Šta je trebalo učiniti 1918. godine i kako riješiti probleme Jugoslavije

rdeki:
Poučeni događajima koji su usledili, trebalo je da Srbija kao jedna od država pobednica zaokruži svoje granice i stvori državu koja bi okupila većinu srpskog stanovništva.
Trebalo je stvoriti jaku Srbiju, a Hrvate i Slovence (koji nikada iskreno nisu bili za zajednicu) ostaviti da se u okviru svojih država (Italije i Austrije) bore za sebe.
Kliknite za proširenje...

Tacno tako, i ja duboko verujem da je tako i moglo, i jos izlaz na more kroz Albaniju! A ne da kao pobednici podvijamo rep i prihvatamo otpatke... Zaboravio sam deo Banata koji je pripao Rumuniji - pa sta ako nismo nikad ratovali sa njima? Sta su oni uradili u WWI? A sta mi? I ko je vise na**bao?
 
Slaven777:
Dakle, šta je trebalo učiniti da budu uklonjeni problemi Jugoslavije. Kakvu politiku zauzeti? Unutrašnju? Spoljašnju? Reforme? Šta, kako, kada i zašto? Zauzmite poziciju regenta Aleksandra Karađorđevića.

Ovo je pogotovo usmjereno ka Милунки Савић, ona bi sigurno imala dobru ideju.
Kliknite za proširenje...

Требало је конституисати Краљевину СХС као парламентарну монархију, затим децентрализовати власт, извршити значајне реформе у области привреде и одбране. Пре све децентрализовати власт, значи да не мислим на децентрализацију типа бановине већ на децентрализацију, али да притом она има и географског, политичког, друштвеног смисла.
У области привреде, мислим да се Краљевина СХС могла више окренути неким од индустријских грана, те и више помагати пољопривредну производњу, као и туризам, те и развитак инфраструктуре.
Под одбраном, комплетна одбрана дефинитвно под реформу !!!
 
Ozbiljnosti malo, molim vas sve.

rdeki:
Poučeni događajima koji su usledili, trebalo je da Srbija kao jedna od država pobednica zaokruži svoje granice i stvori državu koja bi okupila većinu srpskog stanovništva.
Trebalo je stvoriti jaku Srbiju, a Hrvate i Slovence (koji nikada iskreno nisu bili za zajednicu) ostaviti da se u okviru svojih država (Italije i Austrije) bore za sebe.
Kliknite za proširenje...

Aha:

1. Kako

2. Koje granice srpske države, tj. "jake Srbije"?

John McClane:
Требало је конституисати Краљевину СХС као парламентарну монархију, затим децентрализовати власт, извршити значајне реформе у области привреде и одбране. Пре све децентрализовати власт, значи да не мислим на децентрализацију типа бановине већ на децентрализацију, али да притом она има и географског, политичког, друштвеног смисла.
У области привреде, мислим да се Краљевина СХС могла више окренути неким од индустријских грана, те и више помагати пољопривредну производњу, као и туризам, те и развитак инфраструктуре.
Под одбраном, комплетна одбрана дефинитвно под реформу !!!
Kliknite za proširenje...

Konkretizuj svoje predloge. Kakvu to decentralizaciju spominješ?

Mrkela83:
Tacno tako, i ja duboko verujem da je tako i moglo, i jos izlaz na more kroz Albaniju! A ne da kao pobednici podvijamo rep i prihvatamo otpatke... Zaboravio sam deo Banata koji je pripao Rumuniji - pa sta ako nismo nikad ratovali sa njima? Sta su oni uradili u WWI? A sta mi? I ko je vise na**bao?
Kliknite za proširenje...

Ovo ne razumijem. Velika većina Banata je pripala Rumuniji. Ti imaš nešto protiv toga?
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Dakle, šta je trebalo učiniti da budu uklonjeni problemi Jugoslavije. Kakvu politiku zauzeti? Unutrašnju? Spoljašnju? Reforme? Šta, kako, kada i zašto? Zauzmite poziciju regenta Aleksandra Karađorđevića.

Ovo je pogotovo usmjereno ka Милунки Савић, ona bi sigurno imala dobru ideju.
Kliknite za proširenje...
А боље да питамо шта ли би на то рекла - права Милунка, која је три рата водила ? ;)
Но, да, како је већ и речено, уклонити проблеме Југославије се најбоље могло тако што је није требало ни правити. Него ујединити све Србе, до оних граница где су већина, а остало не би била директно наша ствар. За ону мањину Срба која остане изван тих граница борити се свим дозвољеним, познатим средствима.
Али, у ствари то је све лепа теорија, и лако је говорити с временске дистанце, и из академске сигурности. а у пракси је тешко и замислити како је било регенту Александру, и другим политичарима. Ситуација на терену кј била прилично сложена. Треба се сетити, на пример, само чињенице да је још у мају 1918. Немачка пред Паризом. Значи, ствари се развијају од дана до дана.
Онда, имали смо пре тога бољшевичку револуцију, испадање Русије из рата. И све више ми се чини да је и стварање Југославије једно од тих решења "на брзину".

Ствари би се у многоме другачије одвијале да је остала царска Русија. Не само по питању стварања Југославије, него и по многим другим, далеко важнијим.

Дакле, бољшевичка револуција је заправо најзначајнији догађај 20. века, важнији и од светских ратова, но, то је већ ипак друга тема.

Е, сад, каде је већ створена Југославија, вероватно ју је требало другачије устројити. Али, у пракси , опет ни то није лако рећи на који начин. Народи који су ушли у Кр СХС носили су тешко историјско наслеђе. А геополитичко-геостратешки положај условио је и наставак деловања те "историје", у свој њеној сложености.

Све време је ту дејство центрипеталних и центрифугалних сила, које увек и свуда постоје, питање је само које ће да превагну, а и то зависи од много фактора, и објективних, али ида ли се делује намерно у неком правцу.

Не знам, можда би права, "југославизација" била најбоље решење. Она није темељно изведена ни у Краљевини ни у Титовој Југославији.
Стога је питање да ли је и могла бити изведена, због тих поменутих историјских фактора, а и због "субјективних слабости" политичких елита.

Е, сад и око распада Југославије, 2 пута...
Најлакше је накнадно паметовати у стилу "да је ваљала, не би се распала".
Ипак, треба имати у виду да се то оба пута десило уз помоћ - ратова.
(Намерно кажем баш тако, уз помоћ, јер, да их није било, не би се ни распала.

У многоме, створене везе су биле јаче него што се на први поглед чинило, посебно деведесетих година 20. века, зато се и морао исфабриковати рат, да би се јавност, и домаћа и страна убедила како се више не може у истој држави.
 
Милунка Савић:
А боље да питамо шта ли би на то рекла - права Милунка, која је три рата водила ? ;)
Но, да, како је већ и речено, уклонити проблеме Југославије се најбоље могло тако што је није требало ни правити. Него ујединити све Србе, до оних граница где су већина, а остало не би била директно наша ствар. За ону мањину Срба која остане изван тих граница борити се свим дозвољеним, познатим средствима.
Али, у ствари то је све лепа теорија, и лако је говорити с временске дистанце, и из академске сигурности. а у пракси је тешко и замислити како је било регенту Александру, и другим политичарима. Ситуација на терену кј била прилично сложена. Треба се сетити, на пример, само чињенице да је још у мају 1918. Немачка пред Паризом. Значи, ствари се развијају од дана до дана.
Онда, имали смо пре тога бољшевичку револуцију, испадање Русије из рата. И све више ми се чини да је и стварање Југославије једно од тих решења "на брзину".

Ствари би се у многоме другачије одвијале да је остала царска Русија. Не само по питању стварања Југославије, него и по многим другим, далеко важнијим.

Дакле, бољшевичка револуција је заправо најзначајнији догађај 20. века, важнији и од светских ратова, но, то је већ ипак друга тема.

Е, сад, каде је већ створена Југославија, вероватно ју је требало другачије устројити. Али, у пракси , опет ни то није лако рећи на који начин. Народи који су ушли у Кр СХС носили су тешко историјско наслеђе. А геополитичко-геостратешки положај условио је и наставак деловања те "историје", у свој њеној сложености.

Све време је ту дејство центрипеталних и центрифугалних сила, које увек и свуда постоје, питање је само које ће да превагну, а и то зависи од много фактора, и објективних, али ида ли се делује намерно у неком правцу.

Не знам, можда би права, "југославизација" била најбоље решење. Она није темељно изведена ни у Краљевини ни у Титовој Југославији.
Стога је питање да ли је и могла бити изведена, због тих поменутих историјских фактора, а и због "субјективних слабости" политичких елита.

Е, сад и око распада Југославије, 2 пута...
Најлакше је накнадно паметовати у стилу "да је ваљала, не би се распала".
Ипак, треба имати у виду да се то оба пута десило уз помоћ - ратова.
(Намерно кажем баш тако, уз помоћ, јер, да их није било, не би се ни распала.

У многоме, створене везе су биле јаче него што се на први поглед чинило, посебно деведесетих година 20. века, зато се и морао исфабриковати рат, да би се јавност, и домаћа и страна убедила како се више не може у истој држави.
Kliknite za proširenje...

Pa onda, kakve bi to bile granice Srbije? I šta bi bilo sa ostalim jugoslovenskim krajevima, u toj opciji nestvaranje Jugoslavije.

Što se tiče vođenja politike u samoj jugoslovenskoj kraljevini, evo kako ja stojim - nije trebalo toliko dugo odugovlačiti priznanje Sovjetske Rusije; trebalo je i dobro je što su one izbjeglice prihvaćene, ali se nije toliko dugo trebalo odugovlačiti. Dalje, Jugoslaviji je trebala prava Velika sila zaštitnica. Imala je neku formu saveznika u Francuskoj, kojoj je na kraju okrenula leđa u korist postepenog približavanja Nacističkoj Njemačkoj koja bi možda u budućnosti i preuzela njenu ulogu, ali nije imala ono pravo, a to je današnji odnos SAD prema Izraelu npr. Treba imati i na umu da stavovi jugoslovenskih komunista dolaze od mržnje Sovjetskog saveza prema Jugoslaviji (razbijački stavovi, itd...) i od niti jednog jedinog drugog faktora. Činjenica da je monarhija bila predstavlja nezaobilažući faktor, da, ali je trebalo što se više može poraditi na tom planu kako bi se ublažile sve negativne posljedice.

Mislim da će se svi složiti da je jaka spoljna politika gotovo garant unutrašnje stabilno, barem u današnjem internacionalizovanom svijetu. Diktatori koji su uživali svjetsku podršku i imali dobrosusjedske odnose su opstajali makar i silom protiv čitavog svog naroda uz malo poteškoća. Stoga mislim da je trebalo mnogo više truda uložiti u Balkanski savez između Rumunije, Jugoslavije i Turske, pa možda i Čehoslovačke. Mislim da je prijateljstvo sa Bugarskom i Albanijom takođe bila neophodnost. Jugoslavija je, osim u početnom periodu neprijateljskom prema Albaniji (mogućnost rata sa Albanijom u kojem bi skadarska oblast bila osvojena, potom uplitanje u unutrašnja pitanja Albanije davanjem finansijske i vojne podrške separatističkom pokretu - a Jugoslavija je i sama naslijedila neprijateljske odnose između Srbije i Albanije), bila vrlo prijateljska prema albanskoj državi, pomažući joj da afirmiše stabilnost; ali problematične albansko-jugoslovenske odnose je trebalo rješavati paralelno sa unutrašnjim problemima. Albanska nacionalna manjina, nepravedno, jedina nije imala prava od svih u jugoslovenskoj kraljevini. Trebalo je na tom planu poraditi, samim tim rješavajući pitanje albanskih teritorija u Jugoslaviji, tj. Kosovskog pitanja, ili barem ublažavajući negativne efekte koji su docnije uslijedili. Davanjem manjinskih prava Albancima i stimulisanjem njihove nacionalne svijesti, zajednice, gradili bi se bolji odnosi sa Albanijom, a problemi sa čestim sukobima i albanskim ustancima na jugu bi bili ublaženi (sjetimo se i Kosovskog kluba).

Takođe, bugarska nacionalna manjina je bila tek priznata u doba komunizma. U kraljevini uopšte nije ni bila priznata da postoji. Faktor stabilnosti na Balkanu je ležao u izmirivanju Jugoslavije sa Albanijom i Bugarskom, a priznanje Bugara, davanja im manjinskih prava, dodavanje opcije bugarskog jezika na popisu stanovništva bi nesumnjivo bilo pozdravljeno u Sofiji. Problemi u Vardarskoj Makedoniji bi bili značajno ublaženi, a pogotovo ciljam na VMRO, pa između ostalog i na saradnju sa ustašama i sam atentat u Marseju. Jugoslavija je naslijedila i problematične odnose sa Bugarskom koje je Srbija imala.
 
Poslednja izmena:
Parlamentarna monarhija je po meni najbolji vid vladanja jednom drzavom.
Kao sto rekose mnogi ranije,trebalo je istaci SRPSKE granice.

Boljka svih nasih vladara,pa i Dusana Silnog bila je sto se vise brinuo da osvoji nesrpske zemlje nego da spoji i osili srpske. Hteli smo bratsku zemlju sa Hrvatima iako nam oni braca nisu.
Kralj Crne gore Nikola je tesko prihvatao politiku koju je Nikola Pasic sprovodio. U balkanskim ratovima smo se koskali sa Crnogorcima oko pojedinih teritorija. A opet su oni svi izginuli braneci nase na Mojkovcu.

Rdeki lepo rece. Zaokruziti nase teritorije. Okupiti sve srpsko. I Crnogorce. Uzeti Bosnu ili jedan deo(da ne bi bilo krvljenja sa Hrvatima). Arnaute suzbiti tako da im se ne vidi cef u sledecih 200 godina a i pitati Makedonce da li oni zele da udju u jednu drzavu sa Srbima. Jer,iako su oni mahom Sloveni....dosta toga imaju preuzeto iz grcke kulture.


E! tek onda pristupiti pospesivanju privrede. Rudarstvo i stocarstvo su kod nas najplodniji ogranci. Nekada smo izvozili vise juneceg mesa od Francuske.
 
Slaven777:
Pa onda, kakve bi to bile granice Srbije? I šta bi bilo sa ostalim jugoslovenskim krajevima, u toj opciji nestvaranje Jugoslavije.

Što se tiče vođenja politike u samoj jugoslovenskoj kraljevini, evo kako ja stojim - nije trebalo toliko dugo odugovlačiti priznanje Sovjetske Rusije; trebalo je i dobro je što su one izbjeglice prihvaćene, ali se nije toliko dugo trebalo odugovlačiti. Dalje, Jugoslaviji je trebala prava Velika sila zaštitnica. Imala je neku formu saveznika u Francuskoj, kojoj je na kraju okrenula leđa u korist postepenog približavanja Nacističkoj Njemačkoj koja bi možda u budućnosti i preuzela njenu ulogu, ali nije imala ono pravo, a to je današnji odnos SAD prema Izraelu npr. Treba imati i na umu da stavovi jugoslovenskih komunista dolaze od mržnje Sovjetskog saveza prema Jugoslaviji (razbijački stavovi, itd...) i od niti jednog jedinog drugog faktora. Činjenica da je monarhija bila predstavlja nezaobilažući faktor, da, ali je trebalo što se više može poraditi na tom planu kako bi se ublažile sve negativne posljedice.

Mislim da će se svi složiti da je jaka spoljna politika gotovo garant unutrašnje stabilno, barem u današnjem internacionalizovanom svijetu. Diktatori koji su uživali svjetsku podršku i imali dobrosusjedske odnose su opstajali makar i silom protiv čitavog svog naroda uz malo poteškoća. Stoga mislim da je trebalo mnogo više truda uložiti u Balkanski savez između Rumunije, Jugoslavije i Turske, pa možda i Čehoslovačke. Mislim da je prijateljstvo sa Bugarskom i Albanijom takođe bila neophodnost. Jugoslavija je, osim u početnom periodu neprijateljskom prema Albaniji (mogućnost rata sa Albanijom u kojem bi skadarska oblast bila osvojena, potom uplitanje u unutrašnja pitanja Albanije davanjem finansijske i vojne podrške separatističkom pokretu - a Jugoslavija je i sama naslijedila neprijateljske odnose između Srbije i Albanije), bila vrlo prijateljska prema albanskoj državi, pomažući joj da afirmiše stabilnost; ali problematične albansko-jugoslovenske odnose je trebalo rješavati paralelno sa unutrašnjim problemima. Albanska nacionalna manjina, nepravedno, jedina nije imala prava od svih u jugoslovenskoj kraljevini. Trebalo je na tom planu poraditi, samim tim rješavajući pitanje albanskih teritorija u Jugoslaviji, tj. Kosovskog pitanja, ili barem ublažavajući negativne efekte koji su docnije uslijedili. Davanjem manjinskih prava Albancima i stimulisanjem njihove nacionalne svijesti, zajednice, gradili bi se bolji odnosi sa Albanijom, a problemi sa čestim sukobima i albanskim ustancima na jugu bi bili ublaženi (sjetimo se i Kosovskog kluba).

Takođe, bugarska nacionalna manjina je bila tek priznata u doba komunizma. U kraljevini uopšte nije ni bila priznata da postoji. Faktor stabilnosti na Balkanu je ležao u izmirivanju Jugoslavije sa Albanijom i Bugarskom, a priznanje Bugara, davanja im manjinskih prava, dodavanje opcije bugarskog jezika na popisu stanovništva bi nesumnjivo bilo pozdravljeno u Sofiji. Problemi u Vardarskoj Makedoniji bi bili značajno ublaženi, a pogotovo ciljam na VMRO, pa između ostalog i na saradnju sa ustašama i sam atentat u Marseju. Jugoslavija je naslijedila i problematične odnose sa Bugarskom koje je Srbija imala.
Kliknite za proširenje...
Ово ти је прилично - идеалистички. Било би лепо, да је било могуће тако решавати ствари, али, како рекох, пракса је била много тежа и суровија.
Што се тиче Албанаца, с обзиром да су они врло специфична заједница, ту је можда требало применити неки мудри спој шаргарепе и батине. :think:

Казах: - темељно спроведена југославизација, што конкретније значи, на свим пољима, и читавим комплексом мера, од економије до спорта, стварање правог јединства, и уистину нове нације - Југословена.
 
Милунка Савић:
Ово ти је прилично - идеалистички. Било би лепо, да је било могуће тако решавати ствари, али, како рекох, пракса је била много тежа и суровија.
Што се тиче Албанаца, с обзиром да су они врло специфична заједница, ту је можда требало применити неки мудри спој шаргарепе и батине. :think:

Казах: - темељно спроведена југославизација, што конкретније значи, на свим пољима, и читавим комплексом мера, од економије до спорта, стварање правог јединства, и уистину нове нације - Југословена.
Kliknite za proširenje...

Zašto? Naveo sam samo dvije konkretne stavke - priznanje Bugara kao pravu nacionalnu manjinu i davanje manjinskih prava Albancima (koja nijesu uživali, iako su bili priznata manjina, što je čak mnogo gore nego da otvoreno kažeš da nekoga ne priznaješ).

Mišljenja sam da je politička elita bila vrlo očajna, da je Srbija imala jednog Nikolu Pašića jedino, ali kao starca koji se daleko udaljio od svojih stavova, uključujući i većinu dobrih, i jednog Ljubomira Davidovića koji je sličan današnjem lideru njegove partije - 'veliki' čovjek i demokrata bez prave spremnosti, koji posustaje i nije pravi borac, vizionar bez prave dalekosežne vizije izvan držanja govora i inspirisanja opozicije u kojoj je gotovo nonstop bio. Do tridesetih godina Srbija praktično nije imala pravog sposobnog i jakog političara, iskusnog.

Što se tiče drugih pomaka, mislim nesumnjivo na dosljednost provođenja Vidovdanskog ustava, a to je deklarisano opšte pravo glasa - trebalo je 1920. godine na izborima dati pravo glasa ženama, kao što je obećavano, a čak i najavljivano, i otvoriti njima put da dođu u politiku i doprinesu sa svojim talentima (otvarajući nebrojeno mnogo vrata, jer su žene ipak činile većinu stanovništva; a i oduzimajući od komunista pravo da govore kako su oni dali ženama njihova prava, 1945. godine na referendumu). Vojvođanski Sloveni su već do tada dali pravo glasa ženama i napravili na tom planu veći pomak daleko od svih ostalih nas, napredovali više od svih Jugoslovena. Za Vojvodinu je ulazak u Jugoslaviju na tom planu bio retrogradni korak; bili su mnogo razočarani (pa čak i konzervativni Jaša Tomić je rekao koju riječ o tome) što žene nisu dobile pravo glasa.

Vrlo sitni, mali pokreti kao što su ovi (prvenstveno pravo glasa ženske populacije) bi imali toliko velike pozitivne posljedice da se ne mogu ni nabrojati.
 
Милунка Савић:
Казах: - темељно спроведена југославизација, што конкретније значи, на свим пољима, и читавим комплексом мера, од економије до спорта, стварање правог јединства, и уистину нове нације - Југословена.
Kliknite za proširenje...

Aleksandar Makedonski je pokusao upravo to sa Persijancima i Grcima i Egipcanima, pa vidis sta se desilo.
Svadba Evrope i Azije kao da nije ni bila.

Spajanje Hrvata i Srba niti je bilo moguce,niti ce ikad biti.Nismo se mirisali ni u 10-om veku, a kamoli sad.
 
Only Marko now:
Aleksandar Makedonski je pokusao upravo to sa Persijancima i Grcima i Egipcanima, pa vidis sta se desilo.
Svadba Evrope i Azije kao da nije ni bila.

Spajanje Hrvata i Srba niti je bilo moguce,niti ce ikad biti.Nismo se mirisali ni u 10-om veku, a kamoli sad.
Kliknite za proširenje...

E, tu si pogrešio. Pa ti tvrdiš da helenizam gotovo da i nije postojao.

Svadba grčke i egipatske civilazije je ostala u Egiptu sve do propasti egipatske države, kada ih je Rim osvojio (a i tada su 'u tim vodama' ostali sve do hristijanizacije - romanizacija se nije dogodila, odnosno trajala je vrlo sporo i dugo).
 
Slaven777:
Rekoše mnogi, al' opet ama baš niko ne reče šta su te SRPSKE granice.

Svi prećutaše tu... :rtfm:
Kliknite za proširenje...

Pa ja sam rekao. Procitaj moj post. Uzeti zemlje gde zive Srbi.

A da razjasnimo jednu stvar. Nisu Bosanci Bosanci a Crnogorci Crnogorci.

Bosanci su Srbi is Bosne a Crnogorci su Srbi iz Crne gore. Kao i Makedonci, ali oni su neka posebna grupa.Hrvati i Slovenci nikad nisu bili Srbi iako smo zajedno sisli na Balkan.

Dakle. SRPSKE GRANICE su granice teritorija na kojima zive Srbi. I ne treba ih siriti van,jer je tudje prokleto.
 
Slaven777:
E, tu si pogrešio. Pa ti tvrdiš da helenizam gotovo da i nije postojao.

Svadba grčke i egipatske civilazije je ostala u Egiptu sve do propasti egipatske države, kada ih je Rim osvojio (a i tada su 'u tim vodama' ostali sve do hristijanizacije - romanizacija se nije dogodila, odnosno trajala je vrlo sporo i dugo).
Kliknite za proširenje...

Pa to sam i rekao. Sve je bio samo pokusaj. Neuspesna svadba.
 
Only Marko now:
Pa ja sam rekao. Procitaj moj post. Uzeti zemlje gde zive Srbi.

A da razjasnimo jednu stvar. Nisu Bosanci Bosanci a Crnogorci Crnogorci.

Bosanci su Srbi is Bosne a Crnogorci su Srbi iz Crne gore. Kao i Makedonci, ali oni su neka posebna grupa.Hrvati i Slovenci nikad nisu bili Srbi iako smo zajedno sisli na Balkan.

Dakle. SRPSKE GRANICE su granice teritorija na kojima zive Srbi. I ne treba ih siriti van,jer je tudje prokleto.
Kliknite za proširenje...

Bolju kartu na internetu Kralj. Jugoslavije od ove nijesam našao, tako da ćete mi oprostiti očigledno:

map-Nazi-1940.jpg


Međutim, poenta je ista - ne ma SRPSKIH GRANICA. Sve je toliko izmiješano da bi izvođenje čisto srpskih teritorija sve do samih sela bilo ravno ludilu i krajnje neizvodivo. :dash:

Onda, šta je sa 'službenim' Srbima koji sebe nijesu Srbima smatrali? A tada je bilo čak i onih koji nijesu Srbi bili (čitaj: smatrani), a deklarisali su se Srbima. Ko su Srbi u Kraljevini Jugoslaviji (u kojoj ni nacionalnog deklarisanja nije bilo, a manjinske zajednice nijesu bile nacionalne, već 'lingvističke manjine')?

Ako govoriš o Bosancima misleći isklučivo na Muslimane, imaj na umu da su oni bili smatrani Srbo-Hrvatima, a ne (samo) Srbima...šta ćemo onda s njima?
 
Pa gledajuci to danas lako nam je da to komentarisemo. Ali po mom misljenju, tadasnjoj Srbiji pored vojvodine trebalo je dodati istocnu slavoniju, i izlaz na more preko bosne. I takodje predloziti Crnoj gori da udje u sastav Srbije (sto se verovatno ne bi desilo). I nakon toga stvoriti jak savez izmedju slovenskih drzava (a ne drzavu) izmedju kojih bi vladala slobodna tgovina, i obavezna vojna pomoc u slucaju oruzanih sukoba neke od clanice saveza.
 
Dragan_srbcg:
ma Kralj Aleksandar uopste nije trebao da stvara tu prokletu Jugoslaviju, no da pristane na Londonski sporazum i gotovo.
Kliknite za proširenje...

Regent Aleksandar Karađorđević nije imao mnogo moći da odlučuje 1918. godine. Izgradnja njegovog autoriteta tek počinje krunisanjem za kralja (sve do vrhunca uvođenja šestojanuarske diktature).

On jeste svesrdno podržavao projekat Jugoslavije, ali nije bio autoritarni vladar, već parlamentarni i demokratski.
 
bilosta:
Pa gledajuci to danas lako nam je da to komentarisemo. Ali po mom misljenju, tadasnjoj Srbiji pored vojvodine trebalo je dodati istocnu slavoniju, i izlaz na more preko bosne. I takodje predloziti Crnoj gori da udje u sastav Srbije (sto se verovatno ne bi desilo). I nakon toga stvoriti jak savez izmedju slovenskih drzava (a ne drzavu) izmedju kojih bi vladala slobodna tgovina, i obavezna vojna pomoc u slucaju oruzanih sukoba neke od clanice saveza.
Kliknite za proširenje...

Vojvodina u današnjoj teritoriji? Šta podrazumijevaš pod istočnom Slavonijom?

Srbija sa izlazom na more u iznosu od nekoliko kilometara u Neumu? :mrgreen: To je još gore od ovog što Slovenci danas imaju.

Zašto vjerovatno ne bi Crna Gora ušla u sastav Srbije? Šta bi se desilo sa Slovenijom i Hrvatskom?
 
Slaven777:
Bolju kartu na internetu Kralj. Jugoslavije od ove nijesam našao, tako da ćete mi oprostiti očigledno:

map-Nazi-1940.jpg


Međutim, poenta je ista - ne ma SRPSKIH GRANICA. Sve je toliko izmiješano da bi izvođenje čisto srpskih teritorija sve do samih sela bilo ravno ludilu i krajnje neizvodivo. :dash:

Onda, šta je sa 'službenim' Srbima koji sebe nijesu Srbima smatrali? A tada je bilo čak i onih koji nijesu Srbi bili (čitaj: smatrani), a deklarisali su se Srbima. Ko su Srbi u Kraljevini Jugoslaviji (u kojoj ni nacionalnog deklarisanja nije bilo, a manjinske zajednice nijesu bile nacionalne, već 'lingvističke manjine')?

Ako govoriš o Bosancima misleći isklučivo na Muslimane, imaj na umu da su oni bili smatrani Srbo-Hrvatima, a ne (samo) Srbima...šta ćemo onda s njima?
Kliknite za proširenje...

Ma to ti se znalo. Zapadna Bosna pripada Poturicama, Severna Hrvatima a istocna i jugoistocna Srbima. Dakle,ja tu vidim jednostavnu granicu. Povuce se linija, Srbi koji su ostali van nje udju medju granicu da ih ne bi Poturice klale( kao sto se uistinu i desilo), i gotova prica sto se tice zapadne granice Kraljevine Srbije. Ne vidim sta je tu sporno.

A sumnjam da bi bilo mnogo onih koji bi protestovali zbog napustanja svojih domova van granice. Procitaj Na Drini cuprija i videces kako je Srbima Pravoslavcima tamo. Nista se nije promenilo do dana danasnjeg.
Dakle,jasna granica i resen problem. Jugoslavija ti je bila kao da mis pocne da zivi sa mackom.

Znam sta si ti hteo da kazes onim gore postom.Granice sveta su podvucene vec i sad mozes samo da osvajas te teritorije. Znaci ili cela Bosna ili nista. Ali koliko ja znam,nijedan papir ne moze da stvori kineski zid po liniji granice.

Ne znam da li si me razumeo u ovom zadnjem.:kpozdrav:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

yenohpamai
Da li bi, sa etnicko-jezickog stanovista, pravilan naziv prve Jugoslavije trebao biti "Kraljevina Srbohrvata, Bugara i Slovenaca?
Odgovora
1
Pregleda
186
yenohpamai
yenohpamai
Casual Observer
Oružje pobede - Artiljerija srpske vojske u ratovima 1912-1918
Odgovora
9
Pregleda
311
Сребрена
Сребрена
Smorisha
Revolucije iz 1989.godine poznatije i kao "Pad komunizma"
2
Odgovora
37
Pregleda
506
yenohpamai
yenohpamai

Back
Top