Da li je macka srecna?

Htela sam macka, donela ga u kucu i dajem sve od sebe da se dobro brinem o njemu. Udovoljavam mu hranom, cesljam ga, lecim kada je to potrebno, igram se sa njim. Ali ponekad se zapitam da li je srecan. Znam da je srecniji od onih jadnika na ulici ali se pitam zasto moj macak ne prede kao pre. Sada ima sedam meseci. Kad je bio malo mace stalno je preo a u zadnje vreme ne cujem da prede iako celog dana provodim sa njim. Nekako suvise spava pa me strah da mu nije dosadno. Povodom toga stalno izmisljam nekakve igre da mu ulepsam dan ali predenje i dalje izostaje.

Ma srecan je, a to sto ne prede - takav mu karakter

Ej, meni to oko njihovog predenja nikad nije bilo jasno. Da li oni to kontrolišu ili je to refleksna reakcija? Znam, recimo, da Bili prede dok mu sipam granule u činiju, dok ga mazim, e, onda se toliko opusti da mi se redovno upuva... Setila sam se one pričice kako je to bilo kad je Bog delio životinjama osobine, ne mogu da se setim gde je... Uglavnom, mačka je strpljivo čekala i zadnja došla na red i gumela skromnost i dobila od svih vrlina pomalo, ali joj je za kaznu oduzeo lažnu skromnost. I dao joj predenje da bi uvek imala osiguranu ljudsku blagonaklonost i negu. Ja znam da je Bili nesrećan kad ga muž uveče, kad zatvara radnju, izbaci iz kancelarije ali on onda ode kod nekoga od komšija, naročito onih koje redovno viđa u radnji i kod njih se sklupča na senu ili lovi miševe ili nešto već nađe... Ali sve u svemu, mislim da ga to muči ali opet, smarao bi se po celu noć sam, zatvoren.

Mikole, videla sam danas u Daku (zaboravila sam da pitam za posipe mada nije ni bio gazda nego radnica) bombonice sa taurinom, čini mi se da su Trixie, 200 dinara košta pakovanje a macama koje ne izlaze i ne love je preko potreban. Ima sa ukusom lososa, sira ili ćuretine.

Možda mačku treba društvo druge životinje pogotovu ako živi u stanu. Ja pustim mačke da se izjure po dvorištu i veru po drveću pa kad im dosadi sami udju u kuću.

Carli i ja svakoga dana setamo po parku, vodim ga na povodcu. Ispred zgrade je nasao drustvo i svakog dana se igra sa njima. Jeste da zaradi po neku buvu ali nosi ogrlicu protiv buva. Ne smem bez povodca da ga pustim zato sto u parku ima mnogo pasa lutalica. On nezna da se cuva ni od automobila a i ljudi u mojoj zgradi nisu blagonakloni prema mackama pa bi ga sutnuli. Posto zivi zasticen uopste se nicega ne boji pa ne znam kako bi reagovao ni da ga pustim sa povodca. Ponekad razmisljam da ga pustim da se izjuri sa onim mackama iz podruma ali me strah da ce da mi se izgubi i da ce neko da ga povredi pa odustanem.Znam da se ponasam poprilicno paranoicno ali pre neki dan je macak od moje komsinice koji sam izlazi napolje dosao kuci povredjen. Koliko sam mogla da ukapiram povreda je bila takva kao da je neko podvukao nogu pod stomak macka i iz sve snage ga sutnuo. Nemam srca da Carlija pustim na milost i nemilost grubijanima iz naselja.

Životinja koja je navikla da živi unutra teško se snalazi u spoljem svetu, morala bi da budeš sve vreme u blizini Nije baš uputno puštati bilo koga u nepoznato. Sve više vidjam ljude sa mačkom na povodcu, bolje i to nego da mačka nikad ne izadje. Prvi put kada sam to video dobro sam se nasmejao i morao da zaustavim devojku koja ga je šetala da pitam kako se ponaša mačka na povodcu.

To bi bilo jedno od rešenja za mačke koje žive u stanovima, samo da se ljudi naviknu i da se ne smeju kad vide kao ja prvi put.
Prvo sam pomislio da je nehumano ali kad bolje razmislim bolje išta nego ništa. Sve je manje dvorišta u gradu, kada se zida neka nova zgrada niko ne predvidja tako nešto. Jednog dana Beograd će biti sav u betonu a zelenilo samo u saksijama.

ovaj mali je zadovoljan i jako zahvalan i to stalno pokazuje
Bas se vidi da mu je lepo
ima oko 4 meseca sada
on jednostavno mora da bude tamo gde sam ja(kad nisam tu,on se muva oko Gorana)
nekad i ode sam negde pa leskari...i uziva
prede jako glasno....i prica stalno nesto....pocela sam da prepoznajem mjauke....(jedan oznacava pozdrav,drugi glad,treci zelju za druzenjem...)
kada se vracam kuci(ma koliko bila odsutna) on ukoliko ne spava bas cvrsto,obavezno dodje kod vrata i mrrnjaukne kada udjem,pa onda pocne da prede i propne se da bih ga uzela u ruke,da ga mazim
ali kada smo mi ukucani svi na broju(tu se racuna i moj brat iako ne zivi sa nama,ali Ciciban ga voli),a neko zvoni,on izbulji oci i ukoci se,pa kad taj neko ulazi na vrata,on pobegne i sakrije se ako mu je glas nepoznat.
Na moju drugaricu se sve vreme kostresio
ona sedi na garnituri,a on se muva tu po sobi...i kako pogleda u nju,on nakostresi svoj kratki repic
posle su se malo sprijateljili,ali on generalno nije neki ljubitelj stranaca
na terasu hoce skoro iskljucivo samo kada smo mi na terasi....i ako sedimo,uglavnom je u necijem krilu ili gleda kroz ogradu...
Kadu obozava....protiv vode nema nista protiv ocigledno cim je poceo da se valja u kadi
dobar je...uglavnom....na stolu mogu da ostavim klopu slobodno i da izadjem ...on nece ni njusnuti,vec sedi na garnituri i gleda svoja posla(naucio je posle nekoliko ostrih "pis")...ili spava...(to za Unu bas i ne mogu da kazem )
on je jedan zadovoljan macak....sada
ne znam kako ce biti kasnije
volela bih da se ne promeni mnogo i da ostane zadovoljan i drag kao sto je sada

како си покварила оригинал даљински?

gica:

како си покварила оригинал даљински?

Kliknite za proširenje...

ne pitaj

uvek me iznervira kad se vide te gluposti po stolu....

Tsuymish:

uvek me iznervira kad se vide te gluposti po stolu....

Kliknite za proširenje...

Traži par saveta od MADAM kako se fotografiše.

Ma baš je sVadak ovaj tvoj Ciciban.

evo ova je bolja

Tsuymish:

evo ova je bolja

Kliknite za proširenje...

Eh što ti je fora, pa trebala si obe da ostaviš.

Tsuymish:

Kliknite za proširenje...

Ovo je definitivno neki rođak mom BIlbu

Valeria:

Ovo je definitivno neki rođak mom BIlbu

Kliknite za proširenje...

pa kazem ti ja,mnooooogo lice

new_folder:

Životinja koja je navikla da živi unutra teško se snalazi u spoljem svetu, morala bi da budeš sve vreme u blizini Nije baš uputno puštati bilo koga u nepoznato. Sve više vidjam ljude sa mačkom na povodcu, bolje i to nego da mačka nikad ne izadje. Prvi put kada sam to video dobro sam se nasmejao i morao da zaustavim devojku koja ga je šetala da pitam kako se ponaša mačka na povodcu.

To bi bilo jedno od rešenja za mačke koje žive u stanovima, samo da se ljudi naviknu i da se ne smeju kad vide kao ja prvi put.
Prvo sam pomislio da je nehumano ali kad bolje razmislim bolje išta nego ništa. Sve je manje dvorišta u gradu, kada se zida neka nova zgrada niko ne predvidja tako nešto. Jednog dana Beograd će biti sav u betonu a zelenilo samo u saksijama.

Kliknite za proširenje...

I meni se ljudi na ulici smeju kad me vide sa mackom na povodcu. Komsiluk mi iza ledja prica da sam luda, ali to me ne obeshrabruje. Moj Carli je srecan i zadovoljan setnjama. Svakog jutra strpljivo ceka da popijem prvu jutarnju kafu a onda mi dovuce povodac i kao da kaze :"E sad je vreme za moju setnju:.
Macke ne mozes da vodis kao kucice na povodcu. One ne idu uz nogu vec idu tamo gde one hoce. Tako me lepo iscima da sam mrtva umorna posle setnje. Ide cas tamo, cas onamo pa malko na drvo. Macka iz podruma, Carlijeva drugarica navikla se da je on na povodcu i ne plasi se vise da mu pridje i da se sa njim valja po travi. U pocetku se plasila povodca ali sada se ne buni sto im stojim nad glavama. Jutros kada je naislo neko kuce ta divlja maca nije smugnula u podrum nego je mirno stajala zajedno sa Carlijem pored mene sigurna da necu dozvoliti kucetu da im pridje. Ne mogu da vam opisem kako se lepo igraju. Moracu da ih snimim.

A kakav je povodnik? Možda bi ti lakše bilo da ga šetaš na fleksiju za najmanje pse, mislim da mu to ne bi bio neki preveliki napor a tebi bi bilo lakše.

Razmisljala sam o fleksiju ali ne smem da ga pustim na duzi povodac. Jednom mi se istrgao i popeo na drvo pa se povodac zamotao oko grane pa nije mogao da sidje. Morala sam da molim komsiju da se popne na drvo da ga odmota. Od tada povodac vezujem oko ruke jer ne mogu da vam opisem moj ocaj dok sam ga gledala na visokom drvetu onako zamotanog, dok se komsije sa prozora podmuklo smeju.

moj macak prede kad mu samo pricam nesto..a kad se mazzi onda prede jakoo dugo...

Da li su srecne moje Beta i Surka? valjda jesu

Meni ne deluju nesrećno.

Ni meni, vrlo deluju zadovoljno

Ja imam utisak da me moja maca Drugarica Duda od dva meseca mrzi... A bas se brinem o njoj i ugadjam joj... Dakle problem je u tome sto dok je uzmem kod sebe ona pocinje da se igra tako sto mi skace na ruku, grize i grebe... i kad god joj se igra na taj nacin obavezno sam to ja... A kad odluci da joj je dosta i da hoce da se mazi ili spava ode kod cimera..Ljubomaran sam, jer ipak to je moja Duda... Kad dodjem od nekud obavezno se pozdravi samnom, poljubi me (nos o nos) i odmah gleda gde mi je ruka da grize i grebe..