Religija u Književnosti

Jedva da postoji neko književno delo u kojem se barem usputno ne spominje Religija,a postoji ogroman broj književnih ostvarenja čiji je osnovni stožer upravo Religija.
U određenim periodima istorije i u raznim zemljama sakralna književnost je bila dominatni oblik književnosti.Od grčkih mitova preko drevne mesopotamske književnosti pa do indijskih epova.

Počeo bih sa jednim piscem,čije su ideje i danas aktuelne -F.M. Dostojevskim i njegovim romanom --"Zločin i Kazna".

Glavni lik ovog romana je Rodion Romanovič Raskoljnikov. Mladi i ambiciozni student prava jednog dana ubija staru lihvarku, Aljonu Ivanovnu, sa namerom i njenu sestru Lizavetu koja se našla kao svedok. Dostojevski nam postavlja neka veoma teška pitanja.
Zbog čega je to Raskoljnikov uradio?
Šta je hteo time da dokaže?

Da bi se shvatile posledice određenog dela ,potrebno je shvatiti uzroke.Ko je zapravo Raskoljnikov?
Siromašan student u malograđanskoj Rusiji tog vremena,koji veruje da može bolje i više..ali tu su spoljašne okolnosti koje ga ograničavaju.Pre svega nemogućnost da se dokaže u složenom hijerahijskom sistemu u kojem jednom mladom i siromašnom studentu nema mesta u vrhu.
U istom tom istorijskom periodu,u Rusiji dolaze mnoge nove ideje iz Evrope ,koje Raskoljnikov prihvata i tumači na svoj način.Pored toga Raskoljnikov deli ljude na obične i neobične.One koji mogu i one koji ne mogu.Jer onima koji mogu i koji nisu obični je moguće da gospodare običnim.Čest predmet razmišljanja Raskoljnikova je i Bog.

Šta je zapravo istinsko obeležje Boga? Istina? Pravda?Ljubav? Svakako.Ali šta Bog može,što niko drugi ne može?
Može sve,naravno.Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?

........

Ja mislim da je u Zlochinu i kazni vazhniji motiv vera nego religija , i mozhe se reci da knjiga ima i srecan kraj , ne samo shto je nashao veru , vec je Raskoljnikov nashao ljubav , i napokon je prihvatio , nashao je time smisao zhivota . Mnogo su pouchni oni delovi gde on govori o svome samovanju i njegovim mislima tada , o toj maloj tamnoj sobici u kojoj je tavorio , koja je dosta uticala na njega. Tu je i njegov prijatelj Razumihin koji je uvek uz njega .

Dhul Karnayn:

Šta je zapravo istinsko obeležje Boga? Istina? Pravda?Ljubav? Svakako.Ali šta Bog može,što niko drugi ne može?
Može sve,naravno.Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?

........

Kliknite za proširenje...

Ljubav.

Književnost pruža mogućnost da se religija posmatra iz bilion aspekata odjednom: kao društvena pojava, kao potreba čoveka da veruje u zagrobni život, postojanje harmonije, nagradu za časno ovozemaljsko bivstvovanje.... Književnost, ume i (često to i radi), da skida koprenu fanatizma i totalitarnosti koju religija često nosi. Šta se zaista dogodilo tog famoznog dana kada su Hrista razapeli na krst? I da li je on vaskrsnuo ili je sve to loš mađioničarski trik u koji želimo da verujemo (ako je Sin to uspeo, možda možemo i mi).... Bulgakov govori o Ješui, mirnom, mudrom i nasmejanom....i njegovom neobičnom prijateljstvu sa glavoboljnim Pontijem Pilatom.....Jedna kašičica mita, tri kašičice piščeve mašte i na kraju se dobija priča.....(a zar i Biblija nije samo jedna velika priča?). Pre nekoliko nedelja sam po ko zna koji put pročitala Pekićevo Vreme čuda....Volim knjige koje pomalo ironično pristupaju religioznoj tematici ali ne negiraju postojanje Hrista i njegovih čuda...... Pekić je u tom domenu genijalan. Uspeva da pokaže kakav je zaista uticaj čudotvorstva na ljude i šta se dešava kada slepi progledaju, gubavi i ludi se izleče, mrtvi ožive..... Čovek je u ovoj knjjizi samo ping pong loptica u meču između Hrista i sadukeja..... Hristu se ne osporava božansko poreklo ali u borbi između ljudske i božanske polovina na kraju nadvlada ljudski strah od smrti.... I ma koliko verovao da će na krstu patiti i umreti čovek a vaskrsnuti bog, Pekićev Hrist nije želeo da i sam učestvuje u eksperimentu koji je hladnokrvno primenjivao na Lazaru......
Mišljenje sa kojim se slažem: Bog ne može biti pametniji od naroda koga je uzeo u zaštitu, i inteligencija takvog naroda samo ponavlja promućurnost božju u onom stepenu u kome je ima on sam. Narodi imaju onakve bogove kakve zaslužuju, a bogovi biraju one narode koji najviše odgovaraju njihovoj sopstvenoj prirodi.

Raskoljnikov ima kompleks niže vrednosti koji u njemu izaziva potrebu da se dokaže kao čovek. Sa alibijem da je svet pun nepravde, i da je dosta trpeo, glavni junak postaje egzekutor. Ali, njegovo moralno osećanje ne poklapa se sa svešću i uverenjima: neuništivost starice koju je ubio, i koja mu se stalno prikazuje u snu, dokazuje da ga grize savest.

Ne bih rekla da su u "Zločinu i kazni" osnovni motivi vera ili religija. "Zločin i kazna" je fantastična psihološka studija ubice koga bi današnji psihijatri nazvali sociopatom.
Religiozna svest svih junaka romana okrnjena je sumnjom ili buntom. Njihove nade su prenesene na onaj svet, što znači da su sve nade na ovom svetu izgubljene ... a to nije vera, već očajanje.

U "Zločinu i kazni" se otvara jedno etičko pitanje: da li bilo ko sme da oduzme ljudski život, bio on Napoleon (ideal Raskoljnikova) ili Raskoljnikov? S tačke Dostojevskog (koji je i sam tragao za nekim životnim odgovorima), to može samo Bog. A zatim, kroz sled događaja, dolazimo do neumitnog zaključka da je svako ubistvo, pa i ono iz idejnih ili čak egzistencijalnih pobuda - zločin. Čovek, dakle, pošto nije Bog, nema prava da presuđuje. Ako je Bog nepromenljiv i večan, čovek nije. Ali, i u tom ljudskom "feleru" postoji nešto dobro: čovek može da se menja i usavršava, i tako anulira svoje ranije greške.
U tome je snaga čovekova - za vreme svog relativno kratkog postojanja stigne i da se menja.


Kao i svi romani Dostojevskog, i "Zločin i kazna" otvara mnoštvo pitanja. Meni je posebno zanimljivo ovo:
" ... šta misliš, zar se ne bi zagladio jedan sićušan zločinčić hiljadama dobrih dela?"

@ Lepa tema, kolega. Pisaćemo se još.

Lepa tema Dhul i ne bih se mozda upisala da ne obozavam tog epilepticara. Zlocin i kaznu sam davno citala i ne secam se tacno pojedinih dijaloga i misli ali mislim da i nije tema preraskazati roman. Tacno je da Raskoljnikov u vise navrata razmishlja o Bogu ali je tek na kraju otvorio evandjelije koje mu je Sonja dala. Pre bih rekla da je Sonja ta koja pokajanje i spas na kraju trazi u hriscanstvu tj priblizava se Bogu . Probacu da nadjem neko drugo delo u kome se projekcija Boga malo vise nazire.
I pored sve kritike , ja bih rekla da Raskoljnikov nema kompleks nize vrednosti, cak naprotiv ......kivan je drustvu koje ga sputava da pokaze svoje kvalitete jer on zaista misli da moze vise .... ali :

Šta je zapravo istinsko obeležje Boga? Istina? Pravda?Ljubav? Svakako.Ali šta Bog može,što niko drugi ne može?
Može sve,naravno.Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?

ovde ima sijaset odgovora ...zavisi ko odgovara , kako bi ti ateista odgovorio ? samo mozes pretpostaviti ....
secam se jednog pitanja neznam gde sam procitala....na nekom rubu stoji ogromna karpa ...pitanje ..moze li Bog pomeriti ovu karpu? ...odgovor bilo kog teologa.... vernika bi bio ....naravno da moze jer Bog moze sve ..... pa sto je ne pomeri moze stradati neko ???? ....nemam pojima gde sam ovo procitala ponavljam i sad se setih ko kroz maglu ....

pisemo se sad nemam vremena

btw prvi put se oglasavam na religiji ...cini mi se

Aljoša nije zastranio.On ne postoji.Pijani Mitja je potencijalni budući vernik zato što je on jedino stvarno ljudsko biće u romanu.
Nasuprot sociopate Raskoljnikova,koji svoju metamorfozu u Boga pokušava kroz ubistvo--(neki to rade na manje direktan način,) otišao bih još istočnije .
Jedan veliki kineski vojskovođa je ušao u istoriju Kine,ne zbog dobijene bitke,već zbog naslanjanja na drvo.
Kada se bitka završila,i kad je počelo medjusobno tapšanje po ramenima,ko je poubijao koliko mrskih dušmana,stvarni dobitnik bitke se naslonio na drvo i posmatrao sa sažaljenjem svoju vojsku.Njegovo stvarno ime je zaboravljeno.Ostao je zapamćen kao "Onaj koji se naslanja na drvo"
Kod Tolstoja nalazimo primer takvog naslanjača.

"General Kutuzov, naime, shvatajući onaj apsurd i iluzornost kontrole nad zbivanjima, ponaša se na dlaku kao taoistički mudrac, kako ga prikazuje klasično delo taoističke filozofije.Taj mudrac, shvatajući Put, živi u nepomućenosti, savitljiv i mek, naizgled uvek u pozadini i neaktivan. On praktikuje ne-djelovanje : on ne čini ništa, a ništa ne ostaje neučinjeno; on nema određeno mišljenje i stav, već uzima mišljenje i stav običnih ljudi kao svoje; on izvršava svoje zadatke i obavlja svoje poslove, a obični ljudi kažu: sve se to zbilo samo od sebe. Sve je to naš stari general Kutuzov.On ne čini, manje-više ništa; zapovedi koje izdaje sastoje se u tome da sasluša druge, te ovo potvrdi a ono odbaci; on pobeđuje Napoleona bez odlučne bitke (njegovo se djelovanje često sastoji u tome da pokuša sprečiti rusku vojsku da uđe u bitku). On laže, jer mu nije do nepotrebne rasprave. Njemu je jedinome tok stvari i njihova neizbežnost jasna, dok drugi stvaraju genijalne planove koji su svi jednako promašeni. Shvativši i prevladavši kafkijanski apsurd, nemogućnost da se nad stvarima provodi svoja volja, on im samo pomaže da dođu do svoga neizbežnog završetka, i tada odlazi.

Takođe, sugerira da podređenima ništa ne treba objašnjavati, već izdavati samo konkretne naredbe. Sve te tehnike karakteristične su za Tolstojeva Kutuzova,u odnosu na Napoleona, koji odlazi iz Rusije s uništenom vojskom, a da nikad nije bio vojno poražen."

"Shvativši i prevladavši kafkijanski apsurd, nemogućnost da se nad stvarima provodi svoja volja, on im samo pomaže da dođu do svoga neizbežnog završetka, i tada odlazi."

imaju li stvari neizbezan zavrsetak?
da postoji "svoja volja"?

samo da se zahvalim na repovima za koje znam da su bili iskreni.... u to ime a i zbog cici sto nije stigla da ga iscita eve vi ga ponovo


konacno prava tema jer mora tuginata pusta da ostane... religija i umetnost, religija i knjizevnost pre svega... svako od nas ako je ziveo ili bolje reci ako je nesto proziveo ima elemente karamazovih... neko zastrani kao aljosa i bude indoktriniran da li ciljno ili slucajno totalno je nebitno, neko je ceo zivot veliko sumnjalo i nikada nije nacisto sa sobom sta je bog, sta je duh, ko je on i da li jedno od ta dva obitava u njemu a iako ne obitava zasto ne i tako dalje i tako dalje... znaci jedan tipicni sizofreni agnostik moglo bi se reci a takvih je danas najvise... i treci, meni a i mnogima najomiljeniji lik koji je pravi, najcistiji, najiskreniji vernik... pijanac mitja...starac zosima ga je naravno odmah prepoznao jer u njegovoj duhovnoj patnji je prepoznao tu apsolutno cistu veru koju ova dvojica nikad nece imati ma koliko se trudili... ali posto je tu cici a znamo da soko pije voda na vardarot necu da pricam nista vise o karamazovima jer je sve vec ispricano jako davno i ko poznaje rusku knjizevnost u svakom rusu ili srbinu pravoslavne vere koji ima elemente mitje ce prepoznati deo onoga sto zovemo lepota ali ne lepota ko na plotu nacrtana vec lepota u snivanju, onom snivanju kad se prevrne uzglavica da i ona nas sni kao mi sto snimo nju....

elem... religije... ima jedno delo nad delima, delo koje nece biti ponovo napisano, delo koje je napisao vizionar, mag reci i misli, mozda najveci um danas umberto eco.... kao sto pretpostavljate rec je o klatnu... ako postoji knjiga nad knjigama klatno bi se svrstalo tik uz majstora... dva stila, dve naracije, dve kulture, dva dijametralna pogleda na stvari ali sa istom hriscanksom notom i porukom koja dominira.... ono sto eco pokusava da docara citaocu na bezmalo 600 strana je suva istorija, nase zablude u vezi nje, njene veze sa religijom ali ne u onom pezorativnom smislu kako laici to danas posmatraju vec mnogo suptilnije, dublje i iznijansiranije sa notom mistike koju tesko da ce iko nadmasiti... mistika tajnih drustava koje odredjuju maltene sve tokove istorijskih desavanja su ona koheziona crta koja vezuje teologiju sa racionalizmom, misteriju sa apstrakcijom, umetnost sa zivotom, rodjenje sa smrcu.... kao sto eco citira zlog demiurga govoreci o jalovosti koja u sebi ima nekog necuvenog zanosa tako i on vodeci nas kroz ceo roman tera nas da osetimo zanos kao sto ga osecaju vernici citajuci svete knjige... nastavicu da se ne bi ponavljao sa jednim ranijim postom odavde inspirisanim pa mislim 4-im iscitavanjem klatna.....


Celokupna umetnost se bavi pitanjima Boga, nečastivog, Raja ili pakla. Biti skeptik, agnostik ili totalni ateista je jedna stvar, razmišljati kreativno je nešto drugo. Kada se raspravljalo i bilo u dilemi jedno vreme da li je zaista postojalo Bratstvo Ruže i Krsta ili je to neki trip, Hajnrih Nojhaus je izrekao zanimljivu konstataciju da nema tog logičara koji bi i pored nesumnjive potrebe bio u stanju da porekne da oni zaista postoje. Opet Talmud upozorava da je pogubno za čoveka da razmišlja o četiri stvari, o onome šta je iznad, onome šta je ispod, onome šta je pre i o onome šta je posle. Neko takođe reče i da zvezde nisu za čoveka. Zašto ovo sve navodim? Iz prostog razloga što moramo laički rečeno da malo otkačimo u našem poimanju apstraktnih pojmova kao što su Duh, Raj ili Pakao. Svedoci smo da svakodnevno imamo ponekad osnovane sumnje u zakonitosti egzaktnih nauka koje nam određuju ovozemaljski život, kako onda da raspravljamo o univerzumu, o maglinama ili nebulama, kada ne znamo ni da li je na najbližem nama Marsu moguć život. Deca su veći filozofi od odraslih jer im je um neopterećen tim zakonitostima koji su napravljeni da nama udare smernice razmišljanja samo ka jednom pravcu. Zato su deca i umetnost jedino neiskvareno na ovom svetu. I da, zašto ne bi bio kamičak, mogao bi da bude i dah vetra, ili pas ili leopard. Zanima me ko može sa sigurnošću da opovrgne takvu reinkarnaciju. Svaki čovek ima specifikum određenih stvari koje su mu draže od drugih i vezane isključivo za njega. Da li je ljubav vezana za nutelu vezana za stari Rim ili neki Ekvilibrijum gde ćemo je svi ubrizgavati u vrat svakodnevno? Pitanje Raja ili Pakla je pitanje dobrog i lošeg, pitanje greha i vrline, pitanje Boga i onog drugog, stvari koje svako od nas nosi u sebi ma koliko se to trudio vešto da prikrije. Neko je nagrađen za života, neko posthumno. Neko ispašta na zemlji za grehove predaka, neko je nagrađen na isti način. Možda je to dobra ili loša karma ko zna. Majster Ekhart je u Plemenitom Čoveku rekao, parafraziram, da nije Bog taj koji određuje ko od nas ide u Raj ili Pakao, već se svako od nas tokom života opredeljuje za ovaj ili onaj put. Kad egzaktna nauka počne da mi daje prihvatljiva objašnjenja za telekinezu, Mocartovu genijalnost, talenat za Belu ili crnu magiju, mudrost Aboridžina, objasni otkuda na bakarnom disku iz Nebre starim 1700 g. p.n.e., zvezde optočene zlatom sa nebom kakvom ga danas poznajemo čak sa sazvežđem Pjejada, dok su na onim vavilonskim ili egipatskim samo životinjski likovi, onda ću postati suvi i egzaktni aksiom hermetičke filozofije kao što ga je opisala Madam Blavacki u Razotkrivenoj Izidi.


et in arcadio ego...prepoznajuci se da kazem pomalo duhovno u gralskom vitestvu naglasicu kao esenbahov parsifal da ne zelim da mi se u vezi ovoga postavljaju suvisna pitanja jer smatram da sam sve rekao sto sam imao...

poz zzz... .aha:

koto:

"Shvativši i prevladavši kafkijanski apsurd, nemogućnost da se nad stvarima provodi svoja volja, on im samo pomaže da dođu do svoga neizbežnog završetka, i tada odlazi."

imaju li stvari neizbezan zavrsetak?
da postoji "svoja volja"?

Kliknite za proširenje...

Neizbežan završetak svih naših stremljenja i delanja je smrt. Do tog trenutka snagom volje i želje činimo sve da je zanemarimo jer bi svaki trenutak bio užasan i besmislen.

Nancy011:

Neizbežan završetak svih naših stremljenja i delanja je smrt. Do tog trenutka snagom volje i želje činimo sve da je zanemarimo jer bi svaki trenutak bio užasan i besmislen.

Kliknite za proširenje...

ah, pa necemo lake odgovore..ima do smrti iha
sta je sa onim svakodnevnim neizbeznim zavrsecima kad nam se cini da smo smesne lutke na koncu apsurdnih okolnosti?
ili su to samo bedni izgovori za sopstvene promasaje?

Otkud ste se svi sjatili, narode?

ne spamuj
ovo je ozbiljna tema

.... ili smo pomalo anarhisti ili pomalo lucidni ili pomalo otkaceni ili pomalo nastrani ili pomalo apstraktno tvrdoglavi ili pomalo uvredjeni ili pomalo ponizeni ili pomalo lose shvaceni ili pomalo..... suvise sam fin da lepo pricam o sebi zato sto sam najgori od sve dece....... zato i lomim zenska srca.... francuski... sa kljestima. .aha:

Dhul Karnayn:

Aljoša nije zastranio.On ne postoji.Pijani Mitja je potencijalni budući vernik zato što je on jedino stvarno ljudsko biće u romanu.

Kliknite za proširenje...

to sam i mislio... zao mi je ako si protumacio drugacije...

Da se vratim nekoliko vekova pre Dostojevskog … (uzgred, zašto se njegov roman zove "Zločin i kazna", a ne, npr. "Zločin i spasenje"?)

Dakle: Dante i "Božanstvena komedija" (komedija zato što se u to doba tako nazivalo svako pripovedačko delo u stihu, napisano jednostavnim i svima razumljivim jezikom, koje počinje tužno a završava se srećno) – glavno delo, takoreći obeležje italijanske Velike trijade Trecentia. Pre "Božanstvene komedije" Dante je napisao "Novi život", u kome – između alegorije i stvarnosti, filozofije života i smrti – kontemplira o anđeoskoj lepoti žene koja ga uznosi u duhovni dodir s nebom (što će mnogo kasnije, nadahnuti savremenog nobelovca, O.Pamuka, za pisanje romana pod istim imenom – "Novi život", gde će, kao i u slučaju Danteove Beatriče, pojava jedne devojke – Džanan, označiti započinjanje puta u novo, nepoznato, rizično a neophodno i neodoljivo).
Sadržaj "Božanstvene komedije" je slojevit; svaki lik, svaka scena imaju istovremeno realni, moralni i alegorijski smisao. Delo je izgrađeno u strogoj trojnoj arhitekturi koja predstavlja Sv. Trojstvo: Pakao, Čistilište, Raj, i ukupno ima 100 pevanja, jer je – u skladu sa srednjevekovnom mistikom brojeva – 100 savršen broj. Dante opisuje svoj fantazmagorični, epski put do spasenja, do koga dolazi uz pomoć rimskog pesnika Vergilija (simbola razuma) i voljene Beatriče (simbola božanske milosti).

Ali, da ne odem predaleko i ne prepričavam … poenta je u tome što je Dante među prvim hrišćanskim piscima motiv voljene žene poistovetio sa božanskim. Mnoge žene će, opisane u kasnijoj, verski obojenoj literaturi takođe imati atribute apsoluta ljubavi … nežne, majčinske, milosrdne … apoteoze života i pomirenja sa smrću kao pragom novog života, savršene shodno idealu njihovih autora. Ako je ljubav žene u nereligioznoj literaturi strastvena … požar koji se hrani onim koga voli, ljubav raznih književnih Beatriča je kao svetlost koja čini svetlim ono što obasjava. To nisu žene od krvi i mesa, već Bogorodica u hiljadama obličja.

Dhul Karnayn:

Jedva da postoji neko književno delo u kojem se barem usputno ne spominje Religija,a postoji ogroman broj književnih ostvarenja čiji je osnovni stožer upravo Religija.
U određenim periodima istorije i u raznim zemljama sakralna književnost je bila dominatni oblik književnosti.Od grčkih mitova preko drevne mesopotamske književnosti pa do indijskih epova.

Počeo bih sa jednim piscem,čije su ideje i danas aktuelne -F.M. Dostojevskim i njegovim romanom --"Zločin i Kazna".

Glavni lik ovog romana je Rodion Romanovič Raskoljnikov. Mladi i ambiciozni student prava jednog dana ubija staru lihvarku, Aljonu Ivanovnu, sa namerom i njenu sestru Lizavetu koja se našla kao svedok. Dostojevski nam postavlja neka veoma teška pitanja.
Zbog čega je to Raskoljnikov uradio?
Šta je hteo time da dokaže?

Da bi se shvatile posledice određenog dela ,potrebno je shvatiti uzroke.Ko je zapravo Raskoljnikov?
Siromašan student u malograđanskoj Rusiji tog vremena,koji veruje da može bolje i više..ali tu su spoljašne okolnosti koje ga ograničavaju.Pre svega nemogućnost da se dokaže u složenom hijerahijskom sistemu u kojem jednom mladom i siromašnom studentu nema mesta u vrhu.
U istom tom istorijskom periodu,u Rusiji dolaze mnoge nove ideje iz Evrope ,koje Raskoljnikov prihvata i tumači na svoj način.Pored toga Raskoljnikov deli ljude na obične i neobične.One koji mogu i one koji ne mogu.Jer onima koji mogu i koji nisu obični je moguće da gospodare običnim.Čest predmet razmišljanja Raskoljnikova je i Bog.

Šta je zapravo istinsko obeležje Boga? Istina? Pravda?Ljubav? Svakako.Ali šta Bog može,što niko drugi ne može?
Može sve,naravno.Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?

........

Kliknite za proširenje...

Па погледај силу у снази која покреће речне токове,па ћеш схватити.

koto:

ne spamuj
ovo je ozbiljna tema

Kliknite za proširenje...

... moram makar puko...

Uzviknu čovek "Postojim"
i dobi odgovor vaseljene:
- Shvatam, gospodine, ali se bojim
da iz tog fakta ne proizilaze
nikakve obaveze za mene
S.Krejn

Samson2009:

Па погледај силу у снази која покреће речне токове,па ћеш схватити.

Kliknite za proširenje...

Još jedan ljubitelj Tesle.

Dostojevski je često proglašavan za zastupnika neke vrste hrišćanskog anarhizma...i da odgovorim na pitanje: "Ko je zapravo Raskoljnikov?"
Raskoljnikov je sam Dostojevski...
Religiju možemo prepoznati (samo ako želimo) bilo gde i u bilo kojoj knjizi pa neka je ona i najobičnija komercijala..
...ono što Dostojevskog spašava od kategorizacije lošeg je neka vrsta inovativnosti koju je on svojevremeno uneo u romanesknu formu...

E, a nikad nisam volela rusku književnost...

"Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?"

Mislim da se ne može dokazati nikakvim naučnim pristupom ako na to ciljaš...
...može se izmeriti intenzitet nečega, snaga, težina, visina...ali se sama moć ne može dokazati...
..i sad mi pade ona rečenica na pamet: kad nauka zaviri iza brda shvatiće da je religija odavno već tamo...

LBarbara:

Dostojevski je često proglašavan za zastupnika neke vrste hrišćanskog anarhizma...i da odgovorim na pitanje: "Ko je zapravo Raskoljnikov?"
Raskoljnikov je sam Dostojevski...
Religiju možemo prepoznati (samo ako želimo) bilo gde i u bilo kojoj knjizi pa neka je ona i najobičnija komercijala..
...ono što Dostojevskog spašava od kategorizacije lošeg je neka vrsta inovativnosti koju je on svojevremeno uneo u romanesknu formu...

E, a nikad nisam volela rusku književnost...

"Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?"

Mislim da se ne može dokazati nikakvim naučnim pristupom ako na to ciljaš...
...može se izmeriti intenzitet nečega, snaga, težina, visina...ali se sama moć ne može dokazati...
..i sad mi pade ona rečenica na pamet: kad nauka zaviri iza brda shvatiće da je religija odavno već tamo...

Kliknite za proširenje...

Hm... bila reč da je ozbiljna tema.

Zazijavalo:

Hm... bila reč da je ozbiljna tema.

Kliknite za proširenje...

Tema jeste. Ozbiljnost diskutanata je diskutabilna...

Dobro de, zaboravila sam da stavim ovog smajlića "" na kraju rečenice...

LBarbara:

......

"Moć je istinsko obeležje Boga.Ali ..... kako se dokazuje moć?"

Mislim da se ne može dokazati nikakvim naučnim pristupom ako na to ciljaš...
.....

Kliknite za proširenje...

U razgovoru povodom jednog insekta, između šejtana Aškanija i Masudi Jusufa (Hazarski Rečnik ) se demonstrira jedan gotovo naučni postupak ,kako dokazati ono što je nedokazivo.Slične šejtanske ideje se motaju i po Raskoljnikovoj glavi.

sto ste se tolko vezali bas za raskoljnikova...