klirko
Primećen član
- Poruka
- 545
Извор: ГРОМ 10. септембар 2009.
Мартић у изолацији
Хашки суд био је киван што им је Милошевић измакао, па су кренули логиком: када нема Милошевића, дај да бар казнимо Мартића са 35 година робије и служењем казне у Естонији, где је потпуно изолован.
Бивши председник Републике Српске Крајине Милан Мартић, који је за гранатирање Загреба 2.маја 1995. године правоснажном пресудом Хашког трибунала, осуђен на 35. година затвора, после жалбеног поступка у којем су одбијени сви његови докази у корист смањења казне пребачен је пре неколико месеци у Естонију и налази се у припремној изолацији где му је онемогућен било какав контакт са породицом и пријатељима осим са адвокатом.
Министар информисања у Влади РСК у изгнанству Ратко Личина тврди да пресуда Мартићу на 35 година затвора осликава да је Хаг овим чином озваничио етничко чишћење српског народа, а његова робија и изолација поклапа се и са 16 годишњицом страдања цивила у Медачком џепу када је хрватска војска за седам дана колико је трајала акција масакрирала и убила 96 цивила махом стараца.
Правде нема
-Милану Мартићу уз изношење свих поменутих доказа било је потпуно јасно да у Хашком трибуналу правде нема .За њега је било једино важно да су његови судски процеси били снимани, јер остају за неку историју и мислим да треба у будућности да се ти транскрипти преведу и да се напише књига о Мартићевом суђењу, да Крајишка јавност сазна о чему се ту заправо ради,испричао је Личина.
У разговору, који је личина имао са Мартићевим адвокатима он се поред изречене пресуде пресуде пре транспорта, али и доласком у Естонију држао сјајно. Личина као и Мартићеви адвокати сматрају да је заправо одређивање Естоније за земљу где ће служити казну својеврсни изгон. Естонија је земља у којој нема српске заједнице, где не постоји директна авионска веза са Београдом, што је додатна отежавајућа околност и проблем породици да често путује да га види.
- Пре неколико дана сам се чуо са његовим адвокатом, а пазите парадокс је да се човек налази у некој врсти својеврсне изолације, што за човека који је четри и по године у притвору чекао да почне процес, па суђење и жалба изолација никако не може да примени. Њему је сада једнина нада да чека да изолација прође да се чује са породицом која је тешко примила пресуду, јер је осуђен на правди бога, наглашава Личина.
Полуистине као оптужбе
Ратко Личина био је други по реду Мартићев сведок који је сведочио у његову одбрану пред Трибуналом на суђењу које је почело јуча 2006.године. Његово сведочење је било веома битно, пошто је било усмерено на целокупну оптужницу, којом се Мартићу желео напаковати геноцид над Хрватима.
- Сведочио сам у принципу на комплетну оптужницу пошто сам био раније у СДС, заступник у Хрватском сабору, а касније и у Скупштини Крајине, а био сам непосредно везен и за саме догађаје. Моје сведочење је било најдуже у Мартићевом случају, када сам се сусрео са скандалозним стварима и технологијом, којом се служи Тужилаштво преко полуистина - каже Ратко Личина министар информисања у влади РСК.
Према његовим речима тужилаштво је имало стратегију по којој изнесу десетак тврдњи од којих је седам до осам тачних, а остале су нетачне. Када затраже од сведока да потврди причу онда чекају да се сведок насуче и онда испада онако као су они замислили случај, због чега је испитивање и дуго трајало.
- Био сам у позицији када је само тужилаштво упадало у проблем када сами нису могли да изађу на крај са мном па је и сам судија је улазио као нека врста тужиоца. Такав случај био је забележен када је Лаза Мацура ратни министар информисања, када га је судија упитао зашто се Крајишници, кад већ нису могли да живе са Хрватима спаковали и отишли, па је са тиме фактички, заправо оправдао етничко чишћење и такав човек је нажалост пресудио Милану Мартићу 35 година затвора, тврди Личина.
Парадокси у пресуди
Један од парадокса овакве пресуде јесте заправо да проглашењем Милана Мартића за кривца изречена и пресуда Републици Српској Крајини и Српском народу на том подручију, а тиме је легализовано етничко чишћење које је било највеће у Европи после Другог светског рата. Фактички цео један народ је очишћен са простора бивше Хрватске, а рат деведесетих је био финале.
- Мислим да је Мартићева одбрана коју сам лично помогао са наше стране објаснило корен сукоба, међутим моје је мишљење да је Мартић унапред био осуђен пошто је Хашки суд био на неки начин киван што им је Милошевић измакао па су кренули логиком да када нема Милошевића дај да бар казнимо Мартића. Мислим да су се на неки начин Мартићу осветили пресудом од 35 година за гађање Загреба. Ја сам у мом сведочењу ушао у сукоб са судијом јер сам рекао да је суштина сукоба између Хрвата и Срба на подручију бивше Хрватске то што су Хрвати одузели конститутивно право Срба као равноправног народа, тврди Личина.
Личина заступа став да је једнострано доношење устава у децембру 1990. један од разлога зашто је дошло до рата. Хрватска је је до рата била двонационална држава са Србима као конститутивним народом, којег су касније простом већином прегласали и избацили из устава.
Интересантно је да је оптужница против Мартића подигнута због ракетирања Загреба, два месеца од тог догађаја, који је у време операције Бљесак био једини начин за одвраћања како би се заштитили цивили од напада.
Антрфиле:
Срби у самици, Хрвати у хотелима
За разлику од Мартићевог суђења, где је сама пресуда скандалозна, процес за злочин у " Медачком џепу" хрватским злочинцима пресуде су биле скандалозне.
- Најстаршније је да ти људи који су осуђени за злочине над Србима викендом долазе кући, а да су одговорни за два зверска злочина на том простору у Госпићу од 14-18 окторбара 1991 и 9.9.1993 у Медачком џепу. Сам извештај француског генерала Жана Кота да на простору три подвелебитска села после операције није затекао ништа живо, не само да су људи побијени него и животиње. Мислим да кључ лежи у погрешном приступу српског правосуђа који не поставља таква питања. Ми ћемо овде имати драконске пресуде за Србе, којима се овде буде судило за ратне злочине и неће се десити као у Хрватској да викендом буду код куће, а преко недеље формално у затворима, који су малтене хотели- огорчено прича Личина.
Антрфиле2:
Свећа за Бабића
Један од сведока у суђењу Мартићу био је и његов дојучерашњи сарадник Милан Бабић, који се убио у пола сведочења, а најскандалозније је што је део његовог сведочења уврштено против њега. Бабић се убио после првог дана сведочења када је требао бити окренут према Мартићу, што га је вероватно само сведочење сломило. После сазњања да је Бабић извршио самоубиство, пар дана после тога чуо сам се Мартићем, који ме је замолио да заплим свећу, јер се шокирао када је у понедељак сазнао да се Бабић убио.
Мартић у изолацији
Хашки суд био је киван што им је Милошевић измакао, па су кренули логиком: када нема Милошевића, дај да бар казнимо Мартића са 35 година робије и служењем казне у Естонији, где је потпуно изолован.
Бивши председник Републике Српске Крајине Милан Мартић, који је за гранатирање Загреба 2.маја 1995. године правоснажном пресудом Хашког трибунала, осуђен на 35. година затвора, после жалбеног поступка у којем су одбијени сви његови докази у корист смањења казне пребачен је пре неколико месеци у Естонију и налази се у припремној изолацији где му је онемогућен било какав контакт са породицом и пријатељима осим са адвокатом.
Министар информисања у Влади РСК у изгнанству Ратко Личина тврди да пресуда Мартићу на 35 година затвора осликава да је Хаг овим чином озваничио етничко чишћење српског народа, а његова робија и изолација поклапа се и са 16 годишњицом страдања цивила у Медачком џепу када је хрватска војска за седам дана колико је трајала акција масакрирала и убила 96 цивила махом стараца.
Правде нема
-Милану Мартићу уз изношење свих поменутих доказа било је потпуно јасно да у Хашком трибуналу правде нема .За њега је било једино важно да су његови судски процеси били снимани, јер остају за неку историју и мислим да треба у будућности да се ти транскрипти преведу и да се напише књига о Мартићевом суђењу, да Крајишка јавност сазна о чему се ту заправо ради,испричао је Личина.
У разговору, који је личина имао са Мартићевим адвокатима он се поред изречене пресуде пресуде пре транспорта, али и доласком у Естонију држао сјајно. Личина као и Мартићеви адвокати сматрају да је заправо одређивање Естоније за земљу где ће служити казну својеврсни изгон. Естонија је земља у којој нема српске заједнице, где не постоји директна авионска веза са Београдом, што је додатна отежавајућа околност и проблем породици да често путује да га види.
- Пре неколико дана сам се чуо са његовим адвокатом, а пазите парадокс је да се човек налази у некој врсти својеврсне изолације, што за човека који је четри и по године у притвору чекао да почне процес, па суђење и жалба изолација никако не може да примени. Њему је сада једнина нада да чека да изолација прође да се чује са породицом која је тешко примила пресуду, јер је осуђен на правди бога, наглашава Личина.
Полуистине као оптужбе
Ратко Личина био је други по реду Мартићев сведок који је сведочио у његову одбрану пред Трибуналом на суђењу које је почело јуча 2006.године. Његово сведочење је било веома битно, пошто је било усмерено на целокупну оптужницу, којом се Мартићу желео напаковати геноцид над Хрватима.
- Сведочио сам у принципу на комплетну оптужницу пошто сам био раније у СДС, заступник у Хрватском сабору, а касније и у Скупштини Крајине, а био сам непосредно везен и за саме догађаје. Моје сведочење је било најдуже у Мартићевом случају, када сам се сусрео са скандалозним стварима и технологијом, којом се служи Тужилаштво преко полуистина - каже Ратко Личина министар информисања у влади РСК.
Према његовим речима тужилаштво је имало стратегију по којој изнесу десетак тврдњи од којих је седам до осам тачних, а остале су нетачне. Када затраже од сведока да потврди причу онда чекају да се сведок насуче и онда испада онако као су они замислили случај, због чега је испитивање и дуго трајало.
- Био сам у позицији када је само тужилаштво упадало у проблем када сами нису могли да изађу на крај са мном па је и сам судија је улазио као нека врста тужиоца. Такав случај био је забележен када је Лаза Мацура ратни министар информисања, када га је судија упитао зашто се Крајишници, кад већ нису могли да живе са Хрватима спаковали и отишли, па је са тиме фактички, заправо оправдао етничко чишћење и такав човек је нажалост пресудио Милану Мартићу 35 година затвора, тврди Личина.
Парадокси у пресуди
Један од парадокса овакве пресуде јесте заправо да проглашењем Милана Мартића за кривца изречена и пресуда Републици Српској Крајини и Српском народу на том подручију, а тиме је легализовано етничко чишћење које је било највеће у Европи после Другог светског рата. Фактички цео један народ је очишћен са простора бивше Хрватске, а рат деведесетих је био финале.
- Мислим да је Мартићева одбрана коју сам лично помогао са наше стране објаснило корен сукоба, међутим моје је мишљење да је Мартић унапред био осуђен пошто је Хашки суд био на неки начин киван што им је Милошевић измакао па су кренули логиком да када нема Милошевића дај да бар казнимо Мартића. Мислим да су се на неки начин Мартићу осветили пресудом од 35 година за гађање Загреба. Ја сам у мом сведочењу ушао у сукоб са судијом јер сам рекао да је суштина сукоба између Хрвата и Срба на подручију бивше Хрватске то што су Хрвати одузели конститутивно право Срба као равноправног народа, тврди Личина.
Личина заступа став да је једнострано доношење устава у децембру 1990. један од разлога зашто је дошло до рата. Хрватска је је до рата била двонационална држава са Србима као конститутивним народом, којег су касније простом већином прегласали и избацили из устава.
Интересантно је да је оптужница против Мартића подигнута због ракетирања Загреба, два месеца од тог догађаја, који је у време операције Бљесак био једини начин за одвраћања како би се заштитили цивили од напада.
Антрфиле:
Срби у самици, Хрвати у хотелима
За разлику од Мартићевог суђења, где је сама пресуда скандалозна, процес за злочин у " Медачком џепу" хрватским злочинцима пресуде су биле скандалозне.
- Најстаршније је да ти људи који су осуђени за злочине над Србима викендом долазе кући, а да су одговорни за два зверска злочина на том простору у Госпићу од 14-18 окторбара 1991 и 9.9.1993 у Медачком џепу. Сам извештај француског генерала Жана Кота да на простору три подвелебитска села после операције није затекао ништа живо, не само да су људи побијени него и животиње. Мислим да кључ лежи у погрешном приступу српског правосуђа који не поставља таква питања. Ми ћемо овде имати драконске пресуде за Србе, којима се овде буде судило за ратне злочине и неће се десити као у Хрватској да викендом буду код куће, а преко недеље формално у затворима, који су малтене хотели- огорчено прича Личина.
Антрфиле2:
Свећа за Бабића
Један од сведока у суђењу Мартићу био је и његов дојучерашњи сарадник Милан Бабић, који се убио у пола сведочења, а најскандалозније је што је део његовог сведочења уврштено против њега. Бабић се убио после првог дана сведочења када је требао бити окренут према Мартићу, што га је вероватно само сведочење сломило. После сазњања да је Бабић извршио самоубиство, пар дана после тога чуо сам се Мартићем, који ме је замолио да заплим свећу, јер се шокирао када је у понедељак сазнао да се Бабић убио.
Nauči jezik pa se pravi duhovit, izgledaće manje jadno 
