NEOSTVARENOST

Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.038
Svedoci smo da mnogi ljudi, kada prevale jedan deo života – najčešće na pragu sredovečnosti – pate od frustracija tipa “nisam se ostvario”, odnosno “nisam postao to što sam hteo”. Ponekad problem zadire vrlo duboko, onda kada se većina nekadašnjih ambicija ispostavi kao neispunjena. Što je problem dublji, to je teže priznati ga samom sebi i suočiti se sa njim. Nažalost, neretko se hronično osećanje neostvarenosti (ili promašenosti, nezadovoljstva samim sobom) završava nekim vidom autodestrukcije, ili, naprotiv, projektovanjem na druge kao uzročnike problema. Moj prijatelj je, npr, hronično nezadovoljan svojom profesijom: lekar je ali sad mu je žao što nije specijalizirao neku drugu granu medicine, i za to krivi roditelje koji su mu sugerisali izbor struke. Realno gledajući, u tom periodu izbora trebalo je da bude dovoljno odrastao da sam donosi odluke. Takođe, realno gledajući, ništa ga nije sprečavalo da naknadno promeni profesiju.
Da li je osećanje neostvarenosti bolest (i ujedno uvod u pošast savremenog doba, zvanu “depresija”) u kojoj sve izgleda crnje nego što jeste, ili je to osećanje rezultat realnog sagledavanja životnih rezultata iza sebe konačno skidanje koprene mladalačkih iluzija?
(Prijatelj iz moje priče nije depresivan, ali je poslednjih desetak godina u manjku onog što zovemo “pozitivna energija”: stalno mu nešto smeta, često se ljuti, ne ume da se opusti. )

Koliko ste se ostvarili? Da li ste postali ono što ste priželjkivali?
Može li čovek početi da se ostvaruje i uvidom u sopstvene promašaje, tj. samim priznanjem njihovog postojanja?
 
Зашто да пишемо о сопственој остварености или неостварености, када можемо да пишемо о неостварености наших пријатеља или познаника. :D

Још једна шаргарепа на канапу. Трчимо ка некој остварености не би ли нам она донела срећу.
Јоцк. Срећа није тамо. Срећа је овде.
 
Ja sam ostvarena, privatno i profesionalno, zahvaljujuci osluskivajem sopstvenog tajminga, zahvaljujuci ulozenom ogromnom trudu, i, za razliku od navedenog primera u uvodnom postu, zahvaljujuci cinjenici da sam odgovotnost za pogresne odluke trazila, i dalje trazim prvenstveno u sebi.
 
secas se one moje teme o indoktrinaciji? kada sam pisao o konzistentnosti..tada sam pisao o jednom aspektu cele price oko tog zakona koji vlada ljudima ..ima i drugih.
recimo nesto sto bi eto moglo da se nazove "zabljim sindromom"
kad razumemo da ljudi kada jednom donesu neku odluku ili se necemu posvete ce uciniti sve sto je u njihovoj moci da to i opravdaju (i pred sobom i pred drugima)
a da su doneli recimo lose i pogresne odluke shvate tek kad ih posledice udare po sred celenke
da se vratim na "zablji sindrom"..i o tome sam cini mi se pisao..metafora sa vesticom princem i princezom ehh..u ..zla vestica uperila prst u princa i rekla mu ti si zaba i n je postao zaba ..pa tek kad je naisla princeza i rekla zabi da nije zaba vec princ on je postao ponovo princ..
u pitanju je uticaj drustva na self-image pojedinca..naime drustvo ima tu moc da pojedincu nametne neku sliko o sebi..da mu nametne obrazac i oblik ponasanja..
banalan primer..da li bi se iznenadila kada bi ti npr pala na ulici i jedini koji pridje da ti pomogne je okoreli skinhed ili panker sa cirokanom?
ili kolega sa posla ..koga znas godinama i mislis da je ugledan covek i ono "frajer" a ne lezi vraze navataju ga u WC spustenih pantalona sa mladjanim kolegom pripravnikom?
drustvo eto dodeli nekom pojedincu neku ulogu koju pojedinac onda prihvati i stupi na snagu zakon o konzistentnosti..iako u toj ulozi recimo ne nalazi sebe..
 
Borac za prava zivotinja:
I ja mislim tako.

@ Navar
Da li to onda znaci da je vecina ljudi pod pritiskom da bude ono sto se od njih ocekuje?
Kliknite za proširenje...
upravo tako..
konkretno sto se tice roditelja..oni su nas rodili vaspitali oblacili odevali skolovali pricali objasnjavali..sa njima smo proveli pocetne godine zivota i oni su na nas ostavili trag..oni su nas oformili..njihov uticaj ce biti na nas do kraja naseg zivota..uticace na nas i onda kada mi odavno ne zivimo sa njima ili su cak umrli..a tu su i geni
 
Nisam u tom zivotnom dobu da bih tako razmisljala...MIslim da je pojam neostvarenosti ustvari zamena za opravdavanje samom sebi..Licno sam se do sada ostvarila u osnovnim stvarima...U licnoj spoznaji,razumevanju drugih, nezavisnosti,obrazovanju i onog sto je po meni najlepse ..raditi ono sto se voli.Emotivno,u smislu braka i dece..nisam se ostvarila za sada..i ako ne budem ..necu sebe kriviti za to i ne samo za to..niti traziti opravdanje u neostvarenosti u drugim ljudima..u to sam 100% sigurna..Jer, ne sve naravno, ali najveci deo desavanja u nasim zivotima zavisi iskljucivo od nas,nase svesti o tome,.nase odluke i nase spremnosti da to nesto uradimo..slucajno je i moj potpis u tom smeru..ako zaista verujemo da sami pisemo nasu zivotnu pricu onda kraj zavisi iskljucivo od nas....
 
Zivot je prekratak, jos su krace godine kada je vreme da gradimo (tako da kazem), a mladom coveku cesto izgleda da ima jos vremena. Kada stignu neke godine shvati dda vremena vise nema i da se malo sta istinski moze promeniti.
(ukratko i bez ikakve filozofije)
 
Zanimljiva rec....sugerise bezvrednost.

Elem,zadovoljna sam svojim zivotom,sa izuzetkom par stvari na kojima i radim.Kada te ciljeve postignem,postavice se sledeci.Promasaj? Hmm...postoje stvari i odluke koje smo doneli i koje kada smo ih , eh , ostvarili , nisu donele ono sto smo zeleli ili ocekivali.Dakle,naravno da je ne samo moguce,vec i potrebno uvideti vlastite promasaje,kako napisa.Ali sam termin je takav da ljudi beze od toga.Cuveno americko - gubitnik ili luzer....Ja bi im na to rekla samo - cvrc.
Zanimljive su reci savremene soc.psihologije....vesto skrojene da vrse jak pritisak na pojedinca.To kod dobrog dela ljudi dovodi do nezadovoljstva,jer okolina,mediji,savremena potrosacka kultura zahtevaju ili nude savrsenstvo.Dakle nude se iluzije.Drugim recima,po standardima koji se nude biti ostvaren je prakticno nemoguce.
Mislim da treba imati vlastite standarde i da treba svoje ambicije postaviti adekvatno svojim mogucnostima.Ni premale,ni prevelike.U zrelom dobu covek bi vec trebao da zna koliko moze i sta zeli.Kao i da bude u stanju da se zastiti od nametanja 'vrednosti' sistema koji je oko njega.
 
Borac za prava zivotinja:
Koliko ste se ostvarili?
Kliknite za proširenje...


Koliko ste se ostvarili?
Profesionalno sam se ostvario veoma, mnogo ali ne i najviše koliko su se ostvarili izuzetno rijetki u mojoj profesiji. Razlog zašto se nijesam ostvario u najvećoj mogućoj mjeri je samo jedan: ;)
1.Ljenost,2. Nedovoljna ambicija, 3.Brza spoznaja da mi moja profesija neće donijeti materijalnu dobit koliku sam želio i na kraju i možda najbitnije moj "buran" život.
Ovo kažem po ko zna koji put jer sam o sličnom često tokom života razgovarao sa drugima: U cjelokupnom radu u profesiji tokom radnog vijeka nijesam koristio više od 3% do 5% svojih mogućnosti, neka moja približna procjena.

Što se tiče žala za neostvarenošću kod mene apsolutno ne postoji, posebno što sam još i prilično prije srednjih godina spoznao da je:"Taština nad taštinama, sve je taština.... Sve je samo muka duhu, ....... i ničeg novog nema pod suncem"

Nikoga ne krivim, ni sebe. Jedino mi je žao što nijesam zaradio malo više za crne dane, no zato se sad oštrim da počnem ponovo da radim da popunim budžet a i da popunim malo sebe, prošlo je prilično vremena od kad ne radim da sam se uželio posla.

Što se tiče ličnog života tu se nijesam uopšte ostvario. Ostao sam samac ;) Jбg. najviše moja krivica a i stvari se složile i eto.
Ne žalim mnogo jer sam na drugim stranama dobijao druge stvari koje ne bih mogao da je drukčije..

Da li ste postali ono što ste priželjkivali?

Nijesam ali to sad nije važno kao što je bilo kad sam priželjkivao.

Može li čovek početi da se ostvaruje i uvidom u sopstvene promašaje, tj. samim priznanjem njihovog postojanja?

Ne znam. Pretpostavljam da neki mogu.
 
Жива:
Зашто да пишемо о сопственој остварености или неостварености, када можемо да пишемо о неостварености наших пријатеља или познаника. :D

Још једна шаргарепа на канапу. Трчимо ка некој остварености не би ли нам она донела срећу.
Јоцк. Срећа није тамо. Срећа је овде.
Kliknite za proširenje...

Slažem se!
Sviđa mi se kako si rekao.
 
Navar:
i taj nacin razmisljanja je takodje kreiran..u ovom post modernizmu..in je predstavljati se kao ja sam svoj nezavistan samostalan..itd..just another self image
Kliknite za proširenje...
U potpunosti se slazem sa ovim i predhodnim Navarovim postom ali bih dodao
i jedno kontraopazanje. Ljude koji su se iznutra osetili ispunjenim nisam sreo medju
onim koje tako drustvo tretira, nego medju hobistima, pecarosima, amaterskim resavacima
starih matematickih problema i slicno. Oni su zadrzali onu neodoljivu Radosat Igre
koji su oni drugi, jureci karijeru, negde odavno ispustili...
 
Neostvarenost
U mladosti nam nude obecanja, toliko slatka da ih ne mozemo odbiti.
Kada potrose sva obecanja, govore nam da smo nebeski, odabrani...
Stroga majka, rasipna zena i nesposoban sef nam nagovestavaju da nesto nije bas u redu, ali ignorisemo te znake. Receno je da zbog nas svet postoji!
Odrastanje razbija iluzije. Neostvarena ocekivanja stvaraju frustracije, ogorcenost, bes...
Ostvarenost
Malim svajcarcima se stalno govori kako su oni mala i siromasna zemlja, i da treba puno da rade da bi im bilo dobro. Oni odrastaju bez prevelikih i bez nerealnih ocekivanja. Svesni su da ce imati samo ono sto stvore. A za tako vaspitan narod to je bogatstvo.
 
branko turk:
U potpunosti se slazem sa ovim i predhodnim Navarovim postom ali bih dodao
i jedno kontraopazanje. Ljude koji su se iznutra osetili ispunjenim nisam sreo medju
onim koje tako drustvo tretira, nego medju hobistima, pecarosima, amaterskim resavacima
starih matematickih problema i slicno. Oni su zadrzali onu neodoljivu Radosat Igre
koji su oni drugi, jureci karijeru, negde odavno ispustili...
Kliknite za proširenje...
to i nije kontra opazanje..
sa stanovista danas opsteprihavcenog ti i takvi ljudi su..otpadnici..
ili ides za masom i zajedno sa masom stignes tamo gde i masa ili ides svojim putem..za koji nikada ne mozes znati kuda ce te odvesti i cesto se mozes naci na mestima na kojima nijedan covek pre tebe nije bio
 
Жива:
Зашто да пишемо о сопственој остварености или неостварености, када можемо да пишемо о неостварености наших пријатеља или познаника. :D

Још једна шаргарепа на канапу. Трчимо ка некој остварености не би ли нам она донела срећу.
Јоцк. Срећа није тамо. Срећа је овде.
Kliknite za proširenje...

Znači ipak: Зашто да пишемо о сопственој остварености или неостварености, када можемо да пишемо о неостварености наших пријатеља или познаника. :D
 
U promišljanje neostvarenosti pojedinca bih uveo kao glavne pojmove Izbor i Cilj.
Ljudi sebi tokom života postavljaju ciljeve, neko realne, neko nerealne. To počinje još u periodu detinjstva formiranjem želja kod dece po principu "kad porastem biću..." U zavisnosti od procenta ostvarenih ciljeva, njihovog broja, uloženom trudu za njihovo ostvarivanje, život im može biti ostvaren ili neostvaren. Problem nastaje, što je slučaj kod ogromne većine, ukoliko ciljevi nemaju realnu osnovu, te gotovo da nema osobe koja neće reći "sve sam postigao, samo....(nisam otišao na Karneval u Riu, letovao na Bora Bori, nisam vozio bolid formule i sl. a to mi je bila želja).
S druge strane, u životu se uvek nameće izbor kad se naiđe na životno raskršće. Njega zamišljam baš tako....do stizanja na raskršće čoveku su otvoreni svi putevi, na raskrsnici mora izabrati jedan i povratka uglavnom nema, mada se nekom povremeno ukažu sporedni putevi, tzv. prečice do nekog drugog koji smo ostavili na raskršću iza nas i tada se opet, nameće izbor, nastaviti ili krenuti novim putem....
Ono što većina previdi, prilikom biranja puta, je to da taj izbor može uticati i na njegove naslednike, koji će zbog lošeg ili dobrog izbora svog prethodnika imati možda nijedno, a možda i više raskršća u svom životu...te, da razloge lošeg izbora možemo tražiti, najčešće u svojim odlukama, mada je čovek kao egoistično biće, više sklon da u promašajima traži opravdanja u drugima
 
ako za cilj postavimo ..srecu taj cilj nikada necemo ostvariti..
srecu su nasli ljudi koji je nisu direktno trazili..nasli su je baveci se necim drugim..i to negde usput
 
Navar:
ako za cilj postavimo ..srecu taj cilj nikada necemo ostvariti..
srecu su nasli ljudi koji je nisu direktno trazili..nasli su je baveci se necim drugim..i to negde usput
Kliknite za proširenje...

Ako tako gledaš na stvari, sreću, kao osećanje, dok je doživljavaš, nikada nećeš ni osetiti u punom sjaju...Sreću su našli ljudi koji ne ulaze mnogo u suštinu te "sreće"....ne oni koji je nisu tražili...već oni koji umeju da je prepoznaju.
Što više razmišljaš koliko si srećan, to više uviđaš koliko si nesretan...
 
jelena=t:
Ako tako gledaš na stvari, sreću, kao osećanje, dok je doživljavaš, nikada nećeš ni osetiti u punom sjaju...Sreću su našli ljudi koji ne ulaze mnogo u suštinu te "sreće"....ne oni koji je nisu tražili...već oni koji umeju da je prepoznaju.
Što više razmišljaš koliko si srećan, to više uviđaš koliko si nesretan...
Kliknite za proširenje...
znaci ..hoces da ovim kazes sta? da je sreca u povrsnosti?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top