Имаш 30 година, немаш сталан посао или се тек доказујеш на послу, немаш стан или се тек кућиш, имаш малу децу која су стално болешљива (пошто је то уобичајено код мале деце)....
Имаш 50 година, живиш у стану којег си откупио почетком деведесетих, значи ту си обезбеђен, скућен, имаш већ 25 година стажа, на послу си се доказао, деца су ти већ поодрасла, у средњој школи су или на факсу, или нешто раде ако не студирају после средње...углавном своју су људи, извео си их на пут, прошли сте и пубертетске кризе....
Ако ти деца нису наркомани, који су то већи проблеми које педесетогодишњаци имају???
(Човек од 50 година је још увек у физичкој снази и не мора да буде болешљивији од тридесетогодишњака....)
Зашто ово питам?
Зато што и даље тврдим (као неко ко је у 5. деценији
) да је чиста ПРЕДРАСУДА да старији људи морају да буду намргођени и надрндани, да године и зрелост доносе не знам какве нерешиве проблеме.... А та предрасуда је настала под утицајем култа младости који се форсира у друштву путем медија!
На жалост, мног млади подлежу тој предрасуди и мисле да ће олагањем зрелости (одлагањем прихватања одговорности) остати ''заувек млади''. Оће шипак!