Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
USTAŠKOG poglavnika Antu Pavelića od suočavanja s pravdom spasli su Britanci, smatrajući ga za mogućeg saveznika u borbi protiv komunizma - teza je u koju veruje Gaj Volters (38), engleski istoričar i nekadašnji novinar „Tajmsa“.
Ovaj istraživač napisao je knjigu „Lov na zločince“, a ona je ubrzo po objavljivanju postala istoriografski bestseler u Ujedinjenom Kraljevstvu. U ovom delu negiraju se uvreženi stereotipi o posleratnom vremenu: tajna mreža „Odesa“, uz čiju pomoć su, navodno, zločinci bežali od saveznika, nije nikada ni postojala, nacistički krvnici posle rata su regrutovani u špijunske savezničke redove, a trud da se uhvate notorni nacisti, poput Jozefa Mengelea i Adolfa Ajhmana, bio je minimalan, i u njemu je sasvim sporednu ulogu imao izvikani Simon Vizental.
U razgovoru za zagrebački „Globus“, Volters se najviše bavio Antom Pavelićem, koga, kako sam kaže, smatra „jednim od najvećih zločinaca u Drugom svetskom ratu“.
- Pavelićev odnos s Britancima bio je predmet mnogobrojnih teorija urote. Svakako su Rusi, Jugosloveni i Amerikanci verovali da su Britanci s njim postigli određen dogovor, jer su želeli da ga imaju pod svojom kontrolom, ali i da ujedno bude na slobodi - kaže ovaj istoričar. - Jula 1945. godine, jugoslovenski ambasador u Londonu dr Ljubo Leontić obavestio je Forin ofis da je Pavelić u pritvoru i da se nalazi na austrijskoj teritoriji, koja je pod kontrolom britanske vojske. To obaveštenje ponovo je poslato mesec dana kasnije, kao i dodatna informacija da je Pavelić u rukama Britanaca u Klagenfurtu.
Britanci su, međutim, nastavlja Volters, tvrdili da ga oni ne drže, i da se čuju nagađanja kako se nalazi na području Salcburga, koji je bio pod Amerikancima. Iako su Britanci u septembru poslali pismo u kojem tvrde da čine sve što mogu ne bi li pronašli Pavelića, Jugosloveni im nisu verovali i diplomatsko natezanje nastavilo se unedogled.
Tito je, prema Voltersu, sumnjao da Britanci drže Pavelića kako bi ga iskoristili da zbaci novi komunistički režim uspostavljen u Jugoslaviji. Čak je, zbog toga, u priču „uskočio“ i Staljin, optuživši Čerčila da želi Pavelića ponovo da ustoliči u Jugoslaviji. I Amerikanci su bili uvereni da su Britanci sklonili Pavelića na sigurno kako bi ga u budućnosti iskoristili za svoje planove.
- Kao istoričar, nastojim da budem vrlo oprezan i veoma precizan u onome što pišem. Moram da kažem da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima posle završetka Drugog svetskog rata - kaže Gaj Volters. - To su činili, jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao da povede jak antikomunistički pokret. Imao je mnogo ljudi koji su mu bili odani i on je Zapadu, svakako, mogao da bude od koristi.
Poglavnik nije ustoličen, jer se, kako ocenjuje britanski istoričar, pokazalo da je Tito bio „previše jak“.
- Moje je mišljenje da su mu saveznici pomogli, ako nikako drugačije, onda tako što su zažmurili na jedno oko kada je trebalo. Nije slučajno živeo u Buenos Ajresu. Ne postoji nijedan dosije o Paveliću u britanskim arhivima. Ne želim da kažem da je baš to što taj dosije ne postoji neki dokaz, ali sve miriše na neki dogovor - objašnjava Volters, koji je neslužbenu potvrdu ovakvih teza dobio i od penzionisanih britanskih obaveštajaca. Oni su mu rekli da se, na neki način, podrzumevalo da je Pavelić pod njihovom zaštitom.
Koliko je Zapad malo zanimalo otkrivanje zlikovaca, pokazuje i podatak da je u Argentini ime supruge Jozefa Mengelea bilo u telefonskom imeniku, a da niko nikada nije pokušao da pozove taj broj. Mengele je mirno proživeo život u egzilu iako je, sigurno, skrivio smrt više od pola miliona ljudi, koliko ih je poslao u Aušvic.
PRAZAN I SLABIĆ
VOLTERS misli da nije istina da je Pavelić držao na svom radnom stolu teglu punu ljudskih očiju. Kada je počeo da piše knjigu, nije previše znao o Pavelićevoj biografiji, ali kaže da ga je na kraju doživeo kao vrlo praznu osobu, kao slabića koji nije mogao bez potpore moćnijih i jačih od sebe da bi zadržao vlast.
BES ZBOG SRAMOTE SAVEZNIKA
VOLTERS ne krije da je zbog zaključka do kojeg je došao, bio besan i iskreno tužan. Obećanje saveznika da će ratne zločince proganjati do kraja sveta pokazalo se samo kao zgodan deo državničkih govora. Procenjuje se da bi oko 80.000 ljudi ušlo u kategoriju ratnih zločinaca. Danas ih je, možda, najviše 80 među živima, procenjuje on i dodaje:
- Apetit za lov na naciste jednostavno nije postojao. Kasnih četrdesetih i ranih pedesetih postojala je silna politička volja da se s ratne retorike pređe na nešto sasvim drugo, a to je bio novi neprijatelj, Sovjetski Savez. Zaista me frustrira činjenica da smo mi Britanci prestali da lovimo naciste još 1948. godine, i da posle toga više nije bilo nikakvih pravih pokušaja. Posle se pokazalo da se uz malo truda moglo doći do njih.
Od komunista su gori jedino antikomunisti.
Sada se može videti zašto su Šiptari, Hrvati i Muslimani saveznici zapada i zašto su Ukrajinci i Litvani isto saveznici zapada.
Zapad je od 1945 godina planirao rat protiv Rusije i kao svoje saveznike sakupljao najgore koljače i naciste kao "antikomuniste" to jest one koji su ratovali protiv Rusa i Srba- kao jedinih koji su se suprotstavili Evronacizmu.
