Много тога је могуће у Србији. Могуће је да држава једнострано примењује прелазни споразум са Европском унијом на своју штету у време озбиљне економске кризе. Могуће је да позамашан број људи још увек верује у бесплатне акције, у сада скромнијем али још увек немогућем издању од 800 евра. Могуће је да се од силних обећања око Заставе и Фијата – 300.000 нових возила, запошљавања и парада – обистини склапање већ произведених возила у минорном броју, а да се то представи као успех. Могуће је чути на медијима са националном фреквенцијом како Срби који живе на Косову и Метохији заправо живе ван Србије – додуше тако се држава и односи према њима – а у исто време веровати да се режим бори за јужну српску покрајину. Заправо, могуће је од пораза направити победу, од апсурда озбиљност, од неуспеха успех, од лажи истину, од малограђанина: Европљанина.
Тако смо ових дана добили нови феномен, казну без злочина, можда као покушај равнотеже злочину без казне (прва асоцијација: агресија, нажалост, није једина). Ухапшени су: припадници покрета СНП 1389, укључујући портпарола те организације Мишу Вацића; Радојко Љубичић, вођа свакодневних протеста на Тргу Републике; Младен Обрадовић и други активисти из Образа. Њихов злочин? Окупљање без дозволе. Казна? 30 дана затвора, уз пуну подршку свих добро познатих бораца против људских права, по новоговору познатијих као борци за људска права.
Да би режим оправдао овај преседан у борби против неистомишљеника, и очит реваншизам због отказивања педербала, медији су радо ускочили не би ли помогли у борби против хулигана, ултрамегагига десничара, клерофашистоидних нациразбојника и осталих неевропских (о ироније) елемената нашег друштва. Без страха од новог Закона о инфомисању и последица тако очигледних лажи и клеветања. У држави у којој је закон једнак за све, осим када је „једнакији“ за неке, ово ни не чуди. Грађани су били изложени свим методама режимске пропаганде, од спајања неповезаних догађаја, позивања квази стручњака (изузетак: гост у другом Дневнику, који се више неће појавити на јавном сервису) и потпуном једноумљу у политичким и информативним програмима.
Примера ради, јавност се информише о хапшењу „изгредника“ у истом чланку који описује нападе на странце у Београду. Да ли постоји и један доказ, или индикација да су ухапшени повезани са тим нападом? Да ли је толико невероватно да се у граду од 2 милиона људи деси неки покушај крађе, туча или нешто слично? Исто тако доводи се у везу туча навијача – честа појава у градовима широм Европе и света – и насиље на улицама Београда (које махом изазивају батинаши Драгана Ђиласа и његових пријатеља тајкуна у обрачуну са радницима/Ромима/демонстрантима) са протестима националистичких, десничарских и других организација, све без основа и доказа. Колико глуп човек мора бити да падне на тако површну, очигледну и покварену пропаганду: кривицу (измишљеном) асоцијацијом? Довољно је прегледати коментаре на сајту РТС-а или Б92 и уверити се колико глуп…
Епилог оргијања угрожене власти, њихових слина новинара, слуга полицајаца и осталих апарата репресије у Србији је тамничење младића који никога нису напали и који су користили Уставом гарантовано право на окупљање и слободно изражавање. Они су осуђени експресно, мимо процедуре и без присуства њихових адвоката на 30 дана робије. Међу њима, неки који су већ по други или трећи пут на удару диктаторског режима, сваки пут кажњавани због ненасилних протеста. Врхунац мора бити изговор за затворске казне: наводно кршење забране окупљања у центру Београда. Како ће онда наши празноглави диктатори објаснити одржавање најављеног дочека кошаркаша, у сред Београда, у коме је окупљање забрањено? Онима који су поверовали у све лажи до сада, без проблема.
Када се ти безмозговићи, становници Београда – они који верују у акције, фијат, визе, ссп, хулигане и еУропу – питају зашто је Србија још увек фактички изолована од тековина цивилизације, иако отворена и крајње жељна пажње и укора од „цивилизованог“ Запада, не разумеју да су они највећи кривци за тренутно стање. Ти, заправо малограђани, коче Србију, држећи нас у њиховој фантазији где је незнање снага. Помоћу те снаге малограђанског заноса општепристуног у нашој престоници (попут тапшања Марсељези) Србија остаје колонија великих сила, наших фамозних „стубова“ репресије и ропства које гајимо и чувамо „као мало воде на длану“. Из те ограничене и затуцане клике извиру проблеми који сваким даном постају све озбиљнији. Ако се ова хистерија, репресија и опште умоболно стање настави, остаћемо заробљени у фантазији без граница која се данас зове Србија: непослушни иза решетака, послушни заробљени сопственом глупошћу.
---------------
Da li se slazete sa navodima ovog teksta i da li smatrate je u Srbiji u ovom trenutku na delu diktatura i represija praznoglavih i rasrbljenih nad pravim tradicionalno obrazovanim i vaspitanim, slobodnomislecim pravoslavnim Srbima?
