Ona prava ja/onaj pravi on

Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?

Sve zavisi od toga koliko je ta drustvena uloga bliska "pravom ja".
Opet nekome odgovara da drustvo smatra da je ono sto nije. Obicno kada drustvo ima pozitivno misljenje, ali nije nuzno, jer neki ljudi vole da se predstavljaju da su gori nego sto jesu.

sunasceJeca:

Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?

Kliknite za proširenje...

Boldovano bitno menja stvar .....


o drugom delu pitanja ...nije mi stalo da promenim vidjenje drugih o sebi .....a mozda je neko sa strane sasvim u pravu kad nam se kockice bas i ne sloze, jer smo svi pomalo subjektivni pri sopstvenim dozivljajem sebe....

Nije mi uopste stalo da se nekom dokazujem da li je slika u njegovim ocima ono sto sam uistinu ja ili ne,mislim da je tesko ako je uopste i moguce da dokucimo onog drugog

Немогуће је у очима других бити "прави ја". Или скоро немогуће. Човек има персону, своју маску и улогу у друштву, која га ("право ја") штити од спољних утицаја, лоше је кад се претвори у своју слику, тј. поистовети се са њом, али лоше је и кад је нема или је слаба. Онда је тешко функционисати.

То је нешто што сам мање-више прочитао код Јунга, и мислим да има везе са животом, иако нисам стручан на ту тему.

Ако нам људи доделе различиту "улогу" у друштву од онога што ми стварно јесмо за то смо на првом месту криви ми сами. Свакако би то требало постепено исправљати ако то приметимо а најбољи начин за то је радом усавршити свет у себи па тек онда као такав се укључити у свет око нас и међу друге "галаксије" тј. људе.
Ако ништа не радиш, ништа се не дешава.

pa ta pevačica, verovatno predmet žute štampe je bila predmet možda dvostrukog labelinga. gle, nije uopšte rečeno da je pevačica ( :
ali ja mislim da je neko takvog kalibra, predmet žute štampe koji je isto labeling, štancovanje onoga što većina ljudi vole da čitaju...
ne mislim da je etiketiranje u bilo kom slučaju dobro, ali se nekad "zaslužuje" kad imate snagu javne reči...zasluge određuje većina, a ne pojedinačan sud...
samo etiketiranje je isto socijalni modeling, kao i stigmatizacija - negatidna druš pojava. samo tu sad postije razlike...da ne bude komplikovano..sopstveni doživljaj sebe i kako nas drugi vide su najčešće različite stvari...

sunasceJeca:

Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?

Kliknite za proširenje...

Nije ona ništa novo rekla.
Svako od nas ima jedno ponašanje kada je na poslu, drugo kao roditelj, treće kao partner u vezi, ....Ostaje nam malo vremena za našu autentičnu ličnost. Inače, to nije teško ako znamo kakva je naša autentična ličnost.
Nije mi više od presudnog značaja da se dokazujem i tako utičem na mišljenje drugih o meni.

Koliko tuđe mišljenje o meni utiče na mene.....pa zavisi od vremena mog života..u adolescenciji vjerovatno više nego sad...sad me samo nervira glupost i to što svi žele da me ukalupe u nešto....zašto ja ne mogu nositi trenerku na posao..e baš neću štikle..bole me noge od toga, totalno neudobno i nezdravo...i onda baš neću...znači utiče tako što me ljuti ali ne mjenja moj način ponašanja , stila i odjevanja....
...a sad osobe..pa više utiče mišljenje najbližih..oca, majke, brata....mada je sad i to formirano.....prije smo međusobno burnije uticali jedni na druge..sad je to talasasti proces.....tatina djevojčica.....a on baš voli da imam svoj stav....

Što reče moonja..tudje mišljenje i sopstveni doživljaj sebe jesu dve različite stvari..
Tudje mišljenje može biti uslovljeno svim i svačim, nekom se neće svideti vaša frizura
pa će negde kreirati mišljenje da ste recimo, mračni..nekome se može dopasti vaša boja
kose pa će misliti da ste pozitivna osoba..jeste bzv. svedeno i banalno, ali je u osnovi tako...
Da napomenem samo da se prvi utisak vrlo teško menja..
Sopstvo je nešto drugo ili znaš ko si (to su lideri) ili si u večitoj potrazi (većina)...
Neistina je da nam nije stalo do tudjeg mišljenja..i te kako jeste..kreiramo sebe i svoje
ponašanje na osnovu tudjih sugestija...to se provlači kroz ceo život..

Ako si komformist naravno da ces promeniti sebe i "adaptirati" se uslovima svoje sredine.

Bas juce sam razmisljao o tome kako covek u sebi krije mnogo talenata, ali nazalost, zbog uslova zivota, borbe za opstanak i materijalnu egzistenciju nismo u stanju to da ispoljimo. Cast izuzecima.

Neminovno da u takvoj situaciji covek je prinudjen da menja sebe na onaj nacin koji mu obezbedjuje opstanak u sredini. Zbog toga vecina nas je limitirana da samo budemo ono sto jesmo unutar porodice i mozda uskog kruga prijatelja.

Uzimajuci obzir u to, da vecina nas najverovatnije nema pravog prijatelja, vec "prijatelje iz koristi" mislim da onda dolazi do toga da nastaje problem razdvajanja licnosti.

U svoj toj kompleksnosti, dolazi do toga da i ljudi izgube samog sebe. Da se toliko promene da se vise ne mogu povratiti nazad. Najbitnije je, u zivotu, sacuvati samog sebe.

Mislim da je "pravo ja" svakom coveku onaj sustinski deo, onih 20% samo njegovih karakternih osobina.
Svima ostalima smo nesto ili neko, nekome smo majka ili otac, nekome smo komsija, nekome smo sef, nekome smo zena ili muz, nekome smo sapatnik u dugom redu na salteru.
Prema nekima cemo biti popustljiviji (deca), prema nekima manje (kolege na poslu), prema nekima nimalo ("padobranci" u redu).
Imamo mnogo lica i uloga, i sve ih igramo sinhrono.
Ali sve polazi od onih 20%, koji su konstantni, i koji odredjuju granice varijacija ostalih nasih lica.

LBarbara:

Sopstvo je nešto drugo ili znaš ko si (to su lideri) ili si u večitoj potrazi (većina)...

Kliknite za proširenje...

Интересантно. Лидери су они који знају ко су? Волео бих нешто више да прочитам о томе. Звучи помало нелогично, јер би испало да онај који није лидер у својој суштини, не може да спозна ко је, тј. да спозна да је нешто другачије од лидера. (Наравно, звучи нелогично ако се под лидером подрзумева вођа у смислу председника државе или директора у предузећу, али не звучи обавезно тако ако лидер има неко шире значење.)
Шта о томе мислите?

Ja se ponasam kao glumac o kome svi prave profil na osnovu filmova..on se nikad ne trudi da ga upoznaju onakvog kakav jeste..ne glumim ali ne ispravljam krive drine

georgejune:

Ja se ponasam kao glumac o kome svi prave profil na osnovu filmova..on se nikad ne trudi da ga upoznaju onakvog kakav jeste..ne glumim ali ne ispravljam krive drine

Kliknite za proširenje...

Свака част, треба бити способан да искулираш.