Кад зазвецка оружје

storm cloud

Poznat
Poruka
9.024
Замислите да се у вашој породици дешава бурна растава супружника са бебом и да се у отимачини око детета потегло и оружје, интервенисала полиција итд. :eek: Рецимо да се све дешава пре него што је случај ушао у судницу.

Како бисте реаговали, како бисте заштитили своју породицу и себе? Да ли бисте се дистанцирали као неко ко не може ништа да учини и пустили их да решавају сами своје проблеме, или бисте се умешали на неки начин и који? Шта уопште у таквој ситуацији може да се учини?
 
Замислите да се у вашој породици дешава бурна растава супружника са бебом и да се у отимачини око детета потегло и оружје, интервенисала полиција итд. :eek: Рецимо да се све дешава пре него што је случај ушао у судницу.

Како бисте реаговали, како бисте заштитили своју породицу и себе? Да ли бисте се дистанцирали као неко ко не може ништа да учини и пустили их да решавају сами своје проблеме, или бисте се умешали на неки начин и који? Шта уопште у таквој ситуацији може да се учини?

A ko su to ONI ako su clanovi MOJE porodice i kako se distancirati ako i sama pripadam njima?
Anonimni smo na forumu, nije problem dodatno pojasniti ko su ljudi i sta se tacno desava. Ovako je malo zbrkano, nejasno i tesko da ce neko moci dati pravi savet bez preciznijih podataka.
Za pocetak da pitam kako to da policija nije reagovala ostrije?
 
Тема је хипотетичка, конкретних случајева за које знам је више и покушала сам да направим уопштење.

Рецимо да се ради о члановима породице са којима не живите у истом домаћинству, па се у том смислу може и физички дистанцирати од целе приче или опет, умешати, са уверењем да се има право на то.

Реакцију полиције стварно не могу да коментаришем. Каква мислиш да је требало да буде и шта би они реално могли да предузму?
 
Oni obicno nista ne preduzimaju ako nema pretnji to jes dokaza za istu..kao i krivicnog dela..odvedu oni ponekog u stanicu na par dana..mozda i izdevetaju..al se taj posle osili pa se sveti onom zbog koga je uhapsen..ne treba se mesati ako nemas ozbiljnije resenje od cistog ubedjivanja
 
Тема је хипотетичка, конкретних случајева за које знам је више и покушала сам да направим уопштење.

Рецимо да се ради о члановима породице са којима не живите у истом домаћинству, па се у том смислу може и физички дистанцирати од целе приче или опет, умешати, са уверењем да се има право на то.

Реакцију полиције стварно не могу да коментаришем. Каква мислиш да је требало да буде и шта би они реално могли да предузму?




Svaki oblik nasilja se kaznjava . Nasilnik (bez obzira ko je, otac, muz, sin ili pak zena) mora biti udaljen iz porodicnog doma bez obzira da li je on vlasnik istog.
Ako je posedovao oruzje bez dozvole ili ima dozvolu ali je oruzje zloupotrebio pored odaljavanja iz kuce protiv njega mora biti pokrenut postupak i izrecena zabrana prilazenja clanovima porodice.
Znaci policija je morala da fizicki razdvoji "sukobljene" strane (sigurna kuca za zene ili pritvor za krivca) zatim da kontaktira socijalnu sluzbu, posle toga bi bili sudski procesi koji bi trajno trebali resiti situaciju.
Da sam zreo odgovoran i normalan clan porodice kontaktirala bih socijalnu sluzbu ali u porodicama gde se desava nasilje, clanovi porodice su uglavnom preplaseni, utuceni, osramoceni i skoro nikad ne preduzimaju nista. Lepo bi bilo naci se "pri ruci" u takvim situacijama barem zbog dece.
 
Да, то је то, укратко што се дешава и што може да се предузме. Нажалост, ништа од тога није стварна гаранција безбедности, нити је било шта.
Знам какве су биле реакције породице са обе стране насиља и наравно да су те реакције инстиктивни покушаји да се најближи заштите, али некада то буде узалуд. Нажалост, знам и случај реализоване претње, где посредовање, дуги разговори и убеђивање са најбољим намерама нису били довољни. Зато се питам да ли је могуће да се све мање-више ипак препуштено случају и зависи од тога колико ће насилник бити луд. :sad2:

Сигурна куће можда јесте добро решење, можда и најбоље у датом тренутку, али ту опет имамо понекад и проблем са неверицом угрожене жене (ајде да бар толико смањимо генерализацију теме и претпоставимо да је жртва насиља жена, мада не мора бити) - "ма неће он". Или неки стид и сл. мада то дефинитивно нису ситуације у којима о томе треба бринути - али то зна да буде случај. Жртве нажалост једноставно не верују шта их сналази, понекад ни кад се најгоре деси. Када причамо о породицама које су далеко од неког криминалног миљеа и тако нешто им се никад пре није десило, нити било коме кога знају, људи једноставно не знају где су.:eek: Док се сви освесте и схвате озбиљност ситуације, може да буде и касно.

Неко ко није у самом центру збивања, али јесте довољно близак актерима, можда може да буде зрнце прибраности у општем хаосу и у ствари се моје питање односи на то шта (осим контактирања надлежних служби) таква особа може да уради, какав вид подршке може да пружи, ако може?
 
Unosenje oruzja u moju kucu je vazda bilo zabranjeno. Sama cinjenica da je neko usao sa oruzjem je dovoljna da isti bude ubuduce nepozeljan, a da ne pricmo o tome da ga poteze

Ne druzim se sa ljudima koji imaju oruzje i ne mesam se u njihova eventualna medjusobna puskaranja, makar mi bili rod najrodjeniji
Daleko im lepa kuca - moj prag nece preci
 
Bilo da se radi o nasilju u porodici siroj familiji ili susedstvu,znaci radi se o necemu sto mi mozemo znati ili videti,po mom misljenju distanciranje i nase nereagovanje u pravo vreme je pogresan korak. Bar ja ne bi mogao da se distanciram i stojim po strani. Bez obzira dali imam zakonsko, moralno ili bilo kakvo drugo pravo reagovao bi na nacin za koji mislim da bi bio adekvatan.Pozivanje policije, informisanje socijalne sluzbe, a i sopstveno uplitanje ako to nalaze situacija da bi se nasilnik sprecio u svojoj svesnoj ili nesvesnoj nameri. Jer sam nasilnik nasilje uvek cini nad slabijim od sebe, pa ljudski je da bar pokusam zastiti nemocnog.U svakom slucaju imati u svoju blizinu nasilnika koji lako poteze oruzje je neprijatno , pa nasa pravovremena reakcija kada to prepoznamo moze da bude i preventiva i za nas same.
Drustvo nije imuno na nasilje u porodici. Ono postoji i postojace, ali postoje nacini procedure institucije,ali mora biti i obicnih ljudi i njihova svest pa i njihova gradjanska duznost,koji sve to mogu da ucine manje bolnim i manje stresnim.
Inace razumljivo je i meni da je najcesce strah taj koji sprecava ljude na uplitanje i reagovanje na pravi nacin.Ali jedan skorasnji primer iz realnog zivota je pokazao da je taj strah i cutanje i nereagovanje okoline unistio jednu porodicu. Zena maltretirana od supruga 15 godina. Ona ga otruje , raskomada telo i u najlon kesama razbaca po kontejnerima u gradu. Otkrivena i osudjena na 15 godina zatvora. 30 godina njenog zivota ode u nepovrat, a pri tom niko je i ne sazaljeva, a tu su i deca koji ce morati dugo bez ijednog roditelja.
 
Ja joj ne mogu suditi zasto je sve to trpela ili zasto je to ucinila. Poenta je u tome da se takve strasne stvari desavaju u nasem neposrednom okruzenju.Dali je drzava preko svojih institucija i mehanizama trebala da reaguje? Sigurno da, da. Dali je drzava mogla ili moze imati saznanje da se sve to desava u nekom domu? Ja mislim da, ne.
Mi smo ipak drustvena bica i sama socijalizacija podrazumeva i nas aktivni odnos prema drustvu u kome zivimo i radimo.Neko je morao znati da nesto nije u redu u toj porodici.Mozda njegovo cutanje je dovelo do te tragedije. Mozemo mi okretati glavu na drugu stranu pred takvim situacijama,sve dok , ne daj Boze, neko takvo ili slicno zlo ne pokuca na nasa vrata. E tad bi bili ljuti na ostale koji misle da to nije i da nikada nece biti njihov problem.
 
Уф, ако је икако могуће, покушајте да раздвојите случајеве злостављањау браку, о којима мислим да се овде већ причало, и ове где се ради о претњама свеже растављених супружника. Разлика је што је узрок конфликта старатељство над дететом. Још једна нијанса која прави разлику је да то више никако није унутрашње питање једног дома, јер они више не живе заједно. Околина је у овом случају ипак мало више информисана и ангажована, поготово ако неко од растављених, или обоје, оде "код својих", или ангажује родбину око пресељења, чувања детета и сл. Тада то више није само конфликт 1-1 и околина бива увучена.

Знам да је ово последње у контрадикцији са првим постом, где сам поставила питање да ли их треба оставити да то сами решавају, али ту сам мислила пре свега на њихове евентуалне сусрете, расправе и покушаје уређења односа. Наравно да нико не би оставио ближњег на улици да се сам сналази у невољи. Надам се да сам сада мало појаснила питање.:think:
 
mesati familiju i prijatelje u svoj (oruzani) konflikt je neposteno, ali kad vec jesu onda...ipak familija, i to sa obe strane, treba da se uzdrzi od daljeg mesanja i mozda vremenom stvari legnu na svoje mesto.

bez obzira sto vise nisu zajedno, glupo je stavljati na dobos njihov medjusobni odnos

ovako, kad to postane opstenarodna zabava, konflikt se podgreva, produzava, produbljuje (moj tata ima veci od tvog tate a tek brat, e imam i ja konja za trku, mene brani mita, a vidi tebe pera pi kaki je nikakav, sad ces ti da vidis...iju cero tebe neko da maltretira sad ce mama da mu ocita ...ETO BELAJA)

nemam pojma, mozda bih pokusala stranu u konfliktu koja je bliza meni da primirim
a verovatno se ne bih mesala
 
Замислите да се у вашој породици дешава бурна растава супружника са бебом и да се у отимачини око детета потегло и оружје, интервенисала полиција итд. :eek: Рецимо да се све дешава пре него што је случај ушао у судницу.

Како бисте реаговали, како бисте заштитили своју породицу и себе? Да ли бисте се дистанцирали као неко ко не може ништа да учини и пустили их да решавају сами своје проблеме, или бисте се умешали на неки начин и који? Шта уопште у таквој ситуацији може да се учини?
Умешала бих се 100%...пошто је реч о мојој породици.
Људи (актери догађаја) у таквим ситуацијама изгубе компас, потребно је помоћи им да се оријентишу изнова.
 
To potezanje pistolja zbog deteta sam imala u familiji i bila prisutna tom dogadjaju ali sam bila mala pa se nisam mnogo pitala niti sam nesto posebno reagovala... Otac deteta dosao sa pistoljem da uzme dete od majke onda su se tu svadjali, on uzeo dete i otisao... Sta je ostatak familije mogao da uradi? Nista... A majka je ostala da place i posle par dana se pomirila sa svojim dragim suprugom... I sta je bilo? Pojeo vuk magarca...Posle rodila i drugo dete...:whistling:
 
[/B]


Svaki oblik nasilja se kaznjava . Nasilnik (bez obzira ko je, otac, muz, sin ili pak zena) mora biti udaljen iz porodicnog doma bez obzira da li je on vlasnik istog.
Ako je posedovao oruzje bez dozvole ili ima dozvolu ali je oruzje zloupotrebio pored odaljavanja iz kuce protiv njega mora biti pokrenut postupak i izrecena zabrana prilazenja clanovima porodice.
Znaci policija je morala da fizicki razdvoji "sukobljene" strane (sigurna kuca za zene ili pritvor za krivca) zatim da kontaktira socijalnu sluzbu, posle toga bi bili sudski procesi koji bi trajno trebali resiti situaciju.
Da sam zreo odgovoran i normalan clan porodice kontaktirala bih socijalnu sluzbu ali u porodicama gde se desava nasilje, clanovi porodice su uglavnom preplaseni, utuceni, osramoceni i skoro nikad ne preduzimaju nista. Lepo bi bilo naci se "pri ruci" u takvim situacijama barem zbog dece.
Sve je to dobro receno i tako bi trebalo da bude ali nazalost u praksi nije ni blizu toga sto se tice zakona (znam slican slucaj) jedino ovo pri kraju sto si napisala je tacno
 
Замислите да се у вашој породици дешава бурна растава супружника са бебом и да се у отимачини око детета потегло и оружје, интервенисала полиција итд. :eek: Рецимо да се све дешава пре него што је случај ушао у судницу.

Како бисте реаговали, како бисте заштитили своју породицу и себе? Да ли бисте се дистанцирали као неко ко не може ништа да учини и пустили их да решавају сами своје проблеме, или бисте се умешали на неки начин и који? Шта уопште у таквој ситуацији може да се учини?

:think: Kad bi se to desilo nekoj ženskoj osobi iz moje porodice, izmlatio bih tu budalu od muža dobro, pa ako je nužno, imamo i mi oružje...
 

Back
Top