ZAKON O AGRARNOJ REFORMI I KOLONIZACIJI
("Službeni list FNRJ", br. 64/45, 16/46, 24/46, #99/46, 101/47, 105/48, 4/51, 19/51, 42-43/51,
21/56, 52/57, 55/57 i "Službeni list SFRJ", br. 10/65)
I. Opšte odredbe
Clan 1.
U cilju dodeljivanja zemlje zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno,
izvršice se na celoj teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije agrarna reforma i
kolonizacija ostvarujuci nacelo: Zemlja pripada onima koji je obraduju.
Clan 2.
Dodeljeno zemljište prelazi u privatnu svojinu domacinstva kome je dodeljeno i odmah ce se
upisati u zemljišne knjige.
Pravo vlasništva upisuje se na sve clanove domacinstva kojem je zemlja dodeljena, tako da
svi clanovi domacinstva imaju jednaka suvlasnicka prava. Ovo važi i za slucaj kad je zemlja
dodeljena prema stavu 2) clana 23. ovog Zakona.
II. Eksproprijacija
Clan 3.
Da bi se stvorio zemljišni fond potreban za dodeljivanje, u smislu clana 1, kao i radi stvaranja
ili dopunjavanja velikih državnih uglednih i oglednih poljoprivrednih dobara, oduzece se od
sadašnjih vlasnika i preci ce u ruke države sledeca poljoprivredna dobra:
a) veliki posedi, tj. takva poljoprivredna i šumska dobra cija ukupna površina prelazi 45
hektara ili 25 do 35 hektara obradive zemlje (oranice, livade, vocnjaci i vinogradi), ako se
iskorišcavaju putem zakupa ili najamne radne snage;
b) zemljišni posedi u svojini banaka, preduzeca, akcionarskih društava i drugih privatnopravnih
lica i drugih pravnih lica odredenih zakonom, izuzev one delove tih zemljišta koji ce
se vlasnicima ostaviti za industrijske, gradevinske, naucne, kulturne i druge društveno korisne
svrhe;
v) zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadužbina, svetovnih i
verskih;
g) višak obradive zemlje zemljoradnickih poseda iznad zakonom odredenog maksimuma;
d) višak obradive zemlje iznad 3 do 5 hektara ciji vlasnici nisu zemljoradnici po glavnom
zanimanju te ga ne obraduju sami sa svojom porodicom vec putem zakupa ili najamnom
radnom snagom;
d) zemljišni posedi koji su u toku rata ma iz kog razloga ostali bez sopstvenika i bez pravnog
naslednika.
Clan 4.
Zemlja koja se oduzima u celini (clan 3. tac. a, b, v, i d) preci ce u ruke države sa svim
zgradama i postrojenjima na njoj i sa celokupnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom,
bez ikakve otštete vlasnicima.
Ako se ustanovi da vlasnik poseda iz cl. 3, tac. 1) nema osim toga poseda nikakve druge
imovine niti drugog zanimanja od cega bi mogao živeti i da su mu prihodi sa toga poseda bili
iskljucivo sredstvo izdržavanja, tako da bi eksproprijacijom u smislu stava 1) ovog clana
ostao bez sredstava za izdržavanje, ostavice se izuzetno takvom vlasniku, pored kuce za
stanovanje s pripadajucim stvarima, 5 hektara obradive zemlje i ovoj kolicini zemlje
odgovarajuce poljoprivredne zgrade i odgovarajuci živi i mrtvi inventar, a sav ostali posed,
zgrade i inventar oduzima se bez naknade.
Ako posednik iz clana 3. tac. a) nema više od jedne kuce za stanovanje, ova mu se nece
oduzeti. Zamkovi (dvorovi) ne mogu se racunati kao kuce za stanovanje.
Ako ima smetnje da se posedniku iz stava 2) i 3) ovog clana zemlja i kuca ostavi na
dosadašnjem posedu, to ce mu se naknaditi na drugom mestu u toj okolini.
O ovim slucajevima donose odluku u prvom stepenu okružni agrarni sudovi (okružne agrarne
komisije), a žalba se podnosi Ministru poljoprivrede, odnosno agrarne reforme i kolonizacije
narodne republike, cija je odluka konacna.
Traktori, mašine i krupne poljoprivredne sprave sa ovih poseda ulaze, ukoliko takvo zemljište
nije odredeno za veliko državno poljoprivredno dobro, u inventar državnih poljoprivrednih
stanica.
Clan 5.
Maksimum zemljoradnickog poseda, koji ce ostati u svojini zemljoradnika koji ga obraduje sa
svojom porodicom (clan 3, tac. g) odredice zemaljskim zakonima, s tim da ne može biti manji
od 20 ni veci od 35 hektara obradive zemlje. U ovim granicama odredivanje maksimuma
vršice se u svakom pojedinom slucaju s obzirom na broj clanova porodice (zadruge), kvalitet
zemljišta i vrstu kulture.
U planinskim krajevima ako je zemlja vrlo slaba, ili u slucaju gde postoji veca porodicna
zadruga mogu zemaljski zakoni povisiti ovaj maksimu.
Clan 6.
U slucaju kad se oduzima samo višak zemljišta iznad odredene maksimalne granice (clan 3,
tac. g. i d) sopstve niku ce isplatiti naknada za oduzetu zemlju u visini jednogodišnjeg prinosa
po hektaru.
Kod oduzimanja viška zemlje iz cl. 3. tac. g i d. mora u oduzetom višku biti srazmeran deo
oranice. Vlasnik može zadržati vocnjake i vinograde sve do odredenog maksimuma. Zgrade i
živi i mrtvi inventar ne potpadaju na tim zemljištima pod ovu eksproprijaciju.
Clan 7.
Ako lice nezemljoradnickog zanimanja, kome se po cl. 3. tac. d) ekspropriše višak zemlje
iznad 3 hektara, ima blisku rodbinu koja se iskljucivo bavi zemljoradnjom, zakonom narodne
republike odredice se uslovi pod kojima ce se eksproprisani višak preko 3 hektara dodeliti po
pravu nasleda i obicaju takvim bliskim srodnicima zemljoradnicima s tim, da posed
srodnicnog domacinstva sa dodeljenim mu posedom ne prede zemljoradnicki maksimum i
vodeci pri tome racuna o imovnom stanju toga domacinstva, o stanju zemljišnog fonda toga
mesta, kao i o potrebama i broju agrarnih interesenata u mestu.
U slucaju kad se najmanje godinu dana pre 28. avgusta 1945. lice nezemljoradnickog
zanimanja stalno naselilo sa svojom porodicom na svoj zemljišni posed i otada se iskljucivo
bavilo zemljoradnjom, smatrace se takvo lice zemljoradnikom pod uslovom da konacno
napusti raniju profesiju i da za 10 godina ne sme posed otuditi, razdeliti, darovati ili založiti ni
davati pod zakup.
Radnici, pecalbari i iseljenici koji su vlasnici zemlje smatrace se kao zemljoradnici koji
obraduju zemlju.
Clan 8.
Od postojecih poseda pojedinih bogomolja, manastira i verskih ustanova oduzece se samo
višak preko 10 hektara njihove ukupne površine, njiva, bašti, vinograda, vocnjaka, utrina i
šuma.
Verskim ustanovama (crkvama, manastirima , crkvenim vlastima) veceg znacaja ili veše
istorijske vrednosti ostavice se od sadašnjeg njihovog poseda do 30 hektara obradive zemlje i
do 30 hektara šume.
Clan 9.
Zemljoradnicke, radnicke i zanatlijske porodice, koja su usled rata ili drugih okolnosti ostale
bez dovoljno radne snage, te su prinudene da zemlju daju drugim licima na obradu, smatrace
se kao ze mljoradnici koji sami obraduju svoju zemlju.
