* jedan od primera mešanih vrsta vodozemaca** i sisara je medved. Iako je (anatomski) sisar, ima jednu osobinu koja je karakteristična za amfibije, odnosno hladnokrvne organizme - hibernaciju.
Poznato je da vodozemci (životinje bez termoregulacije tela) mogu da udju u stanje smanjene metaboličke aktivnosti, gde se skoro ne može ni utvrditi da li su žive.
Kod medveda je ostala ta osobina i on je koristi u dugim zimskim periodima (mada ne zapada u tako smanjenu aktivnost tela kao vodozemci, jer sisaroliki organizmi to i ne mogu).
** vodozemci su i (zvanični) vodozemci i reptili.
Ove dve "klase" životinja su dobijene veštačkom podelom vodozemnih organizama, da bi se poduprla nedotupavna priča o evoluciji, iako se radi o potpuno identičnim (sem spoljašnjeg izgleda) bićima.
Primer necega sto bi se u nekoj teoriji logike nazivalo "sindromom parnog valjka"..o cemu se radi.
To je nesvesni mehanizam gradjenja smisaone groteske (spoja nespojivog) zahvaljujuci povezivanju minimalnih implikacija koje raznorodne cinjenice pruzaju radijalno jedne od drugih.
Kako to zamisliti. Uzmite figure od plastelina: recimo, coveka, mamuta, gustera i delfina. Svaka od ove cetiri figure, cetiri pojma, ima radijalne izrastke, u biologiji bi se nazvali ekstremiteti. U logici, atributi odredjene forme.
Ako bismo zeleli da upregnemo sindrom parnog valjka, zamislili bismo , u cilju naivne i infantilne ilustracije, da se ove figure drze za ruke, kao u kolu, cineci lanac... kako - putem zajednistva implikacija koje poticu iz pomenitih pojmova, odn. u ovom slucaju, ekstremiteta; dakle, pogledajmo na sta to lici: delfin perajem dodiruje gustera za nogu, mamut stoji svojom nogom na nozi ni krivog ni duznog gustera, nisteci je
, dok covek drzi svojom sakom mamuta za surlu, jer bi surla bila najupecatljivija radijalna implikacija pojma mamut.....
sve sto sada nedostaje jeste jedna pseudoteorija eksplikacije, sto se u psihologiji naziva racionalizacija... posto je u prethodnoj slici ispunjena morfologija groteske,ali lisena smisla i znacenja, potreban je metaforicki "parni valjak" koji ce ovakvu grotesku, ove figure od plastelina u ovako ovlasnoj predstavi nezahvalno nadomestiti znacenjem i objasnjenjem. Dakle,
pocinje da radi parni valjak, koji prelazi preko ove predstave, ovih figura, gazi ih, stvara ravnu masu nakon cega ce - na koju ce - samo uslovno receno "kreativni um", tvorac svih ovih prethodnih asocijacija samo prstom, olovkom ili kicicom prosto receno, SLOVIMA upisati svoje objasnjenje onoga sto je povezao, pri tom unistavajuci sam dokaz, samu prethodnu figuraciju, koja bi inace imala i morala biti podlozna raznoraznim kritickim uvidima u kojima bi se nesumnjivo otkrili brojni logicni nedostaci, svi opravdani i previdjeni pomenutim napisima u plastelinu, takozvanom "racionalizacijom". Eto, nadam se da je sada malo jasniji mehanizam kreativnog bunara bez dna vezanog za paranaucne eksplikacije.
Konkretno primenjeno, sta reci... "vodozemci i gmizavci su jedno te isto".
Van bilo kakvih teorija, cak i teorije evolucije, a kamoli paranauke i slicnih iracionalizama...
Cinjenica fenomena "vodozemac", kao vrste: da bi preziveo, potreban mu je
i vodeni i kopneni habitat.
Cinjenica fenomena "gmizavac", kao vrste: za njegovo prezivljavanje, habitat
vode prestaje da bude
krucijalan
U oba slucaja naucnici i biolozi nasli su potvrdu u obliku, odsutstvu ili prisustvu
odredjenih unutrasnjih organa.
S druge strane, ukoliko ovo lisavanje nasusnosti prethodnih habitata (vodenog kod gmizavaca) shvatimo kao potvrdu progresije vrste, sto nam govori teorija evolucije,
primer australijskog kljunara je zaista nesvakidasnji dokaz pomenute teorije, ili i mnogo cega viseg, mozda evidencija o blagorodnosti ovakvog razvoja, da li pod patronatom
vise sile
koja sada dozvoljava da se u jednoj vrsti natalozila evidencija o svim stepenima razvoja nekoliko prethodnih vrsta...bez kolizije,a savrseno funkcionalno, srecno, reklo bi se:
sisar je, ima kljun i kloaku (ptica), polaze jaja iz kojih se izlezu mladi (reptil), vezan je za vodeni habitat nalik sisaru vidri, mada vise u nekom (para)psiholoskom smislu, dakle vidri u smislu lova,
ishrane i uredjenja sustinski kopnenog habitata,kako prilici sisarima, dok je kod platipusa, kljunara, to neki zov proslosti koji nema progresivno-evolucionisticko objasnjenje u potrebi, vec
vise kao atavizam (vodozemac). Kljunar je, kako rece jedan pesnik, "nocna mora za paleontologe"
on i jeste i nije zivi fosil. On je cudo koje se ovde trazi, zapravo, dokaz sustine stvarnog
Kreativnog Uma, koga ljudi - koji sebe smatraju "tautoloskim" vrhom evolutivnog lanca, pogresno i beznadezno pokusavaju da docaraju kroz - imitaciju. Proizvodi su lazni kontinenti plasticnog djubreta u okeanima, i bezobalne i sustinski jalove,nekretativne teorije (zavere).
