Gde smo ono stali? Izveštaj lekara
Voja Žanetić 05.09.2009 20:30:02
Dana 31. 08. 2009 godine, na Odeljenje za žurnalistiku Medijsko Medicinske Akademije primljen je pacijent sa teškim povredama slobode štampe i oštećenim članovima, stavovima, kao i ostalim teškim abnormalijama u domenu zakonodavstva. Ekipa Lekarske Dodatne Pomoći (LDP) na putu ka bolnici pokušala je reanimaciju putem urgentne amandmanizacije, ali primenjena terapija nije dala vidno poboljšanje, pa je bolesnik odmah po dolasku na Odeljenje hospitalizovan i stavljen na državne aparate, a zbog kome u kojoj se i dalje nalazi.
Iz obimne istorije bolesti kojom se raspolaže može se videti da je pacijent zaražen retkim oblikom virusa H17+N1, poznatijim kao ”Ekspertski grip” (lat. Cenzus Mortus). No pojava ovog virusa samo je tragičan nastavak prethodnih teških bolesti kojima je bolesnik bio izložen, posebno u oblasti novinarskog trakta. Dugogodišnja žutica, praćena hroničnom tabloidizacijom, u potpunosti je oštetila imunitet ovog dela medijskog organizma, pa je novinarski trakt, podeljen na podjednako obolele NUNS i UNS regije, u velikoj meri izgubio sposobnost odbrane od površnog senzacionalizma, lažne dušebrižničke skandaloznosti i akutne korupcije u oblasti odnosa sa medijima.
TeŽina ovog stanja utoliko je gora i zbog toga što je bolešću zahvaćena oblast novinarskog trakta dugo vremena boravila u veoma lošim i za razvoj bolesti pogodnim uslovima. Od polovine dvadesetog veka pa sve do danas velika je izloženost ideološkom zračenju, partijskoj toksifikaciji i sveukupnoj političkoj malignosti. Izložena aferama, hajkama, pisanjem po diktatu, zaklinjanjima u Vođu i Partiju, ”Odjecima i reagovanjima”, ”Vojku i Savlu” i ostalim oblicima antidemokratske patologije - oblast o kojoj govorimo teško
da je mogla i biti zdravija nego što jeste. Samim tim i stanje hospitalizovanog bolesnika, primljenog na naše Odeljenje, delimično je uzrokovano prethodno navedenim činjenicama iz duge istorije bolesti.
Lečenje predmetnog pacijenta dodatno je otežano psihološkim stanjem u kojoj se nalaze njegovi koaliciono nestabilni roditelji, čija teško kontrolisana depresija veoma lako može da pređe u nekontrolisanu represiju. To se neće moći umanjiti ni povećanim dozama uvoznih integracionih lekova (Briselin, Olirenol i Šengenangin u belim kapsulama). Povećanje socijalne temperature takođe predstavlja opasnost za dalji razvoj bolesti, a najpre zbog mogućeg pada broja vladajućih krvnih zrnaca, eventualnih začepljenja u ustavnim sudovima, te ozbiljnijeg deficita vitamina BiA i CiA.
Stanje pacijenta (čije ime, a u skladu sa novim propisima koji štite privatnost, objavljujemo u inicijalima: Z.O.I.) ne daje mnogo nade u ozdravljenje. Nepodnošljiva lakoća pisanja njegovih članova, potom sveopšta i nikad ugasiva potreba da se medijima upravlja odozgo, te providni i jeftini argumenti koji se iznose u njegovu korist - ne povećavaju mu šanse za brz oporavak i dug život. Povremeni optimizam po ovom pitanju može da nastane samo u slučajevima malo detaljnijeg i koncentrisanijeg pregleda liste onih koji su, a u ime slobode i demokratije, protiv daljeg pacijentovog održavanja u životu. Ali realno, po pitanju života pacijenta, optimizmu mesta nema, pa ko god se nezdrav protiv ozdravljenja borio.
Pacijentu je, u nedostatku bolje terapije, prepisan dodatan stalni nadzor lekara specijalista sa odeljenja Oebsologije. U slučaju smrti najbliža rodbina biće blagovremeno obaveštena.
Posete su do daljnjeg zabranjene.
