Imate li svoju licnu, zivotnu filozofiju? Kako ste je i na osnovu cega formirali? Rukovodite li se u zivotu onime cemu ste nauceni, ili iskljucivo onime sto ste shvatili iz sopstvenog iskustva? Da li se "svoju" filozofiju trudite da odrzite konstatom, bez obzira na ono sto vam se desava, ili je menjate, prilagodjavate, glancate u zavisnosti od zivotnih okolnosti? Prilagodjavate je sebi i sopstvenom sazrevanju i potrebama, ili drugima i onome sto vam drugi u zivot unose?
Imam, i zove se "borcizam".
Recimo:
- Ne treskaj vratima za sobom ali, ako to ipak učiniš, više ih ne otvaraj
- Nemoj živeti kao da ti je svaki dan poslednji jer verovatno nije u trenutku kada tako razmišljaš; bolje uopšte ne razmišljaj o poslednjim danima
- Živi život kakav jeste, trudeći se da bude i bolji
- Nesreća, bol i patnja kojih više nema, nikad nisu ni postojale
- Tretiraj prošlost i budućnost kao obroke: prošlost pojedi sam, budućnost podeli sa nekim. (Sadašnjost ionako odmah postaje prošlost).
- Ne okreći se jer možda ušineš vrat pa će ti biti teško da gledaš ispred sebe
- Vodi računa o zdravlju: održavaj imunitet čašicom-dve optimizma dnevno (ne škodi i više)
- Prvo dobro otvori oči, a usta kasnije
- Ja hoću, mogu i želim tri su različite stvari: prva označava volju, druga našu predstavu o sopstvenim mogućnostima, a treća je najčešće rezultat kolapsa volje i predstave o sebi. Zato stavi želju na prvo mesto - kao motivaciju, da ne bi bila samo skup razočaranja.
- Šetaj, kreći se čak i kada ležiš u krevetu. Za neke šetnje potrebno je samo malo mašte.
I, na kraju, parafraza Šopenhauera: budi majstor pa spoji uljudnost sa ponosom.
Eklektička, formirana na osnovu karaktera, vaspitanja, bunta ... i životnog iskustva. Izgrađena je ali se stalno doteruje; otprilike kao kada imaš kućerak ali ga povremeno restauriraš bez narušavanja izgleda originalnog projekta.
Malo šale nije na odmet. 
.
....
. A onda je stvaran svet oko nas stupio na scenu pa su usledila i dopune prvog izdanja 
.
