Rat nefilozofa i pesnika

Mislio sam da naslovim rat filozofa i pesnika, ali se setim uvek koliko su filozofi konformni i u zelji za potvrdom intelektualne nadmoci, izvor retardiranosti i zatucanosti celog njima naklonjenog drustva usled dogmi koje proizvode radi svojeg polozaja.
A takve filozofe ne zelim da zovem filozofima, a svi ih tako zovu.

E onda mi ostaju nefilozofi, ljudi zdrave misli, britke pameti i bez prljavih zelja da se tom pamecu i znanjem okoriste.Antifilozofe, oni sto svako izlaganje duze od 6 recenica zovu filozofijom i kojima je svako razmisljanje filozofija (filozofija ulicnog prodavca, filozofija odzacara, filozofija taksiste itd...) necu ni da pominjem...

Dakle definisao sam nefilozofe kao amatere talente, iliti kao muzicare koji nisu na pink estradi....
---------------------------------------------------------------
Sad da pojasnim temu....

Nefilozofi se bave sustinom, kao fizicari samo na opstijem planu.(Fizisofi)
I stalno upadaju u mogucnost da ih svi tumace kao cinicima, jer uocavaju ruzno koje niko ne zeli da vidi i da svi cusnu pod tepih...
Pesnici naprotiv traze inspiraciju koju ce da uzdignu i preko realnosti i tako nadahnjuju laznom slikom svakog posmatraca.

Sta je ispravnije?Sta je bolje?Sta je dobro?Koga treba potpomoci?

Sami ljudi i filozofi ce stati na stranu pesnika, cak ce naglasiti da otkrivaju mnoge sustine.(Jesu li to pesnici ili spijuni subverzivno ubacujuci nefilozofiju u formi pesnicke reci, jer su videli da je to jedini put njihovom altruistickom nahodjenju.)

Da li treba ostaviti dualnost, vecito sukobljavanje i neorganizovano nadigravanje ta dva opredeljenja?

Ili treba raditi nesto slicno kao u visoko edukativnim sredinama u socijalizmu , gde su postojali timovi koji maksimalno edukuju , a poezija se javlja kao dusevna kategorija, te se potpuno odvaja od misaone i duhovne kategorije.
Red torte red fila.

Pri ovom razmatranju molim vas da ne uzimate kao podrazumevano globalno resenje ili opredeljenje vec kao striktno lokalno , zatvoreno , getoisticko opredeljenje jedne zajednice i deo potkulture te zajednice u odnosu na druge okolne zajednice..

Nije rec o Atlantidi.Niti o Aleksandriji u doba biblioteke.Pricamo o danas.

Tuzni patak

Nefilozofi se bave sustinom, kao fizicari samo na opstijem planu.(Fizisofi)
I stalno upadaju u mogucnost da ih svi tumace kao cinicima, jer uocavaju ruzno koje niko ne zeli da vidi i da svi cusnu pod tepih...
Pesnici naprotiv traze inspiraciju koju ce da uzdignu i preko realnosti i tako nadahnjuju laznom slikom svakog posmatraca.

Kliknite za proširenje...

Da vidimo sta si ti ovde napisao:
Nefilozofima" nazivas one koji svet posmatraju realno i ne trude se da nista sakriju, a to je po tebi "bavljenje sustinom".

Dok su pesnici opet neki koji traze inspiraciju izvan realnosti, pri cemu je valjda "realnost" skup opazaja ili slika koje je stvorio tvoj mozak, i koje postoje kao objekti po sebi (kao da Dzon Lok i Barkli nikada nisu ni postojali)

Patku.....Onaj ko se bavi realnoscu , ko izvlaci inspiraciju iz objektivnog sveta nije pesnik vec kičer.

A pesnik svoju inspiraciju nalazi u nespoznajom svetu ideja.U necemu sto se samo intuicijom moze naci u sebi, a tvoj realan svet prozilazi iz toga..... Ne obrnuto.

Ove reci velikog pesnika Silera mogu ti pribliziti sta se desava u pesnikovoj dusi prilikom inspiracije:

Osecanje se u meni isprva javlja bez odredjenog i jasnog predmeta ; on se tek kasnije uoblicava. Prethodi mi uzviseno muzikalno dusevno raspolozenje i tek na to se nadovezuje moja pesnicka misao.
citat: Siler

Kliknite za proširenje...

Pa gde ti ovde vidis pesnika kao nekog ko vodjen opaznjem, smislja razne himere, sfinge i kentaure, a koji , kako ti kazes, "ne postoje u "realnom" svetu.

Pobrkao si stvari Patku.

Ili si ti pobrkao , i to je mogucnost, kod svih , osim kod tebe....Sto ipak nesto kazuje....

folozofi recimo ne osporavaju druge filozofe..samo njihove filozofije..svojim filozofijama...

s druge strane..pesnici su sledbenici emocije..i samim tim nedostaje im jedan kljucan uvid u stvari..ali su u prednosti kad treba naci izraz
daklem..ne bih dao prednost nikome..tj dao bih prednost svojevrsnom balansu osobe..koja bi bila delom filozof a delom pesnik..mozda je to preciznije odredjenje patkovog ne-filozofa

Navar:

Kliknite za proširenje...

hehe,milka canic...
apropo teme..zar ti nije pala na pamet upravo dijalektika polova koje si izdvojio?
(satro nefilozof-satro pesnik)...ili ne verujes u kreativnost njihove simbioze?....
gde `nefilozof` zaista i jeste filozof vredan naziva,a pesnik taj koji izranja iz filozofa?..
....i obrnutO...

pala mi je na pamet..retorika kao osnovno orudje "filozofa" i pesnika"

retorika je umetnost kao i svaka druga.
ako ne,onda kich,kako neko rece,ili demagogija,kako drugi napomenu...

Black_star:

retorika je umetnost kao i svaka druga.
ako ne,onda kich,kako neko rece,ili demagogija,kako drugi napomenu...

Kliknite za proširenje...

znaci i dalje nismo odmakli od onog drevnog "cilj opravdava sredstva"

neke stvari su vecne.mozda je necija pobuda da utice na javno mnjenje zaista iskrena.zato i kazem `umetnost`...

Black_star:

neke stvari su vecne.mozda je necija pobuda da utice na javno mnjenje zaista iskrena.odatle i kazem `umetnost`...

Kliknite za proširenje...

"put u pakao je poplocan dobrim namerama"

Jedna osoba ne moze da bude i jedno i drugo...

Ako je nefilozof onda je svesna i iskrena prema svemu.
To da li ce javno ispoljavati zavisi od okoline, kao sto nas i danasnjica uci, pa ce ispoljavanje mudrosti biti itekako retko u srbiji,dok lukavstva i prevare nece.

Drustvo moze biti spojeno od osoba jedne ili druge orjentacije, ili od danasnje varijante koja se predstavlja kao nefilozofska ali je nekreativna u pesnistvu , a nije ni nefilozofska (vise nefilozofa imate u proslom vremenu iako je mogucnost edukacije bila manja).

Sama osoba ne moze da bude i trt i mrt...
Da ovo pojasnim, da ne bude zabune...
Naravno da ce osoba koja je nefilozof imati potrebu da se literarno okusa i iskazuje kao pesnik, ali to nije pesnicko gledanje na svet, to je koriscenje pesnickog iskaza i modela iskaza i percepcije, koriscenje a ne imanje ili ogranicenje.

Sa druge strane naravno da ce pesnik imati potrebu da se vozi saobracajem , cini neke neromanticne stvari i aktivnosti , vrsi nuzdu, svadjati se, i biti bora corba.
Ali to ga nikad nece uciniti nefilozofom , jer ce preterano naglasavanje sopstvenih emocija ciniti svaki akt ove osobe samo emocionalnim stavom i trenutnim izborom.

Cini mi se da se ovde to mesa...
Verovatno zato sto ljudi misle da je nemoguce onda biti nefilozof,sto nije tacno.
To se lako resava tako sto pitate nefilozofa da li uziva u zalasku sunca...I naravno da uziva, i moze ga opisati u skladu sa svojom razvijenom retorikom..

Verovatno je to pritisak siromasnog duha na stvarnost jer onda se ne oseca siromasan,ako sebi docara da je sve onako kako i sam moze.

u have d point
ali cu morati da nadogradim jedno stanoviste ili bolje receno da otvorim pitanje
hoce li taj pesnik biti kompletna i celovita licnost? hoce li taj ne-filozof takodje biti celovita i kompletna licnost?
da se zadrzim oko ne-filozofa..

njegova/njena odlika bi bilo razmisljanje zar ne? i to kakvo razmisljanje..ja mislim ono razmisljanje tipa "misli svojom glavom"
mora li se ta osoba odreci necega u svom zivotu da bi mogla da misli svojom glavom?

e jjjbg,onda se demosten i ciceron prze dole gadno,gresna im dusa..

ja samo tu ne vidim razlog zbog cega filozof ne bi mogao biti iskren,i u cemu onda stoji razlika izmedju njega i nefilozofa?...
hm?

U hijararhiji i pripadnosti jednom pokretu...u ambiciji , i u onom najvaznijem u ZELJI...
Samim zvanjem (ne profesijom vec samo i zvanjem, ne titulom vec opstim misljenjem) se vec osoba oblikuje, a kamoli profesijom (prozvan i data mu elokvencija nezasluzeno), pa jos karijera...

Ljudi mnogo zanemaruju rec karijera i kako ona utice na ljude.
Meni je smesno mnogo puta kako su ljudi glupi, jer nemam drugi naziv za to.
Mnogo inteligentni ljudi jednostavno su glupi, jer im je drustvo uspesno zablentavilo celu jednu oblast koja je u vezi sa javnim zivotom.
Mozda je to i samozastita od budalizma koje je vrlo in i cak usmerenje (obicno radi licnih koristi ili koristi grupe)

Filozof prvo upada u zamku istoricara filozofije, jer to je prirodno tok stvari rapidnog ucenja.
Simulacija, eliminacija, komparacija imitacija i tek na kraju individualizacija.
Zatim upada u zamku normativa, kalupa koje prati, koji su individualni , zavisno od redosleda citanja ili iskustva, ali postoje i vrlo su bitni.
Zatim upada u zamku evaluacije, gde narocito dolazi do izrazaja ego i licnost pojedinca, i tu obicno biva kraj.Kraj za jednog nefilozofskog potencijala a pocetak cistog filozofa.
Dobija sva obelezja filozofa , dogme, elitizam, snobizam, terminologiju koja je nepotpuno shvacena vec vecinom prihvacena i vezana za pojedine mislioce (terminologija prestaje da bude licna stvar, vec postaje terminologija "filozofije" iliti ni trt ni mrt)
Zatim dolaze sledeci periodi laznog prociscenja, neka vrsta prilagodjavanja filozofije zivotu, a ustvari prilagodjavanje filozofije sopstvenom egu...
Na kraju imamo shizoidnu nametljivost filozofskog uma cak i nad percepcijom...i to da je preko metoda pa i da se opravda , ali je preko uslovljavanja i "verovatnog" "ocekivanog" " neverovatnog" "nemoguceg" "izuzetka" tj preko kvantizacije, mreze pojmova, domena, suma percepcije koji se povecava umesto da se smanjuje jer se mreza pojmova rasteze prema umu i egu a ne prema perceptivnoj stvarnosti (ne realnosti, vec stvarnosti=realnost+imaginarnost)

Ima tu jos stvari sa kojima se filozofi ne bi slozili jer oni to ne vide da ispoljavaju , a vec postoje teme koje se time bave, pa bi trebalo da ih to ne pogadja ...ali to nimalo nema veze, to vise lici na zene koje pricaju kako je ona torokusa ne primecujuci isto kod sebe, jer motiv i razlog je drugaciji.

Navar:

u have d point
ali cu morati da nadogradim jedno stanoviste ili bolje receno da otvorim pitanje
hoce li taj pesnik biti kompletna i celovita licnost? hoce li taj ne-filozof takodje biti celovita i kompletna licnost?
da se zadrzim oko ne-filozofa..

njegova/njena odlika bi bilo razmisljanje zar ne? i to kakvo razmisljanje..ja mislim ono razmisljanje tipa "misli svojom glavom"
mora li se ta osoba odreci necega u svom zivotu da bi mogla da misli svojom glavom?

Kliknite za proširenje...

Kad su ovakva pitanja na stolu, obicno ne volim da donosim zakljucke vec da otvaram karte...Donosenje zakljucaka zatvara otvaranje karata...

Iz mog iskustva sam video da ne filozofi jesu vrlo kompletne i celovite licnosti.
Njih karakterise mera, a to je jedno nemerljivo cudo.Cudo mudrosti.
To je osoba koja se minut pre pitala u sebi gde zeli da bude sahranjena ako umre tog trenutka.I ulazi u sledeci trenutak sretna i optimisticna, voljna i zeljna.
Nema repove emocija, a ima emocije u svakom trenutku.
Ta osobenost mislim da je jedno veliko umece.
A kad osoba nema repova, nema ni zaljenja ni kenjkanja, ima mobilnost, ima zivost, ima spremnost i ima hrabrost...
A to imati , itekako treba kod nefilozofa....

Da li je pesnik kompletna licnost?
Pa jeste...ne znam kako da kazem da nije....ona je zaokruzena, pa je samim tim kompletna...u svom svetu je potpuna...
Njega ne interesuju dubine radi dubina, vec radi efektnosti uzitka "duhovnosti" ili da kazem kvaziduhovnosti dok se iscitava, drugacije receno u metafizici umetnosti sve tri glavne karakteristike umetnosti zadovoljavaju zaokruzenost u domenu koji kreira i poseduje pesnik.
Zato i mislim da je zaokruzena licnost, sistem.
Duboki pesnik koga niko ne razume?
Taj je promasio svoje polje....bi i trt i mrt, a nije ni trt ni mrt...

Cim se izgubi nit sa zeljom da se uzdigne postojece i svoje , bilo ego bilo dozivljaj bilo svest, pesnik vise nije na liniji....
On onda prenosi svoje frustracije, jer nije ni nefilozof, a nije ni filozof.

Moze li pesnik frustracija ili umetnik frustracija uci u ovu temu?
Ja mislim da je to pozer i kic.....jer je stvar trenutka , roba koja se kupuje u jednom trenutku, bas kao i gori ocajnik sto moze da dize ego nekome...
Ne postoji trajna vrednost u takvim slucajevima, ali ih ne treba zanemariti jer predstavljaju postojecu patologiju , a i to je vrlo bitno...

Mozda mi jos nesto padne na pamet....

...pjesnik je sve , ponekad nije ni pjesnik...filosofija i poezija su sile koje plamte jednakim plamenovima i kad se priblize, takav plamen prema nebu lize...pjesnik je sretan kad filosofijom mirise ali se tesko nosi na ledja takav teret...pjesnik je u covjeku sretan ali covjek koji je pjesnik,- nesretan je !!!

E ovo je primer za pesnika, prepuno floskula sa jednom jedinom zeljom , uzdizanje emocija zbog bilo kog moguceg razloga, elitizma, uzvisenosti, kvaliteta, vrednosti, nedodirljivosti, kreativnosti, posebnosti ili sta vec osobi koja cita ovo padne na pamet...

Da,to je stari sukob determinizma i ideterminizma...sad shvatam o cemu pricas.
Pravi filozof bi ,znaci, trebalo da bude iskren u neiskrenosti svih puteva ili nacina,koji u tom slucaju nije njegov, jer mu pruza svu potrebnu inspiraciju,mimo svih apriori postavki nad zivotom...Put zahteva neiskrenost, odn.odustajanje od konekcije ili iskrenog ubedjenja vezanog za trvdnje van iskustva...Iskustvo pri tom ni u kom slucaju ne biva svedeno na banalnost pojave ili definicije,jer (ne)filozof registruje i promovise jedino veze u Haosu ,koji je bog njegove ideterministike..te veze nose jedini kvalitet validnog....
Pesnik je pojedinac koji se u ljubavi dosegnute nirvane prihvatio culne predmetizacije sastavnih delova Haosa kroz filozofski percepirane veze u njemu... Poezija je vid ironije sam po sebi...zato onima koji slepo veruju u svaku glupo uzviknutu rec zakona pesnik i pesnistvo i deluju strano........

Ovo nisam razumeo , ili nisam razumeo kako si stigao do toga...

---------------------------------------------------------------------------
Postavljajuci ovu tezu rat nefilozofa i pesnika na pesnike elegicare, pade mi na pamet cudna teza...

Pesnici elegicari, melanholici, pateticari, po tome uzdizu ljudsku patnju , trazeci vrednost u bolu , u propustenom , u izgubljenom, u proslom , u nedozivljenom , u ezotericnom.
Po spajanju teze rat NF-P i ovog , ispada da su to pesnici kiceraja, pesnici koji hvataju na moment , na sazaljenje, na empatiju , a ne uzdizu emociju niti ljudsko ispunjenje. Naprotiv uzdizu ljudsku prazninu , ocaj, jad, olaksavajuci frustraciju u socioloskom kvazi druzenju , kvazi sapatnicima.

U nastavku ispada da je to cisti proizvod egomanije, egocentricnosti i onoga ko cita i onoga ko je takav pesnik.

Da li je takav pesnik zaokruzen kao licnost?
Ja nesto ne vidim ali dozvoljavam postojanje ljudi koji su potpuni samo kad pate, jer videh slicne slucajeve, nema veze sto ih vecina ljudi zove patoloskim slucajevima...(meni je patolosko sto glup covek postaje predsednik parlamenta ili predsednik drzave, pa tu moju observaciju retko ko ce da uvazi).

...pjesnik je kao i svaki drugi inovator tj. donosilac neceg novog u necemu . Pjesma je zaokruzen dozivljaj ili bar pokusaj uhvatanja jer hvatanje je proces...pjesma je kao sagledana grmljavina ali i sa munjom zajedno jer tesko ce dobra pjesma nastati iz mirnog i ravnoteznog stanja zato sto Ona uvijek je produkt povracanja nekakve explozije unutrasnje ili pokusaj smirivanja velikog nemira , kao sto rece jedan pjesnik :
...umiri se, Vitomire
umiri se , veliki nemire

...nefilozof je i stolar....

Daleko od toga da ja negiram kreativno u pesniku niti sposobnost pesnika da kreira tokove realnog.
Pa tema i jeste rat, zato sto se njihove sposobnosti preplicu.
Imaju isti domen delovanja...
NF ce svojim dejstvom vise sabiti emocije u kljucne stavke,pretvoriti vise coveka u coveka,razum u razum.
Pesnik ce ili njegovo delo , vise razvijati hedonisticko u coveku, koncentrisanje na emociju da bi se iz nje nesto dobilo ili da bi postala cilj sama po sebi (sto je neminovan negativni proizvod).
U prvom slucaju vec imamo preklapanje sa pesnickim pokusajima NF, jer NF to vidi kao literarni format za dozivljaj, iskuseno.

Mozda je dobar primer omladine i tinejdzera i kako pesnistvo utice na njih i na to u kojoj meri su opsednuti pesnistvom i veza toga i emotivne socijalizacije sa drustvom...svojim drustvom.
Sad ja ne znam vasa iskustva, ali pesnistvo je definitivno i nekad i sad bilo cinilac desocijalizacije pojedinca u tom dobu. Dok je u smislu literarnog sadrzaja itekako lep kontekstualni dodatak.Kako ce ga ko prihvatiti zavisi od predoblikovanja licnosti, a to zavisi i od vaspitanja i okoline.

oziman:

Patku.....Onaj ko se bavi realnoscu , ko izvlaci inspiraciju iz objektivnog sveta nije pesnik vec kičer.

Kliknite za proširenje...

Znači Dostojevski i Hese su kičeri ... Nisam znao

nesto sam razmisljao

ako je ne izvlaci ..mislim inspiraciju .. iz objektivnog sveta..onda po logici stvari imamo ..obicnu projekciju..

covek odsecen od objektivne stvarnosti bio bi lood..zar ne?

cilj..ili bar jedan od ciljeva ne-filozofa bi daklem bio da dopre do objektivne stvarnosti..i da sagleda svet onakav kakav jeste..da ga sagleda u "zrncu peska"