Политика Велике Британије према Србији

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.527
Став јавности у Британији је током XIX века постао моћан чинилац политичког живота.
Значај британског јавног мњења релативно рано је схваћен у Србији. Књаз Михаило Обреновић био је један од првих који је увидео да Србија треба да ради на унапређењу слике о себи у Британији.
Значај јавног мњења у Британији који је схватао књаз Михаило нису, нажалост, схватале и све потоње српске владе. Када су у јутарњим часовима, 29. маја/11. јуна 1903. убијени краљ Александар и краљица Драга, вест је тог истог дана обишла и шокирала свет.
Србија је у Британији, и пре мајског преврата, везиване за убиства. В. Т. Стед је још 1899. забележио у свом угледном недељнику Rivju ov rivjuz следеће речи о Србији:
Србија кипти од завера. То је њено уобичајно стање. Мала краљевина која лежи између Аустрије и Русије, са ривалским династијама и незадовољеним частољубље, једно је од политички најгрозничавијих центра у Европи. У Србији се убиство већ дуго сматра као једно од природних и готово неопходних политичких метода.

Однос Велике Британије касније према Краљевии Југославији се може сагледати и из архива Велике Британије.
Постоји огроман број докумената који показују да је Велика Британија подржавала хрватске политичке тежње, оличене у програму Хрватске сељачке странке, и да је вршила огроман притисак на кнеза Павла да изађе у сусрет Мачеков захтевима. Посебно су занимљиви и драгоцени извештаји о јавним и тајним посетама Мачек десне руке Јурја Крњевић Лондону као и Меморандум конгреса америчких Хрвата за независну Хрватску од 25. маја 1939, упућен премијеру Чемберлен и министру Халифаксу.

Одељење архива Службе за специјалне операције (СОЕ). Посебан фонд у оквиру овог архива је посвећен Балкану и операцијама на његовом тлу, налазе се документи који доказују да је британска влада потплаћивала вођство Југословенске земљорадничке странке (4.000 фунти стерлинга месечно) како би радило у корист британских политичких интереса, као и документе о директној умешаности британске тајне службе у организацију војног пуча у ноћи између 26. и 27. марта 1941., као и збирка докумената о десанту на Дрвар, која започиње телеграмом са захтевом да се изврши хитна провера примљене информације да је десант на Врховни штаб партизанских снага организован од стране једног Хрвата из најближег Титовог окружења, који је одлично говорио Немачка.

Један од докумената је и "Основа за политику према Југославији" (The Basis of Policy for Yugoslavia) од 11. априла 1943, који је одредио судбину Србије и српског народа на Балкану у "новој Европи", након завршетка Другог светског рата (PRO, FO 371, 30255, SOE/Yugoslavia 71, HS5/938). Иако има ознаку додатка (Аппендикс) документ је изузетно јасан и прецизан. Из његове садржине се тачно може видети какве су биле намере британске владе према државном уређењу послератне Југославије.

Документ има два дела. У првом делу су потанко наведени и образложени принципи нове политике гордог Албиона (њих 16) према Југославији, од којих су неки општег карактера, док су остали усмерени на конкретна питања из области политичког, економског и социјалног уређења. Оно што је најважније јесте јасно изречена препорука обавештајних официра британској влади да војска генерала Драже Михаиловића не може бити сигурни ослонац за примену ових принципа (пре свега због "екстремног српског национализма" Драгише Васића) и да због тога она више не може рачунати на подршку ( материјалну и моралну) Велике Британије и осталих савезника. Из саме садржине документа се јасно може уочити сав цинизам и бескрупулозност англо-саксонске политике према Балкану у којој су Срби редовно извлачили најдебљи крај.

Први принцип истиче да ће после рата "све три словенске нације" (Срби, Хрвати и Словенци - прим. МС) у Југославији бити потпуно равноправне, да ће свака од њих владати искључиво својом територијом и да ниједна од њих неће подчињавати себи друге две нације .
Други принцип се надовезује на претходни, образлажући како Англо-Саксонци схватају принцип равноправности "све три словенске нације" у Југославији. Он је истовремено најважнији за Србију и српски народ, пошто је отворено наговестио шта их чека након победе савезничких земаља над силама Осовине: "Стара политика административног централизма ће бити замењена политиком широке аутономије за СРПСКЕ (у документу је у блок форми написан придев српски - СЕРБИАН ) провинције, што посебно важи за: Црну Гору, Македонију и Босну ". Овај принцип је детаљније разрађен у другом делу документа, који је дужи од првог и садржи детаљније опсервације. То је учињено у одељку "Регионални проблеми". Ту се каже следеће: а) "За време турске владавине Срби су живели одвојено у различитим регијама; различите српске области су због тога имале различите степене развоја; ослобођење Србије је било остварено у успешним сукцесивним фазама; неке провинције су остале још дуго под турском или неком другом страном влашћу када је срце Србије стекло независност; све ово је имало за последицу дубоке разлике у културном развоју и традицији између различитих српских области; б) после 1918. влада у Београду није водила довољно рачуна о овим разликама, него је форсирала политику административног централизма; Београд је готово без изузетка слао чиновнике из Краљевине Србије на службу у нове области; народ у овим областима је трпео тешке пореске терете у корист Београда што је проузроковало огромно незадовољство локалног становништва; в) због свега наведеног, у будућности се мора гарантовати широка аутономија за ове области. Народ Македоније, Црне Горе, Босне и Војводине се не разликује од Срба, али он има другачији карактер и погледе од народа у Краљевини Србији тако да заслужује да ужива посебан политички положај у односу на Краљевину Србију; стара и веома лоша политика административног централизма неће бити обновљена; пореско оптерећење ће бити равномерно распоређено на различите провинције; државни службеници у свакој провинцији ће бити локални људи; најважније функције власти ће бити пренете са централне владе на обласне политичке органе. "

Када се дубље растумаче наведени принципи нове британске политике према Југославији, може се лако уочити њихова невероватна сличност са принципима југословенског уставног уређења од 1974, нарочито када је у питању уставни положај СР Србије, њених аутономних покрајина и српског народа у другим југословенским републикама.

Улога Лордова Карингтона и Овена је позната у разбијању Југославије, лорд Карингтон је чак и игнорисао југословенску делегацију у Хагу 1991. и ако В. Британија има диполматске односе са Југославијом.
Приликом спровођења бившег председника СРЈ у Хаг на Бањици је би присутан и агент британске МИ 6 Монткон који је у то време био на месту саветника у амбасади В. Британије.
Бившем председнику СРЈ Милошевићу у Хагу је судија, тужиоц, наметнути браниоц, као и поједини сведоци (Педи Ешдаун) били из Велике Британије.

Поставља се питање каква ће политика Велике Британије бити у будућности према Србији, пошто се из прошлих догађаја може видети огроман утицај спољне политике Велике Британије на простору Србије и Балкана уопште ?
 
Još od pokretanja Istočnog pitanja, tj opstanka Turske carevine u Evropi, uticaj Engleske, tj Velike Britanije, prisutan je na ovim prostorima, a tako će sigurno biti i u budućnosti. Jedina razlika je što danas pored Britanije, veliki, ključni uticaj, po istoj liniji ima SAD.
A kakva će politika Britanije biti zavisi isključivo od njenih interesa, s obzirom da se kaže da u politici ne postoje prijatelji, već samo interesi, a to pogotovo važi za Britaniju. U dogledno vreme ne vidim neku bitniju promenu, a ako nekada budu zauzeli "prijateljski" stav prema nama opet ćemo biti u situaciji da obavljamo prljave poslove, i da ginemo za interese Albiona
 
Да у сваком случају Велика Британија и даље рачуна да одржи утицај у Србији и на Балкану уопште.
Интересантно је званичан однос Велике Британије према покојном бившем председнику Србије и СРЈ Слободану Милошевићу.
Још '86.-'87. године прошлог века, у штампи Велике Британије се могло прочитати низ негативних текстова о Слободану Милошевићу из чега се могло закључити да је он сметња за остваривање утицаја Велике Британије на просторима тадашње Југославије.
Тада је и кренуто са сатанзацијом прво њега као могућег новог лидера у Југославији, а затим и целог српског народа.
Позната је и монструозна изјава представника Велике Британије у НАТО и потпарола те организације Џими Шеја "Слободно бомбардујте Србе они ће то брзо заборавити".
Тим Маршал познати новинар Скај-а je објавио књигу "Игра сенки" о умешаности страних служби у дешавањима 5. октобра 2000. године. Из које се може закључити да је Велика Британија добро умешана у дешавањима у СРЈ.
Интересантно је да се баш непосредно после атентата на председника владе др Зорана Ђинђића нађе камера Ројтерса да забележи слику која је обишла цео свет где службена возила владе Србије одвози смртно рањеног председника владе.
 
Poslednja izmena:
Politika imperije prema Srbiji XIX veka je bila nerazdvojno vezana za britanske interese na bliskom istoku i u Indiji. Srbija je dozivljavana kao ekspozitura Rusije, a jacanje Rusije na Balkanu i drugde dozivljavano kao pretnja linijama komunikacije sa podkontinentom. Disraeli je poznat po anti-srpskim izjavama iz tog perioda, a kao jedini izuzetak se moze navesti Gladstone koji je rekao "a zasto Srbiju ne dati Srbima" umesto insistirati na opstanku otomanskog carstva kao protivteze Rusiji. Gladstone je bio izuzetak po mnogo cemu.

Britanija je decenijama igrala the Great Game, obavestajni rat protiv Rusa i njihovog (tada) nezaustavljivog napredovanja kroz centralnu Aziju i prema Indiji. U sustini, njihovi stavovi prema nama od prvog srpskog ustanka pa do prvog svetskog rata se mogu shvatiti kroz jednostavnu prizmu njihovih odnosa prema Rusiji.

For better or worse, nasa sudbina je cesto vezivana za Rusiju.
 
@Победоносцев

А каква ће бити политика В. Британије према Србији у наредном периоду по теби, пошто актуелне српске дипломате занемарује утицај Велике Британије, стављајући у први план ЕУ, САД и Русију ?
Мада сам мишљења да је утицај Велике Британије много већи него што се да видети.
 
Bitno je shvatiti da Velika Britanija danas nema sustinski nezavisnu spoljnu politiku. Mnogi Srbi Britaniju dozivljavaju kao mocnu i nezavisnu drzavu iz istorije, ali stvarnost je nesto drugacija.

Simptomatican je odgovor Gensera, bivseg ministra spoljnih poslova BRD u Kolovom kabinetu, kada su ga zamolili da komentarise tadasnju i sada obelodanjenu skandaloznu molbu Margaret Tacer Gorbacevu da ne olaksava ujedinjenje Nemacke -

"znali smo da Britanija ima takav stav," rekao je Genser prezrivo, "ali smo znali i da su Amerikanci na nasoj strani, i da ce Britanija uraditi onako kako Amerika kaze."

To je sve sto ima da se kaze na temu britanske spoljne politike, realno. Medjutim, kada bi ta politika bila nezavisna i kada bi doslo do strateskog razilazenja sa Amerikom, sto se za sad cini tesko mogucim, verovatno je da bi se stav prema Srbiji opet formirao kao funkcija stava prema Rusiji.

Britanski stav prema Rusiji je veoma negativan.
 
Bitno je shvatiti da Velika Britanija danas nema sustinski nezavisnu spoljnu politiku. Mnogi Srbi Britaniju dozivljavaju kao mocnu i nezavisnu drzavu iz istorije, ali stvarnost je nesto drugacija.

Simptomatican je odgovor Gensera, bivseg ministra spoljnih poslova BRD u Kolovom kabinetu, kada su ga zamolili da komentarise tadasnju i sada obelodanjenu skandaloznu molbu Margaret Tacer Gorbacevu da ne olaksava ujedinjenje Nemacke -

"znali smo da Britanija ima takav stav," rekao je Genser prezrivo, "ali smo znali i da su Amerikanci na nasoj strani, i da ce Britanija uraditi onako kako Amerika kaze."

To je sve sto ima da se kaze na temu britanske spoljne politike, realno. Medjutim, kada bi ta politika bila nezavisna i kada bi doslo do strateskog razilazenja sa Amerikom, sto se za sad cini tesko mogucim, verovatno je da bi se stav prema Srbiji opet formirao kao funkcija stava prema Rusiji.

Britanski stav prema Rusiji je veoma negativan.



Blago receno.Toliko blago ako znamo da su hteli i Hitlera da podrze samo da bi drzali Ruse sto dalje od ostrva.
 
Bitno je shvatiti da Velika Britanija danas nema sustinski nezavisnu spoljnu politiku. Mnogi Srbi Britaniju dozivljavaju kao mocnu i nezavisnu drzavu iz istorije, ali stvarnost je nesto drugacija.

Simptomatican je odgovor Gensera, bivseg ministra spoljnih poslova BRD u Kolovom kabinetu, kada su ga zamolili da komentarise tadasnju i sada obelodanjenu skandaloznu molbu Margaret Tacer Gorbacevu da ne olaksava ujedinjenje Nemacke -

"znali smo da Britanija ima takav stav," rekao je Genser prezrivo, "ali smo znali i da su Amerikanci na nasoj strani, i da ce Britanija uraditi onako kako Amerika kaze."

To je sve sto ima da se kaze na temu britanske spoljne politike, realno. Medjutim, kada bi ta politika bila nezavisna i kada bi doslo do strateskog razilazenja sa Amerikom, sto se za sad cini tesko mogucim, verovatno je da bi se stav prema Srbiji opet formirao kao funkcija stava prema Rusiji.

Britanski stav prema Rusiji je veoma negativan.

У првом делу се не бих сложио јер главну реч у разбијању Југославије су имали енглески лордови Карингтон и Овен, док је САД била само инструмент спољне политике В. Британије на Балкану.
1945. Стаљин је британској краљици послао транспортни авион пун руског царског злата због претњи Черчила да после Јапана треба атомску бомбу бацити на СССР, после тога никад Черчил није поменуо такву идеју.
1963. У САД је убијен председник Кенеди пред ТВ камерама, његов отац је био амбасадор САД у В. Британији током II светског рата, што је показало слабост режима САД када им се на јавном месту пред ТВ камерама може убити председник. У Великој Британији такво убиство се није десило више од сто година, што показује јачини безбедносног система Велике Британије у чијем врху су људи из племићких породица.
Око 60 % банкарског капитала у САД је у власништву грађана Велике Британије што није случај у обратном смеру.
 
Veruj mi da bi Britanci bili beskrajno nasmejani nad teorijom po kojima oni vuku konce sirom planete i kontrolisu Ameriku kao svoje orudje

Tvoje misljenje o Britaniji je nemerljivo bolje od misljenja bilo kog, pa i najnerazumnijeg Britanca
Да, да тако и већина обичног света овде размишља још од 1903. године. Чак и онај несрећни председник Милошевић што га је Монткон спроводио у Хаг где му је судија, тужиоц, наметнути браниоц из Велике Британије, чак се и сам чудио каже "Британија ме бомбардовала, тужиоц из Британије, а суди ми судија из Британије".
Иначе и оног кнеза Павла су Британци спровели на Мадагаскар, Стојадиновића на Маурицијус, Тита у Напуљу прогласили за наследника краља, а краља држали у подруму и претили му да потпише одрицање од генерала Драже Михајловића.
Иначе многи су се владари Србије опекли о британску круну неки само једном.
 
Britanija '44 i Britanija '09 su kao Bog i sesirdzija, mada su i tada njihova snaga i uticaj bili samo deo nekadasnje slave, a imperija na zalasku koji ce biti kompletan do pocetka sezdesetih.

Sudija Mej, Tornado bombarderi nad Cackom i slicno su samo pojavni oblici americke sile, nista vise.

Tim Marsal, urednik medunarodne politike Sky Newsa i jedan od retkih stranih novinara kom je bilo dopusteno da izvestava iz Jugoslavije u vreme sukoba na Kosovu i bombardovanja, ekskluzivno za B92 u knjizi Igra senki iznosi svoja saznanja o umesanosti stranih obavestajnih sluzbi u petooktobarske dogadaje i smenu vlasti u Srbiji.

Kako su evakuisane sa mesta zločina „ekipe“ koje su učestvovale u likvidaciji Zorana Đinđića možda bismo dobili odgovor kada bismo znali ko se nalazio u privatnom avionu koji je 12. marta 2003. godine, oko 19.30, poleteo iz Beograda za London. Taj misteriozni avion nisam pominjao tokom suđenja zato što sam u toku suđenja shvatio da to nikoga ne bi naročito zanimalo. To bi se već otkrilo, pa nije taj avion poleteo sa livade nego sa - državnog aerodroma usred vanrednog stanja.

http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/...v-ubica-evakuisan-privatnim-avionom-za-london
 
Amerika i Engleska-bice zemlja bankroterska.
Za poslednjih 5 godina GDP UK je pao 37% -ako se meri u evrima.
Danas Italija ima jacu ekonomiju od Britanije.
Britanija ce brzo izgubiti uticaj na Balkanu i Evropi..

Britanija već dugo ne predstavlja veliku silu, ni ekonomski ni vojno, ali zato je tu britanska diplomatija...
 
Од краја Другог светског рата Британија као суверена и озбиљна сила не постоји. Америка безбедна на свом континтету, помагала је све стране у рату. Немце, Совјете и Британце. Цена прелажења на Британску страну била економске природе. Економија је праћена војном и политичком зависношћу. Дан Д и заједничко трачање ко ће пре до Берлина је била борба САД за сфере утицаја са СССРом. Тиме је завршен процес започет од Велике депресије, преласка капитала у руке ограниченог броја америчких предузетника. Данас је УК ништа више него европска експозитура америчке спољне политике, америчка 51. држава, ту нема дилеме.
 
Тема је политика Велике Британије према Србији.

Командант операције уласка НАТО пакта у јужну покрајину Србије 1999. је британски генерал Мајкл Џексон.

LONDON, 12. juna 2009. (Beta) - Britanski general Majkl Džekson, koji je 1999. godine komandovao operacijom ulaska 20.000 vojnika NATO na Kosovo, izjavio je da je u petak vrlo značajno da situacija na tom području ostane mirna, zbog čega je potrebno dalje međunarodno prisustvo.

"Unutrašnja stabilnost vrlo je značajna ne samo za Kosovo i njegove stanovnike - Albance, Srbe i druge manjine. Vrlo je značajna i za širi region i Evropu u celini. Još ima onih koji ne priznaju jendostrano proglašenu nezavisnost Kosova i zato je važno da situacija ostane mirna. U tom cilju, potrebno je, po mom mišljenju, dalje međunarodno prisustvo na Kosovu", izjavio je Džekson za Bi-Bi-Si (BBC).

Deset godina posle ulaska prvih NATO trupa na Kosovo, general Džekson se seća napete situacije koja je nastala pošto su ruski specijalci uspeli prvi da uđu na prištinski aerodrom Slatina i njegovog odbijanja da uđe u sukob sa njima. Iako je tadašnji komandant NATO-a Vesli Klark od Džeksona zatražio da uđe u sukob sa ruskim vojnicima, on je to odbio uz obrazloženje da ne želi da počne Treći svetski rat.



 
XX vek, britanski imperijalizam, Rusija i Srbija

Najveći udarac je britanska vladavina svetom doživela američkom revolucijom, odnosno ratom za nezavisnost. Od tog doba, a posebno od vremena američkog građanskog rata, Britanija je shvatila da ne može vojnim sredstvima ni da povrati Ameriku ni da vlada svetom, pa je započela poduhvat koji traje do danas, a koji karakterišu dve komponente – ratne intrige (pomoću kojih su izazvani i Prvi i Drugi svetski rat) i instrumentalizacija američke moći. Time nominalni nosilac imperijalne politike postaju SAD, a Britanija uz njih parazitira, kao najbliži i najverniji saveznik i savetnik (bez čijih analiza, zasnovanih na dvovekovnom pristustvu na tim prostorima, ne bi bili mogući američki ratovi ni u Jugoslaviji, ni u Avganistanu, ni u Iraku), do granice da se zahvaljujući takvom savezništvu, SAD danas nalaze na rubu totalnog kraha

U zapadnoj obaveštajnoj zajednici u Srbiji tokom devedesetih i do danas, kao i na mnogo drugih mesta u svetu, pravo primata, doajena, koordinatora imali su Britanci. Oni su bili ti koji su planirali i osmišljavali i analizama pomagali sve savremene američke ratove. Njima je bilo povereno i da vode (a ko bi drugi?) jednu od najvećih perfidija u istoriji – „suđenje“ Slobodanu Miloševiću u haškom tribunalu. Kada je bilo jasno da planirani efekti ni izbliza nisu ostvareni, a da jačanje Rusije preti da sruši ovaj mehanizam zaštite angloameričke agresije i da se Milošević nađe na lečenju u Moskvi, njemu je u trubunalu presuđeno. Osim da sude šefu jedne države za otpor agresiji, tamo su po prvi put pokušali da na optuženičku klupu stave i tajnu službu te države i „otkriju“ njene tajne. Svet ima mnogo veće moralno pravo da osudi zapadne tajne službe, na prvom mestu britansku i američku, za umešanost u sve najstrašnije zločine savremenog sveta. Mi u Srbiji znamo da su krvave građanske ratove na prostoru bivše Jugoslavije oni pripremili i podstakli i da nema ni jednog većeg zločina, bez obzira koja ga je strana počinila, u koji nisu bili, na ovaj ili onaj način, umešani. Primeri su strahovito ružni, ali ipak evo jednog. Ubistvu hrvatskih zarobljenika u Ovčari kod Vukovara prethodila je vest koju su tog jutra preneli svi mediji – da je u jednom porodilištu nađeno 40 ubijenih srpskih beba. U ratnim uslovima bilo je teško proveriti vest. Ona nikad nije potvrđena. Zločin na Ovčari se dogodio popodne istog dana. Vest je lansirala britanska agencija Rojters.

http://www.srpskaanalitika.com/p-xx-vek-britanski-imperijalizam-rusija-i-srbija/123912.html
 
Tema je više nego odlična, a postavljač zaslužuje sve pohvale sa moje strane na velikom trudu da kroz istorijske činjenice objasni presudnu ulogu Velike Britenije u kreiranju događaja u Srbiji i na Balkanu.

Jedino što bih još dodao je aktivno učestvovanje Velike Britanije 1878 god. u osnivanju albanske lige, a nakon prvog balkanskog rata 1912 stvaranje nezavisne države Albanije. Uslov da se Britanija prihvati pokroviteljstva i zaštitničke uloge nad nekim narodom na Balkanu bio je jednostavan, taj narod je morao da bude ne-slovenski i ne-hrišćanski. U to vreme nakon balkanskog rata Turci su bili proterani sa Evropskog kontinenta i jedina opcija je bila da se podrže Albanci. Strategija Britanije ovakvim potezom je bila suzbijanje ruskog uticaja i interesa na područiju Balkana.
 
SPOLjNO-POLITIčKI ODBOR BRITANSKOG PARLAMENTA PORUčIO VLADI DA POŠALjE PREDSTAVNIKA U CRNU GORU
26. februar 2005. godine

Ne mogu zamisliti da moja vlada kaže da Crna Gora ne može biti nezavisna, poručio je Denis Mekšejn, pomoćnik britanskog šefa diplomatije

Podgorica, 25. februara - Nezavisnost Crne Gore 2006. godine sve je vjerovatnija i zato bi britanska vlada što prije trebalo da imenuje i pošalje diplomatskog predstavnika u Podgoricu, preporučio je Spoljno-politički odbor parlamenta Velike Britanije.
- Britanska vlada treba da stremi ka tome da minimalizuje rizik od konflikta, a međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, treba da traži da referendum bude sproveden u skladu sa međunarodnim normama, da ga nadgleda i obezbijedi da bude fer, ocijenjeno je u dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru, a kojeg je parlament objavio na svom sajtu. Treba da budu prihvaćeni rezultati slobodnog i poštenog izjašnjavanja, dodaje se i preporučuje Vladi Britanije saradnja sa Vladom Crne Gore protiv organizovanog kriminala, kao i da tehničkom podrškom pomaže vlastima u Podgorici.
Referendum Će početkom 2006. godine riješiti budućnost državne zajednice, navodi se u izvještaju, a vjerovatnoća da Će Crna Gora postati nezavisna je sve veća. Beogradski sporazum i insistiranje Havijera Solane na njemu je bio dio pokušaja da se odloži razdvajanje Crne Gore i Srbije do početka razgovora o konačnom statusu Kosova sredinom 2005. godine. Taj sporazum je, kako je ocijenjeno, faktički samo primirje do referenduma.
- Najveća prepreka funkcionisanju SCG je velika razlika u ekonomijama ovih država, navedeno je u izvještaju. Citirajući DZonatana Ejla u ovom tekstu, saopšteno je da ovaj ekspert za Balkan smatra da Će eventualna nezavisnost Crne Gore imati uticaj na Kosovo, jer Će biti „teško objasniti zašto se ne utvrdi pravni status Kosova, a žuri se uspostaviti takav status Crne Gore”. Uticaj crnogorske nezavisnosti na okolinu biće marginalan, smatra analitičar Gabrijel Partos, koji je, takođe, citiran u izvještaju.
Denis Mekšejn, pomoćnik britanskog ministra spoljnih poslova, čije mišljenje je, takođe, navedeno u izvještaju, kazao je da ne može zamisliti da njegova vlada kaže da Crna Gora ne može biti nezavisna.
članovi Spoljno-političkog odbora britanskog parlamenta, prije donošenja zaključaka, posjetili su Beograd, Sarajevo, Skoplje i Prištinu, gdje su razgovarali sa predstavnicima vlasti, ekonomistima, novinarima.

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2005-02-26&id=55543

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Овде је доста крива и политика званичног Београда јер опет ако се неко кандидовао за председника Савезне Републике Југославије (СЦГ) положио заклетву јавно над уставом СРЈ ( повеља СЦГ) требао је и да ради свој посао за који је добро плаћен и за који се толико лактао.
Јер лобирање званичног Београда за останак Црне Горе у заједничкој држави са Србијом је било никакво, чак напротив, а последице такве неодговорне политике ће се осећати генерацијама у напред јер кад неко разбије крчаг тешко га после састави. Одвајањем Црне Горе од Србије, Србија губи излаз на море, а Црна Гора копнено залеђе у заједници те две државе су представљле фактор на Балкану са респективном војном снагом за подручије Балкана. А сам референдум чији се резултати објављују ни сат времена после затварања бирачких места са тесним резултатом у корист сецесиониста говори да је било потребно мало лобирања и добре воље да се Црна Гора задржи у заједничкој држави.
И овде се нашла спољна политика Велике Британије која у Србима види Русе на Балкану те да би са разбијањем српског корпуса био онемогућен утицај Русије тренутно или у будућности на простору Балкана.
 
@Победоносцев

А каква ће бити политика В. Британије према Србији у наредном периоду по теби, пошто актуелне српске дипломате занемарује утицај Велике Британије, стављајући у први план ЕУ, САД и Русију ?
Мада сам мишљења да је утицај Велике Британије много већи него што се да видети.
pa moje misljenje se samo delimicno poklapa sa tvojim....Cinjenica je da Britanija ima mnogo veci uticaj nego sto se moze videti ali ipak mnogo manji nego sto mi mislimo
Smatram da je ona ipak drzava koja se povinuje jacim interesima i proglasava te interese za svoje....tu pre svega mislim na Ameriku
Od nastanka EU...ipak Engleska nije odlucujuca..tu ima jacih igraca i interesa..tako da....hm...samo pogledamo valutu EU bankarski sistem..a interesi su zasnovani na kapitalu...a kao znamo da je bankarski sistem zasnovan na poslovanju Nemacke i Dojc banke..ond aje jasno ciji je uticaj ali strasno skriven za nas veoma bitan
 

Back
Top