Komunistkinja
Buduća legenda
- Poruka
- 48.824
EVIDENCIJA
PREMA evidenciji koju je uradio Ljubo Mikić, stradalnik „po liniji IB“, u
Jugoslaviji su od 1948. osuđene 55.663 osobe. Među njima je bilo 12 učesnika
Oktobarske revolucije, 36 španskih boraca, 23 savezna i republička ministra,
dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada, 39 pomoćnika ministara,
36 saveznih poslanika, 21.880 učesnika NOR, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.
Zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i 2.600 vojnih lica.
40 LOGORA U JUGOSLAVIJI
U Jugoslaviji je u vreme Informbiroa, prema istraživanju Srđana Cvetkovića iz
Instituta za savremenu istoriju, bilo oko 40 raznih logora i zatvora za
staljiniste. Osim Golog, kaznionice su postojale na obližnjem ostrvu Sveti
Grgur (za vojna lica i žene). U iste svrhe su, navodi u knjizi „Između srpa i
čekića“, korišćene „Glavnjača“ u Beogradu i „Zabela“ u Požarevcu, kao i
kaznionica u Staroj Gradiški.
U Makedoniji su bila dva manja logora, a u Crnoj Gori bio je poznat „Bogdanov
kraj“. U Bosni je glavna kaznionica bila u Bileći, gde se radilo u kamenolomu.
Među glavnim revidircima batinašima tamo je bio ražalovani general Branko -
Kađa Petričević, uhapšen kada je sa Vladom Dapčevićem i Arsom Jovanovićem
pokušao da pobegne u Rumuniju.
PETROVA RUPA
NA OSTRVU je postojalo više logora: stari muški logor („Stara žica“), novi
muški logor („Nova žica“), Radilište 101 („Petrova rupa“) i ženski logor.
Najozloglašenija bila je „Petrova rupa“, nazivana i „Manastir“, koja je dobila
ime po Petru Komneniću, predsedniku Skupštine Crne Gore, jednom od prvih
stanovnika.
METODE PREVASPITAVANjA
NEPOSREDNI akteri torture bili su sami zatvorenici, koji su tako okajavali
svoje „grehe“, a kreativnost i surovost mučenja dojučerašnjih partijskih
drugova prevazilazila je svaku granicu čovečnosti. Bili su tu „topli zec“, kada
bi novopridošli robijaš vezanih očiju prolazio kroz špalir logoraša koji su ga
divljački tukli do iznemoglosti. Suština nije bila u fizičkom prebijanju, već u
razbijanju duha zatvorenika i, posebno, njihovog drugarstva i osećaja
zajedništva. Pa „tiganj“, kada bi kažnjenik, vezan za stolicu, danima sedeo na
užarenom suncu bez vode. „Mina“ je bila posuda od 180 litara vode koju bi
zatvorenik morao da nosi puna četiri kilometra, a kazna „sipanje vode u
nozdrve“ nije ostavljala nikakve tragove na telu zatočenika.
Молим за озбиљне одговоре!
Да ли су преживели затвореници заслужили рехабилитацију,нема их много али их боли не правда , част која им је одузета .Сви су они били хероји ослободилачке борбе ,неки припадници ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ !
Тортура ,понижење јер су стали уз Стаљина...па затим масовни разводи
одрицање жене од мужа,мужа од жене и оно што их највише боли јесте одузимање заслуга за ослободилачку борбу.
Будите хумани и одговорите да ли ови људи заслужују рехабилитацију,признање да су се борили за Југославију.
PREMA evidenciji koju je uradio Ljubo Mikić, stradalnik „po liniji IB“, u
Jugoslaviji su od 1948. osuđene 55.663 osobe. Među njima je bilo 12 učesnika
Oktobarske revolucije, 36 španskih boraca, 23 savezna i republička ministra,
dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada, 39 pomoćnika ministara,
36 saveznih poslanika, 21.880 učesnika NOR, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.
Zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i 2.600 vojnih lica.
40 LOGORA U JUGOSLAVIJI
U Jugoslaviji je u vreme Informbiroa, prema istraživanju Srđana Cvetkovića iz
Instituta za savremenu istoriju, bilo oko 40 raznih logora i zatvora za
staljiniste. Osim Golog, kaznionice su postojale na obližnjem ostrvu Sveti
Grgur (za vojna lica i žene). U iste svrhe su, navodi u knjizi „Između srpa i
čekića“, korišćene „Glavnjača“ u Beogradu i „Zabela“ u Požarevcu, kao i
kaznionica u Staroj Gradiški.
U Makedoniji su bila dva manja logora, a u Crnoj Gori bio je poznat „Bogdanov
kraj“. U Bosni je glavna kaznionica bila u Bileći, gde se radilo u kamenolomu.
Među glavnim revidircima batinašima tamo je bio ražalovani general Branko -
Kađa Petričević, uhapšen kada je sa Vladom Dapčevićem i Arsom Jovanovićem
pokušao da pobegne u Rumuniju.
PETROVA RUPA
NA OSTRVU je postojalo više logora: stari muški logor („Stara žica“), novi
muški logor („Nova žica“), Radilište 101 („Petrova rupa“) i ženski logor.
Najozloglašenija bila je „Petrova rupa“, nazivana i „Manastir“, koja je dobila
ime po Petru Komneniću, predsedniku Skupštine Crne Gore, jednom od prvih
stanovnika.
METODE PREVASPITAVANjA
NEPOSREDNI akteri torture bili su sami zatvorenici, koji su tako okajavali
svoje „grehe“, a kreativnost i surovost mučenja dojučerašnjih partijskih
drugova prevazilazila je svaku granicu čovečnosti. Bili su tu „topli zec“, kada
bi novopridošli robijaš vezanih očiju prolazio kroz špalir logoraša koji su ga
divljački tukli do iznemoglosti. Suština nije bila u fizičkom prebijanju, već u
razbijanju duha zatvorenika i, posebno, njihovog drugarstva i osećaja
zajedništva. Pa „tiganj“, kada bi kažnjenik, vezan za stolicu, danima sedeo na
užarenom suncu bez vode. „Mina“ je bila posuda od 180 litara vode koju bi
zatvorenik morao da nosi puna četiri kilometra, a kazna „sipanje vode u
nozdrve“ nije ostavljala nikakve tragove na telu zatočenika.
Молим за озбиљне одговоре!
Да ли су преживели затвореници заслужили рехабилитацију,нема их много али их боли не правда , част која им је одузета .Сви су они били хероји ослободилачке борбе ,неки припадници ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ !
Тортура ,понижење јер су стали уз Стаљина...па затим масовни разводи
одрицање жене од мужа,мужа од жене и оно што их највише боли јесте одузимање заслуга за ослободилачку борбу.
Будите хумани и одговорите да ли ови људи заслужују рехабилитацију,признање да су се борили за Југославију.
