Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Обраћање српскому народу Сверуског покрета «Косовски фронт»
Браћо и сестре, саборци, истоверци!
Показало се да је ова, 2009. година, пуна значајних датума, како тужних и тргичних, тако и радосних и свечаних. Пролећно капање отопљеног снега и жубор пролећних вода су нас подсећали на тутњаву натовских авиона и урлик ракета које су се обрушавале на Србију 1999. године. Летњи врели дани су нам призивали слике жестоких окршаја Косовског боја који се одиграо пре 620 година. И ево сада јесењи ветрови и свечана румен лишћа подсећају на 65. годишњицу ослобођења Београда од немачких окупатора.
Пре више од шездесет година су се Срби и Руси, као толико пута пре, нашли с исте стране фронта у борби против окрутног и подмуклог непријатеља. Руси никада неће заборавити непроцењиву помоћ своје браће Словена који су на себе примали ударе намењене Русији. Ми памтимо да је управо јуначки полет српског народа 1941. године осујетио шуровање сопствених властодржаца са Хитлером, одложио напад Немачке на Совјетски Савез. Памтимо и то да се после првог пораза у неравноправној борби у окупираној Југославији подигао масовни народни покрет, привукавши на себе значајне немачке снаге. Крилатица Драже Михајловића „Речи „капитулација“ у српском војном лексикону нема!“ одразила је непоколебиви борбени дух српског народа. Срби су се током читавог раздобља напредовања немачке војске на Источном фронту јуначки борили, фактички замењујући други фронт који је Русији био толико потребан и који су западни савезници успели да отворе тек пред крај рата. Памтимо одважност и јунаштво четника-равногораца, дивимо се подвизима и славним победама југословенских партизана. И поред низа унутрашњих несугласица и техничке надмоћности непријатеља, показало се да хваљена Хитлерова војна машина није дорасла јужнословенској војсци. Отпор у Југославији је био најснажнији у читавој окупираној Европи. Пропали су сви покушаји да се он сузбије и докраја уништи. Читав низ опширних области земље био је под контролом јужнословенских оружаних снага. Немцима није успело да одрешених руку делују на другим правцима, били су принуђени да у Југославији стално држе до двадесет елитних дивизија.
Борци Црвене Армије који су се на истоку борили са хитлеровском армадом, знали су за подршку на Балкану и осећали је. Та подршка представља посредни допринос српских савезника славним победама совјетске војске код Москве, Стаљинграда и Курска.
Русија је са своје стране, потукавши непријатеља на својој територији, притекла у помоћ браћи Словенима. Јединице 3. Украјинског фронта су у садејству са 14. корпусом Народноослободилачке војске Југославије 28. септембра из рејона Видина почеле офанзиву у правцу Београда. Пробиле су пограничну одбрану противника, у тешким борбама савладале Источно-Српске планине и 8. октобра форсирале Мораву, заузевши два мостобрана у рејону Велике Плане и Паланке. 10. гардијски пешадијски корпус из састава 46. армије 2. Украјинског фронта је заједно са јединицама НОВЈ форсирао Дунав, обезбедивши напредовање ка Београду са североистока. 4. гардијски механизовани корпус је, савладавши отпор противника јужно од Београда, стигао до града и започео борбе у предграђу. 12. корпус НОВЈ је држао путеве ка Београду јужно од Саве. Јуриш на град је почео касније, пошто је део снага преусмерен на ликвидирање групације од више хиљада противника, окружене југоисточно од Београда. Београд је 20. октобра сасвим ослобођен.
20. октобар 1944. године – дан ослобођења српске престонице од хитлероваца – заувек ће остати у сећању српског и руског народа.
Покрет «Косовски Фронт» честита српском народу 65. годишњицу тог радосног догађаја. Изражавамо увереност у то да ће нам сећање на заједничку победу и словенско ратно братство помоћи у нашој заједничкој борби с оним изазовима и роварењима непријатеља са којима се Срби и њихови руски савезници сада суочавају. Нека победа над хитлеровцима 1944. године постане праузор наше заједничке будуће победе и ослобођења свете земље Косова и Метохије!
Сверуски друштвени покрет «Косовски фронт»
www.kosovofront.ru
Браћо и сестре, саборци, истоверци!
Показало се да је ова, 2009. година, пуна значајних датума, како тужних и тргичних, тако и радосних и свечаних. Пролећно капање отопљеног снега и жубор пролећних вода су нас подсећали на тутњаву натовских авиона и урлик ракета које су се обрушавале на Србију 1999. године. Летњи врели дани су нам призивали слике жестоких окршаја Косовског боја који се одиграо пре 620 година. И ево сада јесењи ветрови и свечана румен лишћа подсећају на 65. годишњицу ослобођења Београда од немачких окупатора.
Пре више од шездесет година су се Срби и Руси, као толико пута пре, нашли с исте стране фронта у борби против окрутног и подмуклог непријатеља. Руси никада неће заборавити непроцењиву помоћ своје браће Словена који су на себе примали ударе намењене Русији. Ми памтимо да је управо јуначки полет српског народа 1941. године осујетио шуровање сопствених властодржаца са Хитлером, одложио напад Немачке на Совјетски Савез. Памтимо и то да се после првог пораза у неравноправној борби у окупираној Југославији подигао масовни народни покрет, привукавши на себе значајне немачке снаге. Крилатица Драже Михајловића „Речи „капитулација“ у српском војном лексикону нема!“ одразила је непоколебиви борбени дух српског народа. Срби су се током читавог раздобља напредовања немачке војске на Источном фронту јуначки борили, фактички замењујући други фронт који је Русији био толико потребан и који су западни савезници успели да отворе тек пред крај рата. Памтимо одважност и јунаштво четника-равногораца, дивимо се подвизима и славним победама југословенских партизана. И поред низа унутрашњих несугласица и техничке надмоћности непријатеља, показало се да хваљена Хитлерова војна машина није дорасла јужнословенској војсци. Отпор у Југославији је био најснажнији у читавој окупираној Европи. Пропали су сви покушаји да се он сузбије и докраја уништи. Читав низ опширних области земље био је под контролом јужнословенских оружаних снага. Немцима није успело да одрешених руку делују на другим правцима, били су принуђени да у Југославији стално држе до двадесет елитних дивизија.
Борци Црвене Армије који су се на истоку борили са хитлеровском армадом, знали су за подршку на Балкану и осећали је. Та подршка представља посредни допринос српских савезника славним победама совјетске војске код Москве, Стаљинграда и Курска.
Русија је са своје стране, потукавши непријатеља на својој територији, притекла у помоћ браћи Словенима. Јединице 3. Украјинског фронта су у садејству са 14. корпусом Народноослободилачке војске Југославије 28. септембра из рејона Видина почеле офанзиву у правцу Београда. Пробиле су пограничну одбрану противника, у тешким борбама савладале Источно-Српске планине и 8. октобра форсирале Мораву, заузевши два мостобрана у рејону Велике Плане и Паланке. 10. гардијски пешадијски корпус из састава 46. армије 2. Украјинског фронта је заједно са јединицама НОВЈ форсирао Дунав, обезбедивши напредовање ка Београду са североистока. 4. гардијски механизовани корпус је, савладавши отпор противника јужно од Београда, стигао до града и започео борбе у предграђу. 12. корпус НОВЈ је држао путеве ка Београду јужно од Саве. Јуриш на град је почео касније, пошто је део снага преусмерен на ликвидирање групације од више хиљада противника, окружене југоисточно од Београда. Београд је 20. октобра сасвим ослобођен.
20. октобар 1944. године – дан ослобођења српске престонице од хитлероваца – заувек ће остати у сећању српског и руског народа.
Покрет «Косовски Фронт» честита српском народу 65. годишњицу тог радосног догађаја. Изражавамо увереност у то да ће нам сећање на заједничку победу и словенско ратно братство помоћи у нашој заједничкој борби с оним изазовима и роварењима непријатеља са којима се Срби и њихови руски савезници сада суочавају. Нека победа над хитлеровцима 1944. године постане праузор наше заједничке будуће победе и ослобођења свете земље Косова и Метохије!
Сверуски друштвени покрет «Косовски фронт»
www.kosovofront.ru
Poslednja izmena od moderatora:
Ala duva ovaj Istočni Vetar... 
