Iako se dosta znalo o rasporedu nemačih snaga u Beogradu i o utvrđenjima kao i osnovi plana za odbranu vojnog zapovednika jugoistoka generala Felbera, štab Prve armijske grupe pred početak beogradske operacije odlučio je da u Beograd pošalje svog oficira obaveštajca sa radio stanicom. On je trebalo da detaljnije izveštava štab o situaciji u gradu. Izbor je pao na načelnika obaveštajnog odeljenja Prvog prolterskog korpusa majora Miloša Vučkovića. Štab mu nije mogao mnogo pomoći. Dobio je za pratnju desetinu boraca Kosmajskog partizanskog odreda i radio stanicu a za ostalo je sam trebalo da se snađe.
Kad je stigao do Kosmajaca prudružio mu se obaveštajac tog odreda Sava Anđelković, Beograđanin, koji je zahtevao da zajedno pođe sa njim u Beograd.

Zaseda u Ralji

PoŠto je bilo nemoguće bez nemačke propusnice ući u utvrđeni grad za odbranu Vučković je odlučio da zapleni neprijateljska kola i da se sa tuđim dokumentima preruši u saradnika okupatora. Sa tim planom su se složili braća Anđelković, Sava i Žika, dok je radio telegrafist Miodrag Mitrović bio neodlučan. Postavili su dobijenu desetinu boraca u zasedu na putu prema Beogradu. Oni su ceo dan proveli u zasedi i tek uveče naišao je „mercedes“ dr Đonića, pomoćnika ministra zdravlja u Nedićevoj vladi. Kola su zaustavljena, putnici zarobljeni i razoružani a obaveštajci su se odmah presvukli u civilna odela.
Sa zaplenjenim dokumentima Vučković, bivši vojni muzičar prve klase, postao je pomoćnik ministra, Sava Anđelković njegov sekretar a Žika Anđelković i Mitrović pratnja. Jedino su pod pretnjom zadržali vozača. Srećno su stigli do Trošarine u Beogradu. Tu se na osvetljenoj rampi pojavio nemački poručnik da proveri njihove isprave. Sava je znao da govori nemački pa je objasnio da su bili službeno u Ralji. Da ih je malo bolje zagledao mogli su biti provaljeni, jer je Sava pored novog odela na nogama nosio opanke ali kontrola nije bila detaljna. U Beogradu smestili su se u kuću Anđelkovića u Ulici vojvode Brane br. 29 i u njenom dvorištu u sklonište smestili radio stanicu, koja je prvih dana bila u kvaru, dok nisu pronašli majstora u susednoj Dalmatinskoj ulici da je popravi.
Emitovanje izveštaja štabu Prve armijske grupe započelo je 10. oktobra. Vučković je svakog dana slao prikupljene podatke o pokretima neprijateljskih jedinica o utvrđenim mestima i bunkerima nemačke odbrane, kao i o ljudima koji su radili za NOP. U gradu se povezao sa najvažnijim grupama komunista i skojevaca koje su pokrenule mnoge građane da se pridruže NOP-u a neke od tih grupa su bile naoružane. Prema izveštajima Vučkovića, u tim naoružanim grupama bilo je oko 600. Beograđana.

(iz današnjeg feljtona "Novosti")

Jeli vas ovo podseća na nešto?