Hvala, ne treba scan, pošto već odlično znam o kojoj se marki radi. To da je odštampana bez latinskog naziva, pa brzo povučena, prvi put čujem. Kao što sam rekao ta marka je izdata 11. juna 1984. godine i pripada seriji od dve marke povodom zaštite prirode (sa nominalnim vrednostima od 26 i 40 dinara), ali ni na jednoj nema latinskih naziva, niti je ikada bilo kakav naziv na njima štampan. Obe marke se vizuelno sastoje iz dva dela, na levom manjem delu je na praznom polju naslikana endemska biljna / životinjska vrsta i oznaka vrednosti, a na desnom motiv prirode odakle ta vrsta potiče. Skroz dole je preko cele marke ispisano JUGOSLAVIJA zlatnim slovima, latinicom kod marke od 26 dinara sa cvetom iz Nacionalnog parka na planini Biokovo i ćirilicom kod marke od 40 dinara sa endemskom bubom "Rochlingia hitleri" iz pećine Pekel u Sloveniji. E sada, moja pretpostavka jeste da su namerno izostavljeni latinski nazivi endemskih vrsta, jer ne bi bilo prikladno u tadašnje vreme komunističke doktrine (pre 25 godina) da se ispisuje na marki naziv vrste "Rochlingia hitleri" - pa šta bi prvoborci rekli! Naravno, ni meni se ne sviđa ime te bube, ali šta je - tu je. Princip binarne Lineove biološke nomenklature jeste da se prvo navede ime roda, pa ime vrste na latinskom. To ime vrste može da bude vrlo raznoliko, od imena roda (Martes martes = kuna zlatica), do običnih imena (Canis familiaris = domaći pas), pa sve do imena pronalazača te vrste. Kod ove vrste se desio sličan slučaj. Naime, tu malu braonkastu bubu je 1933. godine otkrio Oskar Šibel, nemački entomolog-amater, koji je bio Hitlerov pobornik, pa je njemu u čast toj bubi dao ovako bizarno ime. Ta buba prastarog izgleda živi u svega 15-tak pećina u centralnoj Sloveniji i sada joj preti izumiranje, jer brojni neonacisti žele da je imaju u svojim kolekcijama. U svetu nauke nije uobičajeno da se menjaju imena vrsta, kada im se već dodele, pa makar to bilo po imenu jednog od najvećih zlikovaca na svetu. Ova buba je dobila takav naziv pre nego što je dotični Adolf počinio svoja nedela 40-tih godina prošlog veka. Zato je ostao takav naziv i dan danas. Pa nisu svetski biolozi kao oni naši posleratni skorojevići koji su listom menjali imena ulica po srbskim gradovima, samo zato što im se nije uklapalo u boljševičku ideologiju!
Cena ove marke je daleko od toga da je skupa, jer na filatelističkom tržištu ona danas vredi negde između 30 i 50 dinara, dakle otprilike onoliko koliko joj je i nominalna vrednost bila. Niti je ona brzo povučena iz upotrebe, jer je bila u opticaju onoliko koliko i svaka prosečna prigodna marka, niti je ikada štampan latinski naziv na njoj. A naravno da se podrazumeva cena za dobro očuvane marke, bez oštećenja, pogotovo nove, jer ako su oštećene one praktično više ništa ne vrede. Izuzetak su naravno stare, retke marke, gde se broj preostalih primeraka broji sa 1 do 3 cifre. Dakle, lepa marka, ali joj je kolekcionarska vrednost prilično mala.
