Edward
Primećen član
- Poruka
- 964
Ustavni sud se seli u Sremske Karlovce
Nedelja, 11. oktobar 2009. 11:57
Sedište Ustavnog suda Srbije od iduće godine će biti u Sremskim Karlovcima, što je prvi put u istoriji naše države da se jedna ozbiljna republička institucija izmešta iz prestonice, najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Premeštanje sedišta Ustavnog suda iz Beograda u Sremske Karlovce predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koje će do kraja oktobra biti upućene parlamentu na usvajanje, kazao je Homen u izjavi Tanjugu.
To rešenje sprovešće se u cilju decentralizacije države i njenih organa, jer je važno da i manji gradovi u Srbiji, kao što se radi u celoj Evropi, imaju republičke institucije najvišeg ranga.
Prema rečima Homena, Ustavni sud će moći da počne zasedanja u Sremskim Karlovcima tek kada se obezbede svi materijalno-tehnički uslovi za preseljenje, odnosno u toku iduće godine.
Shodno predloženim izmenama Zakona, kako je rekao, Ustavni sud će moći, na osnovu Zakona o udruženjima, da zabrani i one organizacije koje nisu registrovane.
"Iako je i do sada ta mogućnost bila predviđena zakonom, ona nije bila dovoljno eksplicitno naznačena. Sa ovim izmenama i dopunama se jasno stavlja do znanja da se tim organizacijama može zabraniti delovanje i aktivnost, bez obzira što formalno nisu registrovane kao udruženja građana", objasnio je Homen.
Ustavni sud će, shodno predloženim izmenama Zakona, ubuduće moći da odlučuje u većima od po osam sudija, što će značajno ubrzati postupak samog odlučivanja, naveo je Homen, ističući da će tim rešenjem problem velikog broja ustavnih žalbi biti znatno ublažen.
Ukoliko osmočlano veće ne donese jednoglasnu odluku u postupku odlučivanja o Ustavnoj žalbi, izbornim sporovima i sukobu nadležnosti konačna odluka će biti doneta na sednici Ustavnog suda, predviđeno je u izmenama Zakona.
Takođe, propisano je da će odluka Ustavnog suda, kojom je usvojena ustavna žalba i osporeni pojedinačni akt ukinut ili poništen, biti osnov za ponovno odlučivanje nadležnog suda.
Pri tom će sud, prilikom ponovnog odlučivanja, biti vezan ocenom Ustavnog suda u pogledu utvrđene povrede, uskraćivanja ljudskog, manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom.
Homen je kazao da je suština izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu adekvatna primena novousvojenih zakona, kao što je Zakon o udruzenjima građana, zatim preciziranje radnopravnog statusa sudija tog suda, kao i usklađivanje zakona u delu koji reguliše postupak po žalbi na odluku o prestanku funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, sa novim Zakonom o sudijama i Zakonom o javnim tužilaštvima.
Državni sekretar je najavio da će petoro sudija Ustavnog suda biti izabrano već u prvim mesecima iduće godine.
"U ovom trenutku Ustavni sud ima deset sudija. S obzirom da je Ustavom predviđeno da Vrhovni kasacioni sud, koji počinje s radom od 1. januara 2010. godine, predloži još pet sudija, već u prvim mesecima naredne godine možemo da očekujemo da će i Ustavni sud u potpunosti biti popunjen, odnosno da će imati svih 15 sudija, kao što to Ustav predviđa", naveo je Homen.
To je izuzetno važno, jer će se na taj način olakšati i odlučivanje, a i ubrzaće se odluke Ustavnog suda po svim pitanjima koja su od suštinske važnosti za našu zemlju, naglasio je on.
"Ustavni sud je često pod velikim pritiskom javnosti, jer odlučuje o nekim izuzetno važnim stvarima, kao što su ustavnost reforme pravosuđa, pitanje Zakona o informisanju i drugim pitanjima", podsetio je Homen.
On je kazao da Ustavni sud mora da bude operativan, kvalitetan i da može da predstavlja konačnu instituciju koja donosi odluku kada su u pitanju najvažnije stvari, koje se tiču usaglašenosti zakona i drugih odluka iz svoje nadležnosti.
(Tanjug) http://www.mondo.rs/news/vesti/text.php?vest=149408
Konacno je pocela decentralizacija
Eto taman malo da profitiraju i ljudi iz Sremskih Karlovaca 
Sledeci korak bi trebao da bude preseljenje Ministarstva Poljoprivrede u Novi Sad Ustavni su Srbije u Vojvodini
Nedelja, 11. oktobar 2009. 11:57
Sedište Ustavnog suda Srbije od iduće godine će biti u Sremskim Karlovcima, što je prvi put u istoriji naše države da se jedna ozbiljna republička institucija izmešta iz prestonice, najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Premeštanje sedišta Ustavnog suda iz Beograda u Sremske Karlovce predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koje će do kraja oktobra biti upućene parlamentu na usvajanje, kazao je Homen u izjavi Tanjugu.
To rešenje sprovešće se u cilju decentralizacije države i njenih organa, jer je važno da i manji gradovi u Srbiji, kao što se radi u celoj Evropi, imaju republičke institucije najvišeg ranga.
Prema rečima Homena, Ustavni sud će moći da počne zasedanja u Sremskim Karlovcima tek kada se obezbede svi materijalno-tehnički uslovi za preseljenje, odnosno u toku iduće godine.
Shodno predloženim izmenama Zakona, kako je rekao, Ustavni sud će moći, na osnovu Zakona o udruženjima, da zabrani i one organizacije koje nisu registrovane.
"Iako je i do sada ta mogućnost bila predviđena zakonom, ona nije bila dovoljno eksplicitno naznačena. Sa ovim izmenama i dopunama se jasno stavlja do znanja da se tim organizacijama može zabraniti delovanje i aktivnost, bez obzira što formalno nisu registrovane kao udruženja građana", objasnio je Homen.
Ustavni sud će, shodno predloženim izmenama Zakona, ubuduće moći da odlučuje u većima od po osam sudija, što će značajno ubrzati postupak samog odlučivanja, naveo je Homen, ističući da će tim rešenjem problem velikog broja ustavnih žalbi biti znatno ublažen.
Ukoliko osmočlano veće ne donese jednoglasnu odluku u postupku odlučivanja o Ustavnoj žalbi, izbornim sporovima i sukobu nadležnosti konačna odluka će biti doneta na sednici Ustavnog suda, predviđeno je u izmenama Zakona.
Takođe, propisano je da će odluka Ustavnog suda, kojom je usvojena ustavna žalba i osporeni pojedinačni akt ukinut ili poništen, biti osnov za ponovno odlučivanje nadležnog suda.
Pri tom će sud, prilikom ponovnog odlučivanja, biti vezan ocenom Ustavnog suda u pogledu utvrđene povrede, uskraćivanja ljudskog, manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom.
Homen je kazao da je suština izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu adekvatna primena novousvojenih zakona, kao što je Zakon o udruzenjima građana, zatim preciziranje radnopravnog statusa sudija tog suda, kao i usklađivanje zakona u delu koji reguliše postupak po žalbi na odluku o prestanku funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, sa novim Zakonom o sudijama i Zakonom o javnim tužilaštvima.
Državni sekretar je najavio da će petoro sudija Ustavnog suda biti izabrano već u prvim mesecima iduće godine.
"U ovom trenutku Ustavni sud ima deset sudija. S obzirom da je Ustavom predviđeno da Vrhovni kasacioni sud, koji počinje s radom od 1. januara 2010. godine, predloži još pet sudija, već u prvim mesecima naredne godine možemo da očekujemo da će i Ustavni sud u potpunosti biti popunjen, odnosno da će imati svih 15 sudija, kao što to Ustav predviđa", naveo je Homen.
To je izuzetno važno, jer će se na taj način olakšati i odlučivanje, a i ubrzaće se odluke Ustavnog suda po svim pitanjima koja su od suštinske važnosti za našu zemlju, naglasio je on.
"Ustavni sud je često pod velikim pritiskom javnosti, jer odlučuje o nekim izuzetno važnim stvarima, kao što su ustavnost reforme pravosuđa, pitanje Zakona o informisanju i drugim pitanjima", podsetio je Homen.
On je kazao da Ustavni sud mora da bude operativan, kvalitetan i da može da predstavlja konačnu instituciju koja donosi odluku kada su u pitanju najvažnije stvari, koje se tiču usaglašenosti zakona i drugih odluka iz svoje nadležnosti.
(Tanjug) http://www.mondo.rs/news/vesti/text.php?vest=149408
Konacno je pocela decentralizacija
Eto taman malo da profitiraju i ljudi iz Sremskih Karlovaca Sledeci korak bi trebao da bude preseljenje Ministarstva Poljoprivrede u Novi Sad Ustavni su Srbije u Vojvodini 
pa od necega mora da se pocne?
