kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
Nikako ne mogu da razumem te Srbe. Mada je i teško razumeti ih.
Zašto ne vole Mlađu Dinkića? Zašto mu se ne dive? Drugi narodi bi ga
u zvezde kovali. Lepili njegove plakate po zidovima. Dizali mu spomenike
i pred njima metanisali. A toliko nam je pod njim dobro? Dobro da od
dobrote zubi ispadaju. Gde naći njemu zamenu kad jednoga dana
postane Boris umesto Borisa? Bože, kako je lep. Pa izbrijan. Kad ga
vide na televiziji, žene same gatnjike dreše. Ima crnačko dupe, a to je
u velikoj modi.
Uopšte, on je toliko moderan da je čudo što se modne piste o njega
ne otimaju. Pa skroman. Takav genije za muziku da i ne znamo šta
imamo. Kad on komponuje, kad zapeva njegov Monetarni udar, Toma i
Cigani sa Blek pantersa mogu slobodno da se bace u Savu. I ne samo
to, nego i Boru Drljaču prevazilazi u nacionalnom zanosu. Zbog toga bi
trebalo da se njemu da da napiše nacionalnu himnu. Da svi ustanu kad
Mlađa zasvira. Da mirno stoje dok se izvodi njegova himna. Tek tad mislim
da bismo mu se odužili. Da li mi znamo šta imamo? Kakav Klinton i njegov
klarinet pri Dinkićevoj gitari! Što bi rekli, sve dok nam Dinkić ne završi himnu,
ima da patimo. Dok njega ne umolimo da nam svečanu pesmu otpeva.
A što je bogobojažljiv. Još mu nisu dali ni orden svetog Save. Šta čeka
ta Patrijaršija? Ako je ko zaslužio, on je. Taj genije. Taj um. Ta lepota
ljudska. Ta ljudina i ljudotvorina. Ne da nas je zadužio. Toliko nas je zadužio
da mu se ni naša deca ne mogu odužiti. Takav je on. Šta deca, toliko
nas je zadužio da se ni unuci ne mogu odužiti.
Kome je sem njemu moglo pasti na pamet da deli državne pare narodu.
I to po hiljadu evra, brate moj. Ej, hiljadu evra po glavi. I kad dobijemo
šengenske vize, i kad dobijemo po hiljadu Dinkićevih evra, rep na krsta,
pravac u Evropu. Da nas bog vidi. Da se za nas čuje. Ko može to sem
njega? Ko to sme osim njega? Šta ta Rusija, i razni toplovodi? Kad stignu
bećari iz Srbije. Vodi nas u Evropu krupnim koracima. Vodi nas tako da se
za nas i vidi i čuje. Gde ljudi ima.
A što je pošten. Tom poštenju mere nema. Tom poštenju granice nema.
Neće nas po svetu da predstavlja bilo ko. Nego Dinkićevi eksperti. Kad se
oni put granica krenu. Sa diplomatskim pasošima. Kakva će to privredna i
poljoprivredna eksplozija da bude. Ima da im prodamo sve. Sve do izbegličkih
grobalja po Vojvodini. Televizore samo da ostavimo. Da možemo da gledamo
Dinkića kad se nesretnom narodu obrati. Sa Suve planine, sa skijanja. Sa
međunarodnih zasedanja. To je igrač nad igračima. To je golman koji nas brani.
Kad krene njegova prodaja. Kad postane Boris umesto Borisa.
Ima da izvezemo sve.
Od veš mašina, lustera do šuko-utikača. More, kakvi šuko-utikači. Ima
da nam njegovi eksperti i crep sa krova poskidaju.
A što je pažljiv prema bližnjima. Kako pazi taštu. Otkad je postao zet, taštinu
mu kuću niko ne može prepoznati. Pa o javnosti kako brine. Mi iz Kurira mu
se ne možemo nikad odužiti. Uhapsio nam je gazdu, pa sad možemo da
pišemo šta hoćemo. A Dinkić se stiskao u šezdeset kvadrata. Zamislite,
Dinkić, a u šezdeset kvadrata. To je bruka nad brukama. Kako takva veličina
u šezdeset kvadrata da stane.
Ko je sem njega mogao da smisli takvu metaforu: Giljotiniranje propisa. Pa sad
ga svi citiraju. Kako reč giljotina dobro stoji kad ga citiraju novinarke
napumpanih usana. Kako se samo kotrlja preko jezika. Šteta što je smrtna
kazna ukinuta. Šteta što onu pravu giljotinu nemamo, pa da je Mlađi za
rođendan poklonimo. Da nam je zdrav i živ. Da u svakoj bici dobije.
Što ti je revolucionarni rečnik. Što ti je revolucionarna hrabrost.
Predugo se zadržao na jednom mestu. I još kad dobije podršku
s foruma B92, od anonimnih novinara koji ga obožavaju ali ipak ne bi da
se potpisuju punim imenom i prezimenom. Gde će mu biti kraj? A kraja nema,
a kraja ne. Šta će ludim Srbima Putin?Treba samo da uključe televizor, zapale
kandilo i gledaju njega, jednog i jedinog Mlađu Dinkića.
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-30-10-2009/giljotiniranje
*************************************************************
Уместо коментара.......................
Zašto ne vole Mlađu Dinkića? Zašto mu se ne dive? Drugi narodi bi ga
u zvezde kovali. Lepili njegove plakate po zidovima. Dizali mu spomenike
i pred njima metanisali. A toliko nam je pod njim dobro? Dobro da od
dobrote zubi ispadaju. Gde naći njemu zamenu kad jednoga dana
postane Boris umesto Borisa? Bože, kako je lep. Pa izbrijan. Kad ga
vide na televiziji, žene same gatnjike dreše. Ima crnačko dupe, a to je
u velikoj modi.
Uopšte, on je toliko moderan da je čudo što se modne piste o njega
ne otimaju. Pa skroman. Takav genije za muziku da i ne znamo šta
imamo. Kad on komponuje, kad zapeva njegov Monetarni udar, Toma i
Cigani sa Blek pantersa mogu slobodno da se bace u Savu. I ne samo
to, nego i Boru Drljaču prevazilazi u nacionalnom zanosu. Zbog toga bi
trebalo da se njemu da da napiše nacionalnu himnu. Da svi ustanu kad
Mlađa zasvira. Da mirno stoje dok se izvodi njegova himna. Tek tad mislim
da bismo mu se odužili. Da li mi znamo šta imamo? Kakav Klinton i njegov
klarinet pri Dinkićevoj gitari! Što bi rekli, sve dok nam Dinkić ne završi himnu,
ima da patimo. Dok njega ne umolimo da nam svečanu pesmu otpeva.
A što je bogobojažljiv. Još mu nisu dali ni orden svetog Save. Šta čeka
ta Patrijaršija? Ako je ko zaslužio, on je. Taj genije. Taj um. Ta lepota
ljudska. Ta ljudina i ljudotvorina. Ne da nas je zadužio. Toliko nas je zadužio
da mu se ni naša deca ne mogu odužiti. Takav je on. Šta deca, toliko
nas je zadužio da se ni unuci ne mogu odužiti.
Kome je sem njemu moglo pasti na pamet da deli državne pare narodu.
I to po hiljadu evra, brate moj. Ej, hiljadu evra po glavi. I kad dobijemo
šengenske vize, i kad dobijemo po hiljadu Dinkićevih evra, rep na krsta,
pravac u Evropu. Da nas bog vidi. Da se za nas čuje. Ko može to sem
njega? Ko to sme osim njega? Šta ta Rusija, i razni toplovodi? Kad stignu
bećari iz Srbije. Vodi nas u Evropu krupnim koracima. Vodi nas tako da se
za nas i vidi i čuje. Gde ljudi ima.
A što je pošten. Tom poštenju mere nema. Tom poštenju granice nema.
Neće nas po svetu da predstavlja bilo ko. Nego Dinkićevi eksperti. Kad se
oni put granica krenu. Sa diplomatskim pasošima. Kakva će to privredna i
poljoprivredna eksplozija da bude. Ima da im prodamo sve. Sve do izbegličkih
grobalja po Vojvodini. Televizore samo da ostavimo. Da možemo da gledamo
Dinkića kad se nesretnom narodu obrati. Sa Suve planine, sa skijanja. Sa
međunarodnih zasedanja. To je igrač nad igračima. To je golman koji nas brani.
Kad krene njegova prodaja. Kad postane Boris umesto Borisa.
Ima da izvezemo sve.
Od veš mašina, lustera do šuko-utikača. More, kakvi šuko-utikači. Ima
da nam njegovi eksperti i crep sa krova poskidaju.
A što je pažljiv prema bližnjima. Kako pazi taštu. Otkad je postao zet, taštinu
mu kuću niko ne može prepoznati. Pa o javnosti kako brine. Mi iz Kurira mu
se ne možemo nikad odužiti. Uhapsio nam je gazdu, pa sad možemo da
pišemo šta hoćemo. A Dinkić se stiskao u šezdeset kvadrata. Zamislite,
Dinkić, a u šezdeset kvadrata. To je bruka nad brukama. Kako takva veličina
u šezdeset kvadrata da stane.
Ko je sem njega mogao da smisli takvu metaforu: Giljotiniranje propisa. Pa sad
ga svi citiraju. Kako reč giljotina dobro stoji kad ga citiraju novinarke
napumpanih usana. Kako se samo kotrlja preko jezika. Šteta što je smrtna
kazna ukinuta. Šteta što onu pravu giljotinu nemamo, pa da je Mlađi za
rođendan poklonimo. Da nam je zdrav i živ. Da u svakoj bici dobije.
Što ti je revolucionarni rečnik. Što ti je revolucionarna hrabrost.
Predugo se zadržao na jednom mestu. I još kad dobije podršku
s foruma B92, od anonimnih novinara koji ga obožavaju ali ipak ne bi da
se potpisuju punim imenom i prezimenom. Gde će mu biti kraj? A kraja nema,
a kraja ne. Šta će ludim Srbima Putin?Treba samo da uključe televizor, zapale
kandilo i gledaju njega, jednog i jedinog Mlađu Dinkića.
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-30-10-2009/giljotiniranje
*************************************************************
Уместо коментара.......................
..)
