„Zvaničnih“ siromašnih, to jest ljudi čiji prihodi ne dosežu do životnog minimuma (ili, kako to još kažu, do granice ili do linije siromaštva), u Rusiji je u prvom tromesečju ove godine postalo za trećinu više nego ranije. Ako ih je u prošloj godini bilo 18,5 miliona, početkom aprila je taj broj poskočio na 24,5 miliona.
Kriva je – naravno – kriza. Pad potražnje i kreditna kriza doveli su do smanjenja prihoda (a ponegde i do gubitaka) banaka i preduzeća. Rezultat toga je svuda prisutan „režim stroge štednje“, koji se pretvorio u pad dohotka stanovništva, izazvan smanjenjem plata i otpuštanjem personala. Sve je to razumljivo, moglo se predvideti, a moglo se i videti u skoro svim zemljama, s izuzetkom, možda, Kine.
Ipak, to je teorija koja je dobra kada je potvrđuju brojke. Prosečna nominalna zarada smanjena je u Rusiji u prvom tromesečju ove godine sa skoro 19.000 rubalja (jedna rublja vredi oko dva dinara), koliko je iznosila u poslednjem tromesečju prošle godine, na 17.440.
.........................
O razornom efektu devalvacije na ekonomiju koja je nagomilala devizne kredite pisalo se već mnogo. Takođe se pisalo o tome kako nije opravdao očekivanja porast proizvodnje na račun zamene uvoznih proivoda domaćim – čime su teoretičari i činovnici opravdavali devalvaciju rublje. A podaci o najranjivijem sloju stanovništva su do nas stigli tek sada.
Ne bi bilo loše ako bi idući put, kada nekome padne na pamet da se raspriča o korisnosti devalvacije rublje, taj pristalica devalvacije bacio pogled i na podatke Ruskog statističkog zavoda o uzajamnom odnosu prihoda stanovništva i granice siromaštva za prvo tromesečje ove godine.
