Posle ljubavi i sexa...

Sta mislite sta ostaje? Sta je vama ostalo posle nekih ljubavi ? Gorak ukus u ustima,
lepe uspomene, secanja? Ili posle sexa? Osecaj ispunjenosti, ili osecaj nedostajanja ako partner ode?;):hvala:

Fleretuša se vratila!!!!:super:

Elem, tema......Šta ostaje nakon ljubavi i sexa....pa sad, zavisi......koliko je ružan ili bolan bio rastanak....U početku bude bol, zatim čežnja, pa onda mirenje sa činjenicom da je gotovo, i na kraju te neki miris, fotografija, osmeh totalnog stranca, boja cveća podsete na smešnu, slatku ili romantičnu stvar koju je učinio za tebe.... Ružno se zaboravi, lepo ostane...
 
Sta mislite sta ostaje? Sta je vama ostalo posle nekih ljubavi ? Gorak ukus u ustima,
lepe uspomene, secanja? Ili posle sexa? Osecaj ispunjenosti, ili osecaj nedostajanja ako partner ode?;):hvala:

zavisi, koliko se sta izivelo i koliko je sta izdahulo i pre rastanka. ali patila sam. imala sam taj neki neopisivi bol u grudnom kosu dugo. i svi su mi pricali da ga zovem (onaj lyon narocito) ali nisammogla. ne bi to licilo na mene. a bol fizicki, ne znam jel bilo gore kad je onako tup ili kad je ostar i ubojit.
a bio je jedno vreme bas deo mene. mislim, bol. onako neprekidan, surov, stalno prisutan.
eto, posle te veze mi je to ostalo. taj jedan los kraj, neocekivan, onako bez reci.

ps. ono pre njega je bilo vise leprsavo i milo i neuporedivo manje bolno.
 
Sta mislite sta ostaje? Sta je vama ostalo posle nekih ljubavi ? Gorak ukus u ustima,
lepe uspomene, secanja? Ili posle sexa? Osecaj ispunjenosti, ili osecaj nedostajanja ako partner ode?;):hvala:

Nikad nisam shvatala tu metaforu gorak ukus ustima..znam sta znaci, no nema mi smisla. Nevermind.
Pa kako sta ostaje? Ostajem ja promenjena za prozivljena iskustva..ostaju uspomene i delici mog zivota. I idemo dalje..
 
Uvek ostalo baš ono što je i bilo uvek.
Mislim, kakva je bila veza takav je uvek bio i kraj.
I ostane samo ljubav. Velika, prevelika ljubav. Promenjena, izgubljena usput, prerušena, prigušena, ljubav..
Oba puta..... i možda ponekad poneka tugica, mala malecna, kad shvatiš da to ipak nije uspelo ma koliko da ste se trudili i pokušavali... pomalo gorčine samo iz tog razloga, malo neobjašnjivog... da si voleo nekog celim sobom a da možda ipak ni to nije bilo dovoljno... ili obrnuto...

Ali ogorčenosti nema. Samo zahvalnost i sreća što su bili deo mog života...


O ostalim raskidima nekim ni ne razmišljam, jer jednostavno nije bilo dovoljno bitno...
 
А једном је један морао да оде, и то је чудно осећање.
Мешавина испуњености, ужасног недостајања и туге..а среће због свега што смо имали... и тако...:sad2:
 

Back
Top