Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Pred Haškim tribunalom juče počela rasprava o presudi Biljani Plavšić, koja je ranije priznala krivicu za ratne zločine
Optužila Miloševića za etničko čišćenje
HAG (Beta - Tanjug) - U dokumentu koji je juče objavljen u Hagu, na dan početka rasprave o presudi Biljani Plavšić, ona je optužila bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da je bio jedan od inicijatora i izvršilaca politike etničkog čišćenja u BiH.
U dokumentu koji je, kako prenosi AFP, do juče bio poverljiv, Biljana Plavšić navodi da je „više lica učestvovalo u koncipiranju i izvršenju cilja nasilnog etničkog razdvajanja“ u Bosni, poimence pominjući Miloševića, političkog vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, koji mu je bio „desna ruka“, i generala Ratka Mladića. U dokumentu pod nazivom „Osnovi za pledoaje o krivici“ Plavšićeva navodi da je rukovodstvo RS, u čijem je sastavu i sama bila, dobro znalo da ostvarenje cilja etničkog čišćenja „podrazumeva kampanju za etničku diskriminaciju i progone“ nesrpskog stanovništva u BiH, posebno Hrvata i Muslimana.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je juče, u uvodnoj reči na raspravi o presudi, da priznanje krivice Plavšićeve za zločine u BiH ima „ogroman značaj“, ali da sudije pri određivanju kazne moraju da imaju na umu težinu zločina. Del Ponteova, koja je pre početka zasedanja u sudnici razgovarala s Plavšićevom, istakla je da je od ogromnog značaja to što je Plavšićeva priznala da su u BiH počinjeni „užasni zločini“ i da je ona „lično krivično odgovorna za njih“.
- Priznajući krivicu i u odnosima s Tužilaštvom, Biljana Plavšić nije tražila ličnu korist, niti je pokušavala da izbegne odgovornost za ono što je učinila - rekla je Del Ponteova.
Judžin O’Saliven, jedan od branilaca Plavšićeve, u kratkoj uvodnoj reči ocenio da je ogroman značaj toga što se njegova klijentkinja, kao politički lider, dobrovoljno predala i priznala krivicu za „organizovanu, sistematsku i široku kampanju progona“. U nastavku rasprave tužioci su izveli svog prvog svedoka Mirsada Tokaču, sekretara Državne komisije za prikupljanje činjenica o ratnim zločinima u BiH. On je rekao da su 1992. godine u Bosni sprovedene „brutalne akcije progona“.
- Tokom 1992. godine ubijeno je najmanje 50.000 ljudi, skoro svi su bili Muslimani i Hrvati. Bilo je čak i ubijenih Srba koji su pomagali svojim komšijama. Nema opštine u kojoj i Srbi nisu bili žrtve - rekao je Tokača.
U popodnevnom nastavku suđenja svedočio je etičar i nobelovac Eli Vizel. U desetominutnoj izjavi koju je dao posredstvom satelitskog video linka, on je istakao da „ništa ne može da opravda ono što je Plavšić učinila“, ali da njeno priznanje mora da posluži kao primer. On je istakao da se Sudu obraća u ime žrtava i da osveta nije njegov motiv, već namera da „zaštiti ljudska prava ostalih zatvorenika sudbine“.
- Vaša presuda biće presuda svim zločinima širom sveta - zaključio je Vizel.
Advokati Biljane Plavšić Judžin O’ Saliven i Robert Pavić izveli su prvog svedoka odbrane - Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Dodik je rekao da je krajem 1992. godine na sednici skupštine RS u Prijedoru bio vidljiv drugačiji stav Biljane Plavšić u odnosu na rukovodstvo SDS, s obzirom na činjenicu da nije podržavala neformalnu grupu ratnih profitera koji su koristili trenutnu situaciju da bi se obogatili, a bili su bliski vrhu RS.
Dodik je dodao i da se Plavšićka 1996. godine distancirala od rukovodstva SDS i bavila se uglavnom humanitarnim pitanjima koja, kako je rekao, često zbog njenog stava nisu prolazila u skupštini.
Optužila Miloševića za etničko čišćenje
HAG (Beta - Tanjug) - U dokumentu koji je juče objavljen u Hagu, na dan početka rasprave o presudi Biljani Plavšić, ona je optužila bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da je bio jedan od inicijatora i izvršilaca politike etničkog čišćenja u BiH.
U dokumentu koji je, kako prenosi AFP, do juče bio poverljiv, Biljana Plavšić navodi da je „više lica učestvovalo u koncipiranju i izvršenju cilja nasilnog etničkog razdvajanja“ u Bosni, poimence pominjući Miloševića, političkog vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, koji mu je bio „desna ruka“, i generala Ratka Mladića. U dokumentu pod nazivom „Osnovi za pledoaje o krivici“ Plavšićeva navodi da je rukovodstvo RS, u čijem je sastavu i sama bila, dobro znalo da ostvarenje cilja etničkog čišćenja „podrazumeva kampanju za etničku diskriminaciju i progone“ nesrpskog stanovništva u BiH, posebno Hrvata i Muslimana.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je juče, u uvodnoj reči na raspravi o presudi, da priznanje krivice Plavšićeve za zločine u BiH ima „ogroman značaj“, ali da sudije pri određivanju kazne moraju da imaju na umu težinu zločina. Del Ponteova, koja je pre početka zasedanja u sudnici razgovarala s Plavšićevom, istakla je da je od ogromnog značaja to što je Plavšićeva priznala da su u BiH počinjeni „užasni zločini“ i da je ona „lično krivično odgovorna za njih“.
- Priznajući krivicu i u odnosima s Tužilaštvom, Biljana Plavšić nije tražila ličnu korist, niti je pokušavala da izbegne odgovornost za ono što je učinila - rekla je Del Ponteova.
Judžin O’Saliven, jedan od branilaca Plavšićeve, u kratkoj uvodnoj reči ocenio da je ogroman značaj toga što se njegova klijentkinja, kao politički lider, dobrovoljno predala i priznala krivicu za „organizovanu, sistematsku i široku kampanju progona“. U nastavku rasprave tužioci su izveli svog prvog svedoka Mirsada Tokaču, sekretara Državne komisije za prikupljanje činjenica o ratnim zločinima u BiH. On je rekao da su 1992. godine u Bosni sprovedene „brutalne akcije progona“.
- Tokom 1992. godine ubijeno je najmanje 50.000 ljudi, skoro svi su bili Muslimani i Hrvati. Bilo je čak i ubijenih Srba koji su pomagali svojim komšijama. Nema opštine u kojoj i Srbi nisu bili žrtve - rekao je Tokača.
U popodnevnom nastavku suđenja svedočio je etičar i nobelovac Eli Vizel. U desetominutnoj izjavi koju je dao posredstvom satelitskog video linka, on je istakao da „ništa ne može da opravda ono što je Plavšić učinila“, ali da njeno priznanje mora da posluži kao primer. On je istakao da se Sudu obraća u ime žrtava i da osveta nije njegov motiv, već namera da „zaštiti ljudska prava ostalih zatvorenika sudbine“.
- Vaša presuda biće presuda svim zločinima širom sveta - zaključio je Vizel.
Advokati Biljane Plavšić Judžin O’ Saliven i Robert Pavić izveli su prvog svedoka odbrane - Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Dodik je rekao da je krajem 1992. godine na sednici skupštine RS u Prijedoru bio vidljiv drugačiji stav Biljane Plavšić u odnosu na rukovodstvo SDS, s obzirom na činjenicu da nije podržavala neformalnu grupu ratnih profitera koji su koristili trenutnu situaciju da bi se obogatili, a bili su bliski vrhu RS.
Dodik je dodao i da se Plavšićka 1996. godine distancirala od rukovodstva SDS i bavila se uglavnom humanitarnim pitanjima koja, kako je rekao, često zbog njenog stava nisu prolazila u skupštini.
, jel se skupe na ledini , ono ko na Wudstoku i onda postave svi zajedno pitanje , hoce li birati svoje predstavnike za postavljanje pitanja u njihovo ime , ili ce slati pisma i cirkularne sms poruke sa tim pitanjima ? 
..
..iz Osijeka..gde si breeee..nema te..es živ...
