Moja porodica...nije hepi porodica. Ili sam bar ja odavno izgubila tu neku nit sa njima koja je podrazumevala sve one stvari-da ih volis,da se osecas srecno u svom domu....
zivim sa bratom,rodjenim,godinu dana starijim ,macehom i tatom,mada poslednje dvoje su mi neki stranci.
Tata je,...pa...covek koji je citav svoj zivot bio na nekim rukovodecim polozajima,i kao rezultat toga,jeste on uspesan,ali je hladan,previshe strog,ne veruje u emocije i slicne stvari,njemu to smesno,zajebava,podsmeva druge cim im nadje neku slabost,on je Bog a svi ostali...sluze za zabavu.
Maceha,uh....tek tu zenu shto ne volim..preveliki detaljista,primecuje sve loshe na meni,od sminke,do kose,do kako mi je vezana leva pertla do boje jakne do nacina na koji hodam,mogu samo da prodjem pored nje a da me ceo dan videla nije i tih nekoliko minuta shto prodjem pored nje je dovoljno da nadje sve shta ne valja na meni,da se seti svega shto nisam uradila,da trazi rpe,da me kritikuje za stvari od pre nekoliko dana,i obicno ne odgovaram,trudim se da ne....jer kad odgovaram,i cale i ona imaju taj neki odvratan ton u kome se uvek krije taj podsmeh a ja se blokiram pred takvima,i lakse mi je samo shto brze da prodjem,i da me ostave na miru...mada se u poslednje vreme svadjam sa njima nazad ali,ne vredi,nedokazani su,previshe sebicni..Ne mislim da me vole,zapravo sigurna sam da me ne vole,jer sam ih cula,vishe puta kako pricaju da jedva cekaju da odem,i u sustini ja sam sa njih nesposobna { ja sam itekako sposobna i nadarena za mnoge stvari,iako oni to nishta ne vide,shto mi je najvishe zao } i teret koji moraju da trpe,ne cene me uopste,misle za mene da mogu da me gaze ama bash kad god hoce,ja sam za njih....predmet zaj.ebavanja kad se vrate za posla,ili kad su nervozni..i volela bih da mogu da kazem,pa da oni su takvi ali ja ih volim,posebno tatu,ali....bojim se da ne mogu. Uvek pokushavam da se setim,pa dobro,zashto ja njega volim i trudim se da se prisetim lepih stvari ali,kad cujem da je za mene rekao ''ona budala,ako ima takvog koji ce nju da zavoli zbog onog kakva je oan zapravo,pa ja cu tog idiota da izljubim''...I onda JA da volim nekog takvog..? Nece da moze...
Brata,...brata obozavam
on mi je omiljeni,i normalna sam jednim delom zahvaljujuci njemu,i njemu se pre cale tako obracao,ali je on odguglao,njemu smesno kad mu tako neshto izjavi,pa i meni tako nekako predstavi da se uopste ne obazirem,samo j.bg,mene uvek dirne...
zakljucak : razmisljam o tome da zivim u nekom internatu ili neshto da se izvede,dom neki,ili nekako,negde drugde...malo je glupavo da se odselim sad jer zivimo u istom gradu,mislim shta da radim ako ga sretnem na ulici,da se pravim da smo stranci...ali smislicu neshto...jer necu ovde vishe da zivim,.bilo bi lepo,da mogu da dodjem kuci,ili gde vec,a da nemam te oci uperene ka meni,jao vidi usla je bez shala, jao vidi leva strana kupljace od jakne kako je namestena itd....bilo bi lepo da mogu da dodjem kuci i da me niko ne skenira,da budem sama sa svojim mislima,bez da neko konstantno kritikuje svaki moj pokret,sve shto radim,stalno shto radim...
Povezivanje sa Fejsbukom
Re: Moja porodica
Original postavio Raisa
Moja porodica...nije hepi porodica. Ili sam bar ja odavno izgubila tu neku nit sa njima koja je podrazumevala sve one stvari-da ih volis,da se osecas srecno u svom domu....
Odgovorite sa citatom
netju imati koga da smaram problemima, pa tju vas! 
Pošalji link