.02.2011. u 04:35
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  19. #44
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Jelena Balšić

    Jelena Balšić (kasnije, u drugom braku, Hranić) (devojačko prezime Lazarević - kćer kneza Lazara Hrebeljanovića). (Prilepac, između 1366/1371 - mart 1443) je bila kćer kneza Lazara i kneginje Milice, udata 1386. za Ðurđa II Stratimirovića Balšića, vladara Zete.

    Muž joj poverava diplomatske poslove. Posle njegove smrti (1403) pomaže sinu Balši III u upravljanju zemljom i da ratuje s Mlečanima (Venecijancima). Kad su Mlečani zahtevali, da za zaključenje mira 1409, Balša dođe u Mletke, umesto sina odlazi Jelena i prima na sebe svu krivicu za rat.

    Preudala se 1411. za bosanskog velikog vojvodu Sandalja Hranića, gospodara Huma s kojim nije imala dece.

    U Zeti je 1440. sagradila Bogorodičinu crkvu u Gorici (Brezovici-Bešci), ostrvu na Skadarskom jezeru i odredila je sebi za grobno mesto.

    Sačuvana je Jelenina zanimljiva prepiska s Nikonom Jerusalimcem (Gorički zbornik iz 1442).

    Vladarka i pesnikinja:

    Život Jelene Balšić, višestruko je vezan za Bar, gde je bila i njena prestonica. Rođena je 1269. u Kruševcu i odrasla na dvoru svog oca, srpskog kneza Lazara.

    Bila je veliki ljubitelj knjige i, kao vrlo obrazovana žena, nazvana je Učena.

    Mlada i lepa očeva ljubimica, udala se za znatno starijeg Ðurađa II Stracimirovića Balšića, gospodara Zete i Gornje Albanije. On je ženidbom s "gospođa Lenom" učvrstio rodbinske veze sa srpskom vladajućom dinastijom (njena majka Milica, knjeginja, bila je kći kralja Vukašina a Kraljević Marko, bio joj je ujak).

    Dok se njen muž bavio državnim poslovima, Jelana se posvetila podizanju i vaspitavanju svoje dece. Živela je u sredini koja se po mnogo čemu razlikovala od njenog rodnog kraja. Gradsko stanovništvo Ulcinja i Bara, bilo je većinom katoličko i, ma koliko poslovenjeno, još mnogim svojim nitima vezano za romansko poreklo. Jelena je bila pokrovitelj i zaštitnik svih pravoslavnih crkava u svojoj državi...

    Poraz očeve vojske na Kosovu i očeva pogibija, bili su prvi u nizu tragičnih događaja i nevolja koje će Jelenu pratiti čitavog života.

    Veliku štetu, petrpela je vlastelinska porodica Balšić kad je Ðurađ II, prilikom nekih pregovora, pao u ruke Turaka i morao im za svoje oslobođenje ustupiti Skadar, Drivast i trg Sveti Srđ. Kasnije je oružjem vratio izgubljene teritorije, ali ih je ustupio Mletačkoj Republici za proviziju od hiljadu dukata godišnje.

    Kad se razboleo, nije mu pomogla ni nega poznatog dubrovačkog lekara - umro je u aprilu 1403.

    Jelena je pomišljala da se zamonaši, kao sto je to učinila njena majka kneginja Milica, posle Kosovskog boja, i, s još mnogo udovica, postala monahinja u manastiru Ljubostinji. Ali, njen sin Balša III, bio je još maloletan i morala mu je pomoći u upravljanju državom.

    Hroničar opisuje da je bila "visoka stasa, tanka struka, mlečnobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh čela je nosila dijademu s mnogobrojnim brilijantima i safirima."

    Kao glavni savetnik sinu, Jelena se beskrajnim žarom i energijom borila protiv Mlečana za očuvanje Zete.

    Ponovo se udala 1411. za bosanskog vojvodu Sandalja Hranića, ranije najopsnijeg Balšinog protivnika. Imajući očuha kao moćnog zaštitnika, Balša III više nije molio Mlečane za milost već im je postavljao uslove.

    Mlečani su 1420. zauzeli Budvu i još neke delove Zete. Usred tog neuspešnog ratovanja, pritisnut finansijskim teškoćama, Balša III je otišao u Srbiju da traži pomoć od svog ujaka, despota Stefana Lazarevića. Svestan da mu se približava kraj, preneo je na ujaka sva svoja prava smatrajući da će jedino on moći da se odupre mletačkom pritisku u Zetskom primorju. Umro je u Beogradu 28. aprila 1435, gde je i sahranjen.

    Mlečani su odmah zauzeli sve zetske gradove, ali su se morali povući pred velikom despotovom vojskom. Zeta je ponovo ušla u sklop srpske države.

    Jelena je ponovo postala udovica 1435. Uspomene iz mladosti, vezivale su je za opustele pravoslavne crkve rasute po obalama i ostrvima Skadarskog jezera. Na ostrvu Beška gorica, obnovila je zapuštenu crkvu svetog Ðorđa i blizu nje podigla crkvu svete Bogorodice, sa željom da u njoj bude sahranjena.

    Ostarela supruga dvojice vladara, žena diplomata, sad više misli o vrednostima koje "nisu od ovog sveta".

    Nikon Jerusalimac, Jelenin lični ispovednik, sastavio je za svoju gospodaricu "Gorički zbornik" (1441 - 1442). Taj značajan spomenik naše srednjovekovne kulture, pored ostalog, sadrži prepisku Jelene Balšić i monaha Nikona. Ta pisma jedne vladarke i jednog duhovnika predstavljaju književni izraz dva lica iz različitih slojeva, ali s istovetnim preokupacijama i estetskim doživljajima. Njeno poetsko pismo, ušlo je u mnoge antologije srednjovekovne srpske poezije.

    Jelena Balšić je umrla 1443. i sahranjena u crkvi svete Bogorodice, na Beški.
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  20. #45
    gost 246399 nije na forumu
    Трѣбайу ни поворке мушкараца у чизмах а не на штиклах.
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.11.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    И2а1б Л621 Л147.2 динарска - йуг
    Poruke
    1.541
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Cělokupno štivo oporuke Jelene Balšić od 25. 11. 1442. (Dokumenat je sačuvan u Zvězdićevom prěpisu u knjizi testamenata. Danas se čuva u Historijskom arhivu u Dubrovniku.):
    Из примѣра "Da se da gospođe Jelene vojevodine" и "I crkve Svetago Georgija u Gorice" се ясно виде данашње особине Косовско-ресавскога нарѣчя, гдѣ се у датељном и мѣстном падежу йеднине женскога рода на самогласник користи наставак "е". Очигледно их Йелена донесе из свойега завичая, налазећега се усрѣд области их говора.

    Виде се лѣпо и неискварени падежи множине: датељни ("I vladikam"), творитељни ("s vlasteli"), мѣстни ("u Gorčaneh", "u Bjeseh", "o nas"), и родитељни (без наставка - "tisuća dukat"). Због тога би за Вука ово био искварен народни србски йезик, ако би уопште био народни. На овакве списе и их йезик се трѣбамо угледати, а не на тршићку бабу Йегду и њенога махнитога сина.

  21. #46
    Ističe se Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.942
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Evo ovejanog čakavskog Srbina Hanibala Lucića-1556., postumno- prava je godina 1495.:


  22. #47
    Ističe se Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.942
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Od još jednog simpatičnog katoličkog Srbina, Jovana Splavića..ups, Ivana Dživa Gundulića.
    "Osman", pjevanje 7., otisnuto 1826., a napisano u prvoj trećini 17. stoljeća


  23. #48
    Ističe se Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.942
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Još jedan iz galerije pisaca srpske renesanse, Dinko Ranjina, 1564- ili 3. ?
    Nu, bilo kako bilo- čovjek spominje u ovom predgovoru kralja "Lehsandro od Srblji", dakl, nesporno se radi o svjesnom Srbinu. Izdali su ovo djelo jazavci u belom Zagrebu 1891., a pod komandom Pere Budmanija, isto katoličkog Srbina iz Dubrovnika.


  24. #49
    Ističe se Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.942
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Još jedna stranica iz navedenoga djela, da se vidi tip srpskoga jezika u renesansnoj poeziji:


  25. #50
    Buduća legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.634
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    394

    Podrazumevano Re: Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pis

    Hvata te panika, a?
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

Slične teme

  1. Istorija srpskog narodnog pesništva
    Autor Slaven777 u forumu Istorija
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 23.12.2010., 14:29
  2. Win XP bez Srpskog jezika
    Autor spinx u forumu Operativni sistemi
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 28.10.2007., 13:42

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •