Sah

Azra ima jednu simpatičnu pesmicu, zove se Marina:

Na neku čudnu foru
Marina misli da zna
što sve treba da čini
u društvu frajera.
Suviše je obična
i prazan joj je smeh
ali nužda me nagoni
da spavam s njom.

Dovoljno je da me vidi,
da mi kaže Miki kako si,
i već se osećam bolje,
odmah je na cesti poželim.

Ja sam samo jedan
od mnogih koje zna;
šarmiram je uporno,
laskam izdaleka.
Ona se na ništa ne žali,
o ničem nema sud,
ali nužda me nagoni
da spavam s njom.

Dovoljno je da me vidi,
da mi kaže Miki kako si
i već se osećam bolje,
odmah je na cesti poželim.

Sinoć sam iz štosa
zaželio na tren
da bude nešto više,
da mi postane frend.
A Marina k'o Marina,
negirala me skroz,
a meni se samo prohtijelo
da spavam s njom
 
Šahovske figure

Opisane i premještene u različite smjerove,
Puštene na dobro i zlo.
Kao nijem karakter kojemu treba vremena da
Istraje u svojoj namjeri, bez podrške.

Te noći boca bijeloga je pukla iz akta
Nerazmišljenog, i opet sam se zavukao
U svoju rupu i doživljavao čovječanstvo kao
Grešku veliku.

Drugi dan. Za*ebancija na lice.
Kao pušten sa lanca trčim po šumama i
Crnim obrađenim poljima koje čekaju
Na sjeme.

Ženski lik, te noći, ne može iznenaditi
Niti jednim pomakom ustaljene figure.
Mijenjamo polja kao fleke usamljenog mjeseca.

(Vinko Bilić)
 
Povratak sa setnje

Ubijen od neba,
izmedju oblika koji dolaze prema zmiji
i oblika sto traze kristal,
pustit cu da izrastu moje kose.

Sa stablom patrljaka sto ne pjeva
i s djetetom bijela jajolika lica.

S malim zivotinjama razbijene glave
i odrpanom vodom suhih nogu.

Sa svime sto je gluhonijemo umorno
i s leptirom utopljenim u tintarnici.

Posrcuci sa svojim licem sto je razlicito svakoga dana,
ubijen od neba!
 
Danima vec veje bez prestanka. Sve je prekrila belina. Nista se ne razlikuje. Sve je prekrila belina. Kao smrt. U ponoc stajala sam u toj belini kao jedini zivi stvor. U tisini. Posmatrala pahulje. Sve je tako belo i tiho. Kao smrt.
 
osmeh na licu-a bol u grudima....
svako me takvu zna...
uvek nasmejanu i razpolozenu...
uvek spremna da pomognem...
da saslusam...
uvek za svakoga tu...
niko nezna tu moju drugu stranu..
a niko i netreba da zna...
 
Dan je tmuran, ja mamuran
Nemoj srećo, nemoj danas
Da ispravljaš krive Drine
Možeš doći do istine
Pusti lađe neka tonu
Daj mi sodu bikarbonu.

Ti si kriva zbog mog piva
Nemoj srećo, nemoj danas
Mi smo danas, blago meni
Poprilično promašeni
Ima mnogo loših dana
Kod ljubavnih veterana.

Mi smo, eto, blizu kraja
Jedan korak od očaja
Čuvaj malo nade za nas
Nemoj srećo, nemoj danas
Nemoj srećo (molim te)
Ma, nemoj danas.

Bolje spreči ružne reči
Nemoj srećo, nemoj danas
Naše greške u tišini
Nisu još na površini
Mene neki đavo tera
Skuvaj kafu bez šećera.

Mi smo, eto, blizu kraja
Jedan korak od očaja
Čuvaj malo nade za nas
Nemoj srećo, nemoj danas
Nemoj srećo (molim te)
Ma, nemoj danas.

Mi smo, eto, blizu kraja
Jedan korak od očaja
Čuvaj malo nade za nas
Nemoj srećo, nemoj danas
Nemoj srećo (molim te)
Ma, nemoj danas.
 
Pisem ti, a ne poznajem Te...znas kad bih te crtala obicno bi imao zelene oci(nemoj da pitas zasto,necu ti reci),kosa bi ti bila valovita ,vjetar bi uzivao u igri snjom...uzivala bih da te gledam tako raspucanog.. a znam zasigurno ti bi se bunio i uporno bi pokusavao da sklonis te pramenove...i kad te nacrtam dacu ti sigurno i neko ime, za sad ga jos nemam, pa oprosti mi na tom...i dok budem crtez privodila kraju dacu ti tu slobodu da ti ozivim ruke..pusticu te da me dodirnes,pusticu da provuces svoje prste kroz moju kosu...a onda cu te pitati...postavi ti jedno savim kratko pitanje?u kojem djelicu sekunei si osjetio da ces da postojis ?? dal dok sam te zamisljala kako izgledas il dok sam ti davala slobodu?? mozda bi bilo bolje da te pitam imas li ti ime? jesi li ti plod moje maste ili si neko ko je ozivio potezom kista...I dok se udaljavam da vidim sta ti fali, pruzas ruke ..ocekujes li nesto od mene??i vidis danas mi je ipak dovoljno samo to... ja sam ipak samo slikar a ti samo moja masta....
 
Pisem ti, a ne poznajem Te...znas kad bih te crtala obicno bi imao zelene oci(nemoj da pitas zasto,necu ti reci),kosa bi ti bila valovita ,vjetar bi uzivao u igri snjom...uzivala bih da te gledam tako raspucanog.. a znam zasigurno ti bi se bunio i uporno bi pokusavao da sklonis te pramenove...i kad te nacrtam dacu ti sigurno i neko ime, za sad ga jos nemam, pa oprosti mi na tom...i dok budem crtez privodila kraju dacu ti tu slobodu da ti ozivim ruke..pusticu te da me dodirnes,pusticu da provuces svoje prste kroz moju kosu...a onda cu te pitati...postavi ti jedno savim kratko pitanje?u kojem djelicu sekunei si osjetio da ces da postojis ?? dal dok sam te zamisljala kako izgledas il dok sam ti davala slobodu?? mozda bi bilo bolje da te pitam imas li ti ime? jesi li ti plod moje maste ili si neko ko je ozivio potezom kista...I dok se udaljavam da vidim sta ti fali, pruzas ruke ..ocekujes li nesto od mene??i vidis danas mi je ipak dovoljno samo to... ja sam ipak samo slikar a ti samo moja masta....
 
Opet si nadvijen nad papir, nalakćen na ruku koja drži pero. Provaljao si među prstima sva zrnca u krunici, ovlažio ih usnama. Straga, dragi, očvrsli glasovi tople ti leđa i udove koje teško pokrećeš... Zameni telo za telo ribe, oči za veliki, svetli ožiljak na nebu. Seljaci u polju napinju praćke da bi se popeli do zrelih ptica. Liče na svoju glad, na slova ukoso nagnuta, pod vetrom, ne, pred vatrom, na ona u starim ispravama, vešto izvijena, možda već ugarke - reči što te škaklje u grlu zasvetle tek izbliza tarući se o zidove. I pesmu treba liznuti jezikom, kao koricu umočenu u svemir.
 
Svaku operaciju (rad na materijalizaciji ideje) započinjao bi tako što bi prethodno spustio stepenište, ušao u sobičak potkrovlja i oko sebe napravio krug od rastopljenog crvenog voska; zatim bi pročitao tri glavna Evanđelja unazad, unazad bi pročitao i glavnu Objavu Muhameda o Ključevima raja, tek onda bi postavio Ec Hajim (hebrejski - Drvo Života). Tako je uporno radio Arnold Lejdel, poznat kao majstor nad Kraljevskim lukom; sve ređe koristeći stepenište za izlaske i sve duže ostajući u zagušljivom potkrovlju, obvijen dimom četiri zapaljene lojanice. Taj svoj prokleti arnoldovski viseći most spustiće samo u određenim prilikama, za onog Putnika koji treba da se pojavi iz dalekih, tamnih i nepoznatih daljina. :wink:
 
Ja pa ja:
Sanjao sam te nocas.
U stvari jutros.
Kao, izlazim iz autobusa, koji je uprevo presao preko mosta koji se ljuljao kao list na vetru.

I prvu osobu koju vidim ispred sebe si ti.
Onako debeo i ogroman. U nekoj ogromnoj bundi, ili kaputu. Crnom.
A ti se smesis, onako, ocima.
Pitam se odakle ti, jer ga pre nikada nisam video.


I pojurim ka tebi, zagrlim te i probudim se.

I tek sada, posle nekoliko meseci shvatim koliko mi nedostajes
Kliknite za proširenje...

ja pa ja dopalo bi mi se ...tj bilo bi yanimljivo da je ga=TE (jer te pre nikada nisam video)
shvatam da ovo ima emotivnu konotaciju i da je licno pa te molim da ne odreagujes, zapalo mi je za oko, pa sam osetila potrebu da ti skrenem paznju na ovo licno vidjenje, mozda neko negde upotrebi
hehehe zvanichno
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top