Виртуелни рат на Косову

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.716
Александар Ђокић направио игрицу у којој је тактичка претпоставка да Војска Србије спасава међународне снаге од албанске гериле

Kosovo-zora-2.jpg


Мир је на Косову, 2012. година. Избеглице из Србије су се вратиле. Међутим, једне зоре албанска герила напада снаге УН. У помоћ им пристиже Војска Србије, коју супротна страна тера на повлачење. Следи покушај одбране Прешева, затим оклопни батаљони ослобађају Гњилане и Приштину. На крају, одвијају се велике борбе на подручју Метохије.

Није овде реч о некаквом пророчанству, нити о виђењу развоја догађаја неког познаваоца политичких прилика, већ о „Косовској зори ” („Kosovo Sunrise ”), компјутерској игрици у којој је јужна српска покрајина узета за ратно поприште.

Њена аутор је Александар Ђокић, младић који је прошао пут од „слободног стрелаца” до трећег човека у студију „LaPlata” у Хамбургу. Комплетну игру готово је сам урадио, уз помоћ војнофилмског центра „Застав филм” и самог „LaPlata” у завршним радовима.

Прво што нас је заинтересовало јесте то одакле идеја за поменути сценарио сукоба у покрајини.

– Често ме питају зашто у игри албанска герила напада баш снаге УН и мировњака. Овај елемент игре није произвољан попут 2012. године, коју сам узео за време одигравања сукоба. Анализом неких претходних догађаја закључио сам да конфликт управо тако почиње– објаснио је наш саговорник и додао да је Војска Србије до сада представљена у негативном контексту у досадашњим страним издањима видео-игара.

– Овде она улази у конфликт да би заштитила интегритет Републике Србије. Нисам хтео да представим Војску Србије као неког ко први повлачи ороз, јер је наша историја пуна случајева у којима је морала да брани своју земљу, а не да некога напада – истакао је Ђокић и додао да игра није политички обојена, што показује и чињеница да је прошла гломазан систем контроле у Немачкој.

Међутим, утисци о игри су ипак подељени. Подршка је дошла из наше земље, Немачке, Аустрије, Велике Британије и САД, али су се истовремено јавили и незадовољни.

– Неслагања, грдња, па чак и отворене претње смрћу стигле су од албанске играчке популације. Многи повезују ову игру са ратом на Косову деведесетих, што је сасвим погрешно. Ово је заиста једна неутрална игра која пружа модерно бојиште, где победа лежи у тактици и сналажљивости, а никако у томе са које се стране рова налазите – истакао је наш саговорник и додао да је управо неутралност била један од услова који је морао да се испуни да би игра изашла.

– „LaPlata”, односно Ерик Рацман, шеф фирме, имао је слуха када сам му предложио да „Косовска зора” изађе као комерцијална. Поставио ми је два захтева, тачан датум до када мора бити готова, и да прође сва тестирања и провере. Игру сам завршио за 14 месеци, а оно што је мене посебно обрадовало јесте чињеница да са издаваштвом није било никаквих проблема, имајући у виду да је тема контроверзна – одао је Ђокић пут како је „Косовска зора” постала наставак чувене игре „Блицкрига”

Ова стратегија је крајем септембра изашла на тржиште у Европској унији, па је за само 52 сата распродата прва серија. Тако се тренутно може наручити искључиво путем Интернета.

– Ускоро ће се појавити појавити у продавницама са пакетом „Wartime – Blitzkrieg Tactics”, па је тако стала, на моје особито задовољство, у ред са осталим великим насловима светских дизајнера. Такође, улажу се напори да игра изађе на српском језику. Међутим, ту постоје потешкоће у вези са ћирилицом у самом покретачу игре. Надам се да ћемо и то превазићи, те ће она бити дистрибуирана и у Србију – објаснио је Ђокић и тужно додао да не сумња да ће их улични продавци предухитрити.

Вишња Дугалић
 
Александар Ђокић направио игрицу у којој је тактичка претпоставка да Војска Србије спасава међународне снаге од албанске гериле

Kosovo-zora-2.jpg


Мир је на Косову, 2012. година. Избеглице из Србије су се вратиле. Међутим, једне зоре албанска герила напада снаге УН. У помоћ им пристиже Војска Србије, коју супротна страна тера на повлачење. Следи покушај одбране Прешева, затим оклопни батаљони ослобађају Гњилане и Приштину. На крају, одвијају се велике борбе на подручју Метохије.

Није овде реч о некаквом пророчанству, нити о виђењу развоја догађаја неког познаваоца политичких прилика, већ о „Косовској зори ” („Kosovo Sunrise ”), компјутерској игрици у којој је јужна српска покрајина узета за ратно поприште.

Њена аутор је Александар Ђокић, младић који је прошао пут од „слободног стрелаца” до трећег човека у студију „LaPlata” у Хамбургу. Комплетну игру готово је сам урадио, уз помоћ војнофилмског центра „Застав филм” и самог „LaPlata” у завршним радовима.

Прво што нас је заинтересовало јесте то одакле идеја за поменути сценарио сукоба у покрајини.

– Често ме питају зашто у игри албанска герила напада баш снаге УН и мировњака. Овај елемент игре није произвољан попут 2012. године, коју сам узео за време одигравања сукоба. Анализом неких претходних догађаја закључио сам да конфликт управо тако почиње– објаснио је наш саговорник и додао да је Војска Србије до сада представљена у негативном контексту у досадашњим страним издањима видео-игара.

– Овде она улази у конфликт да би заштитила интегритет Републике Србије. Нисам хтео да представим Војску Србије као неког ко први повлачи ороз, јер је наша историја пуна случајева у којима је морала да брани своју земљу, а не да некога напада – истакао је Ђокић и додао да игра није политички обојена, што показује и чињеница да је прошла гломазан систем контроле у Немачкој.

Међутим, утисци о игри су ипак подељени. Подршка је дошла из наше земље, Немачке, Аустрије, Велике Британије и САД, али су се истовремено јавили и незадовољни.

– Неслагања, грдња, па чак и отворене претње смрћу стигле су од албанске играчке популације. Многи повезују ову игру са ратом на Косову деведесетих, што је сасвим погрешно. Ово је заиста једна неутрална игра која пружа модерно бојиште, где победа лежи у тактици и сналажљивости, а никако у томе са које се стране рова налазите – истакао је наш саговорник и додао да је управо неутралност била један од услова који је морао да се испуни да би игра изашла.

– „LaPlata”, односно Ерик Рацман, шеф фирме, имао је слуха када сам му предложио да „Косовска зора” изађе као комерцијална. Поставио ми је два захтева, тачан датум до када мора бити готова, и да прође сва тестирања и провере. Игру сам завршио за 14 месеци, а оно што је мене посебно обрадовало јесте чињеница да са издаваштвом није било никаквих проблема, имајући у виду да је тема контроверзна – одао је Ђокић пут како је „Косовска зора” постала наставак чувене игре „Блицкрига”

Ова стратегија је крајем септембра изашла на тржиште у Европској унији, па је за само 52 сата распродата прва серија. Тако се тренутно може наручити искључиво путем Интернета.

– Ускоро ће се појавити појавити у продавницама са пакетом „Wartime – Blitzkrieg Tactics”, па је тако стала, на моје особито задовољство, у ред са осталим великим насловима светских дизајнера. Такође, улажу се напори да игра изађе на српском језику. Међутим, ту постоје потешкоће у вези са ћирилицом у самом покретачу игре. Надам се да ћемо и то превазићи, те ће она бити дистрибуирана и у Србију – објаснио је Ђокић и тужно додао да не сумња да ће их улични продавци предухитрити.

Вишња Дугалић

Gde ima da se skine ovo?
 
Gde ima da se skine ovo?

. Надам се да ћемо и то превазићи, те ће она бити дистрибуирана и у Србију – објаснио је Ђокић и тужно додао да не сумња да ће их улични продавци предухитрити.

:hahaha:
 
Александар Ђокић направио игрицу у којој је тактичка претпоставка да Војска Србије спасава међународне снаге од албанске гериле

Kosovo-zora-2.jpg


Мир је на Косову, 2012. година. Избеглице из Србије су се вратиле. Међутим, једне зоре албанска герила напада снаге УН. У помоћ им пристиже Војска Србије, коју супротна страна тера на повлачење. Следи покушај одбране Прешева, затим оклопни батаљони ослобађају Гњилане и Приштину. На крају, одвијају се велике борбе на подручју Метохије.

Није овде реч о некаквом пророчанству, нити о виђењу развоја догађаја неког познаваоца политичких прилика, већ о „Косовској зори ” („Kosovo Sunrise ”), компјутерској игрици у којој је јужна српска покрајина узета за ратно поприште.

Њена аутор је Александар Ђокић, младић који је прошао пут од „слободног стрелаца” до трећег човека у студију „LaPlata” у Хамбургу. Комплетну игру готово је сам урадио, уз помоћ војнофилмског центра „Застав филм” и самог „LaPlata” у завршним радовима.

Прво што нас је заинтересовало јесте то одакле идеја за поменути сценарио сукоба у покрајини.

– Често ме питају зашто у игри албанска герила напада баш снаге УН и мировњака. Овај елемент игре није произвољан попут 2012. године, коју сам узео за време одигравања сукоба. Анализом неких претходних догађаја закључио сам да конфликт управо тако почиње– објаснио је наш саговорник и додао да је Војска Србије до сада представљена у негативном контексту у досадашњим страним издањима видео-игара.

– Овде она улази у конфликт да би заштитила интегритет Републике Србије. Нисам хтео да представим Војску Србије као неког ко први повлачи ороз, јер је наша историја пуна случајева у којима је морала да брани своју земљу, а не да некога напада – истакао је Ђокић и додао да игра није политички обојена, што показује и чињеница да је прошла гломазан систем контроле у Немачкој.

Међутим, утисци о игри су ипак подељени. Подршка је дошла из наше земље, Немачке, Аустрије, Велике Британије и САД, али су се истовремено јавили и незадовољни.

– Неслагања, грдња, па чак и отворене претње смрћу стигле су од албанске играчке популације. Многи повезују ову игру са ратом на Косову деведесетих, што је сасвим погрешно. Ово је заиста једна неутрална игра која пружа модерно бојиште, где победа лежи у тактици и сналажљивости, а никако у томе са које се стране рова налазите – истакао је наш саговорник и додао да је управо неутралност била један од услова који је морао да се испуни да би игра изашла.

– „LaPlata”, односно Ерик Рацман, шеф фирме, имао је слуха када сам му предложио да „Косовска зора” изађе као комерцијална. Поставио ми је два захтева, тачан датум до када мора бити готова, и да прође сва тестирања и провере. Игру сам завршио за 14 месеци, а оно што је мене посебно обрадовало јесте чињеница да са издаваштвом није било никаквих проблема, имајући у виду да је тема контроверзна – одао је Ђокић пут како је „Косовска зора” постала наставак чувене игре „Блицкрига”

Ова стратегија је крајем септембра изашла на тржиште у Европској унији, па је за само 52 сата распродата прва серија. Тако се тренутно може наручити искључиво путем Интернета.

– Ускоро ће се појавити појавити у продавницама са пакетом „Wartime – Blitzkrieg Tactics”, па је тако стала, на моје особито задовољство, у ред са осталим великим насловима светских дизајнера. Такође, улажу се напори да игра изађе на српском језику. Међутим, ту постоје потешкоће у вези са ћирилицом у самом покретачу игре. Надам се да ћемо и то превазићи, те ће она бити дистрибуирана и у Србију – објаснио је Ђокић и тужно додао да не сумња да ће их улични продавци предухитрити.

Вишња Дугалић

Па њима се затресла вилица од тих игрица,..а
.......................како би тек:think:......:zcepanje:


Једва чекам ту игрицу да почне:zper:



.
 

Back
Top