Moja baka divno priča...

Nisam imala sreću da baka bude uključena u moje odrastanje, i uvek mi je bilo žao
što je tako. Moje drugarice iz detinjstva su imale privilegiju da ih bake bude za školu,
ispraćaju, igraju se sa njima i čuvaju ih dok su im roditelji na poslu.

Kakve su bile vaše bake? Koliko su vam značile dok ste bili mali, a i kasnije dok
ste odrastali pa i postali ljudi?
Da li je zanemarljiv uticaj koji baka i deda imaju na dete, tokom odrastanja?

Izvolite, da "vidimo" vaše bake...

Imam dve bake, hvala Bogu obe još uvek žive, koje su sušta suprotnost.
Igrom slučaja, u istom mestu sa jednom smo živeli jedan deo detinjstva, a kod druge drugi deo detinjstva. Prva je baka, a druga baba
Dok smo bili mlađi, najviše smo voleli raspuste i leta u Novom Sadu kod baBe i dede (on takođe zauzima posebno mesto!). Uh, raspusti su počinjali spravljanjem jelovnika za dve nedelje unapred Svaki dan - doručak, ručak, večera... baba nam je ugađala, mazila nas i pazila... Deda nas je vodio na bazen, na Štrand, vodili su nas šinobusom u Suboticu u ZOO, i vozom u Beograd, na tvrđavu i u centar da 'hranimo golubove'. deda nas je naučio da plivamo, i da vozimo bicikl Najlepši trenuci u detinjstvu, nikada se neće izbrisati
Moja baba je sada pramba. Tako je zove njen praunuk (odnosno moj Stefan), ona danas puni 83 godine i sada je već nepokretna. Bez obzira na tu fizičku falinku, u glavi i srcu je i dalje vrlo bistra i puna pažnje i ljubavi. Prema nama, unucima, a najviše sada prema svoja dva praunuka. Danas smo se svi dogovorili da odemo kod nje, ja nosim tortu, brat će doneti cveće, sestra od tetke gibanicu. Jer znamo da će joj to priuštiti toliku sreću koliku je ona nama činila kad smo mi bili klinci.
Imala je vrlo, vrlo težak život, od detinjstva, preko zrelih godina do danas kad je jako bolesna; ali svakom će reći da je najsrećnija osoba na svetu jer ima toliko ljubavi oko sebe. A kako moj brat kaže - kako daješ,tako će ti se i vratiti...

Moja baka ... o njoj ne bih trošila reči ovde, pogotovo ne u istom postu.

Jako sam srećna što moje dete ima dve BABE

Posto su se moji roditelji razveli kada je meni bilo sest godina tatine mame se ni nesecam iz tog perioda ranog detinjstva.
Mamini roditelji su ziveli na selu pored NS-a tako da sam tamo provodila letnje i zimske raspuste,pa i vikende.Ehhh,ti dani su najlepsi u mome zivotu.Nikada mi nije bilo tesko ustati rano (oko 5) i ici sa bakom u bastu ili sa bakom i dekom da skupljamo ringlove,sljive,kajsije za rakiju.Volela sam pomagati deki kada je pravio cardake (time se bavio) ili kada se krunio kukuruz.Pomagala sam im u hranjenju koka i svinja,a imali smo i kucu i macke.Secam se da je na dvoristu na pocetku baste stajalo betonsko bure u kojem se skupljala kisnica pa se tim zalivala basta...e tu smo se uvek kupali moje sestre,braca i ja...Secam se ukusa jagoda onako sa sve zemljom ili grozdja koje jos nije zrelo ali ga je bilo zanimljivo brati jer je za cokot bilo okaceno zvono zbog cvoraka.Zazvonimo pa pobegnemo,a deda onda ide i psuje
Bio je jedan deo kuce koji nije bio zavrsen pa smo se tu uvek sakrivali i igrali....Secam se mirisa bakinih kiflica...mmm...A zimi sneg je uvek bio do kolena.Nasa sreca je bila sto ulica u kojoj su ziveli baka i deka nije bila prometna pa smo se po ceo dan mogli sankati,grudvati...
Nisam volela kada bi nam mama dosla u posetu jer sam imala osecaj da nam kvari mir i ono nesto sto smo imali zajednicko.Nisam imala srece da moja baka zivi blizu mene pa da je mogu vidjati svakog dana ali te dane provedene na selu kod nje nista nemoze da zameni
Na zalost ona vise nije medju nama kao ni deka i jako mi nedostaju,oboje

...

mmicica:

Nisam volela kada bi nam mama dosla u posetu jer sam imala osecaj da nam kvari mir i ono nesto sto smo imali zajednicko.Nisam imala srece da moja baka zivi blizu mene pa da je mogu vidjati svakog dana ali te dane provedene na selu kod nje nista nemoze da zameni

Kliknite za proširenje...

kako si me sad bocnula kad sam ovo pročitala... sećam se tačno tog osećaja, da mi mama smeta kad smo kod babe i dede... ali do sada nisam nikako uspela da shvatim mog sina kad odemo zajedno kod moje mame, a on me samo tera da idem kući

e, i sad me nešto na svekrvama podsetilo... mojoj babi smo mi unuci, uvek bili važniji od njene dece. i praunuci su sad važniji i od njene dece i od nas unuka. I to mi je tako nekako prirodno i lepo
a baki je uvek i oduvek i sada važan samo njen SIN. bez obzira što smo mi deca tog sina i što su naša deca unuci tog njenog sina; ona bi i danas da ima poslednji zalogaj hleba pre dala pedesetogodišnjem sinu, nego jednogodišnjem praunuku

Mi smo ziveli sa baBom i dedom celo moje detinjstvo. Deda je bio, i do dana danasnjeg je ostao osoba koja u mom srcu ima neprikosnoveno mesto i zao mi je sto moj otac nije doziveo da mojoj cerki bude takav deda. Baba je bila otresita, vredna zena, nije pricala bajke, retko je dozvoljavala da joj emocije prevladaju racio. Sad kad razmisljam o njoj - bila je interesantna zena, puna zivota - naucila me je da svaku situaciju sagledam iz 7 uglova pre nego sto presudim - i na tome sam zahvalna. A vikendima i za raspuste sam isla kod nane i deke u neki drugi svet - moja nana je bila topla bakica oko koje su se uvek okupljali unuci. Ona je u nama uzivala i mi smo to znali - i mi smo uzivali sa njom. Deka je ranije umro, nadzivela ga je skoro 20 godina i svaki dan ostatka svog zivota je tiho patila za njim. Nedostaje mi da se sklupcam pored nje i ovako matoroj i da bez ijedne reci uzivam

mackica ns:

kako si me sad bocnula kad sam ovo pročitala... sećam se tačno tog osećaja, da mi mama smeta kad smo kod babe i dede... ali do sada nisam nikako uspela da shvatim mog sina kad odemo zajedno kod moje mame, a on me samo tera da idem kući

Kliknite za proširenje...

Ima tu istine
Ova cela tema je probudila u meni sve ono sto je bilo divno i vredno pamcenja.Kad se zamislim stvarno mogu da cujem njen glasi da osetim njen miris kada uvece legnemo jedna pored druge u krevet...
Ali cini mi se da su tada bake bile potpuno drugacije nego ove sad.Zao mi je sto moja deca nemogu osetiti ono sto sam ja osetila

mirabel:

A vikendima i za raspuste sam isla kod nane i deke u neki drugi svet - moja nana je bila topla bakica oko koje su se uvek okupljali unuci. Ona je u nama uzivala i mi smo to znali - i mi smo uzivali sa njom. Deka je ranije umro, nadzivela ga je skoro 20 godina i svaki dan ostatka svog zivota je tiho patila za njim. Nedostaje mi da se sklupcam pored nje i ovako matoroj i da bez ijedne reci uzivam

Kliknite za proširenje...

divno

mmicica:

Ali cini mi se da su tada bake bile potpuno drugacije nego ove sad.Zao mi je sto moja deca nemogu osetiti ono sto sam ja osetila

Kliknite za proširenje...

kod nas nije tako... napisala sam već u prvom postu - drago mi je što moje dete ima dve prave, izvorne babe Koje bi zvezde s neba skinule za njega; Jedna ga češće čuva (jer živimo zajedno); ali zato kod druge jedva čeka da ode na vikend da prespava, ona ga vodi na bazene, na stanicu da gledaju vozove i ostale zanimljive stvari

Majka moje majke je bila obrazovana, gradska zena, modernih shvatanja, jakog karaktera, lepa, doterana. Volela salu, nije dala na sebe ali nije se ni drugima mesala se u zivot. Na zalost slicna sam joj samo likom a karakterom ni malo.
Uticala jeste na moje detinjstvo, secam se da su izbegavali da me ostavljaju samu sa njom jer je sa mnom razgovarala i kako po njihovom misljenju ne bi smela.
Npr. secam se da mi je jos kao maloj devojcici govorila da slucajno ne nasedam na price mojih roditelja da treba devojka uci nevina u brak jer to ne samo da je zaostalo shvatanje vec veoma opasno, takvi brakovi su smatrala je danas osudjeni na propast. Zatim je govorila o braku kao o periodu zivota koji treba da traje koliko i sreca u njemu i tako jos mnogo toga sto sam razumela tek mnogo kasnije. Mojima je to bio smrtni greh i trovanje deteta.
Majka mog oca je pravi prototip majke mucenice, celi zivot cutala, postovala, radila kao 10 drugih zena, plasila se svakoga jer svakog smatrala "starijim" od sebe. Secam se da kad moj tad sedmogodisnji brat ulazi u prostoriju ona ustaje da ga ne doceka sedeci a on je muskarac.
Nametnula mi je u detinjstvu shvatanje porodice (ispred svega), znacaj stednje i cutanja.
Obe sam volela podjednako iako su bile sasvim razlicite.

Moja deca nisu vezana za svoje bake , dok je bio mali sin je voleo jako moju majku a sad im bake sluze samo da se smeju nekim njihovim izjavama, izgovoru ili odeci . Nemaju pojma koliko propustaju.

jako lepa tema, dirljiva.... ziveli smo sa bakom (tatinom mamom) prvih 5 godina... ostala je mlada udovica, secam se da su sve devojke iz sela uvece dolazile kod nje na sedeljku. bila je saljivdzija... ponekad su je cure vodile na muziku u lokalnu kafanu... i danas prica o tome. imala je uvek prasice, kokoske, guske, patke.... kucu obavezno i macke naravno.... u kuci je uvek mirisao hleb, pravila je najukusnije kiflice sa pekmezom,orasima, makom... kad stigne penzija, uvek je odvajala koji dinar i davala mojima, da mi kupe haljinicu, kapu ili bar hulahopkice... imala sam mali crveni plasticni ceger i sa njom uvek isla u trgovinu... u mom cegeru su uvek bili smoki i kiki bombone i jos ponesto. cesto me je vodila kod svojih sestara i brata u okolna sela, obicno vikendom... praznicima je uvek palila svecu za vreme rucka.... secam se, u casu naspe kukuruza,pa tu onda svecu, valjda nije imala svecnjak... uvek je kuca bila puna, uvek je docekivala i ispracala nekoga... volela sam sa njom da spavam, pricala je crvenkapicu i snjeguljicu.... moja mama je nije volela, ne znam zasto, kaze da je bila nametljiva kad sam ja u pitanju i da me je nekako ´´prisvojila´´ kao da me je rodila.... onda smo se odselili i jako mi je nedostajala. vidjale smo se dva puta godisnje.... sada ima 80 godina, jako je bolesna.... u crnini je i nosi maramu vec 5 god za mojim tatom.... inace sam za tatu bila jako vezana, svi drugi se ni danas ne mogu meriti sa njim, i tek sada kada imam svoju bebu, razumem bakin bol....

a druga baka, ona se drzala onako kao gospodja, radila je na zeleznickoj stanici u nasem slavonskom selu, prodavala karte... vise sam volela dedu... sada imam puno bolji odnos sa njom, nego kad sam bila dete... shvatila sam da od prve bake niko nije ni mogao ni smeo dovoljno da mi se posveti... tako da tek sada razumem i svoju mamu...

jako mi je zao sto moje dete nema bake i deke. mm je ostao bez roditelja kada je imao 8godina,moj tata je umro pre 5god,a sa mamom nisam bliska, vidimo se jednom mesecno na par sati,mada vidim da se raduje unuci i da bi volela da je vise sa njom.....

mackica ns:

kod nas nije tako... napisala sam već u prvom postu - drago mi je što moje dete ima dve prave, izvorne babe Koje bi zvezde s neba skinule za njega; Jedna ga češće čuva (jer živimo zajedno); ali zato kod druge jedva čeka da ode na vikend da prespava, ona ga vodi na bazene, na stanicu da gledaju vozove i ostale zanimljive stvari

Kliknite za proširenje...

za bake.

Ja sam imala dve babe i obe su bile super!
Tatina je zivela sa nama pred kraj zovota kada sam ja vec bila u visim razredima osnovne, a mamina je bila zenstvenija i pokazivala otvoreno ljubav unucima, ali je najvise volela unuka (nasledik!).

Ipak, u mom detinjstvu je najvecu ulogu odigrala moja prabaka koju sam obozavala i koja me je cuvala punih 5 prvih godina zivota!
Moj otac je bio mudar covek i smatrao je da je moja majka nezrela za ulogu majke (zaista je vrlo mlada rodila, kao i ja, kao i moja baba...) i zato je doveo maminu baku (koju je on jako voleo i cenio) da zivi sa njima.
Imam divna secanja na prabaku.....

Ali, imam divna secanja i na obe babe koje sam volela i koje su me volele, ali koje nisu odigrale neku presudnu ulogu u mome zivotu.

Svakako je ljubav roditelja daleko vaznija od ljubavi babe i dede.

Imala sam dve bake. Jedna je jos ziva, a druga nazalost nije...
Mamina mama je bila tiha, povucena zena, dobra... Zivela je na periferiji grada, tako da sam ja obozavala vikende provedene kod nje. Imala je veliki vocnjak, i ja sam uzivala da sa njom berem voce. Ja sam joj jedina unuka, i ona me je prosto obozavala...
I baka i deda su mi ugadjali, mazili me, pazili, sve mu pruzali. Pred spavanje mi je obavezno pricala bajke... Ova baka zauzima posebno mesto u mom srcu...
Naucila me je mnogim zivotnim vrednostima, iako je zavrsila samo osnovnu skolu... Nazalost, umrla je kad sam imala 12 godina, i bas mi je zao sto nije videla svoje praunuke...

Tatina mama je obrazovana zena, lepa, veoma bogata ali hladna... I dan danas zivi sama u ogromnoj vili. Kod nje nisam provodila puno vremena. Retko je znala da me pomiluje, da mi kaze neku neznu rec. Ali je volim
Njoj su najvazniji bili izlasci, izgled, knjige, muzika... Za nas nije imala puno vremena...

Једина бака коју сам имала била је моја Мака. Слабо је памтим, умрла је млада, са педесет и нешто, кад сам ја имала само 5 година.
Била је витка и висока и кажу да и ликом личим на њу.
Оно чега се сећам биле су њене приче које нам је причала пред спавање, нарочито чувени ''Ивица и Марица''. Она је у тим причама много импровизовала, додавала, креирала....и ми смо се јако смејали слушајући их....

Друга баба је била баба, никад бака. Доживела је дубоку старост (90 година) и праунуке.
Унуке је делила на љубимце и она мање драге. То сам већ писала на једној другој теми: браћа од тетке и стрица и ја спадали смо у љубимце, и свима нам је наденула смешне надимке од миља (мене је звала Петаш ) , а мање омиљене су биле моја сестра и сестра од стрица.
Као што је правила поделе међу унуцима, тако је исто и своју децу делила на љубимце и оне друге.
Баба је била необразована, али изузетно мудра жена са сјајним смислом за хумор. Волела сам њене провале и фазоне који су увек били са пуно ироније и довитљивости.
Била је стипса за лову (никад нам није дала ни кинте) и увек се пренемагала када је требало нешто да изнесе на сто, као да јој од срца откидамо.
(Јел, јеси гладна? - Јесам. - Је л' би ти нешто јела? - Бих. - Хоћеш да ти испечем јаја? - Хоћу. - Јеси баш јако гладна? - Јесам. - Па је л' баш хоћеш да ти испечем јаја? Баш, баш хоћеш? - Хоћу. - Па дооообро, ако баш хоћеш, ево испећи ћу.....)
Кад јој дођемо у госте знала је у полушали-полузбиљи да каже:''Јуууу, та шта сте дошле, ко да таки опајдара нема умеленце!''

Од свих унука из града, ја сам највише времена проводила код ње на селу у току летњих и зимских распуста. Јако сам емотивно везана за њену кућу и увек се пријатно осећам у тој кући, али нисам гајила неке посебно нежне емоције према баби јер је она била једна емотивно хладна особа. Било ми је криво што немам баку као што је била Мака, али, с обзиром на то да сам спадала у бабине љубимце још сам добро и прошла!

Hvala bogu da nemam babu u Bg...Ne podnosim autoritet ni svoih roditelja a kamoli baba..Nedaj boze verovatno bi je prebio i jednom trenutku......Da sam imao babu nebi mogao da ne idem u skolu po 3 dana nedeljno...Besje babu...

Monomax:

Hvala bogu da nemam babu u Bg...Ne podnosim autoritet ni svoih roditelja a kamoli baba..Nedaj boze verovatno bi je prebio i jednom trenutku......Da sam imao babu nebi mogao da ne idem u skolu po 3 dana nedeljno...Besje babu...

Kliknite za proširenje...

Tijana.85.Bg:

Kliknite za proširenje...

Verovantno bi prebio i svoje roditelje da mi nisu neophodni oko ispunjenja nekih ambicija radi koih mi trebaju njihove veze...

Monomax:

Hvala bogu da nemam babu u Bg...Ne podnosim autoritet ni svoih roditelja a kamoli baba..Nedaj boze verovatno bi je prebio i jednom trenutku......Da sam imao babu nebi mogao da ne idem u skolu po 3 dana nedeljno...Besje babu...

Kliknite za proširenje...

Monomax:

Verovantno bi prebio i svoje roditelje da mi nisu neophodni oko ispunjenja nekih ambicija radi koih mi trebaju njihove veze...

Kliknite za proširenje...

Е тако, са овим можемо да дамо коначан одговор на теми "ауторитет професора"

Но, сад тема, баке...ах, једну нисам имао прилике да упознам боље, нажалост, напустила је овај свет када сам имао свега девет година, сада је се више и не сећам, али оно је што памтим, је прелепо сећање. Друга, такође више није са нама од пре неколико година, била је "баба" али приступачна својим унуцима. Простодушна жена беше, али ипак боље резоновала ствари од деде. Њих двоје су живели као у каменом добу, мушкарац је био задужен за лов, а жена да то естетски обради.
Сећам се, баба је имала мене, брата и сестру од тетке, њене ћерке. Брат и ја смо имали ипак посебно место у срцу(патријархат), па је сестра стално улагала протесте на повлађивање мени и брату Иначе, некада и превише, увек нам је угађала, почевши од јела(ох...) преко чувања кад смо били мали, до куповине разних дрангулија(опет углавном хране, чоколада, бомбона...), била је увек ту да нам се нађе. Ето тако..можда касније додам још нешто..

pa kada sam bila mladja jedna baka(ova druga me nervira) me je cuvala i tako to ali sad me uzasno nervira sto se toliko brine za mene.

Imala sam obe bake.
Jednu sam obozavala,drugu sam volela,ali cisto reda radi
Tatina mama je bila prosta,dobrocudna i nezna zena.
Volela je nas unuke,kada smo dolazili to bi znacilo da je sve podredjeno nama,prepricavala nam je svoje dogadjaje iz detinjstva,vodila nas u setnje
Deda(njen muz)bi nam dozvoljavao da sve macke i pse usvojimo,donosio bi nam zeceve i vodio nas na razna mesta(stovarista,gradilista koja i nisu bila za decu,ali su nama bas zato bila zabavna)
On je redovno radio nesto oko kuce i u dvoristu,tu su se stalno vrzmali neki majstori,i mi sa njima
Bili smo izgrebani,cesto prljavi i musavi od igre,zeljno smo ocekivali ''prezene krompirice'' i palacinke
Kada bi smo se vratili u ''grad'' kod roditelja ,malo bi smo patili sto je dosao kraj nasem ludovanju
Druga baka...zivela je u Crnoj Gori,bila je lekar i jedna od uglednijih zena tamo.
Bila je nadmena,pomalo uobrazena i hladna,ali ne mogu reci-volela nas je.
Posle raznih stradanja,i uopste smrti njene porodice ona se vratila u svoje rodno mesto gde je ucinila mnoga dobra dela za vreme Drugog svetskog rata.I ne sumnjivo nikada nije prestala da zivi u tom vremenu muka i stradanja
Uzivela se u tu ulogu,i mi prosto nismo znali kako da se postavimo prema njoj.
Uvek ozbiljna,sa setom je pricala o ''proslim,teskim vremenima'',o njenom bratu koji je poginuo i slicno...A mi smo bili deca i zeleli smo da se igramo....
Volela sam ih obe ,ali prvu vise
Ona nije dugo pozivela,i danas mi nedostaje.
Druga je zivela skoro sto godina,ali je umrla maltene sama
I nje mi je zao,ali iskreno ne kao tatine mame,koja je svakako na jedan poseban nacin obelezila moje detinjstvo

Tatina mama je umrla kad sam ja bila mala, imala sam mozda 5-6 godina, tako da je se i ne secam najbolje. Nismo ziveli blizu nje, a i vremena su bila takva da se nismo mogli bas cesto posecivati (90te), tako da je nisam skoro ni upamtila.
Mamina mama je zivela sa nama, i ona je umrla kad sam bila dete-imala sam 10 godina. Posto je zivela s nama, imala sam mnogo prisniji odnos sa njom. Mene je obozavala, sta god da sam pozelela da jedem pravila mi je, pricala bajke, zanimljive price iz zivota, i slicno. Za rucni rad je bila pravi virtuoz-plela je fantasticno. Zao mi je sto nije pozivela duze da i mene nauci bar ponesto od svega toga. Cesto mi nedostaje, i kad se prisecam vremena dok je bila ziva, zao mi je sto nisam bolje iskoristila to vreme s njom. Tada nisam mogla ni da zamislim da ona nece uvek biti sa mnom, ali taj dan je ipak dosao suvise brzo...

apocalypse_iki:

Tatina mama je umrla kad sam ja bila mala, imala sam mozda 5-6 godina, tako da je se i ne secam najbolje. Nismo ziveli blizu nje, a i vremena su bila takva da se nismo mogli bas cesto posecivati (90te), tako da je nisam skoro ni upamtila.
Mamina mama je zivela sa nama, i ona je umrla kad sam bila dete-imala sam 10 godina. Posto je zivela s nama, imala sam mnogo prisniji odnos sa njom. Mene je obozavala, sta god da sam pozelela da jedem pravila mi je, pricala bajke, zanimljive price iz zivota, i slicno. Za rucni rad je bila pravi virtuoz-plela je fantasticno. Zao mi je sto nije pozivela duze da i mene nauci bar ponesto od svega toga. Cesto mi nedostaje, i kad se prisecam vremena dok je bila ziva, zao mi je sto nisam bolje iskoristila to vreme s njom. Tada nisam mogla ni da zamislim da ona nece uvek biti sa mnom, ali taj dan je ipak dosao suvise brzo...

Kliknite za proširenje...

Divno...

Secam se da je jednom moja baka sa sela dosla kod nas u grad mene da pricuva posto je mama morala na sluzbeni put (puno je putovala).Jos uvek je vidim kraj stola kako mi mesi omiljenu strudlu sa kakaom...mmm