Kako prevazici gubitak

ima jedna priča davno sam je čitala,mislim da je iz udžbenika latinskog jezika o mladiću koji se zvao Mucije Scaevola...što bi značilo Mucije ljevoruki....to je bio rimski mladić,ratnik kojeg su zarobili etruščani, i kad su mu prijetili da će da mu odsjeku desnu ruku ako ne izda svoje sugrađane on je sam stavio ruku u vatru koja je gorjela na žrtveniku i pustio da bude spaljena....kad je etruščanski kralj to vidio ,zadivljen mladićevom hrabrošću , pustio ga je i tako je ovaj dobio nadimak ljevoruki....
....da li je tada vrijeme stalo...za njega...za nas...jeste jer ne bi sad pamtili tu priču..
...volim da se stvari gledaju iz različitih uglova.....
....vrijeme može stati i kad uradimo nešto izuzetno....
....kada još...?...

spojene teme Kad vreme stane i Izgubljeno sa Kako prevazići gubitak

...Palo mi na pamet nedavno da smo svi nešto izgubili u životu, da je to neminovno i da nije ni dobro ni loše ...recimo ja sam većinu života provela učeći..u školi i nisam imala vremena za provod ...niti mogu nadoknaditi onaj provod kakav je bio sa 20 godina..ovaj sad sa 30 je nešto sasvim drugo ...ali ''gubeći'' jedno dobila sam nešto drugo ..mnogo znanja..koje mogu sada korisno upotrijebiti, završen fax ...ovo je samo plastično prikazan primjer i ništa drugo....
..ovdje se radi o primjeru izgubljenog djelovanja u vremenu...aktivnosti...
..recimo ako imate puno interesovanja, a ne možete sva ostvariti...
...da li stvarno zatvorena vrata povlače za sobom i otvoren prozor?..u svim slučajevima gubitka..ne znam...možda je potrebno da prođe izvjesno vrijeme pa da se toga postane svjestan .... svi ćemo saznati jednoga dana ..a neki već znaju...
...kako gubitak najbližih izgleda sa vremenom?
...voljela bih čuti iz vašeg ugla....
..nadam se da ne zvuči surovo...nije mi to namjera....

...kako gubitak najbližih izgleda sa vremenom?
Kod mene se tuga vremenom uvecava.Niti mogu,niti zelim to da promenim.
Primetila sam da vecina na ovom pdf-u smatra da je ovaj zivot jedino sto nam je dato.Pitam se,zasto su nam onda date emocije? Zar nije bio dovoljan samo razum, "suva inteligencija" da bi Priroda, kroz coveka,spoznala sebe?

acibub:

...kako gubitak najbližih izgleda sa vremenom?
Kod mene se tuga vremenom uvecava.Niti mogu,niti zelim to da promenim.
Primetila sam da vecina na ovom pdf-u smatra da je ovaj zivot jedino sto nam je dato.Pitam se,zasto su nam onda date emocije? Zar nije bio dovoljan samo razum, "suva inteligencija" da bi Priroda, kroz coveka,spoznala sebe?

Kliknite za proširenje...

Tuga je kao voda,uvijek teče..
Gubitak prijatelja iz gimnazijskih dana,kolege sa posla,brata ..gubici..ratne pošasti na ovoj tvrdoj zemlji ..gubitak oca.. bol ne jenjava,ne odlazi,on samo vremenom promijeni oblik,boju,način na koji ga nosimo i kako s njim živimo..
moje je groblje prepuno i svakoga dana neko vaskrsne..

Kako stablo izgleda sa vremenom?
A kako kuca?
Menja se,i ostaje tu... To iskustvo obelezi coveka,izmeni ga...dalje ides kao neko drugi,pa neko novi,a onda neko svoj...noseci sve sto ti se desilo u sebi,kao deo tebe

maji Mrav:

Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?

Kliknite za proširenje...

Na tvoje prvo pitanje mislim da je to relativno,ali ako osetis da ne mozes sa bolom vise da se nosis i da tones jos dublje(javljaju ti se novi stahovi,traume..),onda treba potraziti pomoc.
Najbolje je boriti se tako sto treba biti okruzen ljudima koji ti stvarno mnogo znace,koji te razumeju i znaju da slusaju i da posavetuju,da radis ono sto ti prija i ono sto te je ranije cinilo srecnim,mozda neki sport da isteras negativnu energiju,setnja...
Iz mog iskustva ne mozes se potpuno vratiti na staro,ali mozes da naucis nesto iz bola,da budes mudriji,vise cenis zivot,lepe trenutke,da razumes osobe koje su u slicnom problemu i da im pomognes,ako uspes iz loseg da naucis nesto samim tim postajes bolja osoba.

Kazzu da tuga ne mozze da traje duzze od mesec dana
organizam sam skuplja krajeve i nastavlja da tka zzivot
ako hochesh da ostane rupa u srcu morash stalno da bushish na tom mestu
bolje je dozvoliti da zaceli i da umesto tugom i patnjom prazninu popunimo lepim sechanjima
i srechom shto je nekad ta osoba bila na tom mestu u nashem zzivotu

maji Mrav:

Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?

Kliknite za proširenje...

Apsolutno je glupo vracati se na staro jer sama tautologija i nije moguca.
Sto ce reci mali izdigni se... sa vidikovca se bolje vidi...
Skori svaki put je ispravan ako se znas vladati na njemu.

Promeni stvari koje mozes da promenis, one koje ne mozes pomiri se s njima, i budi mudar da napravis razliku. Mislim da je svari lakse prihvatiti ako na njih gledas kao na Boziju volju, da je tako moralo iz nekog razloga...

maji Mrav:

Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?

Kliknite za proširenje...

Такве ствари само лечи време.

...ni jedan gubitak ne moze se ostaviti i izbrisati, moze se samo ne okretati se i misliti onim tokom misli koje se udaljuju od njega jer nema razloga osvjezavati misli o gubitku zato sto sva snaga koju imamo sva nam treba u svakom trenutku a ostalo je rezultat sudbine ili nasih trazenja u zivotu ...

faraonn:

...ni jedan gubitak ne moze se ostaviti i izbrisati, moze se samo ne okretati se i misliti onim tokom misli koje se udaljuju od njega jer nema razloga osvjezavati misli o gubitku zato sto sva snaga koju imamo sva nam treba u svakom trenutku a ostalo je rezultat sudbine ili nasih trazenja u zivotu ...

Kliknite za proširenje...

Da,svaki gubitak živi u nama.Dio je nas.Neodvojiv i nedjeljiv.
O nama ovisi u kojem dijelu nas on živi,koliko ga obilazimo,koliko mu dozvolimo da nas on vodi,ponese ...s kojom snagom srca on može da nas ojača ili uništi..

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?

Kliknite za proširenje...

Ovo su prilično teška pitanja koja, verujem, sve nas muče...
Ali, jednostavno, to su promene.
Možda nam nije bilo suđeno da budemo ono što smo bili pre tih gubitaka, odnosno promena.
Prilagođavamo se, menjamo se, sazrevamo, vreme čini svoje.
Nema poente živeti ako ćemo se zauvek plašiti promena.

maji Mrav:

Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?

Kliknite za proširenje...

U najvišem smislu gubitak ne postoji. To je samo naše čvrsto emocionalno držanje za onim što je već prošlo čini da osećamo bol. Time sprečavamo da nešto novo iz života udje u našu ličnu sferu i ponese nas napred.
Što pre se oslobodimo onoga što je prošlo to bolje po nas i naš srečniji život.
Kada mine više godina shvatamo da je mnogo bolje što je neka osoba (ako je u pitanju emotivna veza) izašla iz našeg života. Tek tada sagledavamo uzaludnost patnje.

Koliko dugo?

što je čistija ljubav bila u nama to ćemo lakše i brže preboleti.

Kako se boriti?

Odbaciti sve slile i bilo kakve predmete u prvi kontejner i prionuti na knjigu odnosno kakav kreativni posao. Zatim sačekati da se slegnu emocije pa tek onda započinjati novu vezu ali samo na spontan način.
Ne slušati tugaljive pesme koje raspaljuju emocije i sećanja već kreativnu i inspirišuću muziku sa rečima koje vuku ka pozitivnom.

Imati nmormalna prijateljska ali iskrena druženja...

acibub:

...kako gubitak najbližih izgleda sa vremenom?
Kod mene se tuga vremenom uvecava.Niti mogu,niti zelim to da promenim.
Primetila sam da vecina na ovom pdf-u smatra da je ovaj zivot jedino sto nam je dato.Pitam se,zasto su nam onda date emocije? Zar nije bio dovoljan samo razum, "suva inteligencija" da bi Priroda, kroz coveka,spoznala sebe?

Kliknite za proširenje...

acibub,
srećemo se ovde ali redje svraćam ovih dana zbog izvesne zauzetosti.
No, život bez emocija bio bi nekompletan i nemoguć. Pa ipak pre ili kasnije svako od nas će ovladati njima.
Postoji veoma interesantna knjiga izuzetno detaljna koja govori o suštini emocija, kauzalnosti i mentalnim sposobnostimna čoveka. Zove se Beyond the Light od Ginny Katz.

Mi smo MI kroz druge,kroz one koji nas poznaju, koji nas vole i dozivljavaju na odredjeni nacin. Kada izgubimo jednog od njih, izgubili smo i jednu verziju SEBE. Postajemo nova licnost i samo je pitanje kako cemo se s njom "nositi" kroz zivot.

louiskrstic:

Postoji veoma interesantna knjiga izuzetno detaljna koja govori o suštini emocija, kauzalnosti i mentalnim sposobnostimna čoveka. Zove se Beyond the Light od Ginny Katz.

Kliknite za proširenje...

Hvala na preporuci.